东南亚国家联盟 / 東南亞國家聯盟Perhimpunan Bangsa-bangsa Asia Tenggaraສະມາຄົມປະຊາຊາດແຫ່ງອາຊີຕະເວັນອອກສຽງໃຕ້Persatuan Negara-negara Asia TenggaraKapisanan ng mga Bansa ng Timog-Silangang Asyaதென்கிழக்காசிய நாடுகளின் கூட்டமைப்புสมาคมประชาชาติแห่งเอเชียตะวันออกเฉียงใต้Hiệp hội các quốc gia Đông Nam Á
Geslo: "One Vision, One Identity, One Community""10 countries, 1 identity"[1]
ASEAN pokriva kopnenu površinu od 4,4 miliona kvadratnih kilometara, 3% ukupnekopnene površine Zemlje. ASEAN teritorijalne vode pokrivaju oblast koja je oko tri puta veća od njihove kopnene površine, što ih čini posebno važnim u pogledu morskih veza i ribarstva. Zemlje članice zajedno imaju populaciju od oko 640 miliona ljudi, 8,8% svetske populacije, što je više od „EU28”, mada su u pogledu kopnene površine nešto manje. Godine 2015, kombinovaninominalni BDP organizacije je porastao za više od 2,8 biliona američkih dolara. Kad bi ASEAN bila jedna zemlja, ona bi bila rangirana kao šesta po veličini ekonomija na svetu, izaSjedinjenih Država,Kine,Japana,Francuske iNemačke.[4] ASEAN se graniči saIndijom,Kinom,Bangladešom,Istočnim Timorom iPapua Novom Gvinejom, i ima pomorske granice saIndijom,Kinom,Palauom iAustralijom. Istočni Timor i Papua Nova Gvineja imaju podršku pojedinih ASEAN članova za njihovo članstvo u organizaciji.
ASEAN je uspostavio sebe kao platformu za Azijsku integraciju i kooperaciju, radeći sa drugim Azijskim nacijama na promovisanju je jedinstva, prosperiteta, razvoja i održivosti regiona, kao aktivnostima na nalaženju rešenja za sporove i probleme u regionu. Mada uglavnom ima fokus naazijsko-pacifičkim nacijama, ASEAN je isto tako uspostavio komunikaciju sa drugim delovima sveta, radi uspešnijeg promovisanja mira i stabilnosti. Ova organizacija ima globalnu reputaciju promovisanja dobre volje i diplomatije među nacijama, isključivanja bilo kojeg mišljenja ili odluke koja se smatra pristrasnom, i rukovođenja principom nemešanja i uzajamnog poštovanja.[15][16][17][18][19][20]
Usled njenog globalnog uticaja i regionalnog uspeha, ASEAN je priznat kao jedna od najuspešnijih i najuticajnijih organizacija na svetu, i jedna „svetska sila u nastanku”. Organizacija je dobila visoke pohvale svetskih vođa i međunarodne zajednice, i smatra se da ima centralnu ulogu u političkoj, ekonomskoj, bezbednosnoj i socio-kulturnoj arhitekturi Azijsko-pacifičkog okruženja. Ona je pohvaljivana kao „najbolje uspostavljena međuvladina institucija u Aziji”, dok je isto tako postigla visoku ocenu odobrenja u svom regionu. Kroz istoriju, ASEAN je formirala globalnu mrežu alijansi, saradnje i dijaloga među zemljama i podregionalnim, regionalnim i međunarodnim organizacijama i institucijama, čime se uspostavila kao jedan od najvećih igrača na međunarodnoj sceni.[21][22][23][24][25][26][27][28][29][30][31][32][33][34]
ASEAN-u je prethodila jedna organizacija koja je bila formirana 31. jula 1961, zvanaAcocijacija jugoistočne Azije (ASA), grupa koja se sastojala od Filipina, Federacije Malezije, i Tajlanda. Sama organizacija ASEAN je nastala 8. avgusta 1967, kad suministri spoljnih poslova pet zemalja: Indonezije, Malezije, Filipina, Singapora, i Tajlanda, potpisali ASEAN deklaraciju, poznatiju kaoBangkoška deklaracija. Stvaranje organizacije ASEAN je bilo motivisano zajedničkim zabrinotušću od širenjakomunizma,[35] i željom za ekonomskim razvojem. Grupa je kasnije povećana kad jeBrunej postao šesti član 7. januara 1984, jedva nedelju dana nakon sticanja nezavisnosti.[36]
Kao što je navedeno u deklaraciji, ciljevi i svrhe organizacije ASEAN su:[37]
Ubrzanje ekonomskog rasta, društvenog napretka i kulturnog razvoja u regionu.
Promovisanje regionalnog mira.
Promovisanje kolaboracije i uzajamne pomoći po pitanjima od zajedničkog interesa.
Pružanje međusobne pomoći u vidu obuke i istraživačkih objekata.
Sarađivanje u cilju boljeg korišćenja poljoprivrede i industrije kako bi se podigao životni standard ljudi.
ASEAN je ostvario najveći stepen kohezije tokom sredine 1970-ih nakon promene balansa moći u jugoistočnoj Aziji nakon kraja Vijetnamskog rata. Dinamičan ekonomski rast regiona tokom 1970-ih je ojačao organizaciju, što je omogućilo da ASEAN usvoji jedinstveni respons na Vijetnamsku invaziju Kambodže 1979. ASEAN-ov prvi prvi sastanak na samitu, održan naBaliju, Indonezija 1976. godine, rezultirao je sporazumima o nekoliko industrijskih projekata i potpisivanjem Ugovora o prijateljstvu i saradnji i Deklaracijom o saglasnosti. KrajHladnog rata između Sjedinjenih Država i Sovjetskog Saveza krajem 1980-ih omogućio je ASEAN zemljama da ostvare veću političku nezavisnost u regionu, a tokom1990-ih godina ASEAN je postao vodeći glas za pitanja regionalne trgovine i bezbednosti.[38]
Godine 1987,Brunej je postao ASEAN-ov šesti član,[39] a 28. jula 1995, Vijetnam je postao ASEAN-ov sedmi član.[40] Laos i Mjanmar (Burma) su se pridružili dve godine kasnije, 23. jula 1997.[41] Kambodža je trebalo da se pridruži u isto vreme kao i Laos i Burma, ali je njen pristup odložen zbog unutrašnjih političkih borbi u zemlji. Ova zemlja je pristupila 30. aprila 1999, nakon stabilizacije njene vlade.[41][42]
Godine 1990, Malezija je predložila kreiranjeIstočnoazijske ekonomske grupe[43] koju bi sačinjavali članovi ASEAN-a, kao i Narodna republika Kina, Japan, i Južna Koreja, sa namerom da se suprotstavi rastućem uticaju Sjedinjenih Država uAzijsko-pacifičkoj ekonomskoj saradnji (APEC) i u celokupnom Azijskom regionu.[44][45] Međutim, predlog je bio neuspešan zboj jake opozicije SAD i Japana.[44][46] Zemlje članice su nastavile da rade na daljoj integraciji, iASEAN plus tri je bio kreiran 1997. godine.
Godine 1992, shema Zajedničke efikasne preferencijalne tarife (CEPT) je prihvaćena kao raspored za ukidanje tarifa sa ciljem povećanja „konkurentne prednosti regiona kao proizvodne baze namenjene svetskom tržištu”. Ovaj zakon bi delovao kao okvir zaASEAN područje slobodne trgovine (AFTA). AFTA je sporazum zemalja članica o lokalnoj proizvodnji u ASEAN zemljama.[9] AFTA sporazum je potpisan 28. januara 1992. u Singapuru.[47]
↑ASEAN Charter. Association of Southeast Asian Nations. str. 29. Arhivirano izoriginala na datum 09. 11. 2015. Pristupljeno 12. 09. 2017. »Article 34. The working language of ASEAN shall be English.«
ASEAN Charter. Association of Southeast Asian Nations. str. 29. Arhivirano izoriginala na datum 09. 11. 2015. Pristupljeno 12. 09. 2017. »Article 34. The working language of ASEAN shall be English.«
Acharya, Amitav (2009). Constructing a Security Community in Southeast Asia: ASEAN and the problem of regional order (2nd izd.). Abingdon Oxon/New York: Routledge. ISBN978-0-415-41428-9.
Collins, Allan (2013). Building a People-oriented Security Community the ASEAN Way. Abingdon Oxon/New York: Routledge. ISBN978-0-415-46052-1.
Haacke, Jürgen; Morada, Noel M. (2010). Cooperative Security in the Asia-Pacific: The ASEAN Regional Forum. Abingdon Oxon/New York: Routledge. ISBN978-0-415-46052-1.
Lee, Yoong Yoong (2011). ASEAN Matters! Reflecting on the Association of Southeast Asian Nations. Singapore: World Scientific Publishing. ISBN978-981-4335-06-5.
