4. 1. -Boris Kraigher, potpredsednikSIV i predsednik Odbora SIV za privredu, poginuo sa sinom u saobraćajnoj nesreći kod Sremske Mitrovice.
4. 1. -Donald Campbell poginuo u pokušaju obaranja brzinskog rekorda na vodi od 300 mph (480 km/h).
5. 1. -Sjevernojemenski građanski rat: izveštava se da su Egipćani upotrebili bojni otrov u selu Kitaf, blizu štaba princa Hassana bin Yahye - 140 mrtvih.
26. 1. - Odlučeno da se nacionalizuje 90% britanske industrije čelika, biće osnovana korporacijaBritish Steel (privatizovana 1988).
27. 1. -Apollo 1: u nesreći tokom testiranja ginu trojica američkih astronauta.
27. 1. - SAD, SSSR i UK potpisaliUgovor o svemiru, kojim se predviđa njegova isključivo miroljubiva upotreba.
28/29. 1. - Sinhronizovane bombe eksplodirale pred jugoslovenskim ambasadama u Washingtonu i Ottawi te konzulatima u New York Cityju, Chicagu, San Franciscu and Torontu[2].
29. 1. - Demonstracije ispred jugoslovenske ambasade u Pekingu: "Smrvite Titovu pseću glavu" (izgleda nakon što je razbijena vitrina ispred kineske u Beogradu? -New York Times).
29. 1. - Portugalski guvernerMakaoa se izvinuo Kinezima zbog događaja prošlog meseca (Incident 12-3) - ovo se smatra faktičkim početkom kontrole NR Kine nad teritorijom, mada je suverenitet prenesen tek 1999.
početak godine - Procenjuje se da je u inostranstvu oko 300.000 gastarbajtera a da je u zemlji 270.000 nezaposlenih (7,7%); nezaposlenost potiče od agrarne prenaseljenosti i kresanja viška zaposlenih u okviru reforme[3].
22. 2. -14. 5. -Operacija Junction City je vazdušna desantna operacija, jedna od najvećih tokom Vijetnamskog rata, potraga za štabom komunističkog ustanka u Južnom Vijetnamu, u blizini kambodžanske granice.
7. 3. - Američki sindikalni lider i saradnik sa mafijomJimmy Hoffa započinje zatvorsku kaznu (do1971). Vd. predsednika sindikata jeFrank Fitzsimmons (do 1971, a zatim i puni predsednik do 1981).
12. 3. -Indonezija: privremeni parlament smenio predsednikaSukarna, za v. d.-a postavljen generalSuharto - ostaje na čelu zemlje do1998 a Sukarno je u kućnom pritvoru do smrti 1970.
18. 3. - SupertankerTorrey Canyon se nasukao uz obaluCornwalla, deo nafte se izlio.
19. 3. - Srpski pisci odgovaraju na Deklaraciju "Predlogom za razmišljanje" kojim prihvataju njene stavove u vezi razgraničenja jezikâ, ali i traže da Srbi u Hrvatskoj u tom slučaju koriste srpski i ćirilicu (objavljen2. 4. u Borbi).
19. 3. - DanašnjiDžibuti: namešteni plebiscit u Francuskoj Somalskoj Obali podržava vezu sa Francuskom, zbog čega dolazi do krvavih nemira (kolonija ubrzo preimenovana u Franucuska Teritorija Afara i Isi).
21. 3. - Brigadir David Lansana izveo vojni udar uSijera Leoneu i srušio tek izabranog premijeraSiaka Stevensa, ali i sam je oboren dva dana kasnije od Saveta nacionalne reformacije.
26. 3. - Predsednik Tito upozorava hrvatske i srpske intelektualce da neće tolerisati obnavljanje starih podela. Narednih dana kritikuje liberalne elemente u partiji (NYT).
7. 4. -Izraelski lovci oborili šestsirijskih MiG-ova u okršaju na granici (odgovor na sirijsko bombardovanje izraelskih pozicija na granici, što je odgovor na izraelske represalije protiv palestinskih komandosa).
9. 4. - Počinju izbori sa više kandidata u SFRJ.[9][10][11]. Pošto neki partijski kandidati nisu izabrani, konzervativci smatraju da bi delegatski sistem bio bolji od direktnog glasanja[12].
10. 4. -39. dodjela Oscara: najbolji film jeA Man for All Seasons, ukupno šest nagrada od osam nominacija; u užem izboru za najbolji strani film bio je jugoslovenski "Tri".
15. 4. - "Prolećna mobilizacija", masovni marš u Njujorku protiv Vijetnamskog rata.
16. 4. - DopisnikTanjuga Branko Bogunović proteran iz NR Kine - bio je jedan od retkih Evropljana u Pekingu, njegove izveštaje je prenosila i svetska štampa[14].
17. 4. - Titov govor pred beogradskim gradskim komitetom: pregled 30 godina partije, naročito sukoba sa SSSR. Istog dana počinje suđenje disidentu Mihajlu Mihajlovu, što se dovodi u vezu sa Titovim upozorenjem da se ne širi "truli liberalizam".[15][16]
18. 4. - Amandmani I-VI naustav SFRJ: ukinuti položaji potpredsednika Republike i zamenika vrhovnog komandanta oružanih snaga; uvećana ovlašćenja Veća narodna Savezne skupštine, koje zastupa republike odn. manjine - proširuju se ekonomska prava republika, kao i ovlašćenja u državnoj bezbednosti[17].
19. 4. -Mihajlo Mihajlov, već u zatvoru od1966, osuđen na još četiri godine zbog "širenja neprijateljske propagande".
24 -26. 4. - Konferencija komunističkih partija u Karlovim Varima za oslobođenje kontinenta od "vanevropskog" (američkog) uticaja, Jugoslavija i Rumunija bojkotuju[18].
25. 4. - Amerikanci prvi put bombarduju predgrađaHanoia.
6. 5. - Počinju levičarski nemiri uHong Kongu, traju do kraja godine, pretvaraju se u manifestacije protiv britanske vlasti, ima i terorističkih akata.
8 -11. 5. - Incident u Machurucutu: grupa kubanskih gerilaca se iskrcala u Venecueli, ali vojska ih je uništila.
9. 5. -SSRNJ odlučio da kandidujeMilentija Popovića (Srbija) za predsednika savezne skupštine, umestoVeljka Vlahovića (Crna Gora) koji je figurirao od januara - odjek jezičkog spora odn. mišljenja jesu li Crnogorci Srbi[19].
ca. 20. 5. - Olakšice za turiste u Jugoslaviji: sedam dana boravka, umesto tri, uz turističku dozvolu na granici, za koju ne treba pasoš; ne moraju se više registrovati u miliciji.
20. 5. -Mobutu osnovao Narodni pokret revolucije, jedinu partiju u DR Kongu/Zairu do 1990; u junu je doneo novi ustav sa pojačanim predsedničkim ovlašćenjima.
22. 5. - Požar ubriselskoj robnoj kućiL'Innovation, 323 poginulih - sumnja se na maoističke demonstrante koji su protestovali zbog izložbe američke robe.
23. 5. - Egipat zatvaraTiranske prolaze za izraelsko brodovlje, što ovi smatraju ratnim činom.
24. 5. - U SFRJ usvojene izmene Zakona o krivičnom postupku u pravcu proširenja i zaštite prava okrivljenog (na snazi od 1968)[23].
24. 5. - U selu Naxalbari uZapadnom Bengalu, Indija, počinjenaksalitska pobuna u Indiji koja traje i 2016 - sekcija Komunističke partije Indije (Marksista) se izjasnila za oružanu borbu u korist bezemljaša..
26 - 28. 5. - Krvavi neredi naGuadeloupi posle rasističkog incidenta i štrajka, između 7 i 200 mrtvih, zavisno od izvora.
5. 6. - Operacija Fokus (Mivtza Moked) - uništen veći deo egipatskog vazduhoplovstva, uglavnom na zemlji; Jordan i Sirija napadaju Izrael nakon lažne vesti o egipatskom uspehu.
6. 6. - U Kampali potpisano osnivanjeIstočnoafričke zajednice (Kenija, Uganda i Tanzanija) - propala 1977, obnovljena 2009.
8. 6. - Izraelci izbili naSuecki kanal; incidentUSS Liberty - izraelski avioni i torpedni čamci napali ovaj američki brod, poginula 34 člana posade.
Ishod Šestodnevnog rata
9. 6. - Na sastanku predstavnika istočnih komunističkih i radničkih partija u Moskvi, kome prisustvuje i Tito, izdata Deklaracija koja osuđuje Izrael kao agresora; Rumunija se uzdržala[24]. Ovo je prvo Titovo učešće na nekoj međunarodnoj komunističkoj konferenciji od 1945.
9. 6. - Naser daje ostavku, ali je povlači nakon masovnih manifestacija.
12. 6. -Loving v. Virginia:Vrhovni sud SAD nalazi neustavnim zakone koji zabranjuju međurasne brakove (kasnijeLoving Day u SAD, nezvanični praznik međurasnih brakova).
12. 6. - "Rilindja" objavila da su dve izdavačke kuće, iz Beograda i Prištine, odlučile da uvoze knjige iz Albanije.
13. 6. - SFR Jugoslavija prekida diplomatske odnose sa Izraelom (biće obnovljeni 1991-92). Smatra se da je ovo Titova lična odluka, moguće da bi se povratila ravnoteža sa ojačalim "liberalima".[25]
19. 6. - Sovjetski ratni brodovi stigli u posetu u Herceg Novi.
19 -20. 6. - Pobuna arapske policije u Adenu, nakon Naserovih tvrdnji da su Britanci pomagali Izraelu - brzo suzbijena, ali pokazana je krhkost britanske pozicije.
1. 7. - Sedmi plenum CK SKJ, usvojeni zaključci u vezi unapređivanja uslova života bivših boraca[26]. Razgovara se i o bliskoistočnoj krizi, Tito tvrdi da postoji "imperijalistička pretnja protiv Jugoslavije" ali odbačen povratak režimu čvrste ruke.[27]
1. 7. - PočinjeRat iscrpljivanja, niz egipatsko-izraelskih prepucavanja duž Sueckog kanala do 1970.
5. 7. - Na vest o Čombeovoj otmici, dolazi do još jedne Pobune plaćenika u Stanleyvilleu/Kisanganiju, na čelu saJeanom Schrammom - odolevaju do novembra, kada su pobegli u Ruandu.
6. 7. - Ustavni sud Jugoslavije da su odluke o proširenju građevinskih zona radi nacionalizacije neustavne[28].
6. 7. - Sudar voza i kamiona-cisterne na pružnom prelazu kodMagdeburga, Istočna Nemačka, 94-oro poginulih, uglavnom dece.
6. 7. - Nigerijska vlada uvodi blokadu Bijafre - glad će odneti dosta života.
9. 7. -HE Potpeć (52 MW), jedna od limskih HE, puštena na mrežu.
jul - Savezna skupština i mediji kritikuju vladinu ekonomsku politiku, naročito kreditnu politiku i preterano optimističnu procenu razvoja[29].
19. 7. - Uz podršku vlasti samoproglašenaMakedonska crkva, protiv srpskih i bugarskih pretenzija na Makedoniju.
20. 7. -Wuhanski incident: oružani sukob za kontrolu nadWuhanom između grupa "Milion heroja" i "Wuhanski radnički generalni štabovi", pekinška vlada poslala vojsku.
22. 7. - AdmiralLuis Carrero Blanco noviFrancov potpredsednik vlade Španije (od 1973. i šef vlade, ali ubijen kasnije tokom godine).
ca. 17. 8. - "Milioni miševa" opustošili useve u delovima Bosne (NYT), poljoprivredne prinose u Jugoslaviji umanjuje i suša[8].
ca. 20. 8. - Trojica književnika, uključujući Matiju Bećkovića, skinuti sa RTV Beograd, pod optužbom da je CIA preko njih uticala na program (NYT; tj. prošlog meseca, a književnici su Matija Bećković, Brana Crnčević i Dušan Radović[32][33]).
23. 8. - Akcija od 23. avgusta 1967., tokomOperacije Rolling Thunder: severnovijetnamsko vazduhoplovstvo, primenjujući novu taktiku, uspeva oboriti tri američka Fantoma.
25. 8. - U Egiptu uhapšeni bivši ministar odbraneShams Badran, načelnik generalštaba maršalAbdel Hakim Amer i još 50 oficira zbog navodne zavere protiv Nasera, Amer se ubio u septembru.
29. 8. -Judgement, posljednja epizoda, odnosno finale TV-serijeThe Fugitive, postaje najgledanijom epizodom u dotadašnjoj historiji američke televizije.
30. 8. -Thurgood Marshall je potvrđen za sudiju Vrhovnog suda SAD - prvi crnac na tom položaju.
1. 9. -Kartumska rezolucija na samituArapske lige, poznata kao "Tri ne", priznanju, miru i pregovorima sa Izraelom. Pomirenje između Nasera i Saudi Arabije, povući će snage izSjevernog Jemena. Ukinut embargo na izvoz nafte zapadnim zemljama koje podržavaju Izrael, deo prihoda će biti isplaćivan arapskim državama na frontu prema Izraelu. Ističe se da Palestinci imaju pravo na celu Palestinu, tj. isključuje se postojanje Izraela.
4. 10. - Predsednik Tito otkriva da je SFRJ dala 600 miliona dolara pomoći u vidu kredita nerazvijenim zemljama Azije i Afrike - priznaje da se neki tome protivi ali se time Jugoslavija želi uspostaviti kao "jak moralno-politički faktor u svetu".[35]
novembar - Objavljena je antiratna satiraThe Report from Iron Mountain u vidu "procurelog" izveštaja američke administracije o tome kako treba hendlovati stanovništvo u slučaju "opšteg mira" - decenijama kasnije, teoretičari zavere je smatraju za stvarnost.
15. 11. - Grčka kiparska nacionalna garda (Jorgos Grivas) zauzela dva sela pri čemu je poginulo 27 ljudi, većinom turskih civila - zbog turskog ultimatuma grčka vlada će morati povući grčku diviziju sa ostrva.
16. 11. - "Lastin" autobus pao u Savu kod Umke, 25 poginulih.
16. 11. - Petorica rudara poginula u ugljenokopu "Raša" u Istri.
17. 11. - Međunarodna nedelja studentske solidarnosti s narodom Vijetnama: učestvuju i beogradski studenti.
17. 11. -31. 12. - Izložba Picassa u zagrebačkoj Galeriji suvremene umjetnosti.
19. 11. - Posle tri godine odbrane,britanska funta devalvirala sa $2,80 na $2,40; premijerHarold Wilson kaže da "to ne znači da je funta u vašem džepu devalvirana". I novi kurs se mora braniti 1968-69[37].
ca. 22. 11. - Kampanja protiv konzervativaca: protiv Radivoja Jovanovića Bradonje, delegata iz Lazarevca, optuženog, između ostalog, da je deo "političkog podzemlja"[38]. "Pao" je i Slobodan Krstić Uča[39][40]. Pod podzemljem se misli na konzervativce ("dogmate") koji su u defanzivi od Rankovićeve smene, predsednik Tito održava ravnotežu između njih i liberala ("antidogmata")[41].
27. 11. - Konferencija za štampu predsednika de Gaullea, Jevreje naziva "elitnim narodom, samouverenim, dominirajućim".
29. 11. - Sekretar odbrane SADRobert McNamara podneo ostavku (predlagao zamrzavanje broja vojnika, obustavu bombardovanja i prebacivanje kopnenih borbi na Južnovijetnamce).
30. 11. -Južni Jemen nezavisan od V. Britanije - britanske snage su se zbog gerilskih napada povukle ranije nego što je bilo predviđeno, vlast uzima Nacionalni oslobodilački front i osniva marksističko-lenjinističku Narodnu Demokratsku Republiku Jemen (traje do 1990).
27. 12. - Privredno veće Savezne skupštine snizilo limit oporezivanja preduzeća sa 27 na 26%, mada je SIV predložio ukidanje limita, što su želele i Slovenija i Hrvatska[42].
30. 12. - Predsednik Tito najavljuje čistku konzervativnih protivnika liberalnih reformi - smatra se da su Rankovićeve pristalice još uvek jake[43].
31. 12. - Motociklistički "nebojša"Evel Knievel se slupao pokušavajući da preskoči fontane ispredCaesar's Palace-a uLas Vegasu.
31. 12. -Abbie Hoffman i društvo osnovali Omladinsku internacionalnu partiju,Yippie.
Jednostrano ukinute vize za turiste iz svih zemalja, fiskalna i kreditna vladina politika donose procvat turizma u SFRJ od 1961. i veliki porast životnog standarda na Jadranu. Ove godine u zemlji je bilo 37 miliona posetitelja, ušlo je 12,3 miliona automobila.[44]
Značaj potrošačkih kredita za promet: slovenački proizvođači nameštaja su se mnogo bolje prilagodili od srpskih[45][46].
Privredna reforma: broj zaposlenih u SFRJ opao za 47.000 od 1964[47]. Od početka ove godine se sprovodi restriktivna monetarna politika[48].
Najjači privatni sektor u SFRJ: kamionski prevoz.[49]
UPožarevcu osnovana fabrika "Bambi", proizvodi Plazma keks, jeftiniju kopiju italijanskog keksaPlasmon[50].
U SFRJ registrovano 106.705 novih kamiona i putničkih automobila; "Crvena zastava" ih je prodala 52.000 a zapošljava 11.000 ljudi[51].
NaSantoriniju započinju iskopavanja na lokalitetu Akrotiri.
U Nemačkoj i V. Britaniji uvedenPAL sistem analogne kolor televizije.
Američka vlada suspendovala prodaju viška pšenice Jugoslaviji, na osnovu kongresne rezolucije kojom se zabranjuju krediti zemljama koje trguju sa Kubom i Severnim Vijetnamom; ipak, u martu je dat kredit za hidroelektrane i pruge[8].
Književnost:Miguel Ángel Asturias (živo književno dostignuće, duboko ukorenjeno u nacionalnim crtama i tradicijama indijanskih naroda Latinske Amerike)
↑"Physiognomy of the New Yugoslav Government", 19 May 1967. [Electronic record] HU OSA 300-8-3-9975; Records of Radio Free Europe/Radio Liberty Research Institute: Publications Department: Background Reports; Open Society Archives at Central European University, Budapest.
↑"Yugoslav Republics Resist Federal Interference", 18 January 1968. [Electronic record] HU OSA 300-8-3-10188; Records of Radio Free Europe/Radio Liberty Research Institute: Publications Department: Background Reports; Open Society Archives at Central European University, Budapest.]
↑"First Contracts for Foreign Capital Investments in Yugoslavia Signed", 25 April 1968. [Electronic record] HU OSA 300-8-3-10134; Records of Radio Free Europe/Radio Liberty Research Institute: Publications Department: Background Reports; Open Society Archives at Central European University, Budapest.
Literatura
Milan Bajec, Ivan Dolničar (1981). Jugoslavija 1941-1981, Beograd: Eksport pres.
Osa Archivum CatalogArhivirano 2018-11-08 naWayback Machine-u. HU OSA; Records of Radio Free Europe/Radio Liberty Research Institute: Publications Department: Background Reports; Open Society Archives at Central European University, Budapest.
).jpg)
.jpg)
.jpg)
