1. 1. - Zakon o transportu je na snazi u Ujedinjenom Kraljevstvu: nacionalizovani su železnička mreža, kanali, u početku i drumski prevoz.
1. 1. - Ukinute vize između Jugoslavije i Bugarske.
2. 1. -FNRJ zahteva od SAD oslobađanje predratnih fondova od 60-70 miliona dolara - državni sekretarMarshall odbacuje to 14-og, dok se ne reše sporna pitanja, uključujući avione oboreni prošle godine.
2 - 7. 1. -Kineski građanski rat, komunistička Zimska ofanziva na severoistoku: odneli su pobedu u Gongzhutunskoj kampanji u Shandongu.
3. 1. - Bivši rumunski kraljMihai I napušta zemlju četiri dana nakon abdikacije - u martu u Londonu izjavljuje da je odluka bila pod prisilom.
4. 1. -Burma se osamostaljuje odUK kao nezavisna republika, van Komonvelta.
4. 1. - U Bagdadu počinje Ustanak Al-Wathbah ("Skok"), krvavi neredi protiv obnove Anglo-iračkog ugovora iz 1930.
5. 1. -Haganina bomba uništila hotel Semiramis u Jerusalimu, 24-26 mrtvih.
7. 1. - Demarš britanske i američke vlade da FNRJ i Bugarska ne priznaju vladu koju su u Grčkoj proglasili komunisti (Markos Vafijadis).
7. 1. - Mantellov NLO incident: pilot ratnog aviona pao u poteri zaNLO iznad Kentakija - ovaj i još dva slučaja ove godine vode promeni percepcije fenomena.
8. 1. -Đilasova delegacija odlazi za Moskvu (saKočom Popovićem iMijalkom Todorovićem) - u vezi odnosa sa Albanijom, naoružanja i opreme za Jugoslovensku armiju. Početkom ove godine, veliki broj sovjetskih "specijalista" stiže uAlbaniju a Tito šalje dve divizije u zemlju, protivno sovjetskim protestima, radi navodne grčke pretnje[1].
14. 1. -Rat u Palestini, Bitka od 3. ševata: odbijen arapski napad na skup naseljaGush Etzion južno od Jerusalima, izgubili su 100-200 ljudi. Dva dana kasnije uništen jevrejski Konvoj 35-orice koji su pokušali snabdeti kibuce.
15. 1. - Anglo-irački ugovor, revizija onog iz 1930: Britanci bi povukli trupe, ali bi nadgledali iračko vojno planiranje i iračke spoljne poslove - nacionalisti pokreću proteste Al-Wathbah, "Skok", takođe sa socijalnom komponentom, stradalo je 300-400 ljudi.
16. 1. - U Bukureštu potpisan ugovor o prijateljstvuRumunije iBugarske.Georgi Dimitrov na povratku govori o potrebi federacije balkanskih i podunavskih zemalja (pominje čak i Grčku, NY Times 18. 1.).
16. 1. - Britanska nota optužuje FNRJ da krši mirovni ugovor i Hašku konvenciju povodomTrsta; i SAD su u ovo vreme poslale notu protiv pokušaja mešanja u angloameričku zonu.
17. 1. - Renvilleski sporazum: primirje između nacionalističkihIndonežana i holandske vojske, uz posredovanje UN.
26. 1. - Pljačkaš opljačkao banku u Tokiju nakon što je otrovao 12 prisutnih - slikar Sadamichi Hirasawa je osuđen na smrt ali umro je u zatvoru 1987. zbog sumnji u krivicu.
26. 1. - Poljsko-sovjetski trgovački ugovor, vredan preko milijardu dolara.
27. 1. - Smith–Mundtov zakon reguliše obraćanje vlade SAD stranoj publici.
28. 1. - Moskovska "Pravda" daje saopštenje kojim dezavuiše izjavuG. Dimitrova o balkanskoj federaciji.
28. 1. - Japanski brodJoo Maru naleteo na minu u unutrašnjem moru, stradala i nestala 183 lica.
4. 2. - Ugovor između SSSR i Rumunije. Protokol o granici dajeZmijsko ostrvo u Crnom moru Sovjetskom Savezu.
8. 2. -Kardelj iBakarić stigli u Moskvu (Đilas je još uvek tu, Tito se izgovorio bolešću) - razgovor sa bugarskom delegacijom, Sovjeti kritikuju bugarsko-jugoslovenski ugovor i izjavu Dimitrova o (širokoj) federaciji.
8. 2. - Izbori uKostarici: pobeđuje antikomunistički opozicioni kandidat, ali Kongres poništava rezultate zbog nepravilnosti (ali ne i parlamentarne izbore koji favorizuju vladajuću koaliciju).
10. 2. -Ždanovizam: sovjetski Politbiro izdaje rezoluciju "O Muradelijevoj operiVeliko prijateljstvo": osuđuje se "formalizam" u muzici, tj. "lažna originalnost" koja ide nauštrb klasične ruske opere, osuđena su šestorica kompozitora, među kojimaŠostakovič,Prokofjev iHačaturjan.
12. 2. - Gandijev pepeo je razvejan na reci Gang, pred milionskom masom.
februar -Rumunska komunistička partija se spaja sa socijaldemokratskom u Rumunsku radničku partiju (od 1965. ponovo RKP). Ministar pravdeLucrețiu Pătrășcanu je osuđen na kongresu, uhapšen je u aprilu, pogubljen 1954.
17. 2. -Rómulo Gallegos preuzima položaj predsednikaVenezuele, prvi demokratski izabran u istoriji (oboren već u novembru). Ministar razvojaJuan Pablo Pérez Alfonzo je ove godine postigao "fifti-fifti" formulu podele prihoda od nafte sa stranim kompanijama, što će narednih godina biti uzor i drugim zemljama[2].
17. 2. - Alwazirski puč uJemenu, sukob klanova: ubijen je imam Yahya Muhammad Hamid ed-Din. Nakon sukoba sa oko 5.000 mrtvih,Ahmad bin Yahya uspeva zbaciti pučiste i postati imam (do 1962).
18. 2. - Irski šef vladeÉamon de Valera gubi vlast nakon 16 godina - novi "tiš'h" jeJohn A. Costello na čelu koalicine vlade (do 1951. i 1954-57, de Valera se vraća 1951-54. i 1957-59. i kao predsednik Irske 1959-73).
18. 2. - Ugovor o saradnji između SSSR i Mađarske.
19. 2. - U Nirnbergu okončanoTalačko suđenje: osmorica nemačkih generala osuđena za uzimanja talaca i streljanja civila na Balkanu, od sedam godina do doživotne kazne, pušteni su početkom '50-tih (zaključeno da partizani, tj. gerilci, nisu zakoniti borci, pa i da odmazda nad civilima može biti uslovno opravdana).
20. 2. - Nekomunistički ministričehoslovačke vlade daju ostavke zbog postupaka ministra unut. poslova Noseka - očekuju da ih predsednik Beneš neće prihvatiti, dok se komunisti mobilizuju za uzimanje vlasti.
22. 2. - Eksplozije u ulici Ben Yehuda, izazvane od Arapa i britanskih dezertera, ubijaju preko 50 ljudi - jevrejske grupe krive Britance i ubijaju njihove vojnike, uključujući 28 u vozu u Rehovotu 29-og.
23. 2. -Tomo Jančiković, lider HSS, osuđen na 10 godina zbog "suradnje s neprijateljem"; još 11 osuđeno zbog "zavere za trovanje zvaničnika". (NYT)
Čehoslovački Orden 25. februara
25. 2. -Čehoslovački puč: pod pritiskom mase, predsednikEdvard Beneš prihvata ostavke ministara uČehoslovačkoj; upražnjena mesta popunjena ljudima naklonjenim komunistima koji time preuzimaju svu vlast (ove događaje će zvati "Pobednički februar",Vítězný únor). Šok na Zapadu, ubrzan rad na formiranju alijanse.
28. 2. -Neredi u Accri, u britanskojZlatnoj Obali, nakon što su ubijena trojica veterana na čelu protesta za obećane penzije - prelomna tačka prema nezavisnostiGane 1957.
29. 2. - 1. 3. - Masakr Prvog saperskog bataljona na grčkom zatvorskom ostrvuMakronisos: zvanično 21 žrtva, svedoci tvrde 350.
1. 3. - Sednica proširenog Politbiroa uTitovoj vili u Užičkoj - obaveštava Centralni komitet o strahu da bi Bugari bili trojanski konj u novoj federaciji i apatiji Sovjeta prema industrijalizaciji Jugoslavije (privredni ugovori sa SSSR neravnopravni).
1. 3. - Stupa na snagu neka ekonomska reforma u FNRJ, "kampanja za niže cene hrane i industrijske robe", seljaci izneli manje robe na pijacu (New York Times, 2. 3.).
1. 3. -Varnava Nastić, administrator mitropolije dabro-bosanske, osuđen na 11 godina teškog rada pod optužbom za antidržavnu zaveru (pušten 1951).
1. 3. - U Frankfurtu osnovana Banka nemačkih zemalja (Bank deutscher Länder, od 1957. nasleđujeDeutsche Bundesbank), u početku deluje uBizoni, ubrzo se priključuje i francuska zona.
mart, početkom - Komandant Arapske oslobodilačke armijeFawzi al-Qawuqji dolazi u Palestinu (među njegovim ljudima ima i Bošnjaka).
3. 3. - Komunistički "Radio Slobodna Grčka" objavljuje da će deca mlađa od 15 biti evakuisana iz zemlje - procenjuje se da će otići 28 - 32.000 dece.
4. 3. -ECOSOC UN glasa da nije nadležan za jugoslovensku tužbu protiv SAD zbog zamrzavanja fondova (i opet 9. 3.).
8. 3. - Presuda američkog Vrhovnog suda u slučajuMcCollum v. Board of Education - podučavanjeveronauke u državnim školama je protivnoUstavu SAD.
10. 3. - Čehoslovački ministar inostranih poslovaJan Masaryk pronađen mrtav ispod svog prozora. Nasleđuje ga komunistaVladimír Clementis (smenjen 1950, streljan 1952).
10. 3. - Naknadna Nürnberška suđenja, Suđenje RuSHA-i, raznim SS-ovskim rasnim programima, osuđeno 13 od 14 optuženih.
12. 3. -24. 4. -Kostarikanski građanski rat: izbija nakon što je parlament poništio pobedu opozicionog kandidata na februarskim predsedničkim izborima, za 44 dana gine nekih 2.000 ljudi.
13. 3. -Kineski građanski rat: komunisti su zauzeli uporišteSiping u provincijiJiling na severoistoku, dva dana kasnije objavljuju završetak Zimske ofanzive u ovom delu zemlje. Nacionalisti su izgubili 156.000 ljudi i 17 gradova.
14. 3. - Eksplozija ugljene prašine u jami Labin, stradalo 88 rudara (vlasti tvrde da se radilo o diverziji, NYT 24. 3.).
mart - Osmi plenumalbanske vladajuće partije je poslednja pobedaKoçi Xoxea:Enver Hoxha prinuđen na samokritiku, nekoliko njegovih pristalica isključeno iz CK, načelnik generalštabaMehmet Shehu smenjen, usvojen Xoxeov predlog za integraciju ekonomije i vojske sa jugoslovenskom[1]
mart -Plan Dalet: u očekivanju kraja britanskog mandata u Palestini, date su smernice za stavljanje pod kontrolu teritorija za jevrejsku državu - kontroverzno je da li to znači planirano etničko čišćenje Arapa.
20. 3. - Tripartitna deklaracija: nakon što je SSSR za pet meseci odbio 12 nominacija za guvernera, SAD, V. Britanija i Francuska predlažu da seSlobodna Teritorija Trsta vrati pod italijanski suverenitet (u kontekstu italijanske predizborne kampanje).
24. 3. - Potpisana Havanska povelja, tj. Finalni akt Konferencije UN o trgovini i zapošljavanju, čime bi bila osnovana Međunarodna trgovinska organizacija (nije zaživela jer su SAD odbile ratifikaciju 1950, ostaje GATT do 1995, zatim WTO).
ca. 26. 3. -Bela kuća: završen je Trumanov balkon, na drugom spratu južne strane.
27. 3. - Pismo upozorenjaTitu odStaljina iMolotova, kritikuje se položajKPJ u društvu ("utopljenost" u Narodni front) i njena politika ("nedemokratičnost" u partiji itd.), optužuju se Đilas, Ranković, Kidrič i Tempo (još uvek ne Tito i Kardelj) - početak formalnog rascepa.
27. 3. - Yehiamski konvoj: Arapi su presreli i uništili konvoj koji je nosio pomoć jednom kibucu u Galileji, gine 47 članova Hagane.
28. 3. - Izbori u Rumuniji, zvanično sa ogromnom većinom pobeđuje Demokratski narodni front (komunisti i dr.).
1. 4. -Farski otoci dobivaju autonomiju u Danskoj.
1. 4. - U Ujedinjenom Kraljevstvu je na snazi nacionalizacija proizvodnje i prenosa električne energije (opozvano 1989. kada je propisana privatizacija).
3. 4. - PredsjednikSADHarry Truman potpisao Zakon o inostranoj pomoći, poznatiji kao "Marshallov plan" ekonomske pomoći poslijeratnojEvropi - biće potrošeno oko 12,7 milijardi dolara u 17 zemalja.
3. 4. - Komunisti pokreću ustanak najužnokorejskom ostrvu Ćeđu, koji će biti brutalno ugušen do maja sledeće godine - stradalo je između 14 i 30 hiljada ljudi. Povod za pobunu su izbori koji se 10. maja vrše samo na jugu, čime se učvršćuje podela.
4 - 15. 4. - Bitka za Mishmar HaEmek, kibuc na putu Haifa-Dženin: Arapi su ga napali artiljerijom, ali Jevreji su se odbranili i u kontraofanzivi uništili osam arapskih sela u okolini.
5. 4. - Gatowska aerokatastrofa: sudar britanskog putničkog aviona i sovjetskog lovca iznad Berlina vodi diplomatskoj krizi.
6. 4. - Potpisan sovjetsko-finski sporazum o prijateljstvu i saradnji - Finska neće biti satelit SSSR ali izbegava sve što bi štetilo interesima suseda. (→Finlandizacija).
6. 4. - Protestne note SAD i UK zbog jugoslovenskog otvaranja vatre na tršćanskoj granici prošlog meseca.
9. 4. -Masakr u Deir Jasinu - jevrejske paravojske ubile 107 seljana u selu kod Jerusalima.
10. 4. - Završeno Suđenje Einsatzgrupama u Nirnbergu: 14 od 24 optuženih je osuđeno na smrt, četiri kazne su i izvršene, svi su oslobođeni do 1958.
10. 4. - NY Times javlja da će jedna britanska firma graditi dve visoke peći u Zenici.
10. 4. - U italijanskoj luci Bari potopljen brodLino koji je prevozio oružje iz Jugoslavije za Siriju - izvršitelji su jevrejski operativci[3] (tada se nagađalo da je oružje moglo biti upućeno komunistima).
12. 4. - Grčki rat: komunisti zauzimaju Kalavritu na severu Peloponeza - vladine trupe se vraćaju sutradan, komunisti su izgubili većinu zaplenjenog oružja.
13. 4. - Pismo CK KPJ Staljinu i Molotovu, koje odbacuje optužbe od 27. 3.: vlada SSSR dobija netačne informacije (pomenuti Žujović i Hebrang), neslaganje sa stvaranjem sovjetske obaveštajne mreže u Jugoslaviji ("ma kako neko od nas volio... SSSR, on ne smije ni u kom slučaju manje voljeti svoju zemlju...").
13. 4. - Masakr medicinskog konvoja za bolnicu Hadassah - ubijeno 79 Jevreja na jerusalimskoj gori Skopus, uglavnom lekara i medicinskih sestara.
13. 4. - Novi ustavRumunije, kao narodne republike (menjan 1952. i 1965. i, nakon pada komunizma, 1991).
14. 4. -14. 5. - Operacija Sandstone: tri američke nuklearne probe namaršalskom atoluEnewetak, utvrđena je pogodnost novih jezgara, što omogućuje masovnu proizvodnju atomskih bombi (oko 550 komada tipa Mark 4, 1949-53).
Zastave zapadnoevropskih zemalja
16. 4. - U Parizu osnovana Organizacija za evropsku ekonomsku saradnju i razvoj (kasnijeOECD), među članicama su i zapadne zone Nemačke iSlobodni Teritorij Trsta.
18. 4. - Izbori u Italiji, pobedademohrišćana nad Narodnim frontom (komunisti i socijalisti) sa 48,5 prema 31% (uz pomoćCIA-e i kampanje Katoličke crkve).
19. 4. -Andrija Hebrang kažnjen partijskim strogim ukorom, predloženo da "napusti" položaj ministra industrije.
20. 4. - Nacionalna skupština je izabralaChiang Kai-sheka za predsednika Republike Kine, štoKuomintang smatra početkom ustavne vlasti a komunisti ne priznaju.
21 -22. 4. - Bitka za Haifu, jevrejska operacija Bi'ur Hametz, "čišćenje kvasca": zauzeti arapski delovi grada.
22. 4. - Uhićen mostarsko-duvanjski biskupPetar Čule - u srpnju osuđen na jedanaest i pol godina zatvora, pušten 1955.
22. 4. - 3. 5. - Operacija Yevusi: elitna jevrejska jedinica pokušava zauzeti položaje oko Jerusalima, zauzeli suKatamon 1. maja.
24. 4. - Završen 44-dnevniGrađanski rat u Kostariki - pobeda opozicije pod komandomJosé Figueres Ferrer-a, uz pomoć SAD. Poslednje političko nasilje u Kostarici, novim ustavom sledeće godine je ukinuta vojska.
26. 4. - Završen prvi tzv.Dachauski proces u Sloveniji: Branko Diehl, Stane Oswald i O. Juranič osuđeni na smrt, još osam na zatvor. (NYT) Ove godine još šest suđenja i dogodine tri.
26. 4. - Sukobi na granicama FNRJ sa Italijom i Austrijom poginuli Italijan i Britanac (NYT 27. 4.)
27. 4. - Bivši kraljPetar II u poseti SAD: poziva na oslobođenje istočne Evrope.
28. 4. - Savezna narodna skupština jednoglasno odlučila o dopunama Zakona o nacionalizaciji privatnih privrednih preduzeća - nacionalizovana su i preduzeća lokalnog značaja i sitnotrgovinska mreža.
30. 4. - Osnovan Zavod za zaštitu i naučno proučavanje prirodnih retkosti Srbije - danas Zavod za zaštitu prirode.
1. 5. - UVojniću otvoren prvi zadružni dom u NR Hrvatskoj.
1. 5. - U Atini ubijen ministar pravde Hristos Ladas - uvodi se ratno stanje, u narednim danima je pogubljeno 100-200 ranije osuđenih na smrt.
3. 5. -United States v. Paramount Pictures, Inc.: antitrustovska odluka Vrhovnog suda SAD u cilju razdvajanja proizvodnje od distribucije i prikazivanja filmova - smatra se da je ovo početak krajaStudijskog sistema.
4. 5. - Novo pismo CK SKP(b) (Staljin i Molotov) za CK KPJ, oštrije od prethodnog, optuženi direktno Tito i Kardelj, potcenjen partizanski ratni napor - tvrdi se da KPJ nema većih zasluga od drugih partija i da ju je Crvena armija dovela na vlast (pismo poslato i ostalim partijama iz Informacionog biroa).
6. 5. - Smenjena dvojica ministara:Sreten Žujović (finansije) iAndrija Hebrang (laka industrija, bivši šef planske komisije), u vezi sukoba sa Informbiroom (sutradan uhapšeni).
6. 5. - Razgovori četiri sile o austrijskom ugovoru u Londonu odloženi do daljnjeg zbog zastoja povodom jugoslovenskog zahteva za teritorijalne ustupke.
7 - 11. 5. -Haški kongres ili Kongres Evrope. Churchill se zalaže za ujedinjenje kontinenta, koji bi tako postao treća sila.
8. 5. - Partijska komisija (B. Nešković,I. Gošnjak,V. Tomšić) predlaže isključenje Andrije Hebranga i Sretena Žujovića iz partije i ispitivanje njihovog rada od strane mjerodavnih organa vlasti (objavljeno 30. 6.).
10. 5. - Tokom operacije Yiftach, jevrejske snage zauzeleSafed, najviši grad u Galileji i Izraelu, zauzeto je oko 50 arapskih sela u istočnoj Galileji.
10. 5. - U američkoj zoni na jugu Koreje održani izbori za ustavotvornu skupštinu. U proteklih par meseci poginulo je oko 600 ljudi u terorističkim napadima, u toku je i sukob na ostrvu Ćeđu.
13. 5. - Kfar Etzionski masakr: transjordanska Arapska legija i lokalni Arapi zauzeli kibuc u Judejskim brdima, stradalo 129 boraca i civila.
22. 5. -Suslovljevo pismo Titu, kojim je pozvan u Bukurešt na sastanak Informbiroa, što Tito odbija; podsećanje da je KPJ prošlog septembra kritikovala KP Italije i KP Francuske, a sada ne želi da primi kritiku.
ca. 24. 5. - "Borba" piše da su smenjeni oni koji su zagovarali brzu kolektivizaciju sela, putem sile. (NYT 25. 5.).
3. 6. - Raspisan Narodni zajam Petogodišnjeg plana, u iznosu 3,5 milijarde dinara (upisivanje počinje 29. juna, suma premašena već 11. jula, po Saveznoj komisiji).
3. 6. - Jugoslovenski avion prinuđen da sleti u Italiju, četvorica prebegla. (NYT 4. i 6. 6.)
3. 6. - Seljaci u FNRJ moraju predati 10 do 85% svojih prinosa. (NYT)
6. 6. - Makedonski premijer Koliševski optužuje "frakcije u bugarskoj vladi" da još uvek pokušavaju da reanektiraju Makedoniju. (NYT)
7. 6. - Čehoslovački predsednikEdvard Beneš daje ostavku - slomljen i oboleo, umire u septembru. KomunistaKlement Gottwald je predsednik do smrti 1953, potpisuje ustav donesen prošlog meseca.
8. 6. - Certifikovan jePorsche 356, prvi model te firme pod svojim imenom.
15. 6. - Lučki radnici u Njujorku odbili da utovaruju u brod "Radnik" nakon što su videli Titovu i Staljinovu sliku i komunističke simbole. (NYT)
ca. 16. 6. - Grčka vlada započinje operaciju Koronis protiv komunista na Gramosu
17. 6. - United Airlines Flight 624: avionDC-6 na putu ka Njujorku pao u Pensilvaniji, stradalo 43 p. i č. p..
18. 6. -Malayan Emergency: dva dana nakon što su komunisti ubili trojicu evropskih plantažera naMalaji, proglašeno je vanredno stanje -Malajski ustanak traje do1960.
19. 6. - Sovjetski reaktor A-1, u kompleksu Majak kod grada Azjorska blizu Čeljabinska, dostigao je projektnu snagu - prvi industrijski nuklearni reaktor u SSSR i Evropi proizvodi plutonijum za prvu sovjetsku atomsku bombuRDS-1 (detonirana u avgustu 1949).
20 -22. 6. - Sastanak Komunističkog informacionog biroa u dvorcu kodBukurešta: u odsustvu Jugoslavije donesena Rezolucija, koja će biti objavljena28. 6..
20. 6. - Valutna reforma u tri zapadne okupacione zone: uvedenanjemačka marka (u zapadnomBerlinu od 23. 6.); sovjetske vlasti to smatraju prijetnjom zbog mogućnosti inflacije, mjenjajunovac u svojoj zoni.
21. 6. -Manchester Baby iliSmall-Scale Experimental Machine, prvi kompjuter sa pohranjenom memorijom, izvršava prvi program.
21. 6. - Izdata je prva LP (Long play) ploča:Mendelssohn’s Concerto in E minor izdavačke kućeColumbia Records.
22. 6. - BrodHMT Empire Windrush stiže u London sa oko 800 imigranata sa Kariba - prva veća takva grupa imigranata i početakmultikulturnog društva u Britaniji.
23. 6. - Katastrofalna poplava u Nišu, takođe i u Pirotu i drugde oko Nišave i Morave.
Berlinski vazdušni most
24. 6. - Sovjeti blokirali zapadni deoBerlina - počinjeBerlinska blokada (do maja1949). Berlinski vazdušni most počinje dva dana kasnije.
25. 6. -Joe Louis je poslednji put odbranio titulu, odJersey Joe Walcotta (povlači se sledeće godine, ali vraća se zbog poreskih dugova 1950-51).
28. 6. -Rezolucija Informacionog biroa komunističkih partija o stanju u KPJ, optužbe: odstupanje od marksizma-lenjinizma, neprijateljska politika prema SSSR, napuštanje pozicija radničke klase i teorije klasne borbe ("nepravilna politika na selu"), Narodni front vodeća snaga u zemlji (umesto KPJ), birokratski režim u partiji ("nema unutrašnje partijske demokratije") - poziv "zdravim elementima" da prisile rukovodstvo da se vrate inernacionalizmu ili da ih smene. Otvoreni sukobJugoslavije iSSSR-a.
30. 6. - Izveštaj Specijalnog komiteta Ujedinjenih nacija za Balkan (UNSCOB) - čini se da Albanija, Jugoslavija i Grčka pomažu komunističku gerilu u Grčkoj, nisu nađeni dokazi o otmici grčke dece.
3. 7. - XI svesokolski slet u Pragu, pozdravljeni jugoslovenski vežbači.
4. 7. -Operacija Gvardijan: uhvaćena poslednja grupa ustaša ubačenih u Jugoslaviju (Akcija 10. travnja, od prošle godine, organizatorBožidar Kavran), ukupno 96 uhvaćenih.
4. 7. - Sudar aviona iznad Londona, 39 žrtava.
Prvi dan NHS u Engleskoj: ministar zdravljaAneurin Bevan
5. 7. - Stupio na snagu Zakon o Nacionalnoj zdravstvenoj službi (National Health Service) u Engleskoj i Velsu.
9. 7. - Sudar vozova na Kosmetu, 20 mrtvih, među njima i neki koji su proterani iz Albanije. (NYT) Mašinovođa osuđen na smrt sledećeg meseca. (NYT 8. 8.)
10. 7. - Operacija Danny: Izraelci zauzeli Lyddu (Lod) iRamlu - nisu uspeli zauzetiLatrun.
16. 7. - Operacija Dekel, "Palmovo drvo": Izraelci zauzeliNazaret. Takođe, tokom julskog perioda ratovanja, Izraelci su na jugu pokušali povezati izraelska naselja u Negevu, ali ovi su ostali u egipatskom okruženju.
16. 7. - Prva otmica aviona: hidroavion po imenuMiss Macao je pao u deltu Biserne reke nakon sukoba sa pilotom, stradalo je 25 ljudi a jedan od otmičara je preživeo.
ca. 16. 7. - Vlada FNRJ spušta cene poljoprivrednih proizvoda za 30-50%. (NYT)
17. 7. - Operacija Kedem: Izraelci su pokušali zauzeti istočni Jerusalim, prodrli su kroz Novu kapiju ali se ubrzo povlače - počinje novo primirje.
19. 7. - Potpisan sporazum saSAD u vezi ratnogLend-Lease programa (o "zajmu i najmu"), vrednom 17 miliona dolara, odmrznuta jugoslovenska imovina u SAD.
20. 7. -Hladni rat: predsednik Truman raspisao mirnodopsku regrutaciju usled tenzija sa Sovjetima (drugi put u istoriji, posle Ruzveltove iz 1940). Dvanaest komunističkih lidera je optuženo prema Smithovom zakonu - uhapšeni su, suđenje sledeće godine.
21 -28. 7. -Peti kongres KPJ u Beogradu - podrška vrhu partije i osuda napada Informbiroa, ali ne i Staljina. Titov politički izveštaj: "...da budemo nepomirljivi prema svim pokušajima razbijanja jedinstva naše partije i jedinstva naših naroda", doneti Program i Statut KPJ (kopije odgovarajućih sovjetskih dokumenata), reizabran CK (osim Hebranga i Žujovića).
26. 7. - Trumanovim izvršnim naređenjem 9981 okončanasegregacija u oružanim snagama SAD.
26. 7. - Operacija Šoter, "Policajac": Izraelci zauzeli "mali trougao" južno od Haife, čime su normalizovali saobraćaj sa Tel Avivom, a hiljade Arapa napušta domove.
30. 7. - Završeno tzv. IG Farbenovo Suđenje u Nirnbergu: osuđeno je 13 od 24 optužena.
30. 7. -Elizabeth Bentley počinje svedočenje pred Kongresom u kome tvrdi da u administraciji ima komunističkih doušnika - dosta pažnje ali i neverice, naročito među demokratima.
31. 7. - Završeno Kruppovo suđenje: osuđeno je 11 od 12 optuženih.Alfriedu Kruppu je naređeno da proda imovinu, ali je nakon tri odležane godine odluka poništena.
1. 8. - Francuski leteći brod markeLatécoère nestao iznad Atlantika sa 52 ljudi - povučen je iz upotrebe.
1. 8. - Prvi broj nemačkih časopisaStern iWelt am Sonntag.
3. 8. - Objavljena smena četvorice crnogorskih ministara, među kojima iBoža Ljumovića (sekretar pokrajinskog komiteta i potpredsednik republičke vlade) - zbog IB-a.
3. 8. -Whittaker Chambers svedoči pred Komitetom Predstavničkog doma za neameričke aktivnosti da jeAlger Hiss član KP, što ovaj poriče. I predsednik Truman otpisuje slučaj kao "crvenu haringu" (Hiss je osuđen za krivokletstvo početkom 1950).
9. 8. - Jugoslavija zaustavlja putovanja u inostranstvo (NYT)
ca. 16. 8. - Jugoslovenski graničari optuženi za otmicu dvojice Austrijanaca.
18. 8. - Na krajukonferencije u Beogradu, potpisana je Dunavska konvencija - regulisana uprava i pravo plovidbe, osnovanaDunavska komisija. SAD, UK i Francuska nisu potpisale, pošto su svi njihovi predlozi odbijeni, isključeni su iz uprave rekom, kao i Austrija.
19. 8. - Savet bezbednosti odbacio jugoslovensku rezoluciju osude anglo-američke uprave u Trstu.
ca. 20. 8. - Operacija Koronis: grčki komunisti sa Gramosa u Epiru se povlače u Albaniju i na planinu Vici.
21. 8. - Protitovski članovi izbačeni iz tršćanske komunističke partije. (NYT)
22. 8. - Prva noćna fudbalska utakmica u Jugoslaviji: "Drvodeljac" (Zabrežje kodObrenovca) - Partizan (Beograd).
25. 8. - Komitet Predstavničkog doma za neameričke aktivnosti prvi put prenosi preko televizije jedno saslušanje (Whittaker Chambers protivAlgera Hissa).
27. 8. - Vijeće Vrhovnog suda NR Hrvatske izreklo presudu "ustaško-mačekovsko-četničkim zločincima i teroristima": 20 vešanja, 23 streljanja, 12 vremenskih kazni[4], među obešenima su iLjubo Miloš iBožidar Kavran, uhvaćeni uoperaciji Gvardijan.
31. 8. - Umro sekretar CK SKP(b)Andrej Ždanov, mogući Staljinov naslednik; nasleđuje gaGeorgij Maljenkov (do 1952). Iz optužbe za pogrešno lečenje, početkom 1953. objavljeno otkriće "Doktorske zavere".
avgust - Smenjena četiri člana PK KPJ za Crnu Goru (u vezi Informbiroa).
1. 9. - U Bonnu se sastalo Parlamentarno vijeće koje do maja pravi ustav, Osnovni zakon Savezne Republike Njemačke - na čelu vijeća jeKonrad Adenauer.
3. 9. - Državni sekretarDean Acheson i Hector McNeil iz Forin Ofisa poručili Moskvi: napad na Jugoslaviju bi imao "ozbiljne" posledice.
3. 9. -Władysław Gomułka, prvi sekretarpoljske Radničke partije, smenjen pod optužbom za desničarenje, nasleđuje gaBolesław Bierut (do 1956, a Gomułka se vraća 1956-70).
4. 9. -Holandska kraljicaWilhelmina abdicirala posle nepunih 58 godina vladavine - dva dana kasnije nasleđuje je kćerkaJuliana (do svoje abdikacije 1980).
6. 9. - Komunistički demonstranti ometaju zasedanje gradskog većaBerlina, čiji razilazak predstavlja kraj jedinstvenog grada (socijaldemokratska gradonačelnica je 26. 8. smjenila komunističkog šefa policije).
9. 9. -Grčki građanski rat: grčka vlada izjavljuje da se Jugosloveni bore uz pobunjenike, traže akciju UN - tokom okršaja na granici je bilo poginulih među Jugoslovenima. (NYT)
9. 9. - Veliko okupljanje u zapadnom Berlinu, gradonačelnikErnst Reuter se obraća "narodima sveta"; nakon mitinga skinuta sovjetska zastava sa Brandenburške kapije, jedan demonstrant poginuo, 12 ranjenih.
12. 9. - Kardinal Spellman posvetio Srednju školu nadbiskup Stepinac, školu za dečake uWhite Plains, New York, nazvanu po "političkom zatvoreniku komunističke vlade"; Spellman hvali njegovo "mučeništvo". (NYT 10. i 13. 9.)
12. 9. - Osam grčkih komunista skrenuli avion Atina-Solun u Skoplje.
13. 9. - Jugoslovenska vlada plaća 17 miliona dolara odštete za nacionalizovanu imovinu Amerikanaca. (NYT)
4. 8. - Tito primio Erica Johnstona, predstavnika američke asocijacije izvoznika filma[5], potpisan sporazum po kome će Jugoslavija dogodine uvesti 25 filmova (u 1950, prikazivanje američkog filma iza Gvozdene zavese je uglavnom "presušilo", osim u Jugoslaviji)[6] (NY Times izveštava o poseti 5. 10.).
4. 10. - Štrajk 300.000 rudara u Francuskoj, pod vođstvom KP.
7. 10. - Na sajmu u Parizu je predstavljenCitroën 2CV - proizvodi se 1949-90. u preko pet miliona primeraka.
10. 10. - Sovjetska raketa R-1 (kopija V-2) ušla u svemir.
12 -14. 10. - Četvrti KongresSKOJ i zajednički kongres sa Narodnom omladinom Jugoslavije.
oktobar - Suđenje četničkom oficiru Andriji Lončariću i dvojici pomagača u Beogradu, impliciran i kralj Petar i jedan francuski diplomata. (NYT)
15. 10. - Komunisti zauzimajuJinzhou, stratešku vezu centralne i severoistočne Kine.
ca. 15. 10. - Sa Beogradskog univerziteta i tehničkih instituta izbačeno 233 studenta "buržujskog" porekla, pod optužbom za neprijateljstvo prema vladi, nemoral i špijunažu. (NYT)
15 -22. 10. - Izraelska operacija Yoav uspostavlja sigurnu vezu sa enklavom u Negevu.
15. 10. -Shigeru Yoshida je ponovo japanski premijer (do 1954). Njegova doktrina (1951) cilja ekonomsku obnovu s velikim oslanjanjem na bezbednosni savez sa SAD.
20. 10. - Komunisti zauzeliChangchun, tada najveći grad u Mandžuriji, nakon petomesečne opsade. Procenjuje se da je 150.000 civila stradalo zbog nedostatka hrane.
29. 10. - Peruanski predsednik José Luis Bustamante y Rivero srušen vojnim udarom - vojska je smatrala nedovoljnim njegove mere protiv levičara nakon pobune u mornarici ranije tokom meseca. Gen.Manuel A. Odría je na čelu zemlje do 1956.
29 - 31. 10. - Izraelska Operacija Hiram: zauzimaju Gornju Galileju, koja je po prošlogodišnjem planu trebala pripasti arapskoj državi - još 50.000 palestinskih izbeglica.
oktobar -Koçi Xoxe, kao i njegovi saradnici, razrešen svih državnih i partijskih funkcija - sledećeg meseca isključen iz partije i uhapšen.
1. 11. -Atinagora je izabran za novog vaseljenskog patrijarha (do 1972), pošto je prethodnikMaksim V dao ostavku, nezvanično zbog kontakata sa moskovskim, Staljinovim, patrijarhom. Atinagora je američki državljanin, antikomunista, dolazi u Istanbul sledećeg januara, Trumanovim avionom.
1. 11. - Požar i eksplozija na brodu koji je evakuisao nacionalističke trupe iz lukeYingkou, oko 3.000 mrtvih.
1. 11. - U FNRJ ukinuta carina na poklone iz inostranstva? (NYT 1. 11.)
2. 11. - Uprkos svim predviđanjima, američki predsednikHarry S. Truman osvojio reizbor, pobedivši republikancaThomasa E. Deweya - 303:189 u elektorskim glasovima, 28:16 u državama. Južnjački demokrata, segregacionistaStrom Thurmond je dobio četiri države.
2. 11. - Nakon zauzećaShenyanga (Mukdena), završena je kampanja Liaoshen u Kineskom građanskom ratu: komunisti su ovladali Mandžurijom, imaju stratešku brojnu prednost.
10. 11. - Na snazi je Međunarodna konvencija za regulaciju kitolova.
10. 11. - Politički i bezbednosni komitet Generalne skupštine UN našao Jugoslaviju, Albaniju i Bugarsku krivim za ugrožavanje mira na Balkanu.
11. - 15. 11. - Drugi kongresKP Slovenije, sekretar Politbiroa jeMiha Marinko. Ministar Kardelj kaže da bogati seljaci uskraćuju viškove urbanim radnicima. (NYT 16. 11.)
12. 11. - ZavršenTokijski proces na kojem je 28 osoba osuđeno za ratne zločine pred Međunarodnim kaznenim sudom za Daleki istok - sedmorica na smrt, među kojima i gen.Hideki Tojo (pogubljen u decembru).
12. ili 13. 11. - Maršal Tito proglašen za prvog počasnog člana Srpske akademije nauka.
25. 11. - U Skoplju osuđen Asen Bogdanov, ratni načelnik policije - biće streljan sa još dvojicom, od desetorice kojima je suđeno.
26. 11. - Drugi kongresKP Hrvatske: Tito izjavio da zbog embarga zemalja Informbiroa Jugoslavija mora revidirati petogodišnji plan. Istog dana otkriveno da Jugoslavija po prvi put pokušava kupitikoks u zapadnoj Evropi (inače, sekretar Politbiroa KPH jeVladimir Bakarić).
4. 12. - BrodKiangya stradao u eksploziji na ušću Huangpa kod Šangaja, stradalo između 2.750 i 3.920 ljudi, uglavnom izbeglica.
5. 12. - Lokalni izbori u Berlinu sprovedeni samo u zapadnom delu grada. Starim većem u istočnom delu grada dominira Partija socijalističkog jedinstva.
5. 12. - Izbori za ustavotvornu skupštinu u Argentini, dominacija peronista.
15. 12. - U Kovinu formirana Vazduhoplovna oficirska škola (od 1949. u Ljubljani)[8].
15. 12. -Alger Hiss je optužen za krivokletstvo, nakon što je Whittaker Chambers početkom meseca pokazaoPumpkin Papers, rolne filma sa inkriminišućim materijalom skrivene u bundevi.
15. 12. - Kineski građanski rat: završena kampanja Shuangduiji u provincijiAnhui, komunisti su uništili nacionalističku 12. armiju i zarobili velike količine oružja.
decembar - Jednogodišnji trgovinski ugovor Jugoslavije i Velike Britanije (120 mil. dolara), nakon što je prva pristala platiti 18 miliona dolara bivšim britanskim vlasnicima nacionalizovanih industrija.
decembar - U šumu se odmetnulo 18 članovaBjelopoljskog sreskog komiteta KP (pristalice IB).
19 -20. 12. -Indonežanski rat za nezavisnost: Holanđani su prekinuli primirje operacijomKraai ("Vrana"): zauzeta je privremena prestonicaYogyakarta, zarobljeni su lideri republike - politički neuspeh, SAD vrše pritisak za priznanje nezavisnosti Indonezije, nastavlja se gerilsko ratovanje.
26. 12. - PripadnikMuslimanskog bratstva ubio egipatskog premijera Mahmud an-Nukraši Pašu.
26 -30. 12. - Četvrto vanredno zasedanje Saveznog veća i Veća naroda narodne skupštine FNRJ: poziv radnicima, omladini i celokupnom članstvu Narodnog fronta da se svim raspoloživim snagama angažuju za povećanje rudarske i šumarske proizvodnje, kako bi se pojačanim izvozom ovih proizvoda zemlji obezbedila potrebna devizna sredstva[9].
27. 12. - Tito preti da će prodavati sirovine zapadu, ako istočne zemlje i dalje budu kršile sporazume o dostavi teške opreme za industrijalizaciju.
.svg)
.jpg)
.jpg)
.svg)
.svg)
