Aretusa (starogrčki:Ἀρέθουσα) bilo je ime više izvora uGrčkoj i naSiciliji, odnosno imenimfe ovih izvora ugrčkoj mitologiji.[1] Najpoznatija je nimfa Aretusa, kćiNerejeva i stoga jedna odNereida,[2] koja se kasnije pretvorila u izvor na ostrvcetuOrtigiji uSirakuzi na Siciliji.[3]
Prema mitu, nimfa Aretusa naišla je na jedan potok čiste vode i okupala se u njemu, ne znajući da se radi orečnom boguAlfeju. On se tom prilikom zaljubio u nju, ali je ona pobegla kad je otkrila njegovo prisustvo i shvatila kakve su mu namere, budući da je želela da sačuva svojedevičanstvo kao jedna odArtemidinih pratilja. Alfej je krenuo za njom i, nakon duge potere, Aretusa se obratila Artemidi moleći je za pomoć i zaštitu. Artemida ju je obavila oblakom, ali Alfej nije odustajao. Aretusa se od straha počela jako znojiti i ubrzo se pretvorila u izvor. Artemida je tad rastvorila zemlju i tako omogućila Aretusi da pobegne.[4] Tok njene vode putovao je pod zemljom sve do ostrva Ortigije, no Alfej je, u vidu reke, prošao kroz more, stigao do Ortigije i svoje vode pomešao s vodama njenog izvora.[5]
TokomDemetrine potrage zaPersefonom Aretusa je zamolila Demetru da prestane kažnjavati Siciliju zbog nestanka svoje kćerke i rekla joj da je, putujući ispod zemlje, videla da joj je kći postala kraljicapodzemnog sveta.[6]
Aretusin lik često je predstavljan nanovcu Sirakuze.[1] Obično je predstavljena kao devojka s mrežicom na kosi idelfinima oko glave.
Rimski pesnikOvidije Aretusu naziva "Alfejadom"(Alpheias) zato što se verovalo da je njen izvor ispod zemlje povezan s rekomAlfejem naPeloponezu.[7][8]
Aretusa je i ime jedne odhesperidskih nimfi.[9]
Wikimedia Commons ima multimedijalne datoteke vezane za:Aretusa