Baktericid ilibakteriocid je supstanca koja ubijabakterije. Baktericidi sudizinfektanti,antiseptici, iliantibiotici.[1]
Najviše korišteni dizinfektanti sadrže
- aktivnihlor (i.e.,hipohloriti,hloroamini,dihloroizocijanurat itrihloroizocijanurat,hlor dioksid, etc.),
- aktivnikiseonik (peroksidi, kao što jepersirćetna kiselina, kalijum persulfat, natrijum perborat, natrijum perkarbonat, i ureja perhidrat),
- jod (jodpovidon (povidon-jod, Betadin),Lugolov rastvor, jod tinktura, jodirani nejoniski surfaktanti),
- koncentrovanealkohole (uglavnometanol,1-propanol (n-propanol) i2-propanol (izopropanol) i njihove smeše; zatim2-fenoksietanol i 1- i2-fenoksipropanoli),
- fenolna jedinjenja (kao što jefenol (karbolinska kiselina),krezoli, halogenisani (hlorinisani, brominisani) fenoli, kao što suheksahlorofen,triklosan,trihlorofenol,tribromofenol,pentahlorofenol, dibromol i njihove soli),
- katjonski surfaktant, kao što sukvaternarni amonijum katjoni (npr.benzalkonijum hlorid,cetil trimetilamonijum bromid ili hlorid,didecildimetilamonijum hlorid,cetilpiridinijum hlorid,benzetonijum hlorid) i drugi, nekvaternarna jedinjeja, kao što suhlorheksidin,glukoprotamin,oktenidin dihidrohlorid etc.),
- jakoksidacioni agens, kao što su rastvoriozona ipermanganata;
- teške metale i njihove soli, kao što su koloidne solisrebra,srebro nitrata,živa hlorida,fenilživine soli,bakar sulfat,bakar oksid-hlorid etc. Teški metali i njihove soli su baktericidi koji su najtoksičniji i najštetniji za životnu sredinu i stoga se njihova uporeba ne preporućuje ili je zabranjena
- koncentrovane jakekiseline (fosforna, azotna, sumporna, amidosumporna, toluensumporne kiseline)
- alkalije (natrijum, kalijum, kalcijum hidroksidi), oni pogotovao na povišenoj temperaturi (iznad 60 °C) ubijaju bakterije.
Neki od gore navedinih dezinfektanata se mogu koristiti kaoantiseptici (i.e., germicidni agensi koji se mogu primeniti na ljudskom ili životinjskom telu, koži, ranama), pod odgovarajućim uslovima (koncentracija, pH, temperatura i toksičnost). Važniji antiseptici su:
- razblaženihlorni preparati (0,5% rastvor natrijim ili kalijum hipohlorita sa pH vrednošću podešenom na 7 – 8, ili 0,5 – 1% rastvor natrijum benzensulfohloramida (hloroamin B))
- jodni preparati, kao što jejodopovidon u raznimformulacijama (masti, rastvori, flasteri za rane)
- peroksidi kao što su ureja perhidratni rastvori, i 0,1 – 0,25% rastvori paracetinske kiseline
- alkoholi sa ili bez antiseptičkih aditiva, koji se uglavnom koriste kao kožni antiseptici,
- slabeorganske kiseline kao što susorbinska kiselina,benzojeva kiselina,mlečna kiselina isalicilna kiselina
- pojedinafenolna jedinjenja, npr.heksahlorofen,triklosan i dibromol,
- katjonski aktivna jedinjenja, kao što je 0,05 – 0,5% benzalkonijum, 0,5 – 4%hlorheksidin, 0,1 – 2% oktenidinski rastvori.
Drugi dezinfektanti generalno nisu primenljivi kao bezbedni antiseptici.
Baktericidniantibiotici ubijaju bacterije, dokbakteriostatički antibiotici usporavanju njihov rast ili reprodukciju.
Antibiotici koji inhibiraju sintezu ćelijskog zida:beta-laktamski antibiotici (penicilinski derivati (penami),cefalosporini (cefemi),monobaktami, ikarbapenemi) ivankomicin.
Baktericidi su idaptomicin,fluorohinoloni,metronidazol,nitrofurantoin,kotrimoksazol, telitromicin.
Smatra daaminoglikozidnbi antibiotici imaju baktericidni karakter, mada oni mogu da budu bakteriostatički za pojedine organizme.
- ↑Klaus Grünewald:Theorie der medizinischen Fußbehandlung 1: Ein Fachbuch für Podologie. 3. Auflage. Verlag Neuer Merkur GmbH, 2006,ISBN3-929360-60-8, S. 232 (Digitalitat)
