| Dvosložne | |
|---|---|
| ˘ ˘ | pirih (dibrah) |
| ˘ ¯ | jamb |
| ¯ ˘ | trohej (horej) |
| ¯ ¯ | spondej |
| Trosložne | |
| ˘ ˘ ˘ | tribrah |
| ¯ ˘ ˘ | daktil |
| ˘ ¯ ˘ | amfibrah |
| ˘ ˘ ¯ | anapest (antidaktil) |
| ˘ ¯ ¯ | bakhej |
| ¯ ¯ ˘ | antibakhej |
| ¯ ˘ ¯ | kretik(amfimacer) |
| ¯ ¯ ¯ | molos(trimacer) |
| Vidiglavni članak za četvorosložne. | |
Anapest jemetrička stopa koja se pojavljuje ugrčkoj irimskoj književnosti, a sastoji se od dva kratka i jednog dugogsloga, odnosno od dva nenaglašena sloga kojima sledi jedan naglašeni (ᴗ ᴗ ‒ npr. u viduakcenatske celine u sintagmi: "ako dâš"). Kako ima oblik obrnutogdaktila, ponekad se zove iantidaktil. U anapestu dva kratka sloga mogu se zameniti jednim dugim, a dugi slog može se razložiti na dva kratka.[1] Anapest je prvobitno bio ritam koračnica i ratničkih pesama. Stoga je našao široku upotrebu uantičkojdrami, a posebno uparodi, tj. ulaznoj pesnihora, gde se pojavljuje u obliku skupina anapestičkihdimetara (tj. stihova koji sadrže po dve anapestičke stope) i završava se jednimkatalektičkim stihom.[2] U dimetrima obično nakon svake stope sledidijareza.[3] Ugrčkoj tragediji ove ulazne pesme najčešće se ne pevaju, nego se skandiraju. I u tragediji se pojavljuju pevani (tj.lirski) anapesti, s većommetričkom slobodom, ali uglavnom umonodijama i u dijalozima gde glumac svoje stihove peva (a ne izgovara). Ovi lirski anapesti razlikuju se od onih korišćenih zamarš i koračanje po tome što nemaju dijarezu između dve stope i po čestom stezanju kratkih i razlaganju dugih slogova. Ugrčkoj komediji,Aristofan upotrebljava anapeste u oblikuanapestičkog katalektičkog tetrametra, tj. četiri anapestičke stope, pri čemu poslednja ima shemu: ᴗ ᴗ ‒ ‒ ˄.[4] Anapestički katalektički dimetar obično se zove "paremijskim", što je naziv koji sugerira da su u tom metru često sastavljaneposlovice (grčki:paroimia).[5]
