USFR Jugoslaviji, početkom godine došlo je do usvajanjanovog ustava, koji je slovio kao najduži ustav na svijetu. Nešto kasnije,Josip Broz Tito proglašen je doživotnim čelnikom države. U Jugoslaviji je došlo i do nekoliko izbora na različitim razinama, koji su značajno promijenili političku strukturu u zemlji.
1. 1. -Severnoirske Nevolje: uspostavljena Egzekutiva Severne Irske prema Sporazumu iz Sunningdalea, predviđeno i Veće Irske za celo ostrvo - ali sporazum propada već u maju (Sporazum na Veliki petak iz 1998. će biti vrlo sličan).
1. 1. -7. 3. - Trodnevni radni tjedan u Velikoj Britaniji, usljed nestašice ugljena prouzročenog rudarskim štrajkom.
ca. 6. 1. -Igor Mandić iMirko Božić napustili uredništvo zagrebačkog časopisa "Oko", protiveći se prenošenju sovjetskih stavova u diskusiji okonzumerizmu u Jugoslaviji[1].
8. 1. - Ustavna komisija SFRJ nakon javne rasprave pripremila konačni nacrt Ustava (22. 1. predstavljen Veću naroda).
11. 1. - UCape Townu rođene šestorke Rosenkowitz, prve koje su preživele.
11. 1. - Lideri Tunisa i Libije,Bourguiba iGaddafi, proglasili ujedinjenje u Arapsku Islamsku Republiku - dogovor propao skoro odmah.
januar - SFRJ postavila granične oznake na tri granična prelaza izmeđutršćanskih zona A i B - italijanska vlada ovo osuđuje kao kršenje sporazuma iz 1954, smatra i zonu B italijanskom[2].
januar -EI Niš počela proizvodnju TV aparata u boji ("Spektar kolor specijal").
18. 1. - Egipatsko-izraelski sporazum, uz pomoćKissingerove shuttle diplomatije: Izraelci se povlače na 20 km od Sueckog kanala, tampon zonu zauzima misijaUNEF.
24. 1. -7. 2. - Predsednik Tito u poseti Indiji, Bangladešu, Nepalu i Siriji. U Dhaki ga je dočekala milionska gomila.[3] Nakon povratka ima šestonedeljni grip.
30. 1. - Predstavnici filozofskih fakulteta iz Ljubljane, Zagreba i Beograda se sastali u Ljubljani i pokrenuli inicijativu za osnivanje Saveza studenata filozofskih fakulteta Jugoslavije, koji bi usvojio Nacrt rezolucije o prilikama u zemlji - rezolucija zabranjena, autori osuđeni u septembru (među njima suZoran Đinđić iLino Veljak).
januar, krajem - Osnovana specijalna komisija za ispitivanje onih koji su u kontaktu saJovankom Broz i kakav uticaj imaju na nju - članovi komisije misle da bi Jovanka htela uzeti vlast, počevši od inostranih poslova i vojske.[5] Vlasti će diskutovati o Jovanci na 59 sastanaka do 1988.[6]
početkom godine -Tito je dozvolio Sovjetima da opravljaju flotu u dalmatinskim lukama.[7]
februar - Prebegli čehoslovački generalJan Šejna tvrdi da postoji "Plan Polarka", koji predviđa upadVaršavskog pakta u Jugoslaviju prekoAustrije, u slučaju nereda posle Titove smrti.[9][10]. Jugoslovenski mediji kasnije to uglavnom nazivaju lažima.
19 -22. 2. - Aziz Hadžihasanović u "Oslobođenju" upozorava namuslimanski nacionalizam, podjednako opasan kao srpski i hrvatski[11].
21. 2. - SkupštinaSFRJ "u suglasnosti sa skupštinama republika i skupštinama autonomnih pokrajina" donijela noviUstav koji je bio na snazi doraspada države, najduži ustav na svijetu.
Savezna skupština je dvodomna, sa delegatskim umesto poslaničkog sistema; u Saveznom veću po 30 delegata iz svake republike i po 20 iz pokrajina, Veće republika i pokrajina po 12 delegata republičkih i po osam delegata pokrajinskih skupština. Organizacije radnih ljudi biraju delegacije, koje biraju delegate u većima opštinskih skupština, koje šalju delegate u razna veća republičkih, pokrajinskih i savezne skupštine, ova poslednja prima i delegate iz republičkih i pokrajinskih veća.
Predsedništvo SFRJ ima 8 članova (po jedan iz 6 republika i 2 pokrajine) +Tito kao Predsednik Republike.
Narednih dana doneseni i novi ustavi republika i pokrajina - ove druge su ranije imale statute, istovremeno su deo Srbije i konstitutivni delovi federacije, imaju zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast.
Stvorena je "zastrašujuća administrativna mašina" sa oko milion delegata, administrativaca itd. Novi sistem smatraju konfederacijom osam partija, država i ekonomija,Ćosić smatra da su legitimisani separatizam i uništenje Jugoslavije.[12]
Republike mogu samostalno uzimati strane zajmove, tako da zaduženje u drugoj polovini '70-tih raste od 4,6 do 16 milijardi dolara (približno sa 26 na 67 milijardi u dolarima iz 2023[13]). U investicijskom valu tih godina je započela gradnja 40.000 objekata.[14]
3. 3. - Turkish Airlines Flight 981: u dotad najtežoj nesreći u istoriji civilnog vazduhoplovstva, poginulo je svih 346 osoba u turskom putničkomavionuDC-10, koji se srušio blizuPariza.
4. 3. - Britanski konzervativni premijerEdward Heath daje ostavku pošto ne može formirati vladu, vraća se laburistaHarold Wilson (premijer 1964-70. i 1974-76). Heatha će dogodine na čelu konzervativaca zamenitiMargaret Thatcher.
10. 3. - Eksplozija metana u rudniku kod Soko Banje, stradalo 15 rudara.
10. 3. - Japanski vojnikHiroo Onoda okončao skrivanje na Filipinima.
12. 3. -Carlos Andrés Pérez je predsednik Venecuele (1974-79. i 1989-93), u prvom mandatu ima koristi od visoke cene nafte.
12. 3. - SovjetskiMars-6 se srušio na tu planetu, a pre tri danaMars-7 je promašio prilikom sletanja; prošlog meseca,Mars-5 je ušao u orbitu ali se pokvario posle nekoliko dana aMars-4 je promašio planetu pre ulaska u orbitu.
ca. 13. 3. - Kod Svetozareva (Jagodine) otkrivena vilična kostDynoteriuma gigantissimusa, pretka mamuta, duža od 1 m, starija od milion i po godina.
ožujak - Održane dvije proširene sjednice Izvršnog biroa Predsjedništva SKJ o Jovanki Broz - za nju se tvrdi da je mentalno bolesna; ona kasnije ne da izaslanicima komisije državne dokumente u svom posedu.[16]
mart - U Bakuu postignut sporazum o povezivanju SFRJ sa istočnoevropskim gasovodom[17].
16. 3. - Dva dana nakon što su u Portugalu smenjeni generali António Spínola i Francisco da Costa Gomes, došlo je do pobune puka u mestuCaldas da Rainha koja je ugušena istog dana.
18. 3. - SastanakOPEC u Beču: krajNaftne krize, većina članica prekida 5-mesečni embargo protivSAD, Evrope iJapana, Saudijci povećavaju proizvodnju.
20. 3. -Savezno izvršno veće, u odgovoru na notu od 11. marta, optužuje italijansku vladu za kršenje sporazuma iz 1954. i napad na jugoslovenski suverenitet udelu Trsta (u ovo vreme, jugoslovenski tenkovi pomereni bliže granici).
21 -30. 3. - Grupa B svetskog šampionata uhokeju na ledu uLjubljani: SAD prve, Jugoslavija druga.
29. 3. -Mariner 10 stiže doMerkura, prva sonda koja istražuje tu planetu.
29. 3. - 5. 4. - Vežba NATO,Dark Image 74, u severoistočnoj Italiji, praćena posetom plovila Šeste flote tršćanskoj luci 6 - 17. aprila - mada je ovo zakazano ranije, poklapa se sa tenzijama okoTrsta[18].
6. 4. - "Barski kongres" pro-ibeovske "Komunističke partije Jugoslavije" - milicija pohapsila učesnike (osuđeni u septembru, kada je u Jugoslaviji objavljena vest). U organizaciju je bila umešana sovjetska diplomatska služba; na "kongresu" je učestvovalo svega 12 osoba, nakon istrage je uhapšeno 32.[21]
6. 4. - Održan rock festivalCalifornia Jam, sa 250.000 plaćenih ulaznica.
11. 4. - Palestinski gerilci ubili 18 izraelskih civila uKirjat Šmoni na krajnjem severu Izraela.
ca. 14. 4. - Komentar u moskovskoj "Izvestiji" pozdravlja okretanje političkoj i ekonomskoj komunističkoj ortodoksiji u Jugoslaviji, jer politička liberalizacija i ekonomika slobodnog tržišta "nisu funkcionisali".
15. 4. -Patty Hearst, sada pod imenom Tania, snimljena sa puškom u ruci tokom pljačke banke.
15. 4. - Prvi predsednikNigeraHamani Diori zbačen u vojnom udaru, slediSeyni Kountché (do 1987) - u zemlji je nestašica hrane usled suše.
april - Tito je ustrelio medveda[22] u Bugojnu, koji je u Parizu nagrađen prvom nagradom.
april - Popisni biro UN procenjuje da jesvjetsko stanovništvo dostiglo četiri milijarde.
april - IzbijaDrugi iračko-kurdski rat nakon izneverenih obećanja o kurdskoj autonomiji - Kurdi ubrzo poraženi na ravnici, sledeće godine i u planinama, nakon što im je Iran prekinuo pomoć.
18. 4. - Pripadnici Organizacije islamskog oslobođenja zauzeli Vojnu tehničku školu u Kairu, nadali se da će uzetim oružjem ubiti Sadata i proglasiti islamsku državu (→Hizb ut-Tahrir).
21. 4. - PobunjeniciHissène Habréa uhvatili troje Evropljana, i ubili jednu ženu, na severuČada radi otkupa - francuska arheologinja Françoise Claustre puštena tek 1977.
22. 4. - Završena "Beograđanka" ("Palata Beograd"), otvorena velika robna kuća.
22. 4. - Osnovana Akademija umetnosti u Novom Sadu.
24. 4. - Afera Guillaume: Günter Guillaume, asistent zapadnonemačkog kancelara Brandta, uhapšen zbog špijuniranja za Istočnu Nemačku.
26. 4. - Savezna skupština SFRJ usvojila novi Zakon o narodnoj odbrani:teritorijalna odbrana se tretira kao deo jedinstvene oružane sile SFRJ i najširi oblik organizovanja opštenarodnog otpora u republici, pokrajini i opštini[23][24] - ovo je značajno jer su, nakon donošenja ustava, oružane snage i milicija jedine strukture sa jakon unutrašnjom organizacijom.[25] Takođe su doneti Zakon o službi u oružanim snagama i Zakon o vojnoj obavezi.
29. 4. - Osnovan Univerzitet u Titogradu (1975-92 Univerzitet "Veljko Vlahović", danasUniverzitet Crne Gore).
30. 4. - SkandalWatergate: Bela kuća objavljuje 1.200 stranica redigovanih transkripata snimaka, ali kongresni komitet insistira da se predaju i trake.
13. 5. - Obeležava se 30 godina službe bezbednosti u Jugoslaviji; u proteklih godinu dana 448 osoba je optuženo za "neprijateljske" aktivnosti[26].
14. 5. - Fudbalsko prvenstvo uzimaHajduk, boljom gol-razlikom ispredVeleža; Hajduk je ove godine osvojio i Kup maršala Tita, treći put u nizu od pet.
15. 5. - Konstituisanje prvog saziva Skupštine SFRJ,Kiro Gligorov izabran za njenog predsednika. Na čelu Saveznog veća je Danilo Kekić a Veća republika i pokrajina Zoran Polič.
15. 5. - Ma'alotski masakr: u izralskom napadu na školu koju su zauzeli palestinski komandosi, stradalo je 25 talaca, od čega 22 dece. Izraelci sutradan bombarduju palestinske ciljeve u Libanu.
17. 5. - Bombe u Dublinu i Monaghanu: protestantski ulsterski teroristi detonirali više bombi u Republici Irskoj, od čega je poginulo 33 ljudi - najkrvaviji pojedinačni dan tokom "Nevolja".
17. 5. - Oružani okršaj "Simbionske armije" i losanđeleske policije, praćen požarom - gine šest simbionaca, uključujući lidera, a Hearstova i jedan par nisu bili prisutni.
maj - Nacionalna obaveštajna organizacija u Washingtonu održava konferenciju eksperata s temom šta bi se dogodilo u prvih šest meseci nakon Titove smrti.[28]
18. 5. -Smiling Buddha (Pokhran-I):Indija detonira prvunuklearnu bombu - šesta nacija na svetu s takvom mogućnošću, prva van stalnih članica Vijeća sigurnosti UN.
18. 5. - Završena Varšavska radio antena, visine 646 metara (srušila se 1991).
19. 5. - Predsednički izbori u Francuskoj, drugi krug:Valéry Giscard d'Estaing pobedioFrançois Mitterranda sa 50,8 prema 49,2% glasova (Mitterand je imao više glasova u prvom krugu) - d'Estaing je predsednik do 1981, zatim Mitterand do 1995.
20. 5. - Tito u intervjuu "Komunistu": "imperijalistički krugovi" pojačavaju pritisak na Jugoslaviju (zbog saradnje sa sovjetskim blokom, čileanskim marksistima, Severnim Vijetnamom i Severnom Korejom, pomoći slanju sovjetskog oružja Arapimaprošlog oktobra).
24. 5. - Konferencija za štampuStaneta Dolanca, sekretara izvršnog biroa predsedništva SKJ: ne razmišlja se o izboru Titovog naslednika, među prioritetima su ekonomski razvoj, eliminacija "tehnokratije i birokratije" i tendencija prema centralizmu ili nacionalizmu[29].
Deseti kongres SKJ
27 -30. 5. -Deseti kongres SKJ u beogradskom "Pioniru". Josip Broz Tito izabran za predsednikaSKJ bez ograničenja mandata.
Centralni komitet ima 166 članova, Predsedništvo CK 39, Izvršni komitet Predsedništva CK 12 (sekretarStane Dolanc).
Naizgled, trijumf partijske uniformnosti i povratak komunističke ortodoksije[30][31]. Tito napada nacionalizam i liberalizam ("za neprijatelje revolucije i socijalističkog samoupravljanja ne može biti demokratije"), traži pojačanu partijsku kontrolu obrazovanja i medija i da preduzećima upravljaju radnici umesto "tehnokrata".
31. 5. - Sporazum o dezangažmanu između Izraela i Sirije: Izrael se delimično povlači, uspostavljena misijaUNDOF koja nadgleda tampon zonu naGolanskoj visoravni - formalni krajJomkipurskog rata, mada ne i mirovni sporazum između dve zemlje.
Zemaljska satelitska stanica u Prilikama kod Ivanjice
8. 6. - Zasedanje Palestinskog nacionalnog veća u Kairu,PLO donosi Program od deset tačaka - radikali nisu zadovoljni i odvajaju se u Front odbacivanja, u Iraku osnovana terorističkaAbu Nidalova organizacija.
24. 6. - Tito u prvoj zvaničnoj poseti Zapadnoj Nemačkoj, prošle nedelje Nemci dali kredit Jugoslaviji (300 miliona dolara, kamata 2% na 30 godina).
25. 6. - Student filozofije Vladimir Palančanin osuđen na 10 meseci za "neprijateljsku propagandu", jer je javno pročitao studentsku rezoluciju o stanju u zemlji.
26. 6. - U Parizu prikazan filmEmmanuelle (8,8 milijuna gledatelja u Francuskoj).
26. 6. - Prva komercijalna upotrebabarkoda, tj.Universal Product Code-a: u supermarketu uTroy, Ohio je očitan paketić žvaka. Skeneri se ubrzano uvode u SAD krajem decenije.
27. 6. - Kontroverza sa udžbenicima uKanawha County, West Virginia: školski odbor odobrava knjige koje promiču multikulturalizam i sadrže neke sporne citate, ovog leta i jeseni slede bojkot škole, protesti i nasilje (Nova desnica, Religiozna desnica, →Konzervativizam u SAD).
3. 7. - Potpisan Ugovor o ograničenju podzemnih proba nuklearnog oružja, prag je 150 kilotona.
7. 7. - Finalesvetskog prvenstva u fudbalu: Zapadna Nemačka - Holandija 2:1, dodeljen je novi trofej, jer je stari pripao Brazilu u stalno vlasništvo (ali ukraden je 1983).
11. 7. - Ugovor o prijateljstvu i saradnji između SSSR i Somalije (Somalija se povukla 1977, →Ogadenski rat)
jul - Albanski ministar odbraneBeqir Balluku optužen od Envera Hoxhe za pokušaj puča - osuđen je na smrt sa trojicom generala, streljan u novembru.
jul - Etiopska vojska, tj. komitetDerg, hapsi 150 pripadnika vladajuće klase zbog navodne korupcije, 22-tog uhapšen i premijer Endelkachew Makonnen - sistematski se demontiraju carske institucije.
27. 7. -Watergate: Sudski komitetPredstavničkog doma SAD odobrio prvi član za opoziv predsednikaNixona: ometanje pravde (u tri sledeća dana i za zloupotrebu vlasti i nepoštovanje Kongresa).
3. 8. -Iranski šah odobrio ekonomski plan koji predviđa godišnji rast od 25,9% sledećih pet godina uz državnu potrošnju od 69 milijardi dolara.
4. 8. - Eksplozija na ekspresnom vozuItalicus (Rim-Minhen) blizu Firence, 12 mrtvih - odgovornost preuzima fašistička grupa Ordine Nero ("Crni poredak").
5. 8. - Bela kuća objavilaSmoking Gun traku, koja pokazuje da je Nixon od početka učestvovao u zataškavanju provale u Watergate.
6. 8. - Troje mrtvih u eksploziji na losanđeleskom aerodromu LAX, za šta je 1980. osuđen Muharem Kurbegović,Alphabet Bomber[34].
14. 8. - Nakon prekida u pregovorima sa kiparskom stranom, Turska preduzima drugu invazijuKipra u kojoj zauzima 37% ostrva.
avgust - Jake kiše (u Maliju) okončavaju velikuSahelsku sušu.
17 -30. 8. - Svetski šampionat u amaterskom boksu u Havani,Mate Parlov dobio zlato, Rajko Miljić i Dragomir Vujković bronzu.
20. 8. - Predsednik Ford imenovaoNelsona Rockefellera za potpredsednika (potvrđen u decembru), na nezadovoljstvo konzervativaca.
20. 8. - Španska vlada objavila da će naredne godine održati referendum o samoopredeljenjuZapadne Sahare, zbog čega kasnije tokom godine sprovodi popis - ali Maroko i Mauritanija se protive mogućoj nezavisnosti teritorije i referendum je otkazan.
22. 8. -Westinghouse potpisao ugovor za gradnjunuklearne elektrane u Krškom; projekat vredan 518 miliona dolara, najveći ikada finansiran američkim i evropskim novcem, tj. kreditima[9].
24. 8. - Navijač Blackpoola Kevin Olsson ubijen na utakmici engleske druge divizije sa Boltonom - Blackpool uvodi ograde na tribinama, što ubrzo čine i ostali klubovi. U ovoj sezoni i Manchester United je, izuzetno, u drugoj diviziji, njihovaRed Army izaziva haos širom zemlje.
27. 8. - Nestanak struje u skoro pola Italije i to prvog dana poskupljenja od 30% (zemlja je u najvećim ekonomskim teškoćama od rata).
septembar, početkom - Kardelj je na "odmoru" u SSSR, postavlja pitanja povodom aktivnosti kominformista - domaćini poriču umešanost ali i kritikuju jugoslovenske politike samoupravljanja i nesvrstanosti.[32]
7. 9. - Sporazum iz Lusake između nove portugalske vlade i pokretaFRELIMO: priznato pravo na nezavisnostMozambika.
8. 9. - Predsednik Ford daje punu i bezuslovnu amnestiju bivšem predsedniku Nixonu - kraj početne Fordove popularnosti.
8. 9. - TWA Flight 841 (Tel Aviv-Atina-Rim-Njujork) pao u Jonsko more, oboren bombom - prvi poznati slučaj samoubilačke misije, od straneAbu Nidalove organizacije.
12. 9. - Tito rekao u Jesenicama da je uhapšena grupa od 30-tak sledbenika Kominforma koji su želeli osnovati novu KPJ. Kasnije tokom meseca izvešteno da su osuđeni na zatvorske kazne, na zapadu se spekuliše da Sovjeti žele pristup Jadranu.
12. 9. - UBostonu počinje prinudni prevoz učenika autobusima kako bi se škole desegregirale, što izaziva nasilne proteste belaca u Južnom Bostonu.
13. 9. -Japanska crvena armija zauzela francusku ambasadu u Hagu - otišli posle pet dana sa novcem i oslobođenim kolegom.
15. 9. -Buldožerska izložba: milicija uništila nezvaničnu umetničku izložbu u Moskvi pomoću šmrkova i buldožera - zbog lošeg publiciteta, dozvoljena kratka izložba 29. 9. u Izmailovskoj šumi.
septembar - Ljubljana: pet studenata i profesor osuđeni na deset meseci zatvora zbog kritike režima i podrške "anarholiberalnim" beogradskim profesorima; među njima je iZoran Đinđić, ali nije služio.
23. 9. -Fordov govor na međunarodnoj energetskoj konferenciji u Detroitu: suverene nacije ne mogu dozvoliti da im sudbinu određuje nameštanje cena sirovina, zaobilazno preti ratom.
5. 10. - Kazne za saobraćajne prekršaje u SFRJ udesetostručene. Smrtnost na putevima je velika, čak se smatra da je saobraćaj najopasniji na svetu[35].
5. 10. - U Čileu ubijen Miguel Enríquez, generalni sekretar Revolucionarne levice.
7. 10. - U Novom Sadu uhapšen disidentMihajlo Mihajlov, zbog pet članaka objavljenih u zapadnim novinama (sledećeg februara osuđen na sedam godina).
8. 10. - Predsednik Ford kaže pred Kongresom da je inflacija "državni neprijatelj broj jedan" i predstavlja kampanjuWhip inflation now - WIN, što ubrzo postaje predmet podsmeha.
23. 10. -Đuro Đurović i Zagorka Stojanović-Kojić osuđeni u Beogradu na pet odn. tri godine zatvora zbog pisanja članaka protiv režima za inostrane publikacije[36] (Đurović pušten 1977).
13. 11. - Ronald DeFeo Jr. ubio svih šest članova svoje porodice (roditelje, braću i sestre) uAmityville, New York - iz navodneposednutosti njihove kuće proističe roman (1977) i čitava franšiza horor filmova od 1979.
14. 11. - Beograd je zbog finansijskih teškoća odustao od organizacijeUniverzijade, koja je trebalo da se održi septembra1975 (biće održana u Rimu, a u Beogradutek 2009., u međuvremenuu Zagrebu 1987).
19. 11. - Narodna skupština Srbije odobrila amandmane kojima je povećana kontrola nad univerzitetima i nastavnim osobljem (tiče se profesora sa Filozofskog fakulteta)[9].
5. 12. - Vojni sud u Španiji osudio trojicu hrvatskih nacionalista (Rudolf Prskalo, Nikola Lisac i Tomislav Rebrina) na 12 godina zatvora za otmicu SAS-ovog aviona pre dve godine - Franko ih pomilovao već sledećeg februara.
5 -12. 12. - U Thantova pogrebna kriza: studenti u Rangunu oteli kovčeg saU Thantom, kome liderNe Win nije želeo odati nikakve počasti - napravili mu provizorni mauzolej i držali antivladine govore dok vojska nije ugušila pokret uz krvoproliće.
6. 12. - "Krah" 1973-74: okončava se period opadanja vrednosti berzi, američke su od januara 1973. izgubile 45%, a londonska 73%; recesija i povećana inflacija (→stagflacija).
8. 12. - Plebiscit u Grčkoj: 69,18 prema 30,82% za ostanak republike - Treća helenska republika.
27. 12. -Sandinisti napali žurku režimskih zvaničnika u Managvi, uzeli taoce uz pomoć kojih su oslobodili zatvorene saborce, dobili otkup i odleteli u Havanu (među oslobođenima je iDaniel Ortega).
28. 12. - UBangladešu je vlada uvela izvanredno stanje u zemlji koje je dopuštalo premijeruM. Rahmanu gotovo neograničenu političku moć.
Collier's Year Book: "Pokušavajući da održi naciju na okupu dok je još na položaju, predsednik Tito, koji je u maju napunio 82, sve više se okreće konzervativnim, ortodoksnim rešenjima. Zahtevajući da se vlast na svim poljima vrati radničkoj klasi, Tito je ovog februara dao zemlji četvrti socijalistički ustav... Novi dokument određuje da profesionalni industrijski menadžeri i državni administratori moraju biti zamenjeni članovima... tzv. osnovnih organizacija udruženog rada... U najboljem slučaju glomazan, novi aparat preti da degradira industrijsku i državnu administraciju čistkom menadžerskog personala koji ima iskustva."
Književnost:Eyvind Johnson (narativna umetnost, dalekovida u zemljama i vekovima, u službi slobode) iHarry Martinson (zapisi koji hvataju kap rose i odražavaju kosmos)
Mir:Seán MacBride (borba za ljudska prava, jedan od osnivača Amnesty International) iEisaku Sato (potpisnik Ugovora o neproliferaciji nuklearnog naoružanja)
Ekonomija:Gunnar Myrdal iFriedrich Hayek (pionirski rad u teoriji novca i ekonomskih fluktuacija i za njihovu pronicljivu analizu međupovezanosti ekonomskih, društvenih i institucionalnih pojava)
.svg)
.svg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
