6. 1. - V. Britanija priznala NR Kinu, ovog meseca to čine i četiri skandinavske zemlje i Švajcarska, Holandija u martu.
8. 1. -Kwame Nkrumah pokreće "Pozitivnu akciju" kako biZlatna Obala dobila ustav - štrajk se pretvara u nerede, 11-og je proglašeno ratno stanje a Nkrumah uhapšen 22-og
12. 1. - Sudar britanske podmorniceHMS Truculent (P315) i švedskog tankera u estuaru Temze - 64 mrtvih, uglavnom od hladnoće.
12. 1. - Državni sekretar SADDean Acheson u govoru o obodu odbrane ne pominje Južnu Koreju ni Tajvan.
12. 1. -New York Times izveštava da će SAD dati ograničenu pomoć u slučaju napada na FNRJ.
13. 1. - Zauzet američki konzulat u Pekingu, ovi zatim zatvaraju i ostale kancelarije u NR Kini.
13. 1. - FilmSamson and Delilah ulazi u masovno prikazivanje, najunosniji ove godine.
19. 1. - SSSR i sateliti bojkotuju UN (do avgusta), pošto je odbijen njihov zahtev da Savet bezbednosti izbaci nacionalističku kinesku delegaciju (koja predsedava ovog meseca).
ca. 21. 1. - Izmena izbornog zakona u FNRJ dozvoljava "nerežimske kandidate". (NYT)
26. 1. -Nixonov govor u Kongresu "Slučaj Hiss: lekcija za američki narod", u kome kritikuje Trumanovu administraciju, i njegovo ranije zalaganje protiv Algera Hissa, lansiraju ga u nacionalnoj politici.
26. 1. - Radnici u FNRJ se "vezuju" za radna mesta 3-6 meseci radi povećanja proizvodnje za izvozni program. (NYT)
27. 1. - SAD zaključuju sporazume o uzajamnoj odbrani pojedinačno sa svim članicamaNATO.
28. 1. - Nestao Victor Biaka Boda, francuski senator iz Obale Slonovače, narednih dana dolazi do vrhunca jednogodišnjeg nasilja u koloniji.
31. 1. - Predsednik SADTruman naređuje razvojhidrogenske bombe, kao odgovor na prvu sovjetsku atomsku bombu prošlog oktobra.
3. 2. - Pošto ih je skupština odobrila, francuski predsednik je potpisao ugovore sa Vijetnamom (vlada cara Bao Daia), Laosom i Kambodžom, po kojima ove postaju države u okviruFrancuske unije.
14. 2. - U Moskvi potpisan sovjetsko-kineski Ugovor o prijateljstvu, savezu i uzajamnoj pomoći, nakon dvomesečnih razgovora Staljina i Maoa. Garantovana nezavisnost Mongolske NR.
20. 2. -Joseph McCarthy izjavljuje pred Senatom da za Stejt Dipartment radi 81 osoba s rizičnom lojalnošću - Senat sastavlja Tydingsov potkomitet da istraži tvrdnje.
21. 2. - Jugoslavija priznajeHo Ši Minovu vladu Demokratske RepublikeVijetnam (iako su tamošnji komunisti pristalice Staljina).
21. 2. - Kineska narodnooslobilačka armija ulazi bez otpora uKunming, glavni grad Junana.
22. 2. - SAD raskinule diplomatske odnose sa Bugarskom (obnovljeni 1959).
23. 2. - Izbori uUK:Attleejevi laburisti jedva ostaju na vlasti sa 315 mandata (-78),Churchillovi konzervativci 298 (+90). Prvi izbori bez pluralnog glasanja (bez univerzitetskih okruga, glasanja po mestu stanovanja i imovine itd.).
27. 2. - Tito zahvaljuje direktoruJDC na uspešnom završetku programa rehabilitacije jevrejskih ratnih žrtava i pomoći u seobi u Izrael. (NYT)
9. 3. -22. 5. - Izložba srednjovjekovne umjetnosti naroda Jugoslavije u Parizu (dogodine i u Zagrebu)[1].
9. 3. - Iračkim Jevrejima je dato godinu dana da se legalno isele iz zemlje, uz gubitak državljanstva i prava na povratak.
11. 3. - Skoro čitav čehoslovački hokejaški tim uhapšen pred odlazak na svetsko prvenstvo u Londonu.
11-12. 3. - Referendum uBelgiji podržao povratak kraljaLeopolda III sa 57,7% (znatna većina u Flandriji, manjina u Briselu i Valoniji).
12. 3. - U padu aviona kod Llandowa u Velsu gine 80 ljudi, do tada najgora avionska nesreća.
13. 3. - FNRJ ukinula carinsku barijeru sa tršćanskom zonom B. (NYT)
14. 3. - Izraelski Knesset doneo zakon o imovini odsutnih, kojim preuzima kontrolu nad imovinom izbeglih Palestinaca.
mart - Prva inostrana turneja profesionalnih folklornih ansambala iz Jugoslavije održana u Švajcarskoj. Na njoj je učestvovalo 150 umetnika iz beogradskog »Kola« i zagrebačkog »Lada«[2].
mart - U NR Kini počinje prva politička kampanja za iskorenjivanje opozicije - Kampanja za suzbijanje kontrarevolucionara. U zemlji je ostalo dosta pristalica Kuomintanga, česte su pobune.
18. 3. - Kineski nacionalisti zauzeli Sungmen (deoWenlinga), 300 km južno od Šangaja.
19. 3. - Neredi studenata i radnika u Sajgonu na jugu Vijetnama, povodom posete dva američka razarača - carBảo Đại postaje još nepopularniji.
19. 3. - Stokholmski apel za nuklearno razoružanje, inicijativa Svetskog saveta mira, sovjetskog paravana.
26. 3. - Izbori za 444 poslanika Savezne skupštine, jedina lista jeNarodnog fronta Jugoslavije, koja dobija 93,2 % glasova[3] (u nekim ruralnim krajevima i do 35% protiv NFJ).
27. 3. - Kineski nacionalisti izgubiliSičang na jugu Sečuana, "poslednja postaja na putu za Tibet".
31. 3. - Iz SAD je krenula prva pošiljka oružja za Italiju, prema programu uzajamne pomoći.
1. 4. - BivšaTalijanska Somalija se nakon britanske administracije ponovno vraća Talijanima, kao trust od UN - nezavisna 1960, sa Britanskim Somalilandom.
1. 4. - Počelo premeštanje službenika u bazične industrije u FNRJ, radi povećanja produktivne radne snage. (NYT, 5. 4.)
4. 4. - Dan oslobođenja u Mađarskoj, ministri rata istočnih država pozivaju na rušenje jugoslovenskog režima.
5. 4. - Makassarska pobuna: pokušajDržave Istočne Indonezije da izbegne priključenje Republici Indoneziji - suzbijen do 21. aprila kada se DII ipak priključuje RI, s izuzetkom Republike Južnomolučkih ostrva koja proglašava nezavisnost.
6. 4. - Voz sleteo s mosta u nabujalu reku kod Tangue u Brazilu, stradalo 108 ljudi.
7. 4. - Američka direktivaNSC 68 (strogo poverljiva do 1975): povećati vojni budžet i naoružanje.(→Containment)
7. 4. - Putnički voz iskočio iz šina u stanici Ripanj, poginulo pet putnika. (NYT)
8. 4. - Prvo sovjetsko obaranje američkog aviona: lovci oboriliPrivateer na obaveštajnoj misiji iznad Baltika, poginulo 10 Amerikanaca.
8. 4. - Premijeri Indije i Pakistana,Jawaharlal Nehru iLiaquat Ali Khan, dogovorili u New Delhiju, na prvom samitu nakonPodele, sporazum o pravima manjina.
15. 4. - Grčki premijerSofoklis Venizelos daje ostavku nakon manje od mesec dana, usled pisma američkog ambasadora u kome je rečeno da bi pomoć mogla biti uskraćena u odsustvu efikasne vlade - dolazi gen.Nikolaos Plastiras (do avgusta).
16. 4. - Komunistička invazija ostrvaHainan, u potpunosti ga osvajaju do 1. maja - Republika Kina sada ima duplo manju teritoriju.
16. 4. - Izbori u tršćanskoj zoni B: pobeda projugoslovenskog Slovenačko-italijanskog narodnog fronta, mada mnogi Italijani nisu izašli. (NYT)
19. 4. - U Kambodži, u Kampong Somu/Sihanoukvilleu, osnovan levičarski Ujedinjeni Issarak Front za borbu protiv Francuza.
21. 4. - Northgate Mall uSeattleu je jedan od prvih šoping centara u SAD, u početku otvoren, kasnije pod krovom.
24. 4. - Prvo zasedanje novoizabrane Savezne narodne skupštine FNRJ daje jednoglasno još jedan mandat Josipu Brozu Titu za predsednika vlade (vlada položila zakletvu 27. 4.[4])[3].
26. 4. - Predsednik NR Mađarske Árpád Szakasits, nekadašnji socijaldemokrata, podnosi ostavku, uhapšen je (pravu vlast ionako imaMátyás Rákosi). Čistka levičara traje do 1953
27. 4. -Apartheid: Zakon o područjima grupa podelio stambene i poslovne delove gradova po rasama (formalnasegregacija).
27. 4. - Ujedinjeno Kraljevstvo priznaje Izrael ide jure, takođe i jordansku aneksiju Zapadne Obale.
1. 5. - Novi bračni zakon u NR Kini ukida mnoge stare običaje - ugovoreni brak, miraz, plaćanje mlade, dečiji brak itd.; žene imaju pravo na razvod i vlasništvo nad zemljom.
1. 5. - Počinje djelovatiUNRWA, agencija UN za palestinske izbjeglice.
9. 5. -Šumanova deklaracija predlaže osnivanje panevropske organizacije u cilju čuvanja mira među nacijama kontinenta - ideja ujedinjene Evrope (danas Dan Evrope).
9. 5. - FNRJ i Grčka dogovorili u principu obnovu normalnih odnosa (diplomate razmenjene 21. 5.), takođe i prekogranični saobraćaj i povratak grčke dece. (NYT, 10, 11. 5.).
9. 5. - Državni sekretar SAD Acheson izjavio u Parizu da će SAD poslati vojnu i ekonomsku pomoć vladama u Indokini i pomoći tamošnje francuske napore.
9. 5. - U Španiji osnovanSEAT, proizvodnja automobila od 1953 (u saradnji sFiatom do 1982).
9. 5. -L. Ron Hubbard objavio knjigu "Dijanetika: moderna nauka mentalnog zdravlja" - uscijentologiji broje godine od ovog događaja.
10. 5. - U Beogradu osnovan Institut za majku i dete.
11. 5. - NR Kina uzima od nacionalista ostrvo Dongshan pored obale Fujiana.
12. 5. - U SSSR-u vraćena smrtna kazna, tri godine nakon ukidanja.
13. 5. - Počinje četvrta sezona Formule 1, prva sa Svetskim šampionatom za vozače.
14. 5. - Prvi slobodni izbori u turskoj istoriji: opoziciona Demokratska partija odnosi pobedu, sa 408 od 487 mandata, nad republikancimaİsmeta İnönüja.Celâl Bayar će biti predsednik iAdnan Menderes premijer dopuča 1960, a İnönü se vraća kao premijer 1961-65.
15. 5. -Kim Il-sung je u poseti Pekingu, dobija i od Maoa odobrenje za rat, što je ranije dobio od Staljina.
17. 5. - Komunisti zauzimaju arhipelagZhoushan poredNingboa, nacionalisti napuštaju ili gube većinu preostalih ostrva pored kontinenta u narednim mesecima.
25. 5. - Tripartitna deklaracija tri zapadne sile: garancija teritorijalnog statusa kvo između Izraela i suseda, neće prodavati oružje bliskoistočnim nacijama bez svog jednoglasnog sporazuma.
26. 5. - Kefauverov komitet počinje saslušanja o organizovanom kriminalu u SAD.
28. 5. - Jugoslavija zatvorila ambasadu u Albaniji.
30. 5. - Komunisti napali američke vojnike u Japanu, što vodi represivnim merama, čistki preko 20.000 članova partije i simpatizera.
24. 6. - U Brazilu je počelo prvo posljeratnoFIFA Svjetsko prvenstvo. Njemačka i Japan još nisu primljeni u FIFA, od komunističkih zemalja tu je samo Jugoslavija.
27. 6. - Savet bezbednosti UN doneo rezoluciju 83 kojom se od članica traži da obezbede pomoć Republici Koreji (južnoj), glasovima 7:1 (Jugoslavija protiv, Egipat i Indija uzdržani, SSSR odsutan).
27. 6. - Dnevni izveštajCIA-e govori o pokretima sovjetske vojske kroz Rumuniju prema Bugarskoj i Jugoslaviji[9]
27. 6. - Truman naređuje Sedmoj floti da pomogne Južnu Koreju i spreči mogući napad na Tajvan.
28. 6. - Pušten u saobraćaj autoput Beograd-Zagreb, poznat i kao "Autoput bratstva i jedinstva", na čijoj su gradnji učestvovale i omladinske radne brigade iz cele zemlje.
28. 6. - Severnokorejske snage zauzimajuSeul. Južnjaci su noćas digli u vazduh most Hangang, pri čemu je stradalo 500-1000 izbeglica a jedna divizija je odsečena.
28. 6. - U Južnoj Koreji počinjeMasakr lige Bodo: ovog leta je ubijeno najmanje 60.000 osumnjičenih komunista, simpatizera i drugih.
28. 6. - U NR Kini donesen Zakon o agrarnoj reformi: cilj je eliminacija zemljoposednika kao klase, kolektivizacija se prvo sprovodi putem timova uzajamne pomoći.
4. 7. - Prva emisijaRadija Slobodna Evropa, upućena Čehoslovačkoj; ovog leta i za Rumuniju, Mađarsku, Poljsku i Bugarsku.
5. 7. - Bitka kod Osana, južno od Seula: prvi sukob za američke trupe i prve žrtve u borbi.
5. 7. - U NR Kini je proizveden bicikl "Leteći golub", prvi od preko 500 miliona komada.
5. 7. - U Izraelu je usvojen Zakon Povratka: svaki Jevrejin ima pravo useliti se u zemlju.
5 -6. 7. - Vrućine u Jugoslaviji, u nekim mestima iznad 40 °C. U Splitu je 5-og bilo 38,6 stupnjeva.
6. 7. - Zgorzelečki sporazum o granici Poljske i Istočne Nemačke na Odri i Nisi - Zapadna Nemačka faktički priznaje granicu 1970. a formalno ugovorom 1990.
7. 7. - Rezolucija 84 SBUN poziva članice da pomognu južnoj Koreji u odvraćanju invazije sa severa. NastajeKomanda Ujedinjenih nacija. GeneralDouglas MacArthur je sutradan imenovan na njeno čelo.
9. 7. - Prvi američki zarobljenik se obraća preko severnokorejskog radija - ovakvi slučajevi će u septembru dovesti do prve upotrebe terminabrainwashing, "ispiranje mozga".
17. 7. - Završavaju se saslušanja Tydingsovog komiteta u SAD: demokratska većina smatra da ljudi sa McCarthyjevog spiska nisu kominusti ni simpatizeri.
14 -21. 7. - Bitka za Tajon (Daejeon): Severnokorejci zauzimaju važan grad ali Amerikanci su im usporili napredovanje, tako da je uspostavljen pojas oko Pusana.
22. 7. - Belgijski kraljLeopold III se vratio u zemlju nakon deset godina. Četiri dana kasnije počinje generalni štrajk, uglavnom uValoniji.
23. 7. - Vlada FNRJ potpisala ugovor sa humanitarnom organizacijomCARE (pomoć gladnima).
24. 7. - Prva raketa je lansirana saCape Canaverala na Floridi, sondažna RTV-G-4 Bumper.
22 -25. 7. - Bitka za Yongdong: novi taktički uspeh Severnokorejaca, ali i novo usporavanje.
25. 7. -Walter Ulbricht je Prvi sekretar istočnonemačke Socijalističke partije jedinstva (do 1971, predsednik Državnog veća 1960-73).
26. 7. - Snage NR Kine se iskrcale na ostrvo Dadan blizu Amoja (Xiamena) ali su odbijeni.
26 - 29. 7. - Masakr kod No Gun Rija: Amerikanci su ubili 250-300 izbeglica, uključujući žena i dece, za šta su bili ovlašćeni zbog infiltracije severnokorejskih vojnika (šire poznato od '90-tih).
1. 8. - Pošto je situacija u Belgiji na ivici građanskog rata, kralj Leopold III objavio da se povlači s prestola, u korist sinaBoduena, efektivno od jula1951.
1. 8. - Sovjeti se vraćaju u UN, jer ovoga meseca predsedavaju Savetom bezbednosti.
1. 8. -Guam dobija Organski zakon kojim postaje neinkorporirana teritorija SAD.
2. 8. - Bitka na Urezu (Battle of the Notch): Amerikanci su odbranili prolaz prema Masanu, praktično je zaustavljena severna ofenziva na južnom krilu Pusanskog perimetra.
5. 8. - BombarderB-29, sa atomskom bombom, pao na stambeno područje blizu avio-baze - među 17 poginulih je i general Robert F. Travis po kome će baza biti nazvana.
10. 8. - Bugarska vlada namerava da preseli 250.000 Turaka u Tursku.
12. 8. - PapaPio XII. izdaje enciklikuHumani Generis kojom prihvataevoluciju kao ozbiljnu hipotezu, koja ne protivreči učenjima Katoličke crkve.
12. 8. - Uragan Able je prvi imenovani u Atlantiku.
13. 8. - Brod "Majakovski" potonuo u Rigi, stradalo 147 ljudi.
13. 8. - Prvi put od rata dopušten prelaz u italijansku Goricu, na jedan dan: 5.000 Slovenaca i Italijana "počistilo" radnje. (NYT)
15. 8. - Asamsko-tibetanski zemljotres magnitude 8,6 - 4.800 žrtava u retko naseljenim krajevima, uključujući i od provale jezera nastalog nakon klizišta na reci Subansiri.
17. 8. - Tri preostale jedinice Ujedinjenih Država Indonezije - Države Istočna Indonezija i Istočna Sumatra i Republika Indonezija - spajaju se u unitarnu Republiku Indoneziju.
20. 8. -Ćopićeva "Jeretička priča" objavljena u "Književnim novinama", izložen je političkim napadima s vrha.
20. 8. -Sayyid Qutb se vraća iz Amerike u Egipat. Zgađen je zapadnom kulturom, priključuje se Islamskom bratstvu.
23. 8. - Zvaničnici State Departmenta odbijaju izdati pasoš glumcu i pevačuPaulu Robesonu, s obrazloženjem da njegove česte kritike položaja crnaca u SAD ne treba iznositi u inostranstvu.
26. 8. - Zapad odobrio zapadnonemačke kredite od 65 miliona FNRJ u okviru bilateralnog trgovačkog sporazuma. (NYT)
29. 8. - Jugoslavija ratifikovala pakt o genocidu. (NYT)
31. 8. - TWA Flight 903: avion iz Bombaja pao ubrzo po poletanju iz Kaira, na putu prema Rimu i Njujorku: 55 mrtvih, među kojima egipatska glumica Camelia, arhitekta Maciej Nowicki i matematičar S. S. Pillai.
septembar - Amerikanci su osnovali Savetodavnu grupu vojne pomoći (MAAG) u Vijetnamu, za nadzor vojne pomoći Francuzima i pomoć u obuci Vijetnamaca - početak vojnog prisustva SAD (prvi pripadnici su stigli 3. avgusta).
Marinci na morskom zidu kod Inčona
15. 9. - Korejski rat:Bitka kod Inchona - amfibijsko iskrcavanje snaga UN na zapadnoj obali Koreje vodi prvom preokretu rata. Sutradan se probijaju i sa Pusanskog perimetra.
21. 9. - JAT-ov DC-47 iz Beograda udario u Malo Sljeme, stradalo 10 od 11 ljudi na avionu.[12]
23. 9. - U SAD je na snaziMcCarranov Zakon o unutrašnjoj sigurnosti, preko predsednikovog veta: registracija članova komunističkih organizacija, moguć pritvor ljudi koji bi mogli vršiti špijunažu ili sabotažu.
26. 9. - MacArthur proglašava Seul oslobođenim, ali borbe traju još dva dana.
27. 9. - Racionisana količina hleba u Jugoslaviji smanjena za 10 %, smanjen obavezni otkup žita[3], selektivno klanje stoke radi čuvanja krmiva. Velika suša, istočna blokada i skok cena usled izbijanja Korejskog rata otežavaju situaciju u Jugoslaviji (nestašica hrane)[3]. Ali premašena proizvodnja iz 1939[13].
27. 9. - U NR Bosni i Hercegovini donesen Zakon o zabrani nošenja zara i feredže, slične zakone do početka sledeće godine doneseni i u Crnoj Gori, Srbiji i Makedoniji.[14]
28. 9. - Invazija Ambona: indonežanske snage napadaju središe Južnomalučke republike - gradAmbon je zauzet 5. novembra.
30. 9. - Objavljena studija Richarda Dolla i Austina Bradforda Hilla "Pušenje i karcinom pluća: preliminarni izveštaj".
30. 9. -17. 10. -Prvi indokineski rat - Bitka na putu 4: uspešnaViet Minhova kampanja stavlja pod kontrolu veliki deo granice sa NR Kinom, Francuzi u Hanoju paniče.
septembar, krajem - Veliki oblak dima od požara Chinchaga u Kanadi je stigao i do Evrope.
1. 10. -Lenjingradska afera: streljana su šestorica funkcionera iz tog grada, preko 200 je osuđeno na zatvorske kazne, oko 2.000 je smenjeno i proterano iz grada.
3. 10. -Getúlio Vargas ponovo izabran za predsednika Brazila (mandat od januara, pa do samoubistva 1954).
3. 10. -Prvi indokineski rat: francuski garnizon napušta Caobang, razbijen je u povlačenju - u toku je Viet Minhova ofanziva kojom su stavili pod kontrolu skoro čitavu granicu sa Kinom.
13. 10. - Tito obavestio ambasadora Allena o odluci da se kupi hrana od SAD, kako bi se izbegla zimska kriza (i javnost je obaveštena). (NYT)
15. 10. - Dekret savezne vlade, efektivan od1. 11., kojim se ukidaju posebne privilegije u hrani, stanovanju i drugim uslugama za partijske i državne funkcionere. ("Borba" kasnije izveštava da neki funkcioneri "pljačkaju" državnu imovinu kako bi ovo izbegli - NYT 30. 10.).
19. 10. - Snage UN zauzelePyongyang, istog dana NR Kina ulazi u rat, tajnim prelazom glavnine dobrovoljačke armije preko granične reke Yalu u Severnu Koreju (neke jedinice su prelazile i prethodnih nekoliko dana).
20. 10. - Treći kongresAntifašističkog fronta žena,Tito govori i osatiri (povodom "Jeretičke priče", koju kritikuje); takođe, Tito se zahvaljuje na pomoći SAD (većina od 430 miliona dolaraUNRRA-ine pomoći itd.).
20. 10. - Afera Anrija Martina: komunistički aktivista u Tulonu je oslobođen optužbe za sabotažu ali je osuđen na pet godina za deljenje letaka protiv Indokineskog rata.
20. 10. - Vlada FNRJ traži 105 miliona dolara pomoći od SAD. (NYT)
24. 10. - Plevenov plan: francuski premijerRené Pleven izlaže plan stvaranja evropske nadnacionalne armije, zasebno od NATO - Ugovor o Evropskoj obrambenoj zajednici je potpisan 1952, ali je propao u francuskoj skupštini 1954.
24. 10. - U Berlinu postavljenoZvono slobode, poklon Amerikanaca tom gradu.
25. 10. - Južnokorejci stigli na reku Yalu, granicu sa Kinom, počinje bitka kod Onjonga, prva veća između Kineza i snaga UN, u kojoj su Kinezi razbili korejske snage. Počinje i bitka kod Unsana.
25. 10. - Kineska komunistička vojska je prešla granicu Tibeta.
26. 10. - Britanski Donji dom se sastao u rekonstruisanoj dvorani, koja je bila uništena 1941.
1. 11. - Tokom Bitke kod Unsana došlo je do kinesko-američkog okršaja u kome su Amerikanci pretrpeli velike gubitke.
1. 11. - Jedan sovjetski avio korpus je nezvanično priključen kineskoj vojsci, istog dana dolazi do prvih sukobaMiG-15 sa američkim klipnim i mlaznim avionima - severozapad Koreje će biti poznat kaoAleja Migova.
5. 11. - U Koreji je dato naređenje snagama UN za bombardovanje svih zgrada koji mogu biti sklonište, istog dana je uništen veći deo Kanggyea, Sinuiju 8-og itd., na meti su i mostovi preko reke Yalu.
6. 11. - Osnovan Muzej primenjenih umetnosti u Beogradu.
6. 11. - Nepalski kralj Tribhuvan pobegao sa krunskim princem u indijsku ambasadu, premijer Mohan Šamšer postavlja sutradan trogodišnjeg Gyanendru za kralja - Tribhuvan se vraća u zemlju u februaru, kada će porodica Rana izgubiti monopol na premijersku poziciju.
7. 11. - Sredomandatni izbori u SAD: demokrati gube mesta u oba doma ali zadržavaju većinu.Richard Nixon ubedljivo izabran u Kaliforniji za Senat, nakon kampanje u kojoj je protivkandidatkinju Helen Gahagan Douglas predstavio kao blisku komunistima (dobio je nadimak "Tricky Dick"). Novi senator je i republikanacEverett Dirksen.
8. 11. - Korejski rat: prva borba mlaznih aviona u istoriji - američkiF-80 oborioMiG 15.
11. 11. -Albanski diplomatski predstavnici proterani iz Beograda (u vezi sa graničarskim incidentima12. 10. i17. 10.),[3] zatvoreno i poslanstvo u Tirani.
13. 11. - Avion sa kanadskim hodočasnicima na povratku iz Rima udario u planinu kod Grenobla, ukupno 58 mrtvih.
13. 11. -New York Times objavljuje intervju sa nadbiskupomStepincem u Lepoglavi - ravnodušan je prema Titovim ponudama (prošlog meseca se spekuliralo da bi mogao biti pušten ako napusti zemlju).
16. 11. - SAD iFrankistička Španija su uspostavili diplomatske odnose, odobren je kredit od 62 miliona za vojsku.
17. 11. - Generalna skupština UN izglasala rezoluciju "O dužnostima država u slučaju izbijanja neprijateljstva" koju je predložila FNRJ (49 za, pet istočnih zemalja protiv, Indija uzdržana).
17. 11. - Tibetanski Dalaj LamaTenzin Gjatso je, mada maloletan, preuzeo vlast od regenta.
18. 11. - U Rijeku stigao prvi brod sa hranom kupljenom od SAD. Truman urgira kongresne lidere da naprave program pomoći u hrani. (NYT)
21. 11. - Misionari iz Nove plemenske misije izginuli u padu DC-3 u Vajomingu, pet meseci nakon avionskog udesa u Venecueli u kome su poginule njihove kolege, muževi, očevi.
24. 11. - MacArthur pokreće "Doma-do-Božića" ofenzivu, zaustavljena već sutradan.
24. 11. - Velika apalačka oluja pogađa severoistok SAD, 383 poginulih.
25. 11. - Uveče počinjeBitka na Ch'ongch'onu - velika kineska Ofanziva druge faze protiv južnokorejskih i snaga UN koje beže preko 38. paralele. Maov sinMao Anying je poginuo prilikom bombardovanja štaba u Koreji pre podneva.
28. 11. - Obnovljeni diplomatski odnosi između Jugoslavije iGrčke.
28. 11. - Osnovan Muzej pozorišne umetnosti u Beogradu.
29. 11. - Trumanova administracija zatražila od Kongresa 38 miliona dolara za pomoć Jugoslaviji (potpisano29. 12.).
29. 11. - U Trepči puštena nova postrojenja za proizvodnju olova[15].
30. 11. - Predsednik Truman kaže da je moguća i upotreba atomske bombe u Korejskom ratu - britanski premijer Attlee dolazi u hitnu posetu 4. 12..
novembar - Počelarepatrijacija grčke dece iz Jugoslavije (jedina zemlja koja je poslušala preporuke UN).
5. 12. - Indo-sikimski ugovor:Sikkim je indijski protektorat sa unutrašnjom autonomijom (priključen Indiji 1975).
6. 12. - Gen.Paul Magloire je novi predsednik Haitija, prvi izabran univerzalnim pravom glasa (do 1956). Vodi antikomunističku politiku, zemlja jedno vreme postaje turistička destinacija.
11. 12. - Krvavi neredi uSingapuru, nakon što je odlučeno da se devojčica Maria Hertogh vrati biološkim roditeljima, holandskim katolicima, iz muslimanske porodice u kojoj je odrasla.
13. 12. - Završava se Bitka na Chosinskoj akumulaciji: kineske snage zauzimaju severoistok Koreje, ali opkoljene snage UN se probijaju iz obruča prema luci Hungnam, odakle evakuacija počinje za dva dana.
13. 12. - Najviši vodostajNeretve kod Metkovića, 445 cm.[16]
17. 12. -F-86 Sabre, američki mlaznjak sa strelastom konfiguracijom, ulazi u Korejski rat - može parirati MiG-15.
17. 12. - GeneralJean de Lattre de Tassigny stiže u Sajgon - menja situaciju u Vijetnamu u francusku korist sledeće godine, dok se ne povuče zbog bolesti.
18. 12. - Dvanaest zapadnoevropskih zemalja planiraju zajedničku vojsku i ponovno naoružavanje Z. Nemačke.
23. 12. - Sporazum o italijanskim reparacijama Jugoslaviji. (NYT)
24. 12. - "Božićno čudo": posle devet dana je završena Hungnamska evakucija preko 100 hiljada vojnika i 90.000 civila, luka je dignuta u vazduh.
25. 12. - Četvorica škotskih studenata uzelaKamen iz Sconea iz Vestminsterske opatije i odnela ga u Škotsku (vraćen u aprilu, trajno u Škotskoj od 1996).
29. 12. - Truman je potpisaoYugoslav Emergency Relief Assistance Act radi sprečavanja gladi (pominje se izvršno naređenje 25. 1. '51), pomoć vredna 38 miliona.
30. 12. - NYT izveštava da jugoslovenske obaveštajne službe procenjuju uvećanje ljudstva sovjetskih balkanskih satelita od 155.000 u poslednjih sedam sedmica.
31. 12. - Počinje kineska Treća faza ofanzive i Treća bitka za Seul, koji UN napušta 4. januara.
31. 12. - Amnestiju u FNRJ dobija 11.327 lica, mnogi su seljaci koji su odbili prinudni otkup. (NYT)
U Minhenu osnovanHrvatski narodni odbor, na čeluBranimir Jelić (tu su i S. Buć, M. Frković, E. Bauer, K. Draganović i dr.) - protive sePavelićevom vođstvu.
U prodaji prvidaljinski upravljač za televizor -Lazy Bones firme Zenith Radio Corporation.
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)