Leta su topla sa srednjom maksimalnom temperaturom između 22 i 25 °C, i srednjom minimalnom temeraturom u intervalu od 12 do 14 °C, dok suzime hladne sa prosečnom najvišom temperaturom od 4 °C i prosečnom najnižom temperaturom imeđu -2 i 0 °C.Proleće ijesen su obično prohladni. Centar Berlina poseduje svoju mikroklimu, jer zgrade zadržavaju toplotu. Zbog toga, temperature u gradu mogu biti i do 4 °C veće od temperatura u prigradskim oblastima.
Kiša pada ravnomerno tokom cele godine, a godišnji prosek padavina je 570 mm. Iako lake snežne padavine obično traju od decembra do marta, snežni pokrivač se ne zadržava dugo. Međutim, zima2009/2010. je bila izuzetak, jer je snežni pokrivač bio prisutan od kraja decembra do početka marta.[8]
Berlin je postao nezavisna država danom nemačkog reujedinjenja3. oktobra1990, i jedna je od tri države u Nemačkoj koja je ujedno i grad (poredHamburga iBremena).
BivšiZapadni Berlin, je bio država od osnivanjaZapadne Nemačke23. maja1949, ali je bio oslonjen na zapadne vojne zaveznika, i nije bio tehnički deo Zapadne Nemačke. Istočni Berlin je bio glavni gradIstočne Nemačke od1949 do 1990, što je bilo protivno dogovoru četiri najveće sile.
Berlinom upravlja Senat Berlina, koji se sastoji od Gradonačelnika i 8 senatora, koji imaju ministarski status. Gradonačelnik je predstavnik države Berlin. Trenutno, ovo mesto pripada Klausu Voverajtu (SPD).
Gradski i državni parlament se naziva “Abgeordnetenhaus“ ili kuća predstavnika građana.
Oko720. godine dvaSlovenska plemena, naselila su Berlinski region.Heveleri su se naselili kraj reke Hafel, sa njihovim glavnom naseobinom Brenaborom, kasnije nazvanim kao grad Brandeburg. Bliže reci Špreji, u današnjoj gradskoj varoši Kopernik, naselili su seŠprevani.
Heveleri su osnovali drugo mesto pored reke Havel oko750. Ono je tada bilo najbliže današnjem Brlinu, i zvalo se Špandov (današnjiŠpandau). Špandau iKopernik, zaštićeni zidinama oko825, su bile glavne naseobine sve do11. veka.
Berlin je jedan od najmlađih evropskih gradova, koji je osnovan u12. veku. Grad se sastojao od dva naselja, Berlina iKulna, na obe strane reke Špreje, u današnjoj varošiMite (Mitte – sredina). Kuln se prvi put pominje u dokumentima28. oktobra1237, a Berlin1244. Nažalost, gradski centar izgoreo je1830, kada je uništeno veliki broj spisa iz tadašnjeg vremena.[9][10]
Oba naselja su formirala trgovačku uniju1307, i participirala u Hanseu. Nihovo jedinstvo trajalo je oko 400 godina, sve dok se Kuln i Berlin nisu ujedinili pod imenom Berlin1709, uključujući i prigradska naselja Fridrihsverder, Dorotenštad i Fridrihštad.
Nije ostalo mnogo tragova od ovih nekadašnjih naselja, ali neki se mogu videti u Nikolaivirtelu pored Rataus Rotes (opština Rotes) i Klošterkirhe (Klošter crkve) poredAleksandarplaca.
Prva gradska palata je građena pored obale reke Špreje od1443. do1451. U to vremeBerlin-Kuln je imao oko osam hiljada stanovnika.1576.bubonska kuga je ubila oko 4000 ljudi u gradu.
Godine1640.Fridrih Viliam preuzeo je vlast u u Brandeburgu. Tokom njegove vladavine, Berlin je dostigao 20.000 stanovnika i postao značajan centralnoevropski grad.
Bulevar sa šest redova drveća je postavljen između parkaTirgarten i Palate1647. godine. Bulevar je nazvanUnter den Linten.
Nekoliko godina kasnije, konstruisan je Dorotenštad na severozapadu reke Špre - na Špre ostrvu gde se nalazila Palata. Od1688. Fridrihštad je izgrađen i naseljen.
Najveći utisak koji se stekne prilikom posete Berlinu je velikidiskontinuitet, koji reflektuje komplikovanu istoriju Nemačke u dvadesetom veku. Isto tako, bio je sedište Pruskih kraljeva. Broj stanovnika Berlina nije napredovao tokom 19. veka, naročito kada je postao prestonica Nemačkog Carstva (1871). Bio je glavni grad Nemačke Vajmarske Republike i kada je Nemačka bila nacistička. Tokom ovog perioda,Adolf Hitler je imao velike planove za transformaciju Belina, jer ga je mrzeo i mislio je da je najružniji grad na svetu.Albert Šper je bio Hitlerov glavni arhitekta, koji je napravio velike planove za preuređenje Berlina.
Na mestu gde seRajhstag danas nalazi, planirano je da se napravi Velika Dvorana, 250m visoka i sedam puta veća o Bazilike sv. Petra u Rimu. U nju bi moglo da stane 170.000 ljudi, a oni koji su je planirali, govorili su da bi se iz nje moglo upravljati oblacima i kišom. Planirana je Avenija Pobede široka 23 metara a dugačka 56 km. Na drugom kraju, trebala je da se napravi nova železnička stanica, a pored nje aerodomTempelof.
Danas je samo nekoliko građevina preostalo iz nacističkog perioda: internacionalni aerodrom Tempelof,Olimpijski Stadion, i ulična rasveta ne nekoliko mesta u gradu. Hitlerova Kancelarija Rajha je uništena od strane Sovjeta, a ostaci su posluzili da se napravi Sovjetski memorijalni centar u Treptauer parku u Berlinu.
Pred krajDrugog svetskog rata,Berlin je bio uništen 70% zahvaljujući savezničkim bombardovanjem i uličnim borbama. Zbog toga nazvan je „Vremenskom nulom“ što je značilo novi početak za grad. Veliki Berlin je podeljen u četiri sektora od strane Saveznika, Londonskim protokolom (1944):[11]
Berlin je bio smešten u sred sovjetske okupacione zone Nemačke i postao prirodna tačka suprotstavljenih strana uHladnom ratu. Kada je24. juna1948. otpočela Staljinova Berlinska blokada, zapadni saveznici suZapadni Berlin snabdevali vazdušnim liftom (die Luftbrücke), nazvan od strane Berlinaca.
Berlinski sovjetski sektor,Istočni Berlin, je postao glavni gradistočne Nemačke, kada je formirana iz Sovjetske okupacione zone u oktobru 1949. Zapadne Nemačke je formirana23. maja1949. iz američkih, britanskih, i francuskih zona, glavni grad je bio uBonnu.13. avgusta1961. napravljen jeBerlinski zid, razdvojivši Zapadni Berlin od Istočnog i ostatka Nemačke.
Šezdesetih godina dvadesetog veka, Berlin je bio centar evropskih studentskih protesta.
Berlinski zid je probijen9. novembra1989. Tokom Nemačkog reujedinjenja3. oktobra1990, zid je skoro potpuno srušen. Ostali su mali delovi, koji najviše služe kao podsetnici i turističke atrakcije. NemačkiBundestag je juna1991. izglasao odluku da se glavni grad Nemačke Bon, preseli u Berlin. Berlin je ponovo postao glavni grad Nemačke. Ministri i vladina administracija su se u Berlin preselili1997/1998.[12]
Berlinski televizijski toranj - visok 368 metara, sagrađen 1969. blizu Aleksanerplaca. Sa njegove osmatračnice, visoke 104 metara, se može videti ceo grad.
Najpoznatija građevina u svetu a istovremeno i obeležje Berlina je Brandenburška Kapija. Druge građevine poznate izvan Nemačke su Rajhstag, Televizijski toranj i Kolona Pobede. Simbol na grbu Berlina je medved. Berlinski medvedi-drugariBuddy Bears koji su bili kreirani 2001-ve godine važe danas kao neoficijelni simbol modernog, otvorenog Berlina, koji, kako jeBan ki-Mon rekao ’’u svetu prenose poruku harmonije i mira’’.
Berlinski zoološki vrt, stariji od dva zoo-vrta, smešten u centru grada, je osnovan1844. godine,[14] i danas se smatra za najbogatiju zbirku različitih živih vrsta na svetu.[15][16] Između ostalog, bio je dom polarnom medveduKnutu,[17] koji je u njemu i rođen, decembra2006.[18]
Drugi berlinski zoo-vrt,Tirpark Fridrihsfelde, osnovan1955. godine u parku istorijskog zamka Fridrihsfelde u predgrađuLihtenberga, je, po svojoj površini, najveći zoološki vrt uEvropi. U odnosu na Berlinski zoološki vrt poseduje veću zbirkureptila.
Ostale interesantne građevine(nedostupne javnosti)
"Berlin ist arm, aber sexy." ("Berlin je siromašan ali seksi.") (Klaus Voverajt, Gradonačenik, u televizijskom intervjuu, 2004)
"Ich bin ein Berliner." ("Ja sam Berlinac") (Džon F. Kenedi, Predsednik SAD, 1963. tokom posete Berlinu)
"Ihr Völker der Welt ... schaut auf diese Stadt!" ("Građani sveta ... pogledajte ovaj grad!") (Ernst Rojter, Gradonačelnik, tokomBerlinske blokade, 1948.)
"Ich hab noch einen Koffer in Berlin" ("Ja i dalje držim kofer u Berlinu") (Marlen Ditrih, glumica i pevačica rođena 1901. u Berlinu-Šeneberg)
Horst Bosetzky, Jan Eik:Das Berlin-Lexikon. Jaron Verlag, Berlin 1998,ISBN3-932202-57-0.
Michael Bienert:Literarisches Berlin: 100 Dichter, Schriftsteller und Publizisten ; Wohnorte, Wirken und Werke, 3. Aufl., Verlag Jena 1800, Berlin 2013,ISBN978-3-931911-18-8.
Jacob Hein:Gebrauchsanweisung für Berlin. Vollständig überarbeitete Neuausgabe. Piper, München 2009,ISBN978-3-492-27576-7.
Joachim Herrmann u. a. (Hrsg.):Berlin. Ergebnisse der heimatkundlichen Bestandsaufnahme. 1. Auflage 1987, Akademie-Verlag Berlin, Doppel-Band 49/50 der ReiheWerte der deutschen Heimat,ISBN3-05-000379-0.
Dieter Hoffmann-Axthelm:Osten Westen Mitte – Spaziergänge durch das neuere Berlin. edition.fotoTAPETA, Berlin 2011,ISBN978-3-940524-14-0.
Stefan Krätke:Berlin – Stadt im Globalisierungsprozess. In:Geographische Rundschau. 56 (4), 2004,ISSN0016-7460, S. 20–25.
Kurt Pomplun:Berliner Häuser – Geschichte u. Geschichten, 2. Aufl., Hessling, Berlin (1975), Berliner Kaleidoskop; Bd. 14,ISBN3-7769-0119-5.
Wolfgang Ribbe (Hrsg.):Geschichte Berlins. 2 Bände. 3. Auflage. Berlin 2002. (Veröffentlichungen der Historischen Kommission zu Berlin, Standardwerk anlässlich des 750. Jubiläums von Berlin)
Jutta Rosenkranz (Hrsg.):Berlin im Gedicht – Gedichte aus 250 Jahren, 2. Aufl., Husum Druck u. Verlagsgesellschaft mbH u. Co. KG, Husum 2006,ISBN3-89876-264-5.
Susanne Stemmler, Sven Arnold (Hrsg.):New York – Berlin, Kulturen in der Stadt. Wallstein, 2008,ISBN978-3-8353-0328-7.
E. R. Uderstädt:Berlin – wie es nur wenige kennen, mit Zeichnungen von Kurt Schulze, Norddeutsche Buchdruckerei und Verlagsanstalt A.G., Berlin 1930 (mit vielen Vorkriegs-Fotografien)
Reimer Wulf (Fotos), Karl Kessler (Texte):Über den Dächern des Neuen Berlin, Luftaufnahmen-Dokumentation, 200 S., Herbig, München 2004,ISBN3-7766-2403-5.
1 Značajan dio teritorija se nalazi uAziji. •2 U potpunosti u Aziji, ali ima društvene i političke veze s Evropom. •3 Posjeduje zavisne ili slične teritorije izvan Evrope. •4 U pitanju jegrad-država.
