Bioetika je disciplina koja proučava ljudsko delovanje u odnosu na život. To je interdisciplinarno razmišljanje o temama ljudskog zdravlja, smrti, života, okoline, odnosa prema životinjama, razvoja nauke, politike i ekonomije u kontekstu života. Teme od posebnog interesovanja uključuju genetički inženjering, reproduktivnu psihologiju, reproduktivne tehnologije, upotrebu i zloupotrebu medicinskih imentalno-zdravstvenihtretmana, samoubistvo iprava pacijenta.[1]
Terminbioetika (grč.bios, život;ethos, ponašanje) je prvi upotrebio nemački filozof Fric Jar 1926. godine u članku„Nauka o životu i ponašanju“ gde je bioetiku koncipirao kao etičku odgovornost prema životu u celini, te je formulisao, po uzoru naKanta, bioetički imperativ: "Poštuj svako živo biće u načelu kao svrhu u sebi i po mogućnosti postupaj s njim kao takvim!" Termin je proširio u upotrebi američki kancerolog Van Renseler Poter 1970. godine.[2]
U polje bioetike spadaju, najpre, problemi koji se tiču ograničavanja života (npr. abortus i eutanazija), veštačke oplodnje, donacije organa, ili odbijanja medicinske nege iz verskih ili kulturoloških razloga. Sami bioetičari se često međusobno ne slažu oko toga šta sve potpada pod njihovu disciplinu: dok neki smatraju da bi bioetika trebalo da se bavi moralnom procenom svih postupaka u biologiji ili medicini, drugi bi taj spektar značajno suzili. Takođe, ostaju sporenja oko toga da li se bioetika tiče samo postupaka prema ljudima, ili svim bićima sposobnim da osećaju strah..[3]
Sfera problema kojima se bioetika bavi se širi napretkom biotehnologije, te sada u nju spadaju i pitanja koja se tiču kloniranja, genetske terapije, produžetka života, genetskog inženjeringa, astroetike i života u svemiru[4], kao i upravljanja osnovnim biološkim principima kroz izmenu DNK i proteina.[5]
Glavne teme kojima se bioetika bavi su:
