8. 1. - Savezni zvaničnici izjavili da je srpska skupština 28. 12. odobrila upad u monetarni sistem (izdavanje novog novca u vrednosti 1,8 milijardi dolara), Svetska banka upozorava da bi zemlja mogla ostati bez kredita[2][3].
9. 1. -Predsjedništvo SFRJ usvojilo Naredbu kojom izričito naređuje rasformiranje svih nelegalnih oružanih sastava na teritoriji Jugoslavije (prvi rok19. 1., zatim 21, Slovenija i Hrvatska kažu da su njihovi sastavi legalni).
9. 1. - Rezolucija muslimanskih intelektualaca Bosne i Hercegovine - ističe se "zasebnost i suverenost" Muslimana i "posebni značaj" SDA[4].
10. 1. - Na sastanku Predsedništva, republičkih lidera i saveznog premijera,Slobodan Milošević zvanično izjavio da će zahtevati promenu granica ako Jugoslavija postane konfederacija nezavisnih republika[5].
13. 1. - Jugoslovenskivaterpolisti osvojili svetsko zlato u Pertu, Australija.
14. 1. - Savezni ustavni sud poništio ključne delove slovenačke deklaracije suvereniteta i srpski zakon kojim se uvode prepreke na trgovinu sa Slovenijom i Hrvatskom.
17. 1. -Zaljevski rat počinje intenzivnim bombardiranjem iračkih ciljeva ("Pustinjska oluja"); istog dana Irak ispaljuje prveScudove na Izrael.
19. 1. - Povišena gotovost slovenačke i hrvatske policije/redarstva i teritorijalne obrane, raspoređeni oko ključnih objekata.
20. 1. - Prijedlog "vojnog pakta" između Slovenije i Hrvatske[6] - u slučaju intervencije JNA u bilo kojoj republici, obe će proglasiti nezavisnost (objavljeno 8. 2.).
22. 1. - Pošto je rok za predaju oružja prošao, Predsedništvo SFRJ kaže da su neosnovani strahovi od sukoba vojske i Slovenije i Hrvatske - ovlašćuje vojne sudove da sprovode odluku, prema pojedincima.[7]
23. 1. - Savezni sekretarijat narodne odbrane upozorava Hrvatsku da će povisiti borbenu gotovost za sprovođenje naređenja vojnih sudova, ako se ne raspuste specijalne jedinice.
24. 1. - Hrvatska odbija razoružati svoju paravojnu policiju, uprkos prijetnji JNA[8], vojska je navodno već u povišenoj gotovosti, Tuđman je otkazao sastanak sa Miloševićem, zakazan za sutradan.[9]
24. 1. - "Tajni" sastanakMilošević-Kučan - Slovenija može napustiti SFRJ[10], Srbi imaju pravo živjeti u jednoj državi[11]. Na javnom sastanku srpske i slovenačke delegacije na čelu sa dvojicom predsednika je rečeno da Srbija uvažava interes Slovenije na vlastito opredeljenje a Slovenija interes srpskog naroda da živi u jednoj državi.[12]
25. 1. - TV Beograd emitovala tajni film u kome se iznose tvrdnje o ilegalnom uvozu oružja u Hrvatsku, planiranju napada na oficire JNA i vođenju nemilosrdnog rata ("aferaŠpegelj")[13].
25. 1. -Makedonsko Sobranje usvojilo deklaraciju o suverenosti.
25 -26. 1. - U Beogradu održan sastanak saveznog Predsedništva i hrvatskog vođstva - obostranim ustupcima izbegnut konflikt[14] - "demobilizacija" rezervne hrvatske policije i snižavanje gotovosti JNA.[15] Miting podrške vladi u Zagrebu.
26. 1. -Monika Seleš najmlađa pobednica Australian Open-a (ovo je godina njene dominacije).
1. 2. - Iz Sabora Hrvatske se povuklo 11 zastupnika srpske nacionalnosti.
2. 2. - JNA i Predsedništvo, odnosno predsedavajućiJović, kažu da Hrvatska nije ispunila obećanje da će razoružati policijsku rezervu i uhapsiti Špegelja. Mitinzi Srba u Kninu i Belom Manastiru, zabranjen u Vukovaru. Tuđman mu odgovara 5-og, naziva ga "
2. 2. - Kancelarija mađarskog premijera potvrdila da je jedna mađarska firma isporučila malu pošiljku mašinki u Jugoslaviju (Hrvatsku) prethodnog oktobra, prema porudžbini iz treće zemlje[16][17]. Mađarski parlament 12-tog odbija dalje ispitivanje stvari.
7. 2. - Na sednici proširenog Predsedništva SFRJ u BeograduJanez Drnovšek izjavio da će Slovenija i formalno pokrenuti postupak "razdruživanja" od Jugoslavije. Na primedbuVasila Tupurkovskog da "u slučaju izlaska iz Jugoslavije makar jedne republike, SFRJ više ne postoji", Milošević odgovara "Malo morgen!"[18].
7. 2. - PrivremenaIRA izvela minobacački napad na 10 Downing Street, sedište britanskog premijera, tokom zasedanja vlade - niko od njih nije povređen.
8. 2. - Treća runda međurepubličkih razgovora okončana bez rezultata, Tuđman i Mesić bojkotovali zbog mitinga žena ispred zgrade u kojem su održavani. Slovenački predsednik napustio sastanak, zahteva razgovore o razdruživanju federacije - napušta koncept konfederacije.[19]
16. 2. - Dolazak specijalnih jedinica MUP Hrvatske na podrucjePlitvičkih jezera izazvao brojne proteste i negodovanje lokalnog srpskog stanovništva[18].
16. 2. - Komentator Dnevnika TV Beograd, Slavko Budihna, optužioSPO da sarađuje i "sa krajnjom profašističkom i proustaškom Hrvatskom" (na osnovu Vukovog pisma Tuđmanu)[20].
20. 2. - Slovenački parlament usvojio amandmane koji mu omogućuju preuzimanje saveznih funkcija i Rezoluciju o disocijaciji od Jugoslavije (prvi konkretni koraci ka nezavisnosti)[21].
20. 2. - Pošto TV Beograd nije želela dati demanti na komentar od 16. 2., SPO poziva na okupljanje 9. marta ("TV Bastilju moramo da oslobodimo"); pridružiće se i druge stranke, glavni zahtevi nepristrasnost TV Beograd i smena Dušana Mitevića, Sergeja Šestakova, Predraga Vitasa, Slavka Budihne i Ivana Kriveca[20].
20. 2. - Oko 100.000 ljudi u Tirani podržava studente koji štrajkuju glađu, srušena statuaEnvera Hodže.
25. 2. - Od komada iračkog skada poginulo 29 američkih vojnika u kasarni uDhahranu, Saudi Arabija.
26. 2. -Irački predsjednikSaddam Hussein objavio povlačenje iračkih snaga iz Kuvajta - u povlačenju se pale naftne bušotine.
26. 2. - Hrvatski ministar obrane gen-puk. Martin Špegelj optužen pred zagrebačkim vojnim sudom za oružanu pobunu - hrvatske vlasti odbijaju saradnju[22].
27. 2. - U parlamentu BiH srpski poslanici ne dozvoljavaju donošenje "Deklaracije o državnoj suverenosti i nedjeljivosti Republike Bosne i Hercegovine"; Izetbegović izjavio da bi "zbog suverene Bosne žrtvovao mir"[23].
28. 2. - Srpsko nacionalno vijeće i Izvršno vijeće SAO Krajine usvojili Rezoluciju o razdruživanju Republike Hrvatske i SAO Krajine i ostanku u Jugoslaviji, "odnosno u zajedničkoj državi sa republikom Srbijom i Crnom Gorom, kao i sa srpskim narodom u republici Bosni i Hercegovini"[18].
1. 3. - Sastanak u Beogradu, Tuđman nije došao jer kaže da mu se preti hapšenjem (savezni tužilac je protumačio Tuđmanovo pismo Bushu od 24. 1. kao poziv stranoj sili, što bi omogućilo optužbu za veleizdaju).[24]
2. 3. -Okršaj u Pakracu: hrvatski specijalci povratili kontrolu nad policijskom stanicom uPakracu, u Beogradu se izveštava o poginulima;JNA poslata da razdvaja strane.
2. 3. - Nakon okupljanja podjeljeno oružje iz policijske stanice uBileći Srbima koji su registrirani kao pripadnici pričuvnog sastava[25].
9. 3. -Velike demonstracije u Beogradu, u organizacijiSPO i ostale opozicije protiv Miloševićevog režima, povodom pristrasnosti TV Beograd. SUP nije dozvoljavao okupljanje na Trgu Republike (već na Ušću). Dolazi do nereda na više mesta u gradu u kojima su dve osobe izgubile život. Uveče je uhapšen lider SPO-aVuk Drašković (pušten 12. 3.), na gradske ulice izašli tenkovi JNA.
10. 3. - Okupljanje u beogradskom Studentskom gradu, studenti uveče krenuli u stari Beograd, na Brankovom mostu bačen suzavac na njih. Demonstracije studenata kod Terazijske česme traju do 13-tog.
Terazijska česma, Beograd
11. 3. - SPS organizovao miting na beogradskom Ušću. Studenti i građani i dalje na Terazijama.
11 -12. 3. - Vanredno zasedanje Skupštine Srbije, koje je opozicija napustila; smenjeni Mitević, Šestakov i Vitas, podneli ostavke Budihna i Krivec, anegdota o dedi i unuku...[28]; izabran Anketni odbor u vezi 9. marta (prihvaćena većina studentskih zahteva).
13. 3. - Veliki miting opozicije na beogradskom Trgu Republike, koji prenosi televizija; oslobođeni Vuk Drašković prvi put pokreće skandiranje "Svi! Svi! Svi!" (uhapšeni da budu pušteni), zahteva se i ostavka vlade; studenti okončali proteste iza ponoći, nakon što je ministar policijeRadmilo Bogdanović podneo ostavku.
13. 3. - Eksplozija ispod novinskog kioska u Kninu rano ujutro,[29] i još nekoliko narednih dana.
13. 3. - Američki ambasador Warren Zimmerman izjavljuje da SAD podržavaju ujedinjenu i demokratsku Jugoslaviju, ali "apsolutno ne" putem vojne intervencije i sile.[30]
14. 3. - Okupljanje studenata i opozicije u Novom Sadu, traže ostavku pokrajinskog premijera Radomana Božovića i šefova pokrajinskih medija.[30]
15. 3. -Sednica Predsedništva SFRJ 12. marta 1991.: posle trodnevne rasprave, Predsedništvo SFRJ, u funkciji Vrhovne komande oružanih snaga, sa 5:3 odbilo predlog vrha JNA o zavođenju vanrednog stanja na teritoriji SFRJ (ovlašćenje za gušenje etničkih konflikata, mobilizacija i poništavanje republičkih zakona protivnih saveznim).
15. 3. - Zbog odbijanja plana JNA,Borisav Jović, predsednik Predsedništva SFRJ, podneo ostavku (sutradan i predstavnici Crne Gore (Nenad Bućin) i Vojvodine (Jugoslav Kostić).
15. 3. - Međustranačko vijeće Republike Hrvatske donijelo zaključak o osnivanjuNarodne zaštite.
15. 3. -Nemačka i formalno nezavisna, nakon što su se četiri sile odrekle svih preostalih prava.
16. 3. –Slobodan Milošević izjavio da Srbija neće priznavati savezno predsedništvo smatrajući da su ostale republike stvorile koaliciju protiv srpskih interesa.[31] Na zatvorenom sastanku sa predsednicima opština iz Srbije izjavio: "Vlada je dobila zadatak da pripremi odgovarajuće formacije koje će nas učiniti... bezbednim..."[32] ("...A, ako treba da se tučemo, bogami ćemo da se tučemo!..."[33]).
16. 3. - U Srbiji, Sloveniji i Hrvatskoj mobilizacija rezervne milicije iTO.
16. 3. - Izvršno vijeće SAO Krajine donelo formalnu odluku o odvajanju iz Republike Hrvatske i poštovanju saveznih zakona[34].
18. 3. - Skupština Srbije, umesto raspuštene kosovske skupštine, smenilaRiza Sapunxhiu-a, kosovskog predstavnika u saveznom predsedništvu (koje time ostaje sa četiri člana i gubi kvorum).
19. 3. - Slobodan Milošević razgovara sa studentima u Rektoratu. Peticija 200 srpskih glumaca, pisaca i filmskih radnika traži Miloševićevu ostavku, jer je "odabrao ratnu politiku".
19. 3. - Saopštenje Vrhovne komande JNA: vojska se neće mešati u političke dogovore, niti dozvoliti međuetničke konflikte i promenu granica SFRJ.
20. 3. - Borisav Jović povukao ostavku (tj. skupština Srbije je nije prihvatila[22]).
20. 3. - Savezni parlament privremeno smanjio saveznu potrošnju sa 40 na 34% GNP, što je bio MMF-ov uslova za stendbaj kredit od 1 milijarde dolara, deo paketa od 3,4 milijarde pomoći za reforme.[35]
21. 3. - Proširena sednica Predsedništva SFRJ (pored Miloševića, tu su i Kučan i Tuđman koji su pristali doći u Beograd).
21. 3. - Za nove članove Predsedništva izabraniBranko Kostić (CG) iSejdo Bajramović (Kosovo) umesto smenjenogSapundžiua (oni i vojvođanski predstavnik potvrđeni 16. 5.).
26. 3. - OsnovanMercosur, zajedničko tržište juga Južne Amerike.
27. 3. - Miting SPO i Ujedinjene opozicije u Beogradu, povodom 50-godišnjicepuča 27. marta i protiv Miloševićevog režima.
27. 3. - Krajinska milicija stigla u Plitvice.
28. 3. - Sastanak republičkih lidera uSplitu, u vili Dalmacija. Tuđman se zalaže za labavi savez suverenih država ili razlaz, Milošević bi samo federaciju.
mart, krajem - Inicijativa za Srpski nacionalni savet (neki akademici, intelektualci, predstavnici stranaka iz Srbije, BiH), sastavljena Deklaracija o srpskom nacionalnom jedinstvu[36] (neuspešno, u septembru će biti osnovan Srpski sabor[37]).
31. 3. -Incident na Plitvičkim jezerima - oružani sukob specijalaca MUP Hrvatske i milicajaca samoproglašene SAO Krajine; prvi u kome su zabilježene ljudske žrtve. Uhapšeni krajiški policajci, kao iGoran Hadžić. Simbolični početakDomovinskog rata. Pucnjava i kod Titove Korenice. JNA razdvaja strane.
31. 3. - Izdate nove novčanice od 100 dinara (djevojka sa maramom), 500 dinara (odrastao mladić) i 1000 dinara (Nikola Tesla) za vanredne potrebe zemlje.
1. 4. - Izvršno vijeće SAO Krajine donijelo u T. Korenici odluku o prisajedinjenju SAO Krajine Srbiji i mobilizaciji (Skupština u Srbiji nije prihvatila odluku o priključenju)[22].
3. 4. - Vijeće sigurnostiUN izglasalo rezoluciju o prekidu vatre uZaljevskom ratu i zatražilo odIraka da uništi oružje za masovno razaranje.
8. 4. - U Zagrebu, usled protesta ispred vojnog suda, odloženo suđenje u Martinu Špegelju, u odsustvu, i još sedmorici (počinje 18-og, sledećeg dana se proces Špegelju odvaja od ostalih, šest presuda 20. 5.).
11. 4. - Sastanak republičkih lidera naBrdu kod Kranja - dogovoreno da se do kraja maja sprovedu referendumi u republikama, osim Slovenije gde je on već sproveden (nije se došlo do datuma glasanja)[22].
15. 4. - U Londonu osnovanaEvropska banka za obnovu i razvoj. Savezni premijer Marković je razgovarao sa zapadnim liderima i dobio podršku za reforme i opstanak Jugoslavije.[39]
16. 4. - U Srbiji zbog neisplaćenih plata štrajkuje 700.000 radnika; traže garantovani minimalac i ukidanje novih poreza - vlada odmah ispunjava zahteve[22].
18. 4. - Sastanak republičkih lidera uOhridu: dogovoreno je referendumsko pitanje, ali sumnja se u korisnost istog.
19. 4. - Marković pred Saveznom skupštinom: devalvacija dinara sa 9 na 13 za nemačku marku, predlaže plan reformi "11+3" koji podržava Zapad, ali ga odbacuju republike (Srbija, Hrvatska, Slovenija).[41]
2. 5. -Sukob u Borovom Selu u kome je ubijeno 12 hrvatskih policajaca i trojica Srba. JNA razdvaja strane ovde i u okolnim selima. Policajac Franko Lisica ubijen u Polačama kod Benkovca.
2. 5. - Pucano je na helikopter potpredsednika SaboraVladimira Šeksa, nakon posete Kijevu. Eksplozije u Pakracu.
2. 5. - UZadru iŠibeniku vandalizovana srpska imovina.
4. 5. - USotinu, sa barikade, ubijen jedan Srbin[43]. Niz incidenata sa pucnjavom i eksplozijama u više gradova Hrvatske sledeće noći, postavljaju se barikade po selima; Tanjug prenosi da je 200 izbeglica prešlo Dunav u Srbiju.[44]
6. 5. - Na velikim demonstracijama u Splitu ispred tadašnje Komande Vojnopomorske oblasti, povodom blokadeKijeva, ubijen vojnik JNASašo Gešovski. SSNOVeljko Kadijević izjavljuje da je zemlja u stanju građanskog rata i proglašava borbenu gotovost[45], izjavljuje da će vojska odgovoriti na svaki napad, daje ultimatum saveznim i republičkim vlastima za očuvanje mira.
6. 5. - Zamrznuta američka ekonomska pomoć Jugoslaviji i podrška za kredite u međunarodnim institucijama, povodom "oštre represije" albanske manjine i "destabilizacije Predsedništva" (na osnovu zakona od prošlog novembra)[45]; pomoć uslovno nastavljena 24. 5. uz upozorenja Srbiji.
7. 5. - U Beogradu pozvani rezervisti[45]. Demonstranti u BiH i Makedoniji traže da se vojni rok služi u sopstvenoj republici.
7 -9. 5. - KodPologa blokirana motorizirana brigada JNA iz Mostara, propuštena nakon posredovanja predsednika Izetbegovića[46]. Jedna kolona je bila blokirana i kodŠuice.
8. 5. - Slovenački zakon zahteva od svojih građana da služe uTeritorijalnoj odbrani umesto u JNA.
9. 5. - Treći dan sednice Predsedništva SFRJ sa republičkim liderima - JNA ovlašćena da sprovodi odluke za uspostavljanje mira i zaustavljanje etničkog nasilja: razoružavanje paravojnih jedinica i hrvatske rezervne policije. Tuđman, koji nije bio prisutan, odbija razoružanje policije i pregovore sa "teroristima".
12. 5. -Referendum o statusu SAO Krajine, tj. o priključenju Srbiji i ostanku u Jugoslaviji. Krajiška skupština potom donosi odluku da je "teritorija Krajine deo državne teritorije Srbije".
14. 5. -Televizija Beograd počela da emituje program preko satelita, za zapadnu Evropu, ali i zapadne delove Jugoslavije.
15. 5. - "Srpski blok" u Predsedništvu SFRJ glasa protiv toga daStjepan Mesić preuzme predsedavanje, Crna Gora uzdržana, četiri za (ponovo odbijeno 17-og).
15. 5. -Édith Cresson prva žena premijer Francuske (do 1992).
16. 5. - Savezna skupština odobrava nove članove Predsedništva SFRJ (Crna Gora, Vojvodina, Kosovo). Kosovsko-albanski, slovenački i hrvatski delegati napustili zasedanje zbog Sejde Bajramovića.
17. 5. -Sejdo Bajramović, predstavnik Kosova, imenovan za koordinatora Predsedništva SFRJ. Predsednik SIV Ante Marković imenovao specijalni panel (kojeg Hrvatska odbacuje)[47].
23. 5. - Incident u slovenačkom kampu za obuku u Pekrama kod Maribora - nakon što su zadržana dvojica vojnika JNA, vojska tokom pregovora upala u bazu i odvela dvojicu slovenačkih oficira (ili oficira i trojicu pripadnika TO, u Mariboru[48]), koji su pušteni sutradan, nakon što su kasarnama isključeni struja i telefon[49]. (→Pekrski dogodki (sl))
23. 5. - Odluka predsjednika Republike Tuđmana, na osnovu rezultata referenduma: Republika Hrvatska ne ostaje u Jugoslaviji kao jedinstvenoj saveznoj državi (objavljeno 27. 5.)[50].
24. 5. - Državni sekretar SAD Baker objavljuje nastavak pomoći SAD Jugoslaviji, ali osuđuje Srbiju zbog "gaženja prava" Albanaca na Kosovu i blokade Mesićevog izbora, otkazuje se osiguranje novih investicija u Srbiji.[51]
26. 5. -Lauda Air let 004: u padu austrijskog aviona uTajlandu poginulo 223 putnika i članova posade, uključujući troje Jugoslovena. Lokalci opljačkali poginule.
27. 5. - Osnovana Zajednica opština istočne i stare Hercegovine (v.SAO Hercegovina).
29. 5. - Skupština SAO Krajine izabrala prvu vladu: premijerMilan Babić, ministar unutrašnjih poslovaMilan Martić.
29 -30. 5. - Predsednik Komisije EZJacques Delors iJacques Santer, luksemburški premijer i predsedavajući Saveta ministara EZ, u Beogradu - EZ je spremna da pomogne demokratizovanoj i reformisanoj Jugoslaviji,[45] pominje se program pomoći od četiri milijarde dolara, spremnost na početak razgovora o pridruživanju EZ ako se prethodno reši kriza.[52]
30. 5. - Prva velika smjena straže na Markovu trgu - Predsjednička garda u stiliziranim povijesnim odorama. Sabor glasa za proglašenje pune nezavisnosti ako se do 30. juna ne nađe sporazum.
30. 5. - Milošević govori u Skupštini Srbije: za Jugoslaviju kao federaciju, u kojoj žive svi Srbi; granice republika su proizvoljne; oni koji bi konstituisali nove države "ne mogu silom odvući kompaktne delove" naroda koji su za opstanak Jugoslavije.[53]
8. 6. - Milicionari SAO Krajine iz Knina održavaju smotru u Drvaru i Bosanskom Grahovu[46].
9. 6. - Opozicija demonstrira u Beogradu, traže Miloševićevu ostavku i nove izbore. Vuk Drašković traži srpsku nacionalnu gardu (SPO doneo odluku o osnivanjuSrpske garde 27. 6. - ne mešati sa Arkanovom gardom).
12. 6. - Tuđman, Izetbegović i Milošević razgovaraju u Splitu (i u Beogradu 19-og). Kadijević kaže da vojska hoće federaciju sa nepromenjenim granicama i ekonomskim reformama.
14. 6. -Željko Ražnatović Arkan osuđen u Hrvatskoj na pet godina zatvora i pušten da se do pravosnažnosti presude brani sa slobode - odlazi u Beograd[55].
15. 6. - Ultraplinijska erupcija vulkanaPinatubo na Filipinima, druga najveća na kopnu u 20. veku - stradalo 800 ljudi, smatra se da je srednja temperatura na severnoj polulopti snižena za 0,5–0,6 stepeni.
16. 6. - Prikazana poslednja od 82 epizode "Boljeg života".
17. 6. - Najtopliji jun u ovom veku - 35 °C. Invazija komaraca uBeogradu.[1]
19-20. 6. - Sastanak KEBS-a u Berlinu - traži se mirno rešenje nesuglasica u Jugoslaviji, podržava se njen integritet[45].
21. 6. - Američki državni sekretarJames Baker u poseti Jugoslaviji, čiji integritet podržava. Razgovara sa saveznim i republičkim liderima - obeshrabren je; SAD neće priznati Sloveniju i Hrvatsku,[45] čiji lideri ne odustaju od nezavisnosti.
24. 6. - Predsednik SIV Ante Marković pred Hrvatskim saborom poziva Sloveniju i Hrvatsku da zaustave planove za proglašenje nezavisnosti (opasnost "kolapsa društva").
25. 6. -Hrvatska iSlovenija proglašavaju nezavisnost od SFRJ, ostavljena mogućnost saveza sa ostalim republikama, kao nezavisnim državama (slovenački rok za proglašenje bio 26. 6.). Najavljeno povlačenje delegata iz Saveznog veća, ne i Veća republika i pokrajina. Srbija ne priznaje otcepljenje.
26. 6. - Slovenačka milicija zauzela granične prelaze, tenkovi JNA su na putevima, avioni preleću gradove, aerodromi su zatvoreni. Savezna vlada smatra odluke o otcepljenju ništavnim, naređuje zauzimanje graničnih prelaza.
26. 6. - Srpske snage napale stanicu milicije uGlini, poginuo policajac i dvojica civila, sukob i uDvoru na Uni, JNA interveniše - narednih dana napeto na Baniji i Kordunu. UBršadinu poginuo savezni policajac.[56]
26. 6. -SPO odlučio da osnuje Srpsku nacionalnu gardu[57].
27. 6. - ZapočinjeRat u Sloveniji.JNA krenula u oružanu akciju preuzimanja kontrole jugoslovenskih graničnih prelaza. Nad ljubljanskim naseljem Rožna dolina oboren helikopter JNA (prve žrtve -Toni Mrlak iBojanče Sibinovski). U desetodnevnom ratovanju sa pripadnicima slovenačke teritorijalne odbrane poginule 62 osobe.
28. 6. - Za uveče dogovoreno primirje u Sloveniji, povratak u kasarne JNA (koja objavljuje da je ispunila zadatke), ali pucnjava se nastavlja.[45][57][58]. Poručnik JNADragan Bubalo ranjen i umro jer TO nije dozvolila prevoz helikopterom.
28. 6. - Trojka EZ uveče u Jugoslaviji (Poos,de Michelis,Broek):[59]Stjepan Mesić da bude izabran za predsednika predsedništva SFRJ, odluke o nezavisnosti će biti zamrznute[60]. Petogodišnji program pomoći vredan 1,155 milijardi dolara će biti zamrznut ako ne bude sprovedeno primirje[61].
29. 6. - Papa se izjašnjava protiv kršenja legitimnih aspiracija vojnom silom.
29. 6. - Sukobi kod Osijeka i Mirkovaca.
29. 6. - Ultimatum JNA Sloveniji, plan od 12 tačaka[62] - primirje, napuštanje graničnih prelaza i deblokada kasarni.
1. 7. - Holandija predsedava Savetom Evropske zajednice (ministar ino. poslovaHans van den Broek).
2. 7. - Nove borbe u Sloveniji, slovenačka TO napada JNA, Vazduhoplovstvo gađalo nekoliko ciljeva; načelnik generalštabaAdžić preti odmazdom za napade na vojsku; Mesić i Tupurkovski u Ljubljani: vojska će napasti ako trupe ne budu deblokirane; uveče primirje.
2. 7. - Gomila u Zagrebu pokušava da zaustavi tenkovski konvoj, najmanje troje mrtvih (jedna tenkovska kolona se sutradan vratila).
2. 7. - Roditelji vojnika JNA u Sloveniji upali u Narodnu skupštinu Srbije - traže da se regruti ne šalju u Sloveniju i Hrvatsku, sutradan putuju u Sloveniju[60][64]. "Vratite nam Decu!".[1]
3. 7. - Rano ujutru tenkovska kolona iz Beograda kreće auto-putem (do hrvatske granice)[64], na područje Belog Manastira i mađarske granice. U Sloveniji je primirje, većina JNA se vratila u kasarne, Slovenci zauzimaju napuštene granične prelaze.
3. 7.? - Pismo predsednika SAD Dž. Buša predsedniku predsedništva Mesiću: SAD ne podržavaju upotrebu sile za očuvanje integriteta Jugoslavije, prihvatiće nezavisnost Slovenije i Hrvatske ako budu postignute mirno[61].
5. 7. - Evropska zajednica uvodi Jugoslaviji embargo na oružje, zamrzava finansijsku pomoć od 807 milionaekija (915 mil. dolara), za sada odbijaju priznati nezavisnost dve republike. KEBS odlučio poslati posmatračku misiju u Jugoslaviju (SAD podržavaju embargo na oružje 8. 7.)[61].
5. 7. - Predsedništvo SFRJ predlaže da Slovenci zadrže kontrolu nad prelazima, ali da se prihodi uplaćuju u saveznu kasu. Slovenija demobilisala deo svojih snaga, oslobođeno je 2.000 zarobljenih pripadnika JNA.
6. 7. - Milošević: ko ne želi da ostane u federaciji, može da ide; Srbija će zaštititi Srbe koji žive u drugim republikama. Borisav Jović kaže dva dana kasnije da će doći do rata ako Hrvatska bude insistirala da se otcepi sa srpskim enklavama.[65]
7. 7. - Okršaj uTenji, kod Osijeka, prvi put upotrebljena hrvatska artiljerija, mrtvi na obe strane (najmanje osam), JNA razdvaja (Srpska dobrovoljačka garda ima prve borbe u ovom mestu[55]). Srbi zauzeli i spalili Ćelije.
7 -8. 7. -Brionska deklaracija na sastanku trojke EZ i predstavnika Slovenije, Hrvatske i saveznih vlasti - kraj rata u Sloveniji, objave nezavisnosti Slovenije i Hrvatske zamrznute na tri meseca, predviđen povratak JNA u kasarne u Sloveniji i Hrvatskoj.
11. 7. - Oružani okršaj na periferiji Osijeka (susedi tvrdili da se u jednoj kući okupljaju četnici). Pucnjava i eksplozije i u Tenji, Mirkovcima i Borovu Selu. Kod Zadra sinoć ubijen hrvatski policajac.[66]
11. 7. - Nigeria Airways Flight 2120: avionDC-8 sa hadžijama se zapalio pri poletanju iz Džede, poginula je 261 osoba.
12. 7. - Zemljotres u rumunskom delu Banata (M 5.6, I VIII).
13. 7. - Savezno predsedništvo naređuje demobilizaciju TO i etničkih oružanih grupa, Mesić kaže da se to ne odnosi na ZNG. Potpisan memorandum o razumevanju sa EZ o slanju posmatrača.
14. 7. - Borbe naBaniji: hrvatske snage povratile selaKraljevčani iDragotinci kod Petrinje, napadnuta postaja hrvatske policije u Glini (par dana kasnije i u Topuskom i Kozibrodu).
14. 7. -Franjo Tuđman u intervjuu Frans presu: o razgraničenju u BiH bi se moglo dogovoriti "mirno za zelenim stolom"[67], kasnije demantovano[68].
18. 7. - Predsedništvo SFRJ usvojilo odluku o povlačenju snaga JNA izSlovenije u roku od tri meseca: 31. korpus u Srbiju a 14. u BiH[68] (Mesić protiv, Bogićević uzdržan).
22. 7. - Sastanak saveznih i republičkih čelnika u Ohridu, predlog razoružanja paravojski i demobilizacije,, poziv posmatračima EZ. Ante Marković upozorava na "kataklizmu"; Tuđman napustio sastanak zbog jakih borbi uMirkovcima (20-tak mrtvih). Hrvatske snage i avioni JNA razmenili vatru iznad Vinkovaca.
22. 7. -Mike Tyson uhapšen pod optužbom silovanja Desiree Washington.
23. 7. - JNA: hrvatske snage napale srpsko seloPalača kod Osijeka i vojnu jedinicu namostu "25. maj" između Bačke Palanke i Iloka (okršaj kod mosta i 25. i 27. 7.).
23. 7. - U Srbiji usvojen Zakon o teritorijalnoj organizaciji i lokalnoj samoupravi, Užice, Vrbas i (Kosovska) Mitrovica više nisu "Titovi". Nema više Međuopštinskih regionalnih zajednica aokruzi su uvedeni sledećeg januara.
25. 7. - Borbe između tenkova JNA i hrvatskih snaga u Erdutu, Dalju i Aljmašu, u Erdutu poginula šestorica hrvatskih "Tigrova".
25. 7. - Dva "jastreba"JNA uništila hrvatski raketni poligon.[1]
26. 7. - Akcija "Žaoka"[69]. Srpska paravojska uStruzi kod Dvora na Uni koristila hrvatske civile kao živi štit (JNA kasnije zaštitila civile)[70]. Tenk JNA kod Siska pregazio hrvatski policijski automobil, poginula dvojica policajaca.
27. 7. - JNA i srpske snage izbacile hrvatsku policiju iz Gline (Knindže nakon ove bitke dobile poznatecrvene beretke).Sunja je opkoljena nakon granatiranja.
29. 7. - Šef policije uVrginmostu poručuje da se priključuje Krajini.
31. 7. - Hrvatske snage i civili napuštajuKostajnicu; juče su srpske snage napadale grad, uz dejstvovanje dva aviona JNA[72] (hrvatske snage se vraćaju dva dana kasnije). Policija uVojniću se izjašnjava za Krajinu.
31. 7. - SSSR i SAD u Moskvi potpisujuSTART I, ugovor o redukciji strateškog naoružanja.
3. 8. - Hrvatski napad naDalj, borbe kodTenje, Predsedništvo naređuje primirje.
3. 8. - Usled borbi, Hrvatska prekida sve odnose sa Srbijom[61].
3. 8. - Gorbačov najavljuje da će deo republika SSSR 20. avgusta potpisati novi savezni dogovor kojim bi nastaoSavez Suverenih Država (konačni tekst ugovora objavljen 15. 8.).
4. 8. - Neuspeh mirovne misije EZ (primirje sa posmatračima), srpska delegacija nije došla na sastanak, navodno "trik" oko termina.Hans-Dietrich Genscher sutradan najavljuje da će EZ razmotriti sankcije protiv Srbije i priznanje Slovenije i Hrvatske.
4. 8. - U Beogradu ubijen Branislav Matić Beli, finansijer SPO, zapovednik Srpske garde.
11. 8. - Avioni JRV greškom ubili četvoricu srpskih pobunjenika kod Topuskog - odgovor na raniji hrvatski napad na helikopter. Srbi i Hrvati su juče i danas razmenili 25 zarobljenika.[73]
12. 8. - Beogradska inicijativa na sastanku Slobodana Miloševića sa predsjednicima skupština Srbije, Crne Gore i BiH (Krajišnik) za očuvanje Jugoslavije[74]; predloženo da se sastavi novi ustav za republike koje žele ostati u Jugoslaviji, predsednik BiH Alija Izetbegović protestuje jer sastanak nije bio reprezentativan[75].
14. 8. - Vlada Srbije naredila bankama da daju 22 dinara za marku, umesto zvaničnih 13 (crni kurs je 50-80% viši, u Sloveniji i Hrvatskoj se od ranije daje 50% više od kursa).
16. 8. - Dvojica hrvatskih policajaca poginula uOkučanima, helikopter sa posmatračima EZ se spustio kod Novske nakon što je pogođen. Srpska strana kaže da se hrvatske snage gomilaju i opkoljavaju srpska sela.
16. 8. - Izetbegović: o sudbini BiH će se odlučiti na referendumu čiji će datum odrediti skupština, poziv Turskoj i EZ za pomoć protiv srpskih i hrvatskih planova za podelu BiH[75].
16. 8. - Automobil sa tablicama iz BiH eksplodirao u Herceg Novom, dvoje poginulih.[76]
19. 8. - Borbe okoPakraca iOkučana - napadnute su hrvatske policijske stanice. Granatiranje Osijeka.Milan Martić u intervjuu "Borbi" kaže da je JNA uz Srbe i da će uskoro biti zauzeti Petrinja, Karlovac i Zadar, jer je "potrebna luka".
19. 8. - Eksplozije ispred dva jevrejska zdanja u Zagrebu (→Operacija Labrador).
22. 8. - Tuđmanov ultimatum saveznom predsedništvu: JNA će biti smatrana okupacionom vojskom i biće proglašena opšta mobilizacija, ako se do 31. 8. ne uspostavi primirje i pobunjenici ne polože oružje.
27. 8. - Ministri inostranih poslova u Briselu smatraju da je Srbija odgovorna za konflikt (dva dana kasnije State Department misli isto)[75]; EZ predlaže mirovni plan (primirje uz posmatrače i mirovna konferencija), Srbija okleva da prihvati.
27. 8. - Na Kosovu je otpušteno 6.000 srednjoškolskih nastavnika koji nisu prihvatali novi nastavni program.
29. 8. - Roditelji vojnika JNA iz svih republika, uglavnom majke, pokušavaju protestovati ispred Generalštaba JNA; hrvatske majke dočekane sutradan u Zagrebu ("Bedem ljubavi").
1. 9. - USendaiu, Japan, završena statue boginjeNyoirin Kannon - sa 100 metara najviša statua do 1993.
2. 9. - Uz posredstvo EZ, Predsedništvo i republički lideri dogovorili prekid vatre (ne drži se - borbe oko kasarne uPetrinji, Pakrac, Osijek, Vukovar,Berak...) i raspoređivanje 200 posmatrača iz Evrope na liniji razdvajanja.
2. 9. - SAD priznale nezavisnost baltičkih republika, četiri dana kasnije to čini i SSSR.
3. 9. - Hrvati zauzeli vojno skladište Barutana uSisku (prva osvojena vojarna).Pokolj u Četekovcu, Čojlugu i Balincima kod Podravske Slatine.
3. 9. - Ministri EZ zakazali za 7. 9. mirovnu konferenciju u Hagu; pojačane borbe (JNA i lokalne snage drže pod kontrolom oko jedne trećine Hrvatske, mada je JNA oslabljena dezertiranjem i neodazivanjem na mobilizaciju)[75].
4. 9. - Borbe kod Okučana (prekinut autoput, a kod Novske i pruga), Petrinje, Sunje, Kostajnice, Gospića, Zadra, Vukovara, Bilja kod Osijeka. Granate na Željezaru u Sisku (dva dana ranije i na Rafineriju).Pokolj u Četekovcu: ubijen 21 hrvatski civil kod Podravske Slatine.
5. 9. - U Zagreb stigli prvi posmatrači EZ i KEBS[75].
6. 9. - Presečen jugoslovenski naftovod.[1] Pančevačka rafinerija, koja daje većinu goriva za Srbiju, Crnu Goru i JNA, prekida rad 11-og.
7. 9. - Početak dvomesečne mirovne konferencije o Jugoslaviji u Hagu, pod vođstvom lordaKaringtona.
8. 9. - Referendum o nezavisnosti Makedonije ("s pravom na ulaz u savez suverenih država Jugoslavije") - 95% za, uz odziv 75% (mnogi Albanci bojkotovali; kasnije Dan nezavisnosti Makedonije).
8. 9. -Milan Martić nakratko pritvoren u Bosanskoj Otoci, naoružani Muslimani sutradan bili opkolili policijsku stanicu u kojoj je držan, ispaljen suzavac.
9. 9. - Uvodi se policijski čas od 23 do 05 sati u 29 od 102 opštine u Hrvatskoj. Trojica albanskih graničara ubijena nakon ulaska na jugoslovensku teritoriju.
10. 9. - Rasturene albanske demonstracije u Prištini.
10. 9. - Počinje višednevno granatiranje Osijeka. Danas su gađani centar grada, industrijsko područje, oštećen i franjevački samostan. Granatirani i Kruševo kod Zadra, Karlovac, Sunja i Otočac.
10. 9. - ObjavljenNirvana-in singlSmells Like Teen Spirit koji im donosi svetsku popularnost, naročito od 29. 9. kada je video prvi put prikazan na MTV.
11. 9. - Pucano na helikopter JNA sa posmatračima EZ kod Okučana, prinuđen na spuštanje.
11. 9. - Savezni predsednik Mesić naredio SSNO Kadijeviću da se JNA povuče u kasarne u roku od 48 sati - Kadijević odbija, jer sluša naređenja samo celog predsedništva.
12. 9. - Konferencija u Hagu zaključena deklaracijom: unutrašnje granice se ne mogu menjati silom, prava manjina se moraju poštovati, moraju se uzeti u obzir "sve legitimne brige i htenja".
Srpske autonomne oblasti u BiHPretenzijeHerceg-Bosne (proglašena u novembru)
13. 9. - Kod Karlovca zarobljen general JNA Milan Aksentijević. JNA uveče zatvorila sve civilne aerodrome u Hrvatskoj.
14. 9. - Hrvatska vlada donela odlukuo blokadi garnizona i objekata JNA u celoj republici, uz isključenje vode i struje, što dovodi do odmazde; u nekim gradovima (Varaždin, Zagreb, Split) blokada počela i pre odluke hrvatske vlade. To je početakBitke za vojarne - hrvatske snage ih zauzimaju i naoružavaju se.Operacija Zelena tabla - Mala bara u Pločama i okolici.
14. 9. - Prva vojna oblast JNA objavila da započinje operaciju spasavanja vukovarskog garnizona, koji je već 20 dana u blokadi.
14. 9. - SAD i SSSR se dogovorili o okončanju pomoćiafganskim stranama u ratu od kraja godine.
15. 9. - Početak granatiranjaZadra; prve sirene u Zagrebu, zbog nadletanja aviona JNA, naređeno zamračivanje; Mornarica i avijacija JNA bombarduje vojno skladište uPločama, koje su zauzele hrvatske snage. Zauzeto skladište JNA u Selskoj ulici u Zagrebu, uključujući stare haubice od 203 mm.
septembar - U BiH osnovane Srpske autonomne oblasti - Bosanska Krajina, Hercegovina, Romanija i Severoistočna Bosna (Semberija); takođe i Sjeverna Bosna.
septembar - Neuspela mobilizacija u Srbiji.
septembar - Otkriven srpskiplan RAM - priprema za rat uBiH.
16. 9. - Gađantoranj na Sljemenu, Mađarska optužuje Jugoslaviju za kršenje vazdušnog prostora (protivrečne vesti o obaranju jednog aviona kod Donjeg Miholjca, zatvoren prelaz Dravasabolč).
16. 9. - OsnovanaSAO Bosanska Krajina. JNA vrši mobilizaciju u Srbiji, Crnoj Gori i okolini Banja Luke, mobilizacija proglašena i u Kninu. Kninski korpus pokrenuo ofanzivu za deblokadu objekata u Drnišu, Sinju, Zadru, Šibeniku i Splitu.
17. 9. - Holandska inicijativa za slanje evropske vojne misije u Jugoslaviju (V. Britanija nije spremna).
17. 9. - Mornarica JNA blokira hrvatske luke (do 22. 9.), granatira izgubljene objekte.
17. 9. - Milošević, Tuđman i Kadijević potpisuju primirje uIgalu; pucnjava, granatiranje i udari avijacije u Zagrebu tokom noći. Hrv. snage zauzele kasarne u Osijeku.
17. 9. - Makedonija izjavljuje da neće slati regrute u JNA, nakon upada roditelja u Sobranje.
18. 9. - Artiljerijske borbe oko Splita i Šibenika, kao i Vukovara i Osijeka.Gojko Šušak je novi hrvatski ministar obrane (do 1998).
18. 9. - Hrvati napali transport JNA uVinjanima kod Posušja, poginuli stariji vodnik Vojko Čeh i"Bugojanac" Ludvig Pavlović[77].
18. 9. - Izveštava se da je savezni premijer Marković zahtevao ostavku Kadijevića i njegovog zamenikaBroveta.
19. 9. - Duga kolona JNA (tenkovi, transporteri, autobusi sa vojnicima, kamioni, topovi) otišla iz Beograda u Slavoniju i Bosnu (incidenti u Bosni tokom njenog kretanja) - famozno "cveće na tenkovima". Nastavlja se pozivanje rezervista, odziv je slab.
19. 9. - Odbijen napad JNA na Gospić, nakon što su zauzeti tamošnja kasarna i drugi vojni objekti.
20. 9. - JNA kreće uofanzivu za deblokadu kasarni. Borbe između Osijeka, Vukovara i Vinkovaca. Stjepan Mesić poziva vojnike na dezertiranje jer vojno vođstvo "deluje bez civilne kontrole".
20. 9. - Prepreke kretanju JNA kodČapljine iVišegrada, vlasti BiH proglasile mobilizaciju rezervnog sastava, pucnjava kod Mostara (zaustavljena još jedna kolona JNA).
20. 9. -Crna Gora proglašena za ekološku državu na zasedanju parlamenta naŽabljaku.
21. 9. - JNA i Srbi zauzeliPetrinju. Kadijević izjavio da više ne priznaje osmočlano predsedništvo.
21. 9. - Pokolj srpskih rezervista na Koranskom mostu. PravašAnte Paradžik ubijen na punktu u Sesvetama.
21. 9. - Oborena dva jugoslovenska MiG-a kodŠibenika ("Obadva, obadva su pala!").
21. 9. - Skupština Saveta Evrope izglasala da članice "predvide" priznanje Slovenije i Hrvatske.
22. 9. - Tuđman i Kadijević naredili primirje (koje u Beogradu neki kritikuju), popuštena blokada garnizona. Sporadično kršenje, bez većih borbi do 29-og.
22. 9. - Kako bi spasao 300 vojnika i oficira, generalVladimir Trifunović predao kasarnu uVaraždinu, sa velikom količinom naoružanja, uključujući tenkove (zbog čega će 1994-95 biti osuđen u Beogradu); Rezervisti iz Srbije masovno napuštaju front.
22. 9. - Vanlegalna skupština Kosova proglasila nezavisnuRepubliku Kosova (uspostavljaće paralelne strukture vlasti u srpskoj pokrajini).
23. 9. - Hrvatska vlada zahteva povlačenje JNA iz republike, uz ostanak opreme i oružja.
23. 9. - U SAD počinje prikazivanje druge sezone serijeBaywatch, s kojom počinje velika popularnost.
25. 9. -Rezolucija SB UN 713: embargo na oružje i vojnu opremu Jugoslaviji, odobreno slanje posmatrača i inicijativa za posredovanje. SAD optužuju Srbiju i JNA da snose glavnu odgovornost za nasilje, protive se teritorijalnim promenama silom.
25. 9. - Radio Sarajevo javlja da je u Čapljini ubijen policajac Hrvat i da je iz tog mesta i okoline pobeglo 3.000 Srba.
26. 9. - Vojska pristala da se u BiH povuče u kasarne, u zamenu za obećanje razoružanja paravojski. JNA takođe pristala da se povuče iz kasarne u Vinkovcima, optužuje hrvatsku stranu da minira vode kod Splita.
27. 9. - U Sarajevu dogovoreno slanje posmatrača EZ u BiH. JNA napušta objekte u Sinju.Vladimir Šeks kaže u "Globusu" da će velika većina Srba morati da ode ako Hrvatska pobedi.[78]
27. 9. - Bushova inicijativa: smanjenje vojnog budžeta, broja vojnika i naoružanja - Gorbačov odgovara na isti način - "najdramatičniji preokret trke u naoružanju"[79],Doomsday Clock je ove godine bio najdalji od ponoći.
3. 10. - Predsedništvo SFRJ proglasilo stanje neposredne ratne opasnosti na teritoriji Jugoslavije, i prešlo u rad u četvoročlanom sastavu - krnje predsedništvo s predstavnicima Srbije i Crne Gore, na čelu sBrankom Kostićem. I druga polovina predsedništva se smatra legitimnim. SAD odbacuju legitimnost krnjeg predsedništva.
6. 10. - Krunski princAleksandar Karađorđević pred velikom masom ispred Hrama Svetog Save (juče stigao u prvu posetu zemlji).
7. 10. -Raketiranje Banskih dvora. SAD osuđuju napad i prvi put kažu da će biti razmotrene sankcije Jugoslaviji. MUP zauzeo zgradu Vojnog suda u Zagrebu.
7. 10. - Preds. Tuđman naređuje da se sa blokade kasarni pređe na artiljerijske napade.
SlovenijaHrvatska
8. 10. - Istekom suspenzije odluke o nezavisnosti,Hrvatska i Slovenija i formalno prekidaju sve državnopravne veze s ostatkom SFRJ (Dan neovisnosti u Hrvatskoj 2002-19). Uvedenslovenski tolar (1:1 za dinar, zamenjen eurom početkom 2007).
8. 10. - Hrvatski predstavnici i generalAndrija Rašeta potpisali sedmo primirje (deblokada garnizona i luka itd., borbe malo smanjene, nastavljene na istoku Slavonije).
8. 10. -Cyrus Vance postao specijalni izaslanik generalnog sekretara UN za Jugoslaviju, stiže u posetu Beogradu 12-og.
9. 10. - U mestu Gornja Mokrica na putuGlina-Petrinja, poginula četvoročlana ekipa dopisništva TV Beograd iz Šapca, među kojima urednik Zoran Amidžić, otacOgnjena Amidžića.
10. 10. - Milošević, Tuđman i Kadijević u Hagu - pod okriljem EZ verbalno dogovoreno povlačenje JNA iz Hrvatske u roku od mesec dana - krnje predsedništvo sutradan odbacuje povlačenje iz krajeva naseljenih Srbima.[81]
10. 10. - JNA i srpske formacije zauzeliLovas, do 18. 10. trajeMasakr u Lovasu. Dva jaka napada na Vukovar.
13. 10. - Bugarska socijalistička partija (bivši komunisti) izgubila izbore.
Dubrovnik, oktobar - januar
14/15. 10. - SkupštinaBiH donijelaAkt o reafirmaciji suverenosti Republike Bosne i Hercegovine. Tim činom odlučeno je da se povuku predstavnici BiH iz rada saveznih organa dok se ne postigne dogovor između svih republika koje sačinjavaju Jugoslaviju. Akt doneli predstavnici SDA i HDZ, nakon što su poslanici SDS napustili skupštinu.
15. 10. - JNA zauzelaCavtat. Jak napad naSisak, borbe i kod Nove Gradiške.
15. 10. - Milošević i Tuđman u Moskvi, potpisali deveto primirje, bez efekta.
16. 10. - Hrvatska suspenduje deblokiranje baza JNA, traži da se prvo povuku trupe priodošle iz Srbije i BiH.
16. 10. -Masakr u Gospiću: hrvatske snage na područjuGospića započinju trodnevni masakr nad tamošnjim žiteljima srpske nacionalnosti. U Vukovaru poginuoBlago Zadro.
17. 10. - Pojačanje borbi: jak napad na Vukovar, hrvatske izbeglice napuštajuIlok i okolinu, dejstva kod Dubrovnika. Hrvatska vlada traži od JNA da napusti republiku do 10. novembra, bez oružja i opreme.
18. 10. -Karingtonov plan na konferenciji uHagu - konfederacija suverenih država, zajedničko tržište, poštovanje manjina;Milošević protiv,Momir Bulatović prvo pristaje, pa odustaje. Zajednička izjavaSAD,SSSR, i E3: "Užasnuti smo nasiljem u Jugoslaviji". Dogovoreno 10. primirje. BombardovanDubrovnik.
18. 10. - Avionska paljba izazvala požar u rafineriji Sisak.
22. 10. - Granatiranje Babinog Kuka u Dubrovniku. Napad na Vukovar. Objavljena nova mobilizacija na područjima pod srpskom kontrolom, "radi sprečavanja neprihvatljivih rešenja".
23. 10. - JRM prvi put granatira istorijski deo Dubrovnika (JNA demantuje, srpski mediji kažu da se Hrvati sami granatiraju). Izbeglice napuštaju grad ovih dana brodovima.
23. 10. - Vlada Srbije podržava plan za novu (krnju) Jugoslaviju.
24. 10. - Osnovana Skupština srpskog naroda BiH, zakazan referendum o ostanku u Jugoslaviji.
24. 10. - Desant JNA naKupare kodDubrovnika. SAD osuđuju "besmislene i neopravdane" napade na Dubrovnik.
25. 10. - Konferencija uHagu, krnje Predsedništvo bojkotuje (zbog blokiranih kasarni i kršenja primirja),Milošević odbija predlog EZ za ograničenu autonomiju i demilitarizaciju srpskih krajeva uHrvatskoj, ali i autonomijuKosova iVojvodine. Oštri protestiUNESCO-a, E3 i niza zemalja zbog bombardovanjaDubrovnika. Više od 300.000 izbeglica.
25. 10. - Crnogorska skupština podržala plan EZ od 18-og i Bulatovićev predlog za referendum (održan umartu 1992), takođe je pozvao crnogorske vojnike u JNA da se vrate kući.[82]
25. 10. - JNA zauzelaTordince.Rudolf Perešin preletio s MiG-21 u Klagenfurt. JNA stiže na 2 km od Dubrovnika, dogovoreno je primirje.
26. 10. - Poslednji vojnici JNA napuštaju Sloveniju, preko lukeKoper.
27. 10. - Razgovori dubrovačkih vlasti i JNA u Cavtatu: traži se povlačenje hrvatskih snaga.
27. 10. -Turkmenistan proglašava nezavisnost od SSSR-a.
27. 10. - Prvi potpuno slobodni izbori uPoljskoj - bez apsolutne većine.
28. 10. - Ministri EZ prete sankcijama Srbiji ako ne prihvati mirovni plan do 5. 11.
28. 10. - 2. 11. - Peti Kongres narodnih deputata Ruske SFSR:Boris Jeljcin izlažeGajdarov ekonomski program koji kreće iza Nove godine ("šok terapija"), postavljen je i na čelo vlade, dobija vanredna ovlašćenja sledećih 13 meseci.
1. 11. - Jugoslovenske vojne vlasti ograničile putovanje vojnih obveznike u inostranstvo (problemi sa mobilizacijom). JNA kaže da je bez otpora ušla u mesta Orašac i Zaton Mali sz. od Dubrovnika i da odustaje od plana za mirnu predaju Dubrovnika. EgzodusSrba iz zapadneSlavonije.[1] Ofanziva JNA u Vukovaru.
2. 11. - JNA zauzela zapadni deo Vukovara, vode se borbe za svaku kuću (pojačanje borbi u celoj Hrvatskoj pred konferenciju 5. 11.). Zagreb bez struje nakon dejstava JRV kod Velike Gorice.
4. 11. -Operacija Logorište: kasarna JNA uKarlovcu evakuisana uz mrtve i ranjene. Prva gardijska motorizovana brigada JNA saopštava da su počele završne operacije za proterivanje hrvatskih paravojnih formacija iz Vukovara.
5. 11. - Haška konferencija: Milošević opet odbija mirovni plan, jer ne daje "zaštitu elementarnih prava srpskog naroda" u Hrvatskoj; objavljeno 11. primirje.
5. 11. - Hrvatske snage prvi put gađale teritoriju Srbije (Šid, izvešteno o četiri poginula, sutradan iApatin). Zauzeli su kasarnu uDelnicama i okolne objekte s velikom količinom naoružanja.
5. 11. - U Atlantiku nađeno telo izdavačkog magnataRoberta Maxwella.
6. 11. - JNA zahteva predaju Dubrovnika (odn. brda Srđ, Bosanka and Nuncijata). Tuđman traži intervenciju SAD. Eksplozija oštetila most na pruzi Beograd-Bar.
8. 11. -Paški most obranjen od zračnih napada JNA. Danas su se sirene za zračnu opasnost čule u 34 grada, pogođena je trafostanica u Kupinečkom Kraljevcu blizu Zagreba. Počinje višednevno granatiranje Dubrovnika.
8. 11. - Evropska zajednica uvela ekonomske sankcije Jugoslaviji (suspenzija sporazuma o trgovini i saradnji, ograničen uvoz nekih proizvoda u EZ, naročito tekstila, tražiće se embargo nafte od UN), sutradan ih najavljuju i SAD. JRM ponovo blokira hrvatske luke.
12. 11. - Veliki mirovni miting u Sarajevu, u organizaciji sindikata (etničke tenzije su visoke, kao i efekti od rata u Hrvatskoj, npr. nestašica je goriva).
12. 11. - Jako granatiranje Dubrovnika, pogođen i hotel "Argentina" gde borave posmatrači EZ.
14. 11. - Dogovor o "plavim šlemovima" u Hrvatskoj - JNA i Srbija prvi put pristaju na čuvare mira; pitanje je na kojoj liniji a potreban je i prestanak dejstava. Primirje u Dubrovniku radi evakuacije posmatrača EZ i preko dve hiljade izbeglica na brodu "Slavija".
Bitka u Splitskom kanalu
... i kod Korčule
14/15. 11. -Rat u Hrvatskoj: U napaduJRM naSplit, nakon potapanja patrolnog čamca, sudjeluje razaračSplit, što je jedini slučaj u historiji da nekiratni brod bombardira grad po kome je dobio ime; blokada hrvatske obale je do sutradan ipak okončana. Dogovoreno 13-to primirje u Hrvatskoj: podizanje hrvatske blokade kasarni u zamenu za evakuaciju svih saveznih trupa. Jedno veće savezne skupštine izglasalo nepoverenje saveznom premijeru i sekretaru inostranih poslova.
16. 11. - Veće Republika i pokrajina, samo 31 delegat, izglasavaju nepoverenje vladi Ante Markovića, nakon što je Branko Kostić pozvao na smenu A. M. i Budimira Lončara.
17. 11. -Sobranje Makedonije usvojilo Ustav koji je tu bivšu jugoslovensku republiku označio kao nezavisnu državu u postojećim administrativnim granicama. Od 120 poslanika za Ustav su glasala 92.
17. 11. - Srpske snage zauzeleBorovo Naselje i većinu Vukovara.
18. 11. - Posletromesečne opsade,Vukovar pao u rukeJNA i raznim srpskim paravojnim jedinicama. 12.000 ljudi preživelo 86 dana u podrumima.
18. 11. - Vlada Krajine oglasila da se međunarodne snage mogu razmestiti samo na liniji razgraničenja.
18. 11. - Proglašena Hrvatska ZajednicaHerceg-Bosna uBiH (preimenovana u Republiku28. 8.1993.,de facto glavni grad:Grude).
18. 11. - Napadnute prostorije "Jutela" u Beogradu (takođe i sedišta reformista i prostorije Pokreta za mirovnu akciju).
18. 11. - Izaslanik Cyrus Vance i podsekretar UN Marrack Goulding stigli u sedmodnevnu posetu zaraćenim zemljama.
Banija, Kordun, Lika, okt.-jan.
20. 11. -Rat u Hrvatskoj: Predajom hrvatskog garnizona prestaje oružani otpor u Vukovaru. Dio zarobljenika masakriran naOvčari. Počinje višednevno granatiranje Osijeka. JNA ušla uMokošicu kod Dubrovnika.
21. 11. -Associated Press javlja da je u Vukovaru pronađeno 41 zaklano srpsko dete, što se ubrzo ispostavlja netačnim[83].
22. 11. - JNA počinje povlačenje iz baza u Splitu, Divuljama i Šibeniku prema jučerašnjem sporazumu. Uveče postignut sporazum o povlačenju zagrebačkog garnizona.
22. 11. - LideriHSPDobroslav Paraga i Milan Vuković pritvoreni pod optužbom da su planirali oružanu pobunu (HSP je 14. 11. proglasila "mobilizaciju" i pretila građanskim ratom ako bi to vlasti ometale).
25. 11. -Amnesty International optužuje sve strane u jugoslovenskom sukobu za mučenje i ubistva civila; Savet Evrope ukida specijalni status Jugoslavije. Razmenjeni gen. Milan Aksentijević i biznismen Antun Kikaš.
26. 11. - JNA napušta zagrebačku vojarnu “Maršal Tito” (do 30-og).
27. 11. -Rezolucija 721 SB UN - podržavaju se napori generalnog sekretara i njegovog izaslanika za okončanje borbi, spremnost za slanje mirotvoraca ako se primirje održi.
27. 11. - KancelarHelmut Kohl obećava da će Nemačka priznati Sloveniju i Hrvatsku "pre Božića".
28. 11. - Hrvatska prihvata raspoređivanje snaga UN unutar republike. Srpske snage zauzeleLipik kod Pakraca.
28. 11. -Južna Osetija proglasila neovisnost od Gruzije.
29. 11. - U Baranji naređeno porodicama pripadnika hrvatskih snaga da napuste domove u roku od pet dana - u oblast je stiglo 3.000 srpskih izbeglica iz Hrvatske.
2. 12. - Ministri EZ ukinuli sankcije jugo republikama, osim Srbije i Crne Gore. Procureli izveštaj posmatrača EZ optužuje JNA da je "kukavička" i odgovorna za eskalaciju rata, sugeriše se vojna intervencija.
2. 12. - Jak zemljotres u rumunskom Banatu, mala šteta i u Beogradu.
3. 12. -Rusija priznalaUkrajinu.[1] JRM prekida blokadu hrvatskih luka, osimGruža (9-og). U Hrvatskoj objavljena radna obaveza za muškarce od 18 do 60.
4. 12. - Hrvatski sabor usvojio Ustavni zakon o ljudskim pravima i slobodama i pravima etničkih ili nacionalnih zajednica ili manjina - predviđa kulturnu autonomiju, proporcionalno sudjelovanje u tijelima, autonomne kotareve Glina i Knin.
5. 12. - Hrvatski sabor i formalno povlačiStjepana Mesića iz saveznog predsedništva ("Mislim da sam obavio zadatak, Jugoslavije više nema"). Granate kodStona i Gospića.
Dubrovnik
6. 12. -Rat u Hrvatskoj: najveći artiljerijski napadJNA za vrijemeopsade Dubrovnika, 24 mrtvih, oštećeno 400 zgrada.UNESCO,UN i E3 oštro protestuju. Jako granatiranje Osijeka - pogođena bolnica tokom posete posmatrača EZ.
6. 12. -Operacija Orada: hrvatske snage povratileLipik kod Pakraca - prvo oslobođeno mjesto u Hrvatskoj. Borbe u tom kraju se nastavljaju sledećih dana.
6. 12. - SAD uvele ekonomske sankcije za celu Jugoslaviju (oduzeti carinski preferencijali itd.).
8. 12. -FK Crvena Zvezda u Tokiju pobedila čileanski klub Kolo-Kolo rezultatom 3-0 i postala klupski prvak sveta.
8. 12. - Sporazum Hrvarske i JNA o dovršenju deblokiranja vojnih baza u Zagrebu i njihovom povlačenju - zapadni diplomati pripisuju napade JNA hrvatskom odugovlačenju u deblokadi. Dogovorena i razmena 1.600 zarobljenika.
8. 12. - U Pločama prisižu prvi ročnici Hrvatske vojske (Prva satnija mornaričko-desantnog pješaštva osnovana 5. 10.).
10. 12. - SastavljenMastrihtski ugovor kojim je iz Evropske zajednice stvorenaEvropska unija i predviđena monetarna unija (potpisan u februaru, stupio na snagu 1. 11.1993).
10-12. 12. - Razmjene zarobljenika u Jelaši kod Karlovca, Bosanskom Šamcu i na primorju.
12. 12. - PočelaOperacija Orkan '91 - novi hrvatski uspesi u zapadnoj Slavoniji (protivno primirju od 23. 11.).
12. 12. - Generalni sekretar UNde Kueljar u pismu nemačkoj vladi "zabrinut" zbog nemačke namere da prizna dve republike (priznanju se protive i SAD i većina evropskih zemalja, zbog straha od eskalacije).
13. 12. -Operacija Strijela: Beli Orlovi napustiliVoćin nakon ubistva nekoliko desetina civila (Strijela završena 26. 12., uz Voćin oslobođeno još 23 naselja). Istog dana poražena hrvatskaOperacija Vihor, pokušaj prelaska Kupe.
13. 12. - JNA produžuje rok regrutima sa 11 na 14 meseci i rezervistima sa 45 dana na 4 meseca (rezervisti u Kraljevu su juče protestovali protiv novog poziva, neki su napustili položaje kod Vukovara).[85]
14. 12. - 550.000 izbeglica (u Srbiji 145.000, jedan broj i u BiH). U Hrvatskoj nestalo 30.000 ljudi.
15. 12. -Rezolucija 724 SB UN - proslediće se predlozi za planiranu mirotvoračku operaciju u Jugoslaviji, misija od 18 članova će pripremiti slanje plavih šlemova.
16. 12. -Masakr u Joševici, kod Gline ubijen 21 hrvatski civil. JNA optužuje da su hrvatski poljoprivredni avioni gađali kolonu srpskih izbeglica kod Pakraca.
17. 12. -Nemačka izdejstvovala daEvropska zajednica priznaSloveniju iHrvatsku do 15. 1., uz definisane kriterije za priznavanje novih država (poput prava manjina i nepovredivosti granica); republike da se prijave do 23. 12. USrbiji je odluka zajednice nazvana "agresijom naSFRJ".Radoman Božović je postao novi predsednik srpske vlade.[1]
17. 12. - SSSR definitivno prekida slanje oružja afganistanskoj vladi Mohameda Nadžibulaha.
18. 12. - Akcija "Đavolja greda" ("Kopački rit"), hrvatski uspjeh kod Osijeka.
19. 12. - Glavni odborSDS BiH doneo Uputstvo o organizovanju i djelovanju organa srpskog naroda u BiH u vanrednim okolnostima.
19. 12. - Makedonsko Sobranje ovlastilo vladu da zatraži priznanje od EZ.
19. 12. -Island je prva zemlja koja je priznala Hrvatsku (ranije priznale Slovenija i neke bivše republike SSSR).
20. 12. - Predsjedništvo BiH traži priznanje od EZ, srpski članovi protiv[86].
20. 12. -Ante Marković, posljednji premijerSFRJ, podneo ostavku (predloženi savezni budžet naziva ratnim; Lončar dao ostavku 11. 12.).
21. 12. - Skupština srpskog naroda u Sarajevu odobrila predlog da pet srpskih oblasti do 13. 1. postane Republika Srpska Bosna i Hercegovina u okviru Jugoslavije.
50 godina JNA
22. 12. - Gruzijski puč, ili Rat u Tbilisiju: pobunjeni komandanti Nacionalne garde kreću u obaranje predsednikaZvijada Gamsahurdije - ovaj napušta grad i zemlju 6. januara, u martu dolaziEduard Ševarnadze.
23. 12. - Nemačka priznala Sloveniju i Hrvatsku (efektivno od 15. 1.) - prva unilateralna akcija Nemačke od rata.
23. 12. - Uvedenhrvatski dinar: 1:1 za jugoslavenski; novčanice od 1, 5, 10, 25, 100, 500 i 1000 dinara; Ruđer Bošković i Zagrebačka katedrala (zamjenjenkunom 1994).
23. 12. - Vlada Srbije predložila skupštini da prizna Republiku Srpsku Krajinu. Savezni potpredsednik Branko Kostić kaže u "Narodnoj armiji" da će JNA osigurati srpske krajeve BiH za novu federaciju, ako ne bude sporazuma.
23. 12. - Slovenija, Hrvatska, BiH, Makedonija i kosovski Albanci traže priznanje nezavisnosti od EZ; BiH traži i plave šlemove, "naročito na granici".[87]
23. 12. -Radoman Božović novi premijer Srbije (do 1993), nakon što jeZelenović podneo ostavku 11-og (ekonomska situacija je loša).
26. 12. - UAlžiru su održani prvi višepartijski parlamentarni izbori od sticanja nezavisnosti od Francuske 1962 - najviše glasova zaFront islamskog spasa u prvom krugu. Otkazivanje drugog kruga je uvod uAlžirski građanski rat.
29. 12. - Avioni JRV gađali Daruvar i aerodrom kod Čakovca, granatiranja se nastavljaju na više mesta - Karlovac deveti dan, Sisak, Pakrac, Lipik, Nova, i Bosanska, Gradiška, Novska.
30. 12. - Prvi okršajAdema Jašarija uPrekazu na Kosovu sa srpskim snagama (izbegao hapšenje).
30. 12. - Do sada najjače granatiranje Karlovca, poginuo kamerman WTNŽivko Krstičević; JRV gađala Otočac.
Severna Dalmacija, jan. 1992
30. 12. - "Savezna" skupština usvojila budžet od oko 3 milijarde dolara, od čega 75% za JNA; očekuje se da će manjak novca biti nadoknađen štampanjem. Inflacija je već preko 200%.
31. 12. - Specijalni izaslanik UN Cyrus Vance dobio u Beogradu pristanak za povlačenje JNA i paravojnih formacija iz Hrvatske i postavljanje snaga UN.
31. 12. - 3. 1. -Operacija Udar-91: JNA i TO zauzimajuNovigrad i još tri sela u zadarskom zaleđu. Granatiranja od Jadrana do Drave tokom novogodišnje noći.
Fizika:Pierre-Gilles de Gennes (otkriće da metodi razvijeni za proučavanje fenomena poretka u prostim sistemima mogu biti generalizovani za složenije oblike materije, naročito tečne kristale i polimere)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
%3b_Flag_of_North_Macedonia_(1991-1992).svg)
.jpg)
.svg)
.jpg)
.jpg)
