| edit |
| CD40 ligand (TNF superfamilija, član 5, hiper-IgM sindrom) | |||
|---|---|---|---|
 PDB prikaz baziran na1aly. | |||
| Dostupne strukture | |||
| 1aly,1i9r | |||
| Identifikatori | |||
| Simboli | CD40LG; TRAP; CD154; CD40L; HIGM1; IGM; IMD3; T-BAM; TNFSF5; gp39; hCD40L | ||
| Vanjski ID | OMIM: 300386MGI: 88337HomoloGene: 56GeneCards:CD40LG Gene | ||
| Pregled RNK izražavanja | |||
 | |||
| podaci | |||
| Ortolozi | |||
| Vrsta | Čovek | Miš | |
| Entrez | 959 | 21947 | |
| Ensembl | ENSG00000102245 | ENSMUSG00000031132 | |
| UniProt | P29965 | Q0VEI3 | |
| RefSeq (mRNA) | NM_000074 | NM_011616 | |
| RefSeq (protein) | NP_000065 | NP_035746 | |
| Lokacija (UCSC) | Chr X: 135.56 - 135.57 Mb | Chr X: 53.56 - 53.57 Mb | |
| PubMed pretraga | [1] | [2] | |
CD154, takođe poznat kao CD40 ligand ili CD40L, jeprotein koji je prvenstveno izražen u aktiviranimT ćelijama. On je članTNF superfamiliji molekula. CD154 se vezuje zaCD40 naantigen-prezentirajućim ćelijama (APC), posledica čega su mnogobrojni efekti koji zavise of tipa ciljne ćelije. CD40L igra ulogu kostimulišućeg molekula, i on inducira APC aktivaciju putem stimulacije T ćelijskih receptora. CD40L može da se veže za tri molekula: CD40,α5β1integrin iαIIbβ3.
CD154 je lociran na površiniT ćelija. On regulišeB ćelijske funkcije putem interakcija sa CD40 na površini B ćelija. Deficit ovog gena rezultuje u onemogućavanju promene imunoglobulinske klase i vezan je zahiper IgM sindrom.[1]
CD40 ligand je prvenstvenoizražen na aktiviranim CD4+ T limfocitima, ali se takođe može naći u rastvornom obliku. Dok je CD40L bio originalno opisan na T limfocitima, njegova ekspresija je od tada ustanovljena na širokom varijetetu ćelija, kao što sutrombociti,mast ćelije,makrofage,bazofili,NK ćelije,B limfociti, kao i non-hematopoetske ćelije (glatke mišićne ćelije,endotelijalne ćelije, iepitelijalne ćelije).[2]
Umakrofagama, primarni signal za aktivaciju jeIFN-γ iz Th1 tipaCD4T ćelija. Sekundarni signal je CD40L na T ćelijama, koji se vezuje zaCD40 na ćelijskoj površinimakrofaga. Kao rezultat, makrofag izražava CD40 iTNF receptore u većoj meri na svojoj površini, što pomaže u povećanju nivoa aktivacije. Aktivirani makrofag može onda da uništi bakterije putemfagocitoze, i da proizvede dodatnecitokine.
B ćelija može da prezentiraantigenepomoćnom T ćelijama. AkoT ćelija prepozna peptid prezentiran B ćelijom, T ćelija sintetiše CD40L. CD40L se vezuje za B ćelijski CD40 receptor, prouzrokujući zaustavljanje B ćelijske aktivacije. T ćelija takođe proizvodiIL-4, koji se direktno vezuje za B ćelijske receptore. Kao rezultat ove interakcije, B ćelija je u mogućnosti da deli, menja izotipantitela, i da se diferencira uplazma ćelije. Krajnji-rezultat je B ćelija koja je sposobna da masivno proizvodi specifična antitela protiv antigenske mete.
Aktivacijaendotelnih ćelija sa CD40L (npr. iz aktiviranihtrombocita) dovodi do produkcijereaktivnih kiseonikovih molekula, kao ihemokin icitokin produkcije, i ekspresijeadhezionih molekula kao što jeE-selektin,ICAM-1, iVCAM-1. Ova inflamatorna reakcija u endotelnim ćelijama promoviše regrutovanjeleukocita na lezijama i može potencijalno da promovišeaterogenezu.[3]
Za CD154 je bilo pokazanointeraguje saRNF128.[4]
