6. 1. - Ustavni referendum uBrazilu: sa 80% odbačen parlamentarizam, tj. amandman kojim bi mnoga predsednička ovlašćenja bila predata Kongresu. Levičarski predsednikJoão Goulart može započeti Bazne reforme, ali je sledeće godine oboren uvojnom udaru.
8. 1. -Mona Lisa izložena u SAD (Washington DC i New York, do marta).
ca. 13. 1. -Albanske novine optužuju Tita i Hruščova da spremaju invaziju emigranata.
14. 1. - Francuski predsednikde Gaulle izjavio da se protivi ulasku V. Britanije uEEZ (potvrđeno na glasanju 29. 1. - prvi veto). Jedan od razloga je anglo-američkiSporazum iz Nassaua, po kojem SAD šalje raketePolaris Britaniji.
18. 1. - Lider britanskihlaburistaHugh Gaitskell umro nakon kratke bolesti, i posete SSSR, što izaziva teorije zavere. Naslediće gaHarold Wilson (prem. 1964-70. i 1974-76).
23. 1. - VII Kongres Narodne omladine Jugoslavije u Beogradu - ubudućeSavez omladine Jugoslavije. Tito kritikuje kampanju protiv zanatlija.[1], takođe krivi spoljne "elemente dezintegracije" za neke probleme.[2]
23. 1. - Dvostruki agentKim Philby je nestao u Bejrutu - otišao je u SSSR.
26. 1. - Nacionalni referendum uIranu podržavaBelu revoluciju, niz radikalnih reformi koje je istakao šahMohamed Reza Pahlavi. Najnezadovoljniji su zemljoposednici i šiitsko sveštenstvo.
29. 1. - Titove izjave u Varšavi protumačene kao približavanje sovjetskom bloku. (NYT)
30. 1. - Američki State Department kritikuje kanadskog premijeraDiefenbakera koji je nejasan po pitanju prihvatanja nuklearnog oružja - kanadski ambasador povučen iz SAD a državni sekretarDean Rusk se izvinjava.
Zima 1962/63. je oštra, u Britaniji je poznata kaoBig Freeze of 1963. Najniže dnevne temperature u FNRJ: u Zagrebu 16. 1. je -15,4 st., u Sarajevu 24. 1. je -21,8 st., u Beogradu istog dana -21 (ledeni dani od 12. 1. do 9. 2. bez prekida).[3] Na Igmanu, mjesto Mrazište, zabilježeno je -43,5 stepeni 25. januara.
Sneg: 27. januara 55 cm u Požegi i Kruševcu, čak 124 centimetra u Leskovcu.[4]
2. 2. - Operacija Coldstore u koloniji Singapur: uhapšeno je 113 navodnih komunističkih simpatizera,Lee Kuan Yewova Narodna akcija sigurno pobeđuje na izborima u septembru.
8. 2. (14. ramazan) - Vojni udar uIraku, izveden od partijeBaas, prvi od dva ove godine - zbačen i ubijen premijer gen.Abd al-Karim Qasim, slede krvave čistke osumnjičenih komunista.
10. 2. - Članak u "Pravdi" brani jugoslovenski socijalizam od kineskih napada, tako da sugeriše da je Tito promenio stav o posebnom putu u socijalizam.[5]
ca. 11. 2. -Kinesko-sovjetski raskol: kineskiŽenmin žibao poručuje Sovjetima da se ideološki raskid može izgladiti samo osudom jugoslovenskog "revizionizma". (NYT)
15. 2. - Na surčinski aerodrom je sletela "Karavela", prviJAT-ov mlaznjak.
15 - 20. 2. - SastanakSEV u Moskvi: razgovara se o specijalizaciji i nadnacionalnom planiranju,Rumunija odbija poljoprivrednu ulogu. Koncept napušten na julskom sastanku.[6]
1. 3. - Početak djelovanjaEurocontrola, organizacije za kontrolu zračnog prometa - u početku ga slijede samo Z. Njemačka i zemljeBeneluxa.
2. 3. - Kinesko-pakistanski sporazum o granici u regionu Kašmiru (između današnjihShaksgama iGilgit-Baltistana): Kina dobija više nego što daje.
4. 3. - Delegacija Francuske KP u poseti Beogradu, prva od raskida 1948.
4. 3. - Presude za pokušaj atentata naDe Gola prošlog avgusta: šest smrtnih kazni, tri u odsustvu. Sve izmenjene, osim zaJean Bastien-Thiryja, koji je streljan već 11. marta.
4. 3. -Kuvajt je nakon dve godine nezavisnosti primljen u UN - SSSR je odustao od veta.
5. 3. -Patsy Cline, superzvezdacountry muzike, poginula u avionskoj nesreći sa još dvojicom izvođača i menadžerom.
7. 3. - Otvorena Zgrada Pan Am u Njujorku (od 1981 MetLife), komercijalna zgrada sa najvećom kvadraturom do tada (263.985 kvm).
9. 3. -Mohammed Daoud Khan, kraljev rođak i premijerAfganistana prinuđen na ostavku posle skoro deceniju na čelu (vraća se kao predsednik 1973-78). Ovo omogućuje deblokadu granice sa Pakistanom.
17. 3. - Erupcija vulkanaAgung naBaliju, najmanje 1.100-1.500 mrtvih u okolnim selima i još oko 400 u kasnijim događajima.
21. 3. - Zatvor naAlcatrazu zatvoren zbog visokih troškova.
21. 3. -Afera Profumo: laburistički član britanskog parlamenta pomenuo glasine da je sekretar rata John Profumo u vezi sa Christine Keeler, koja je spavala sa sovjetskim pomorskim atašeom - Profumo sutradan poriče svoju vezu.
2. 4. - Pobuna u argentinskoj mornarici, vrhunac sukoba između antiperonističkih i tolerantnijih elemenata oružanih snaga - vojska i avijacija ugušili pobunu za tri dana.
6. 4. - Sporazum o prodajiPolarisa: SAD će dati Britaniji elemente podmorničkog raketnog sistema.
6. 4. - U razgovoru sa predstavnicima zanatlija, Tito priznaje da su porezi preveliki i da su "levičarska brzina i devijacije" krivi za "česte progone i frontalne napade" - prošle godine je zatvoreno nekoliko hiljada radnji. SIV 19. aprila smanjuje porez zanatlijama za 20%,[8] ali radnje se sporo obnavljaju zbog "lokalnih birokrata".[9]
Savezna skupština ima pet veća: Savezno veće je veće delegata građana u opštinama i republikama; Privredno, Prosvetno-kulturno, Socijalno-zdravstveno i Organizaciono-političko veće su sastavljeni od delegata radnih ljudi u radnim zajednicama;
samoupravljanje kao neotuđivo pravo;
razdvojene funkcije Predsednika Republike (Tito, bez ograničenja mandata) i predsednikaSIV-a; uvedeni Ustavni sud, potpredsednik Republike (Aleksandar Ranković, mala ovlašćenja) i Savet federacije.
Donesen je i novi izborni zakon - komplikovan, navodno po uzoru na "anglo-saksonsku samoupravu".[10]
Narednih dana doneti i ustavi socijalističkih republika i statuti pokrajina (Kosovo i Metohija se ranije nazivalo autonomna oblast).
12. 4. - Birminghamska kampanja za ljudska prava:Martin Luther King, Jr. i još neki uhapšeni uBirmingemu, Alabama, zbog "neovlašćenog paradiranja". King 16. 4. piše Pismo iz Birminghamskog zatvora, opravdanje strategije nenasilnog otpora i kršenja nepravednih zakona.
12. 4. - Prva akcijaKonfrontasija: indonežanska grupa zauzela policijsku stanicu u mestu Tebedu.
14. 4. - Osnovan Zavod za mentalno zdravlje u Palmotićevoj u Beogradu, prva socijalno-psihijatrijska ustanova na Balkanu.
april - Zatvoren beogradski dvonedeljnik "Danas", navodno zbog nedostatka sredstava[11] (poslednji broj u stvari izašao 27. februara[12]).
ca. 18. 4. - Rekonstrukcija savezne vlade, zamenjeno devet ministara (?) -Vojin Lukić umestoSvetislava Stefanovića na čelu unutrašnjih poslova (do 1965).
ca. 19. 4. - Titovo pismo Kennedyju, uverava ga da Jugoslavija namerava ostati samostalna i nesvrstana. (NYT)
26. 4. - Nakon što je pokušana otmica dvoje dece predsednikaHaitijaFrançois Duvaliera, ubijeno najmanje 73 njegovih oponenata, među njima i nekoliko visokih oficira sa porodicama.
1. 5. - Bivša holandskaZapadna Nova Gvineja, tj. Privremena izvršna uprava UN, je prenesena u suverenitetIndonezije pod nazivom Zapadni Irijan.
2 - 3. 5. - Birminghamska kampanja, Dečija krusada: đaci marširaju, uhapšeno ih je preko 600. Sutradan su upotrebljeni snažni šmrkovi i psi - slike su obišle svet.
8. 5. - U Britaniji završena senzacionalna parnica za razvod između vojvode i vojvotkinje od Argylla, sa tvrdnjama o njenim mnogim ljubavnicima i predstavljenim polaroid-fotografijama seksualnih aktivnosti.
Zgrade Generalštaba i Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu
10. 5. - Raskol uSPC, nakon što američki vladika Dionisije Milivojević odbija raščinjenje od strane arhijerejskog Sabora SPC (pod uticajem komunističkih vlasti) - nastaje "Slobodna Srpska pravoslavna crkva".
11. 5. - Podmetnute bombe u objekte u kojima su boraviliMartin Luther King, Jr. i drugi lideri crnačkog protesta u Birminghamu, Alabama, u čemu je učestvovala policija - dolazi do nereda.
22. 5. - Grčki političarGrigoris Lambrakis fatalno ranjen od strane krajnjih desničara u Solunu. Njegova sahrana 28. maja u Atini pretvara se u masovne demonstracije. (→ roman i filmZ).
27 - 28. 5. - U čehoslovačkom zamkuLiblice održana Konferencija "Franz Kafka", o piscu kojeg na istoku smatraju dekadentnim: znak demokratizacije i anticipacija Praškog proleća.
28. 5. - Jedan od najjačih ciklona ubio najmanje 11.000 ljudi u Istočnom Pakistanu (Bangladešu), u okoliniChittagonga.
maj - jun - Savezni, republički i lokalni izbori u SFRJ: zborovi birača su utvrdili kandidate, opštinske skupštine su među njima izabrale poslanike za veća radnih zajednica; republička i Savezno veće su izabrani neposredno; republičke i pokrajinske skupštine biraju poslanike za Veće naroda Savezne skupštine[17].
11. 6. - GuvernerGeorge Wallace stoji na vratima Univerziteta Alabama, kako bi sprečio ulazak crnih studenata - uklonio se nakon što je Nacionalna garda Alabame federalizovana kako bi sprovela predsedničko naređenje.
11. 6. - U obraćanju naciji, preds. Kenedi predlaže Zakon o građanskim pravima (donesen 1964).
12. 6. - U državi Misisipi ubijenMedgar Evers, crni aktivista za ljudska prava.
16. 6. -Valentina Tereškova je prva žena u svemiru, na trodnevnom putovanju u Vostoku 6. U orbiti se od 14-og nalazi iValerij Bikovski koji će postavlja rekord sa pet dana.
16. 6. - Izbori za Savezno i republička veća u SFRJ. Glasači potvrđuju 120 kandidata za Savezno veće koje su izabrale opštinske skupštine.[19]
21. 6. - Milanski nadbiskup Giovanni Montini je novi papaPavao VI. (do1978).
21. 6. -Albanski Radio Tirana javlja da je uKukësu osuđena "grupa agenata SAD i Jugoslavije", od toga trojica na smrt, optužena da je pomagala "američkim agentima ubačenim padobranom u Albaniju da organizuju ustanak"[7].
21. 6. - Prekid pregovora o pristupanjuBruneja Maleziji.[20]
22. 6. - Zapadna Nemačka i Jugoslavija započinju prve zvanične razgovore nakon šest godina.
24 -25. 6. - Na ekonomskoj konferenciji CK istočnonemačke Partije socijalističkog jedinstva usvojene smernice Novog ekonomskog sistema planiranja i uprave, zamena za petogodišnje planove (Državni savet usvaja 15. jula).
26. 6. -Levi Eškol je novi premijer Izraela (do 1969), nakon što jeDavid Ben-Gurion odstupio iz ličnih razloga.
27. 6. - Jugoslavija protestuje NR Kini zbog izjavaLiu Shao-chija i Choe Yong Kena. (NYT)
28. 6. - Peti plenum Savezne konferencijeSSRN Jugoslavije: jedan broj vodećih funkcionera oslobođen dužnosti usled prezauzetosti, među kojima i Tito, novi predsednik SSRNJLazar Koliševski, generalni sekretarMilentije Popović.
30. 6. - Na zajedničkoj sednici svih veća Savezne skupštineJosip Broz Tito izabran za predsednika republike, a za potpredsednikaAleksandar Ranković, koji je time viđen kao Titov naslednik[21] (do pada 1966). U nastavku na sednici Saveznog većaPetar Stambolić izabran za predsednika Saveznog izvršnog veća (do1967).
U inostranstvu se misli da prejudiciranje Rankovića kao Titovog naslednika i "diktatura srpskeUdbe" može staviti nacionalni problem u prvi plan[22].
30. 6. - Masakr u Ciaculliju: u eksploziji auto-bombe u predgrađu Palerma poginulo sedam policajaca i vojnika - vrhunac Prvog mafijaškog rata.
8. 7. -Miroslav Cerar osvojio zlatnu medalju na Evropskom prvenstvu u Beogradu.
11. 7. - Vojni udar uEkvadoru: preds.Monroy zbačen dan nakon što je na prijemu pijan vređao američkog ambasadora, adm.Jijón je v.d. predsednika do 1966.
12. 7. - Lansiran prvi američki izviđački satelit iz programaKH-7 Gambit, s rezolucijom manjom od metra.
12. 7. - Počinjeno prvo odMoors ubistava: petoro dece do 1965.
14. 7. - Pronađen i ubijen zaverenik Clément Barbot, nekadašnji šefTonton Macoute - pošto je preds.Duvalieru ranije bilo rečeno da se Barbot pretvorio u crnog psa, ovaj je naredio ubijanje svih takvih pasa.
jul - U Atini održana prva svetska konferencija o miru putem zakona - program za jačanje međunarodnog prava i sudske mašinerije (od komunističkih zemalja prisutna samo Jugoslavija).
jul - Sarajevski okružni tužilac zabranio distribuciju filma "Grad"[11].
18. 7. - Sirijski naseristi, na čelu s puk. Jassemom Alwanom, pokušali vojni udar protiv Baasove vlade, u borbama stradaju stotine ljudi - kraj naserističkog uticaja u zemlji, 27 oficira će biti pogubljeno.
19. 7. - Test pilot Joseph A. Walker dostigao visinu od 105,9 km na raketnom avionuNorth American X-15 (u avgustu još jedan rekord, ali nezvanični, od 107,96 km).
26. 7. - Lansiran jeSyncom 2, koji 3. avgusta postaje prvigeostacionarni satelit.
28. 7. -George F. Kennan napušta položaj ambasadora u SFRJ, nezadovoljan razvojem odnosa (npr. Kongres opozvao status SFRJ kao najpovlašćenije nacije, o čemu govori početkom novembra).
31. 7. - Manilski sporazumMalaje, Filipina i Indonezije: poslednje dve bi pristale na Maleziju, ako bi se sproveli referendumi na Bornejskim teritorijama.
leto -Robert Rauschenberg nagrađen prvom nagradom na Međunarodnoj izložbi grafičkih umetnosti u Jugoslaviji[7].
1. 8. - OpštinaSelfkant, holandska od 1949, vraćena je Nemačkoj za 280 miliona maraka.
4. 8. - Oko 500 haićanskih pobunjenika ušlo iz Dominikanske republike, cilj im je da zbaceFrançois Duvaliera.
5. 8. - Ministri SSSR, SAD i UK potpisali u MoskviUgovor o delimičnoj zabrani nuklearnih proba (dozvoljene samo podzemne probe) - stupio na snagu 10. 10., otvoren je i za druge zemlje. Kina zbog ovog sporazuma naziva SSSR "nakazama" i "čudovištima".
7. 8. - Kennedyjevi dobijaju sina Patricka, ali prerano rođeno dete umire dva dana kasnije.
8. 8. - "Velika pljačka vlaka" u Engleskoj - procenjeno da je uzeto 2,6 miliona funti (45,4 miliona u funtama iz 2019).
24. 8. - State Department šalje "telegram 243" (Cable 243) američkoj ambasadi u Sajgonu: ili će predsednik Diem smeniti svog brata, ili će SAD "istražiti mogućnost alternativnog vođstva u Južnom Vijetnamu".
avgust-septembar - Jugoslovenski pukovnik Branko Pavlović je v.d. komandantaUNYOM-a, Osmatračke misije UN uJemenu, u kome je građanski rat.
31. 8. - PremijerLee Kuan Yew proglašava de fakto nezavisnostSingapura - ovoga dana je trebala biti proglašena Malezija, što je odloženo do 16. septembra radi UN misije ispitivanja volje stanovnika Saravaka i Sabaha, koji su danas takođe objavili de fakto nezavisnost.[25]
12. 9. - PotpisanAnkarski sporazum o odnosimaEEZ i Turske - kretanje prema carinskoj uniji s krajnjim ciljem članstva.
12. 9. - Pobuna narednika uBraziliji, jer im je uskraćeno učešće u politici.
Brana Kanjona Glen 1965.
13. 9. - Završeno je nalivanje betona na Brani Kanjona Glen narijeci Colorado u Arizoni, visine 220 m; ostali radovi završeni do 1966, jezeru Powell ispred brane je potrebno do 1980. da se napuni, tada do 30 kubnih kilometara.
15. 9. - Podmetnuta bomba u baptističku crkvu uBirminghamu, Alabama, poginule četiri devojčice na nedeljnoj školi.
15. 9. - Pošto je odobren prvi ustavAlžira, kojim je uspostavljen jednopartijski sistem, predsednik ministarskog većaAhmed Ben Bella postaje prvi predsednik zemlje (zbačen 1965).
septembar - Na sajmu u Frankfurtu predstavljenPorsche 911.
septembar? -Stana Tomašević postaje ambasador u Norveškoj - prva žena ambasador iz SFRJ[26].
septembar - Nemačke novine pišu da je u Jugoslaviji dozvoljeno izdavanje sedam katoličkih tjednika, tiraže 150.000.[27]
20. 9. - Predsednik Kennedy u Generalnoj skupštini UN predlaže zajedničku američko-sovjetsku misiju na Mesec.
20. 9. -Jozef Lenárt je novi čehoslovački premijer (do 1968); prethodnikViliam Široký je prinuđen na ostavku nakon rehabilitacije osuđenih u procesima 1950-tih. Praški nadbiskupJosef Beran je oslobođen u oktobru.
1. 10. -Nigerija postaje republika na treću godišnjicu nezavisnosti, generalni guvernerNnamdi Azikiwe postaje predsednik (do puča 1966).
2. 10. - Usvojen izveštaj McNamara–Taylorove misije u J. Vijetnamu: preporučuje se povlačenje 1.000 Amerikanaca do kraja godine i glavnine tokom 1965, ne podržava se obaranje Diema.
24. 10. - Američki ambasador u UNAdlai Stevenson drži govor u Dalasu, nakon kojeg je udaren plakatom po glavi.
26. 10. - Sa nove američke nuklearne podmorniceUSS Andrew Jackson je lansirana raketa Polaris na daljinu od 3.700 km - sa podmornice se može pogoditi bilo koja tačka na kopnu.
28. 10. - Počinje kontroverzno trogodišnje rušenje nadzemnog dijela njujorškog kolodvora Pennsylvania, nekada najvećeg na svijetu.
1. 11. - Stupila na snagu instrukcija saveznog sekretarijata rada: SFRJ je prva socijalistička zemlja koja zvanično dopušta radnicima da traže posao na Zapadu - pre svega nekvalifikovanim, uz određene uslove[29].
1. 11. - SFRJ prekida trgovinu sa Južnom Afrikom. Istog dana, tamo su obešena trojica pripadnikaANK.
2. 11. - Vojnim udarom zbačen južnovijetnamski predsednikNgo Dinh Diem - kasnije istog dana se predao s bratom, obojica su ubijeni.
3. 11. - Izbori u Grčkoj: Unija centraJorgosa Papandreua nadmašila Nacionalnu radikalnu uniju ranijeg premijeraKonstantinosa Karamanlisa sa 138:132 - Papandreu je premijer u dva navrata 1963-65 a Karamanlis napušta zemlju do 1974.
7. 11. -Senat SAD, protivno želji administracije, zabranio svaku ekonomsku ili vojnu stranu pomoć Jugoslaviji, osim akopredsednik ne oceni da je ona vitalna za interese SAD (ne odnosi se na višak poljoprivrednih proizvoda)[7].
7. 11. - "Čudo u Lengedeu": 11 nemačkih rudara je izvučeno nakon 14 dana iz potopljenog rudnika putemDahlbusch bombe (29 je ipak stradalo, od čega 10 u međuvremenu).
9. 11. - Eksplozija u japanskom rudniku Miike, poginulo 458 ljudi, uglavnom od trovanja ugljen-monoksidom; istog dana u Jokohami poginula 161 osoba u sudaru tri voza.
10. 11. -Malcolm X drži govor u Detroitu,Message to the Grass Roots: belci su zajednički neprijatelj, nema revolucije bez nasilja, kritika Marša na Vašington.
10 - 22. 11. - U Džakarti se održavaju Igre novih dolazećih snaga (GANEFO), jer je Indonezija bila privremeno isključena izMOK.
novembar? - Otvoren rudnik uranijuma Kalna u Srbiji.
13 - 18. 11. - Vojni udar u Iraku: naseristički oficiri oborili baasističku vladu, preds.Abdul Salam Arif preuzima stvarnu vlast (do 1966, aBaas se vraća na vlast 1968-2003).
14. 11. - U bujicama i klizištima na severu Haitija stradalo oko 500 ljudi.
27. 11. - Prvi govor preds. Johnsona pred Kongresom, nazvanLet Us Continue: nastaviće sa Kennedyjevim programima, uključujući zakon o ljudskim pravima i smanjenje poreza.
29. 11. - Trans-Canada Air Lines Flight 831: u padu aviona ubrzo po poletanju iz Montreala stradalo svih 118 p. i č. p..
Tito iDež potpisuju sporazum o ĐerdapuĐerdap - Veliki kazan
30. 11. - Predsednici Jugoslavije i Rumunije potpisali sporazum o gradnji HE Đerdap.
30. 11. -Kiparski predsednikMakarios predlaže 13 amandmana za efikasnije funkcionisanje vlasti, ali čime bi se smanjio uticaj turske manjine.
30. 11. - Izbori u Australiji: liberaliRoberta Menziesa povećali većinu.Aboridžini su prvi put mogli glasati jednakopravno.
2. 12. - Umro čogjal (kralj)Sikkima Tashi Namgyal, nasleđuje ga Palden Thondup Namgyal, poznat po braku sa Amerikankom Hope Cooke (poslednji kralj, vlada do 1975).
5. 12. -Aldo Moro prvi put postaje premijer Italije (1963-68. i 1974-76), na čelu koalicione vlade.
7. 12. - Tony Verna sa CBS upotrebioinstant replay tokom utakmice amer. fudbala -Marshall McLuhan je to nazvao "postkonvergentnim trenutkom u istoriji medija televizije".
8. 12. - Kidnapovan Frank Sinatra, Jr., pušten dva dana kasnije nakon što je otac platio otkup.
8. 12. - Pan Am Flight 214: avion pogođen munjom tokom holding paterna kod Filadelfije, pada nakon eksplozije goriva - 81 žrtva.
10. 12. - SultanatZanzibar se osamostalio odUK - crnci izvoderevoluciju već u januaru, u savezu sa Tanganjikom će nastati Tanzanija.
10. 12. - Proglašeno vanredno stanje u britanskojKoloniji Aden, nakon što je na adenskom aerodromu bačena bomba na britanske oficire (borbe će trajati do1967).
17. 12. -Park Chung-hee preuzima predsednički položajJužne Koreje (ubijen 1979) - Treća republika i autoritarna Četvrta do 1972, odn. '81; nastavak ekonomskogČuda na reci Han.
18. 12. - Studenti iz Gane protestuju u Moskvi zbog ubistva kolege.
21. 12. - Počinju krvavi neredi naKipru između Grka i Turaka, što Turci zovuKrvavi Božić a Grci Turska pobuna - 538 poginulih s obe strane za par dana.
22. 12. - Grčki kruzerLakonia potonuo nakon požara na Atlantiku - stradalo je 128 od 1022 ljudi.
25. 12. - Gene Keyes u Champaign, Illinois prvi je u SAD javno zapalio poziv za regrutaciju, u znak protesta zbog Vijetnamskog rata.
25. 12. - Ulica Džona Kenedija u Beogradu dobija to ime. (NYT)
26. 12. - "I Want to Hold Your Hand" i "I Saw Her Standing There" izdate u SAD, čimeBeatlemanija kreće i tamo.
27. 12. - Izkašmirskog hramaHazratbal nestala muslimanska relikvija, Muhamedova dlaka - dolazi do nereda, dok se nije ponovo pojavila 4. januara.
29. 12. -Grčka je vlada poslala trupe naCipar kako bi prekinula građanski rat koji je tamo izbio.
Proizvodnja u SFRJ porasla za 15%, kao i izvoz, zemlju je posetilo milion i po turista (+40%, postoji i cifra od 2,5 miliona[32])[33]. Požnjeveno 4,52 miliona tona pšenice, kao i rekordne 1959. U SFRJ je za pet godina udvostručen broj traktora, kombajna je 13 puta više, đubriva tri puta, poboljšano je i seme.[34]
"Šrafciger industrija": Jugoslavija ima oko 200 licenci za industrijske proizvode, najviše u metalopreradi i mašinogradnji, skoro sve iz Zapadne Evrope - posredništvo za zapadnu robu na istoku.[35]
Fizika:Eugene Wigner (doprinos teoriji atomskog jezgra i elementarnih čestica, naročito putem otkrića i primene principa fundamentalne simetrije),Maria Goeppert-Mayer iJ. Hans D. Jensen (otkrića u vezi strukture nuklearnog omotača)
Osa Archivum CatalogArhivirano 2022-03-31 naWayback Machine-u. HU OSA; Records of Radio Free Europe/Radio Liberty Research Institute: Publications Department: Background Reports; Open Society Archives at Central European University, Budapest.
Milan Bajec, Ivan Dolničar (1981). Jugoslavija 1941-1981, Beograd: Eksport pres.
.svg)
.svg)
.svg)
.jpg)
.jpg)
.svg)
_-_rally%2c_parade_-_panoramio.jpg)
