| Amenoreja | |
|---|---|
lat. | Amenorrhoea |
 | |
| Specijalnost | Ginekologija |
| Klasifikacija i eksterni resursi | |
| ICD-10 | N91.0N91.2 |
| ICD-9 | 626.0 |
Amenoreja (latinski:amenorrhoea) je stanje koje se odlikuje izostankommenstruacije tokom najmanje šest meseci, a može da budefiziološka ipatološka.[1] Fiziološka amenoreja predstavlja normalni izostanak menstruacije u periodu prepuberteta, tokomtrudnoće, za vremedojenja i nakonmenopauze. Patološka amenoreja se deli na primarnu i sekundarnu.[2]
Primarna nastaje kada se kod fizički i polno zrele devojke prva menstruacija (menarha) ne pojavi do 16. godine života.[3] Prisutna je kod 0,1% ženske populacije. Sekundarna amenoreja predstavlja izostanak menstruacije tokom tri ciklusa ili 6 meseci kodžena koje su već imalemenstruaciju. Ova vrsta amenoreje se javlja kod približno 1% žena.
Neredovan menstrualni ciklus, u kome se menstruacija javlja u intervalu od 35 dana do šest meseci, se označava kaooligomenoreja.[1] Amenoreja inače može biti simptomneplodnosti.[4]
Amenoreja nijebolest već simptom koji mogu prouzrokovati različiti etiološki faktori:hipotalamusni poremećaji (tumori i infiltrativne lezije, psihotropnilekovi, gubitak telesne težine, prekomerna fizička aktivnost, psihogeni poremećaji -emocionalni stres,anoreksija i sl),hipofizni poremećaji (destruktivne lezije, hipopituitarizam, tumori, kongenitalni poremećaji), poremećajijajnika (sindrom policističnih jajnika, prevremena ovarijalna insuficijencija, tumori, testikularna feminizacija, galaktozemija, hemioterapija, iradijacija), poremećaji genitalnog trakta (atrofija endometrijuma, stenoza cerviksa, hematokolpos, kongenitalno odsustvomaterice ivagine), oboljenjaštitaste žlezde (hipotireoidizam, hipertireoidizam), oboljenjanadbubrežnih žlezda (kongenitalna adrenalna hiperplazija,Kušingov sindrom,tumori,Adisonova bolest) itd.[1]
Nelečena amenoreja predstavlja rizik zaosteoporozu i prevremenu ishemijsku bolestsrca, a kada je udružena sa sindromom policističnih jajnika, hiperplaziju i karcinom endometrijuma. Žene često kasnije u životu imaju hipertenziju (povišen krvni pritisak),dijabetes i hiperlipidemiju (povišen nivomasti ukrvi).[1]
Dijagnoza se postavlja na osnovuanamneze, detaljnog ginekološkog i ultrazvučnog pregleda i hormonalnih analiza (bazalni hormonalni status uz funkcionalne testove). Veoma često je temeljnu dijagnostiku potrebno dopuniti sa histeroskopijom, laparoskopijom i kariogramom (hromozomskom analizom).[1][5]
Lečenje je usmereno na korekciju osnovnog poremećaja, potom na nadoknaduhormonaestrogena i ukoliko je neposredni cilj postizanje plodnosti, na indukciju ovulacije. Nadoknada estrogena je neophodna radi sprečavanja dugoročnih komplikacija. Kod hronične anovulacije sa normalnim nivoom estrogena neophodna je ciklična primenaprogesterona radi sprečavanja hiperplazije endometrijuma.[1]
