Antagonist je tipreceptorskogliganda ilileka koji ne izaziva biološki respons vezivanjem zareceptor, nego blokira ili prigušujeagonist-posredovani respons.[1] Ufarmakologiji,antagonisti imajuafinitet, ali neefikasnost za njihove receptore. Njihovo vezivanje onemogućava interakciju i inhibira funkcijuagonista iliinverznih agonista na receptorima. Antagonisti dejstvuju putem vezivanja za aktivna mesta, ili za alosterna mesta na receptorima. Oni isto tako mogu da interaguju na mestima vezivanja koja normalno ne učestvuju u biološkoj regulaciji aktivnosti receptora. Aktivnost antagonista može da bude reverziblna ili ireverzibilna u zavisnosti od trajnosti kompleksa antagonista i receptora, što je uslovljeno prirodom veze između antagonista i receptora. Većina lekova koji su antagonisti ostvaruju svoju potentnost konkurišući endogenim ligandima ili supstratima na strukturno-definisanim mestima vezivanja na receptorima.[2] Budući da antagonisti često ometaju normalne veze između neurona, njihova dugoročna, hronična primena je povezana sa smrću neurona, i vrlo jaki antagonisti se mogu smatrati toksičnim[3].
Biohemijskireceptori su velikiproteinski molekuli koji mogu da se aktiviraju vezivanjemliganda (poputhormona ilileka).[4] Receptori mogu da budu vezani za membranu, da se pojave na membrani ćelija, iliintracelularno, na primer nanukleusu ilimitohondrijama. Vezivanje je posledicanekovalentnih interakcija namestima vezivanja na receptoru između receptora i njegovih liganda. Receptor može da sadrži jedno ili više mesta vezivanja za različite ligande. Vezivanje zaaktivno mesto na receptoru direktno reguliše aktivaciju receptora.[4] Aktivnost receptora takođe može bitiregulisana vezivanjem liganda na druga mesta na receptoru, poput alosternih mesta vezivanja.[5] Antagonisti dejstvuju putem sprečavanja agonist-indukovanih responsa receptora. To se može postići vezivanjem za aktivno mesto ili za alosterno mesto.[6] Sem toga, antagonisti mogu da interaguju na mestima koja normalno ne učestvuju u biološkoj regulaciji aktivnosti receptora.[6][7][8]
Terminantagonist je bio originalno korišten za opisivanje različitih profila efekata leka.[9] Biohemijsku definiciju antagonista receptora su uveli Ariens[10] i Stefenson[11]1950-tih. Današnja definicija agonista receptora je bazirana namodelu popunjenosti receptora. To sužava definiciju antagonizma na samo ona jedinjenja koja imaju suprotne aktivnosti na jednom receptoru. Za agoniste se smatra da uključuju pojedinačni ćelijski respons vezivanjem za receptor, i da tako iniciraju biohemijski mehanizam promena u ćeliji. Antagonist isključuju taj respons blokiranjem receptora. Ova definicija je takođe u upotrebi zafiziološke antagoniste, supstance koje imaju suprotne fiziološke efekte, ali dejstvuju na različite receptore. Na primer,histamin snižava arterijski pritisak putemvazodilacije dejstvujući nahistaminski H1 receptor, dokadrenalin povišava arterijski pritisak vasokonstrikcijom posredovanom aktivacijomβ-adrenergičkog receptora.