Movatterモバイル変換

[0]ホーム
URL:

Prijeđi na sadržaj
Wikipedija
Pretraga

1945.

Izvor: Wikipedija
Milenijum:2. milenijum
Vjekovi:19. vijek –20. vijek –21. vijek
Decenija:1910-e 1920-e 1930-e  –1940-e –  1950-e  1960-e  1970-e
Godine:194219431944 –1945 –194619471948
1945.. po kalendarima
Gregorijanski1945.. (MCMXLV)
Ab urbe condita2698.
Islamski1364–1365.
Iranski1323–1324.
Hebrejski5705–5706.
Bizantski7453–7454.
Koptski1661–1662.
Hindu kalendari
•Vikram Samvat2000–2001.
•Shaka Samvat1867–1868.
•Kali Yuga5046–5047.
Kineski
•Kontinualno4581–4582.
•60 godinaYin Drvo P(ij)etao
(od kineske Ng.)
Holocenski kalendar11945.
p • r • u
Podrobnije:Kalendarska era

Godina1945 (MCMXLV) bila jeredovna godina koja počinje u ponedjeljak.

1945:
1 •2 •3 •4 •5 •6 •7 •8 •9 •10 •11 •12
Rođenja •Smrti

Događaji

[uredi |uredi kod]

Januar/Siječanj

[uredi |uredi kod]
Sovjetski prodor u januaru '45
  • 13. 1. - CK KPJ šalje uputstva pokrajinskim rukovodstvima partije za organizovanje spontanih demonstracija protiv kralja Petra.
  • 13. 1. - Crvena armija započinjeIstočnoprusku operaciju.
  • 13. 1. - Zemljotres Mikawa u centralnom Japanu, strada preko 2.000 ljudi.
  • 14. 1. - U Beogradu određen Akcioni odbor za osnivanje Društva za kulturnu saradnju Jugoslavije sa SSSR.
  • 14. 1. -26. 1. -Operacija Blackcock: Britanci i Kanađani čiste Rurski trougao od Nemaca.
  • januar:
  • 16. 1. - Hitler se vraća u Berlin, ostatak života provodi u Rajhskancelariji i bunkeru.
  • 16. 1. -10. 2. - Beogradski omladinci seku drva na Crnom vrhu.
  • 17. 1. -Medalja za oslobođenje VaršaveSovjetske trupe su zauzeleVaršavu, tri i po meseca nakon slamanja Varšavskog ustanka.
  • 17 -21. 1. - "Operacija Zimska oluja": nemački protivnapad naSremskom frontu, privremeno zauzeliŠid.
  • 19. 1. -Crvena armija zauzimaKrakov,Lodz, Tilsit (Sovjetsk)... Opšte povlačenje Nemaca sa Istočnog fronta.
  • 20. 1. -Franklin Delano Roosevelt četvrti put inaugurisan za predsednika SAD. Jedini predsednik u istoriji SAD koji je izabran više od dva puta.
  • 20. 1. -Mađarska, odn. privremena vlada Fronta nacionalne nezavisnosti uDebrecenu, potpisuje primirje sa saveznicima.
  • 20. 1. - Počinje nemačka Evakuacija istočne Pruske, ubrzo dobija haotičan karakter.
  • 20. 1. -9. 2. -Kolmarski džep: američke i francuske snage čiste nemačku 19. armiju iz centralnog Alzasa.
  • 23. 1. - Sovjetske trupe u Drugom svetskom ratu, napredujući kaBerlinu, izbile na rekuOdru uPoljskoj.
  • 24. 1. - Počinje s radom Sud za povredu srpske nacionalne časti (do jula).
  • 25. 1. - Na zemaljskoj konferenciji u Beogradu osnovan Jedinstveni sindikat radnika i namještenika Jugoslavije (JSRNJ - od 1948Savez sindikata Jugoslavije). Predsednik Glavnog odboraĐuro Salaj.
  • 25. 1. - KrajOperacije Nordwind i krajArdenske bitke, poslednje nemačke ofanzivne operacije na Zapadnom frontu. Ubijeno ili zarobljeno 220.000 nemačkih i 77.000 savezničkih vojnika.
  • 26. 1. - Britanska vlada protestuje zbog stvaranja jugoslovensko-bugarske federacije (za sada se odustaje od ovih planova).
  • 26. 1. -Bitka za Budimpeštu, operacija Konrad III: nemački IV SS pancer korpus stigao na 25 km od grada, ali mora se povući dva dana kasnije.
  • 27. 1. - Sovjetske jedinice oslobodileAušvic (Danholokausta).
  • 27. 1. - Titova naredba o ukidanju vojne uprave u Banatu, Bačkoj i Baranji.
  • 27. 1.? -Kosovska pobuna: balistaAdem Voca pokušao da zauzme Kosovsku Mitrovicu.
  • 28. 1. - OtvorenaBurmanska cesta iz Britanske Indije prema Kini.
  • 30. 1. - Kralj Petar II preneo svoju vlast na namesništvo i priznao vladuIvana Šubašića (pokušao da je smeni22. 1.).
  • 30. 1. - Sovjeti torpedovali u Baltiku brodWilhelm Gustloff s preko 9.000 ljudi, uglavnom civila.
  • 30. 1. - Američki vojnik Eddie Slovik pogubljen zbog dezertiranja, prvi nakon Američkog građanskog rata i do danas poslednji.

Februar/Veljača

[uredi |uredi kod]
Konferencija u Jalti
  • 1. 2. - Štampan prvi broj "Službenog lista Jugoslavije".
  • 3. 2. - PredsedništvoAVNOJ-a donelo Odluku o ukidanju i nevažnosti svih pravnih propisa donetih od strane okupatora i njihovih pomagača za vreme okupacije.
  • 3. 2. -Žanka Stokić izlazi pred Sud za suđenje zločina i prestupa protiv srpske nacionalne časti.
  • 3. 2. - Korpusna vojna oblast umesto Vojne uprave u Vojvodini.
  • 3. 2. - Najjače bombardovanje Berlina: 1.500 aviona USAAF bacilo preko 2.000 tona bombi.
  • 3. 2. - PočinjeBitka za Manilu.
  • 4 -11. 2. -Konferencija u Jalti, sastanak Čerčila, Ruzvelta i Staljina o posleratnoj Evropi; između ostalog traži se proširenje AVNOJ-a nekompromitovanim poslanicima iz1938.
  • 4 -21. 2. - Nemačka "operacija Vukodlak" protivVirovitičkog mostobrana - ulaze 10. u Viroviticu i eliminišu mostobran.
  • 6 -17. 2. -Mostarska operacija NOVJ u Hercegovini.
  • 7. 2. - Prilikom zauzećaŠirokog Brijega ubijeno i 30 franjevaca - "Hercegovački franjevački mučenici" po jednom viđenju, "saradnici ustaša" po drugom.
  • 8. 2. - Usled pogoršanja situacije, na Kosovu uvedena Vojna uprava (kom. puk.Savo Drljević, traje do juna).
  • 8 -24. 2. - UspešnaDonješleska ofanziva Crvene armije, Nemci proterani iz područja, opkoljeni u Breslauu (Vroclavu) do kraja rata.
  • 8. 2. -11. 3. -Operacija Veritable: britansko-kanadska ofanziva, severni deo klješta prema Rajni.
  • 9. 2. - Prva predstavaVršačkog narodnog pozorišta "Sterija".
  • 9. 2. - Akcija od 9. februara: britanska podmornicaVenturer potopila nemačkuU-864 pored Norveške.
Bitka za Budimpeštu: Sovjeti u gradu
Razoreni Drezden
Podizanje zastave na Iwo Jimi
  • 19. 2. -26. 3. -Bitka za Iwo Jimu je jedna od najkrvavijih na Pacifiku.
  • 21. 2. -Šaban Poluža poginuo kodSrbice, likvidirano jezgroKosovske pobune.
  • 21. 2. - Okončana Bitka za Bataan na Filipinima - osvećen američki poraz iz 1942.
  • 23. 2. - Bitka zaPoznanj okončana posle mesec dana - preostalih 12.000 nemačkih vojnika iz citadele se predalo.
  • 23. 2. -Turska objavila rat Nemačkoj i Japanu.
  • 23. 2. - Američki marinci zauzeli brdo Suribachi na Iwo Jimi, nastala čuvena fotografija podizanja zastave.
  • 24. 2. - Štampan prvi broj "Službenog glasnika Srbije".
  • 24. 2. -Egipatski premijer Ahmad Mahir Pasha ubijen u parlamentu odmah nakon što je objavio rat silama Osovine.
  • 25. 2. - Proradila beogradska kratkotalasna radio stanica.
  • 26. 2. - Prvo bombardiranjeOsake, drugog najvećeg japanskog grada.
  • 28. 2. - Pucano na komunističke demonstrante u Bukureštu koji su zahtevali ostavku premijeraRadeskua - SSSR sutradan iznudio ostavku.
  • februar - PočelaSarajevska operacija.

Mart/Ožujak

[uredi |uredi kod]
Tito
  • 7. 3. - Formiranaprivremena vlada Demokratske Federativne Jugoslavije - na čelu jeTito koji ima i resor odbrane, potpredsednik jeMilan Grol izDemokratske stranke,Edvard Kardelj je potpredsednik i ministar za Konstituantu, što je i najznačajniji zadatak vlade; od 28 članova samo je 5 iz izbegličke vlade.
  • 7. 3. -25. 3. -Operacija Lumberjack - američka ofanziva za zauzimanje desne obale Rajne. Prvog dana zauzimajuLudendorffov most uRemagenu - srušio se deset dana kasnije, ali prebačeno je 25.000 vojnika sa tenkovima i topovima.
  • 9. 3. - Staljin odobrio Rumuniji da preuzme administraciju nad severnom Transilvanijom.
  • 9. 3. - Japanski puč u Francuskoj Indokini: napadnuti su francuski garnizoni, borbe traju do maja a Japanci podstiču formalni proglas nezavisnosti sastavnih delova:Vijetnam Vijetnamsko Carstvo 11. 3. (u zemlji vlada glad u kojoj umire 600.000 - 700.000 ljudi) iKambodža Kambodža 12. 3.; vladar Laosa se odupire.
Razoreni deo Tokija
  • 9/10. 3. - Operacija Meetinghouse: Američkobombardovanje Tokija zapaljivim bombama je najrazorniji napad rata (uključujući Hirošimu i Nagasaki) - možda 100.000 mrtvih, milion bez doma. Narednih dana slični napadi su izvedeni na Nagoju, Osaku i Kobe.
  • 13. 3. - Sekretar OK KPJ za KosmetMiladin Popović ubijen od albanskog nacionaliste.
  • 15. 3. - "Prosveta" objavilaAndrićev roman "Na Drini ćuprija".
  • 15. 3. -17. dodjela Oscara: najbolji film jeGoing My Way, ukupno sedam nagrada.
  • 15. 3. -Juan José Arévalo je prvi demokratski izabran predsednikGvatemale (do 1951), zemlja je dobila novi ustav, sprovode se socijalne reforme.
  • 15 -31. 3. - UspešnaGornješleska ofanziva Crvene armije.
  • 18. 3. - Sovjetsko-poljske snage zauzimaju Kolberg/Kołobrzeg (grad je inače bio temaistoimenog filma o opsadi iz 1807).
  • 18. 3. - Bitka u Ligurijskom moru je poslednja površinska akcija nemačke mornarice.
  • 19. 3. - Nosač avionaUSS Franklin prišao na 80 km od Japana, ali je teško oštećen u napadu jednog aviona, ima preko 800 mrtvih.
  • 19. 3. - "Neronov dekret": Hitler naređuje uništenje nemačke infrastrukture pred nadiranjem saveznika.
  • 19. 3. - Britanci zauzeliMandalay u Burmi.
  • 19. 3. - SSSR obaveštava Tursku da neće produžiti ugovor o nenapadanju iz 1925, kada istekne u novembru.
  • 20. 3. - Napadom Četvrte armije u Lici počinjuZavršne operacije u Jugoslaviji.
  • 20. 3. - Rumunska vlada dekretirala agrarnu reformu.
  • 21. 3. -Bolmanska bitka: JA i Crvena armija nakon dugih borbi zauzela nemački mostobran u Baranji.
  • 21. 3. - Operacija Carthage: RAF uništio sedište Gestapoa u Kopenhagenu, ali i obližnju školu sa 86 dece, ukupno 125 civila.
  • 22. 3. - Zapadni saveznici počinju invaziju Nemačke - operacije Plunder, Flashpoint, Varsity.Paton prelazi Rajnu kodOpenhajma.
  • 22. 3. - OsnovanaArapska liga.
  • 24. 3. - U Beogradu potpisan sporazum između vlade DFJ i Uprave UN za pomoć i obnovu (UNRRA). Ova organizacija je u Jugoslaviju 1945-46 poslala 2,5 miliona tona robe.
  • 24. 3. - Anglo-američko-kanadskaOperacija Varsity, najveća padobranska operacija u istoriji, s ciljem osiguranja prelaza prekoRajne (Operacija Plunder); istovremeno počinje iOperacija Archway britanskih specijalnih snagaSAS.
  • 24. 3. - Južnije od Operacije Plunder okončana američko-francuskaOperacija Undertone kojom su saveznici zauzeli čitavu zapadnu obalu te reke.
  • 25. 3. - Crvena armija započinje Bratislavsko-brnsku ofanzivu.
  • 27. 3. - Prvi zborpionira Beograda.
  • 27. 3. - Ispaljene poslednje raketeV-2, u Londonu i Belgiji je stradalo blizu 200 civila.
  • 27. 3. - PočelaOperacija Starvation, miniranje luka i vodenih puteva pored Japana.
  • 27. 3. -Aung San započinje pobunu protiv Japanaca u Burmi.
  • 27. 3. - Argentina konačno objavila rat Japanu i Nemačkoj.
  • 27/28. 3. -Zločini ustaša nad stanovništvom Sarajeva: 55 obješenih na Marijin Dvoru,Maks Luburić drži prijeki sud u gradu od februara.
  • 28. 3. - OslobođenBihać.
  • 29. 3. - RezolucijaZAVNO Sandžaka o priključenjuSrbiji iCrnoj Gori i sopstvenom raspuštanju (odobreno na Trećem zasedanjuAVNOJ).
  • 29. 3. - Poslečetvorodnevne borbe, Amerikanci staviliFrankfurt pod kontrolu (sporadični okršaji do 4. aprila).
  • 30. 3. - Crvena armija zauzela Danzig/Gdańsk.

April/Travanj

[uredi |uredi kod]
  • 1. 4. -Masakr u Baru: incident nakon kojeg je uBaru ubijeno nekoliko stotina prisilno mobilisanih kosovskih Albanaca.
  • 1. 4. - Završena prvaradna akcija u Srbiji.
  • 1. 4. - Brod NOVJNB-11 Crvena zvijezda naletio na minu kodSuska i potonuo.
  • 1. 4. - Crvena armija zauzela mađarski gradSopron na austrijskoj granici, sutradan počinje Bečka ofanziva.
  • 1. 4. - Japanski bolnički brodAwa Maru torpedovan u Tajvanskom moreuzu, 2.000 stradalih.
  • 1. 4. -21. 6. -Bitka za Okinavu: američko iskrcavanje na to ostrvo.
  • 2. 4. - Jugoslovenska vlada traži zasebnu okupacionu zonu u Austriji.
  • 4. 4. - IzMađarske konačno istisnute nemačke i mađarske snage.
  • 4. 4. - Crvena armija zauzima Bratislavu.
  • 4. 4. - URurskom džepu opkoljeno oko 430.000 nemačkih vojnika - do 21. aprila se predaje 325.000 preživelih.
  • 5. 4. - Uputstvo o osnivačkim načelima za obrazovanje vlada federalnih jedinica DF Jugoslavije.
  • 5. 4. -Gruzijski ustanak na Texelu: pobuna Gruzijske legije u Holandiji - borbe traju do 20. maja.
NOVJ u Sarajevu
Sremski front: memorijalni kompleks
Mussolini i dr. u Milanu
  • 25. 4. - Sovjeti i Amerikanci se sreli kodTorgaua u Nemačkoj.
  • 25. 4. - Bombardovana Hitlerova rezidencija uObersalzbergu.
  • 25. 4. - Bombardiranje Brijuna, srušena dva hotela - NOVJ stiže narednih dana.
  • 25. 4. - Početak osnivačke konferencijeUN uSan Francisku, sa 45 zemalja antihitlerovske koalicije (uklj. Jugoslaviju).
  • 27. 4. - Privremena austrijska vladaKarla Rennera odvaja zemlju od Nemačke.
  • 28. 4. - Italijanski partizani streljaliMusolinija. U Caserti potpisana kapitulacija nemačkih snaga u Italiji, s efektom 2. maja.
  • 28. 4. -SAD priznale privremenu vladu DF Jugoslavije.
  • 29. 4. - Kapitulacija nemačkih snaga u severnoj Italiji, Austriji,Štajerskoj iKoruškoj.
  • 29. 4. - Amerikanci oslobodili logorDahau.
  • 30. 4. -Adolf Hitler iEva izvršili samoubistvo u Berlinu,Karl Dönitz postaje predsednik aJoseph Goebbels kancelar Nemačke (ovaj drugi mrtav već sutradan).
  • 30. 4. - PočinjeKarlovačka operacija Jugoslavenske armije.

Maj/Svibanj

[uredi |uredi kod]
Poslednje zauzete teritorije, maj 1945
  • 1. 5. -Tršćanska operacija: Jugoslovenska 4. armija ušla uTrst,Goricu iTržič, gde se susrela sabritanskom Osmom armijom (→Fojbe, npr. uBasovizzi).
  • 1. 5. - Masovno samoubistvo u gradu Demmin, u nemačkoj Pomeraniji.
  • 1. 5. -1. 8. -Operacija Oboe: australijske i savezničke snage protiv Japanaca naBorneu.
  • 2. 5. -Medalja zauzeća BerlinaBitka za Berlin: crvena zastava naberlinskom Rajhstagu.
  • 2. 5. - NovozelandskaDruga divizija ušla u Trst i zarobila Nemce koji se nisu želeli predati Jugoslovenima.
  • 2. 5. - JediniceJugoslovenske armije ušle u Jasenovački logor.
  • 2. 5. -Burmanska kampanja (1944-45), Operacija Dracula: Britanci zauzeliRangoon na samom početku sezone monsuna.
  • 2. 5. - Formirana nova nemačka vlada,Flensburška, na čelu savon Krosigkom.
  • 3. 5. - RAF potopio kodLibeka tri broda,Cap Arcona, Thielbek iDeutschland, na prva dva broda je stradalo 7-8.000 logoraša (uključujući 150 Jugoslovena).
  • 3. 5. -Bitka za Hamburg: posle 16 dana borbi Britanci zauzimajuHamburg.
  • 4. 5. - Nemačka armija na severozapadu se na Lüneburškom vresištu predala maršalu Montgomeriju (zvanično od sutradan).
  • 5. 5. - IzbijaPraški ustanak, istog dana počinje i pretežno sovjetskaPraška operacija.
  • 5. 5. - Oslobođen konc-logorMauthauzen.
  • 5. 5. - Narodna vlada federalneMakedonije usvojila azbuku i pravopismakedonskog jezika.
  • 5. 5. - U Oregonu poginulo petoro dece i jedna žena od japanskogbalona-bombe.
  • 5. 5. - Prvi broj lista "Fiskultura", danas "Sport".
  • 6. 5. -Povlačenje kolaboracionista:Pavelić beži sa vladom prema Austriji.
  • 6. 5. - Tvrđava Breslau/Wrocław se predala Crvenoj armiji posle skoro tri meseca.
  • 6. 5. - Amerikanci zauzeliPlzeň, gde se zaustavljaju zbog sporazuma sa Sovjetima.
  • 6. 5. - Američke snage ušle u Trst.
  • 7. 5. - Nemačka kapitulacija potpisana u francuskomReimsu u 02:41.
  • 7. 5. - OslobođeniKarlovac iVaraždin.
  • 7. 5. - Bitka u Kuryłówci na jugoistoku poljske između poljskih antikomunista i NKVD.
  • 8. 5. - Zvanični dan pobede u Evropi (V-E Day); Čerčil u obraćanju naciji rekao da neprijateljstva zvanično prestaju u minut iza ponoći (UTC+2); u Berlinu u 23:43 (00:43, 9. maja po moskovskom vremenu) još jedna ceremonija potpisivanja, u prisustvu glavnokomandujućeg sovjetske armije, maršala Žukova (u istočnoj Evropi će 9. maj/svibnja biti Dan pobede).
Partizani u Zagrebu
  • 8. 5. -Zagreb u NOB: Jugoslovenska armija ulazi u grad.
  • 8. 5. -Hermann Göring se predao Amerikancima.
  • 8 - 29. 5. - Masakri u Setifu i Gelmi uFrancuskom Alžiru - sukob francuskih vlasti i lokalnih Arapa.
  • 9. 5. - GeneralAlexander Löhr potpisao predaju u Topolšici, Slovenija.
  • 9. 5. -Medalja za oslobođenje Praga Crvena armija ulazi uPrag (u predgrađima je bilo i američkih izviđačkih jedinica) - organizovane borbe u Češkoj traju još dva dana, sa manjim grupama i kasnije (npr. "Češki pakao" estonske SS divizije).
  • 9. 5. - Sovjetske trupe zauzele dansko ostrvoBornholm (odlaze sledećeg aprila).
  • 11. 5. - Nosač avionaUSS Bunker Hill teško oštećen kod Okinave u napadu kamikaza, 390 mrtvih.
  • 8 -12. 5. - Osnivački kongresKP Srbije. Tito: "voljeti svoju federalnu jedinicu — znači voljeti monolitnu Jugoslaviju".
  • 13. 5. -Bitka na Zelengori: četnici razbijeni na Sutjesci,Draža Mihailović i članovi Vrhovne komande uspeli da se izvuku.
  • 14. 5. - Brod "Ljubljana" naišao na minu u Bakarskom zaljevu i potonuo.
  • 14 -15. 5. -Bitka kod Poljane na jugoslovensko-austrijskoj granici, poslednja bitka rata u Evropi.
  • 15. 5. - Datum koji se smatra krajem Drugog svetskog rata u Jugoslaviji.Blajburška predaja i zatim "Križni put".
Ustaše i hrvatski begunci, →Blajburška predaja
  • 16. 5. - Bitka u Malačkom moreuzu: Britanci potopili tešku krstaricuHaguro.
  • 17. 5. - NadbiskupStepinac uhapšen prvi put.[1] (do 3. juna)
  • 20. 5. -Levantska kriza: u neredima uAlepu ubijeno nekoliko francuskih vojnika, uDamasku naređeno da se puca na demonstrante.
  • 20. 5. - Završava seGruzijski ustanak na Texelu, Kanađani razoružali preostale nemačke trupe.
  • 21. 5. - Jugoslovenske snage povučene iz austrijskeKoruške.
  • 21. 5. - PoljskaArmia Krajowa napala NKVD-ov logor u Rembertówu na rubu Varšave i oslobodila preko 500 zatočenih.
  • 22. 5. - Iz Kragujevca krenula prva "Titova štafeta" - predata mu je 25. maja u Zagrebu.
  • 23. 5. - Maršal Tito u principu pristao na povlačenje iz Trsta.
  • 23. 5. - Uhapšen Karl Dönitz, predsednik Nemačke, raspuštena Flensburška vlada. Zasebno,Heinrich Himmler izvršio samoubistvo nakon zarobljavanja.
  • 23. 5. - Pošto su laburisti otkazali ratnu koaliciju, Winston Churchill daje ostavku - ostaje v.d. do izbora u julu.
  • 24. 5. - Jugoslavija: donet Zakon o oduzimanju ratne dobiti.
  • 25. 5. -Bitka za Odžak: prestaje jak otpor jedinicaNDH uOdžaku.
  • 27. 5. - Titov govor u Ljubljani: "ruka osvetnica našeg naroda" dostigla je ogromnu većinu izdajnika. "Mi nećemo da budemo moneta za potkusurivanje, nećemo da nas miješaju u neku politiku interesnih sfera" - Sovjeti zbog ovog protestuju CK KPJ, biće takođe spočitnuto u Staljinovom pismu od 4. 5.1948 (Tito je ljut jer ga Sovjeti nisu podržali u Koruškoj i Veneciji-Đuliji).
  • 27 - 31. 5. - Britanci vraćajuslovenske domobrane u Jugoslaviju, veliki broj je ubijen (→Masakr na Kočevskom rogu).
  • 29. 5. - Nemački komunisti stigli u Berlin, na čelu jeWalter Ulbricht.
  • 29. 5. - Francuzi zapalili zgradu sirijskog parlamenta.
  • 29. 5. -Yokohama razorena u bombardovanju.
  • 30. 5. -Progon Nijemaca: počinje Marš smrti iz Brna u Čehoslovačkoj. Iz zemlje će biti proterano oko 2,4 miliona Nemaca.
  • 31. 5. - Amerikanci bombardujuTaipei, strada veliki broj civila.
  • 31. 5. - Levantska kriza: Churchill ultimativno zahteva od Francuza u Siriji da se povuku u kasarne.
  • maj-jun - Britanci razmatrajuOperaciju Nezamislivo, ofanzivnu akciju protiv sovjetskih trupa počevši od 1. jula, odn. odbranu od sovjetskog napada.

Jun/Juni/Lipanj

[uredi |uredi kod]
  • jun, početak - Razgovor Tito-Stepinac bez rezultata.
  • 1. 6. - Britanci ulaze u Siriju iz Transjordana, preuzimaju Damask od Francuza - ozbiljna kriza u odnosima.
  • 4. 6. - Tito tvrdi na zagrebačkom radiju da će se boriti za Korušku - ali saveznici naredili "privremeno" povlačenje.
  • 5. 6. - Berlinska deklaracija: Četiri sile preuzimaju upravu nadNemačkom (biće uspostavljen Saveznički kontrolni savet).
  • 8. 6. - Teška krstaricaAshigara torpedovana u moreuzu Bangka - 1.300 mrtvih.
Razgraničenje Istre i Trsta 1945-47
  • 9. 6. - Predsedništvo AVNOJ-a donelo Zakon o konfiskaciji imovine i izvršenju konfiskacije, koji se odnosi na imovinu Trećeg rajha,folksdojčera, kao i ratnih zločinaca, saradnika okupatora, "narodnih neprijatelja"...
  • 9. 6. - Jugoslavija, V. Britanija i SAD postigli sporazum kojim jeSlobodna zona Trsta podeljena na zonu A, pod savezničkom vojnom upravom, i zonu B, pod jugoslovenskom (→Morganova linija). Britanci okupirajuPulu. Administrator zapadne Venecije-Đulije feldmaršalHarold Alexander.
  • 12. 6. - Jugoslovenske snage se povukle iz Trsta (ostaju Novozelanđani).
  • 13. 6. - Bitka za sjeverni Borneo: Australci zauzeliBrunej.
  • 15. 6. - Prvi voz na liniji Zemun-Zagreb.
  • 18. 6. - Američki general lajtnantSimon Bolivar Buckner Jr. poginuo na Okinavi.
  • 18. 6. - I kongresAFŽ.
  • 19. 6. - Eisenhowerova pobednička parada u New Yorku, možda 4 miliona gledalaca.
  • 19. 6. - Nesreća u rudniku bakra El Teniente u Čileu, stradalo 355 rudara.
  • 21. 6. - Suđenje Šesnaestorici: u Moskvi osuđena 16-orica lideraPoljske podzemne države, uključujući komandanta Armije KrajoweLeopolda Okulickog.
  • 22. 6. - Kraj japanskog otpora naOkinavi. Sprema seOperacija Downfall odn. Olympic, invazija ostrvaKyushu zakazana za novembar.
Situacija na Pacifiku posle Bitke za Okinavu
  • 24. 6. -Medalja za pobedu nad Nemačkom u Velikom otadžbinskom ratu 1941-1945Parada pobede u Moskvi.
  • 25. 6. - Počinje Konferencija u Simli o modalitetu indijske samouprave - bez uspeha.
  • 26. 6. - Predstavnici 50 zemalja, među kojima i DF Jugoslavija, uSan Francisku potpisujuPovelju UN (stupa na snagu24. 10.).
  • 26. 6. - Jugoslovenska štampa optužuje grčke desničare da "istrebljuju" Slovene u Egejskoj Makedoniji (NYT). Vlada tvrdi da je odatle prebeglo 20.000 Makedonaca.
  • 28. 6. - U Poljskoj formirana Privremena vlada nacionalnog jedinstva - londonska poljska vlada je ne priznaje, za razliku od saveznika.
  • 29. 6. -Čehoslovačka prepustila Karpatoukrajinu (Zakarpatje) SSSR-u.

Jul/Juli/Srpanj

[uredi |uredi kod]
Saveznička okupacija Nemačke i Austrije
  • 1. 7. - Nemačka podeljena u četiri okupacione zone, granica sovjetske sa zapadnim zonama će postatiunutarnja njemačka granica.
  • 4. 7. - Brazilska krstaricaBahia eksplodirala nakon greške pri vežbi gađanja - stradalo je najmanje 336 ljudi.
  • 5. 7. - Izbori u UK, prvi od 1935:Konzervativci premijera Čerčila ubedljivo poraženi odLaburistaClementa Attleja, 393 prema 197 mandata (rezultati objavljeni 26. 7.).
  • 7. 7. - Masakr u Kalagongu: Japanci ubili oko 600 seljana u burmanskom selu.
  • 9. 7. - Rezolucija Oblasne narodne skupštineKosmeta o priključenju Kosova i Metohije federalnojSrbiji (odobreno na Trećem zasedanjuAVNOJ-a).
  • 9. 7. - U Beogradu izjavljuju da je UNRRA-ina kvota hrane za Jugoslaviju smanjena na šestinu potrebne. (NYT)
  • 9. 7. - Utvrđene granice zona uokupiranoj Austriji - Britanci drže Korušku i Štajersku, Sovjeti Gradišće itd.
  • 10 - 25. 7. - Augustówska racija: sovjetske snage hvataju oko 2.000 antikomunista na severoistoku Poljske, od čega je 600 nestalo.
  • 11. 7. -Fadil Hoxha je prvi predsednik Skupštine Autononomne Kosovsko-metohijske oblasti (1945-53. i 1967-69).
  • 15. 7. - RaspuštenoBalkansko ratno vazduhoplovstvo.
  • 15. 7. - Zvanični početak radaLuke Ploče.
  • jul - Veliki skok cena u Srbiji usled špekulacija (NYT piše da su "prerogativ vlade ekonomski i politički haos"; retorika je demokratska, sprovedba represivna; svi neistomišljenici su žigosani kao fašisti).
  • 16. 7. -Triniti test - prva detonacija atomske bombe, sa 6 kgplutonijuma, izvedena kodAlamogordo, New Mexico - snaga 19-20 kilotona.
Nova "Velika trojka" uPotsdamu:Attlee,Truman,Staljin
  • 17. 7. -2. 8. -Potsdamska konferencija o posleratnoj budućnosti Evrope. Predstavnici zemalja pobednica u Drugom svetskom ratu.SSSR-a,SAD iVelike Britanije,Staljin,Truman iČerčil, kojeg je 28. jula zamenio novi šef britanske vlade Klement Atli, doneli su odluku o demilitarizaciji i denacifikaciji Nemačke i dogovorili su se o teritorijalnim promenama u istočnoj Evropi.
  • 18. 7. - Nota vlade DFJ saveznicima povodom progona Makedonaca u Grčkoj.
  • 19. 7. - Čerčil u Potsdamu: "Tito je nametnuo striktnu partijsku organizaciju sa policijskom kontrolom i štampu tako strogo kontrolisanu kao u fašističkoj zemlji. Jugoslavija ni u kom slučaju nije opravdala nade koje smo imali u Jalti".
  • 19. 7. - Suočen s unutrašnjim političkim razdorom, skandalima i ubistvima, predsednikKolumbijeAlfonso López Pumarejo daje ostavku
  • 23. 7. - Generalni direktor UNRRAHerbert H. Lehman u poseti Beogradu - Tito zahvaljuje na pomoći.
  • 24 -25. 7. -ZAVNO Hrvatske na četvrtom zasjedanju postaje Narodni sabor Hrvatske.
  • 25. 7. - Nota vlade DFJ predsedniku Trumanu povodom promena u civilnoj upravi uJulijskoj krajini.
  • 26. 7. - Čerčilova ostavka, Clement Attlee je novi britanski premijer.
  • 26. 7. - Potsdamska deklaracija zahteva bezuslovnu japansku kapitulaciju, inače sledi potpuno uništenje.
  • 28. 7. - BombarderB-25 udario uEmpire State Building, 14 mrtvih.
  • 28. 7. -José Bustamante y Rivero je novi predsednikPerua (do 1948), pokušava da stvori demokratičniju vladu.
  • 30. 7. - Torpedovana teška krstaricaUSS Indianapolis: 900 mornara završilo u moru i četiri dana čekaju spas, dve trećine nije preživelo (pored oko 300 koji su potonuli s brodom).
  • 31. 7. - Predlog Skupštine izaslanika naroda Vojvodine da seVojvodina pripoji federalnoj Srbiji (prihvaćen na Trećem zasedanjuAVNOJ-a).
  • 31. 7. - Masakr Nemaca uUsti nad Labem.

Avgust/August/Kolovoz

[uredi |uredi kod]
  • 4. 8. -The Thing: sovjetski pioniri poklonili rezbareni grb američkom ambasadoru u Moskvi, u kome se nalazio endovibrator, prislušna sprava koju je kreiraoLéon Theremin (otkrivena 1952).
  • 5. 8. - AVNOJ usvaja amnestiju, osim za ustaše i druge ratne zločince (NYT).
  • 5 -7. 8. - Osnivački kongresNarodnog fronta Jugoslavije (ranije Jedinstveni narodnooslobodilački front - JNOF), organizacije kroz koju KPJ izražava svoj program.Titov govor u kome odbacuje monarhiju i zapadne tipove demokratije ("nema povratka na staro").
Atomska bomba
III zasedanje AVNOJ/Privremena skupština DFJ
  • 10 -26. 8. - Zaseda Privremena skupština DFJ. Između ostalog, usvojen zakon o biračkim spiskovima; prema uredbi (11. 8.?) pravo glasa imaju žene i omladina starija od 18 godina.
  • 10. 8. - Milan Grol u Skupštini: "...još postoje tendencije da se fašizam i reakcija identifikuju sa normalnim razlikama u slobodi mišljenja..."
  • 11. 8. - Sovjetska invazija južnog Sahalina (završena 25. 8.).
  • 11. 8. - Krakówski pogrom: masovno premlaćivanje Jevreja podstaknuto glasinama.
  • 12. 8. - Na prijemu za strane dopisnike, Tito poriče da je zemlja na putu komunističkog režima (NYT).
  • 14. 8. - CarHirohito prihvata odredbe Potsdamske deklaracije o bezuslovnoj kapitulacijiJapana i snima obraćanje narodu, emitovano sutradan. Ove noći dolazi do incidenta Kyūjō, pokušaja vojnog udara kako bi se sprečila kapitulacija (→Dan pobede nad Japanom).
  • 15. 8. - OslobođenjeKoreje od japanske vlasti.
  • 15. 8. -Philippe Pétain osuđen na smrt za izdaju, što predsednik privremene vlade De Gaulle menja u doživotni zatvor (umire 1951).
  • 17. 8. -Indonezija Pogurani od mlađih nacionalista,Sukarno iMohammad Hatta proglašavaju nezavisnostIndonezije odHolandije, što će ovi priznati1949. nakon oružanih sukoba. Prva fazaIndonežanske nacionalne revolucije, nasilna i haotična, naziva seBersiap.
  • 17. 8. - U Engleskoj objavljenaOrwellova "Životinjska farma".
  • 18. 8. -Medalja za pobedu nad Japanom Sovjetska invazija Kurilskih ostrva (dovršena 1. 9.).
  • 18. 8. - Narednik Anthony J. Marchione je poslednji Amerikanac poginuo u ovom ratu, tokom izviđačkog leta iznad Tokija.
  • 19. 8. - Milan Grol napustio Privremenu vladu DFJ, navodeći nedemokratske metode i upotrebu terora od straneOZNA-e.
  • 19. 8. - Avgustovska revolucija u Vijetnamu:Hồ Chí Minh-ov Viet Minh stavioHanoi pod kontrolu.
  • 19. 8. - Sovjeti zarobiliPu Yia u Mukdenu.
  • 21. 8. - "Kraljevski štrajk" u Rumuniji: kraljMihai odbija potpisivati vladine uredbe (do januara).
  • 23. 8. - Privremena Narodna skupština Demokratske Federativne Jugoslavije donela je Zakon o agrarnoj reformi i kolonizaciji, kojim je oduzet višak zemlje i poljoprivredne imovine zemljoposednicima, crkvama i manastirima i nezemljoradnicima (→Agrarna reforma u drugoj Jugoslaviji).
  • 24. 8. - DF Jugoslavija ratifikovala Povelju UN i Statut Međunarodnog suda pravde.
  • 24. 8. - Incident u Matsue: grupa disidenata napada objekte u gradu, pokušavajući da spreče kapitulaciju Japana.
  • 24. 8. - Sovjeti uPjongjangu.
  • 25. 8. - Vijetnamski carBảo Đại abdicira (biće šef države 1949-55).
  • 26. 8. ? - Rezolucija o teritorijalnim pravima Jugoslavije na krajeve koji su posle Prvog svetskog rata priključeni Italiji:Slovenačko primorje,Beneška Slovenija,Trst,Istra,Rijeka,Zadar i ostrvaLastovo iPalagruža.
  • 27. 8. - NYT izveštava da je francuskom ambasadoru u Beogradu naloženo da "najhitnije protestuje" zbog nacionalizacije borskih rudnika bakra bez nadoknade.
  • 28. 8. - PočinjeOkupacija Japana: prethodnica se iskrcala u Atsugiju.
  • 28. 8. -Kineski građanski rat:Chiang Kai-shek iMao Zedong započinju mirovne pregovore u Čungkingu (sporazum u oktobru).
  • 30. 8. - KonstituiranoSavezničko nadzorno vijeće u Njemačkoj (Sovjeti ga napustili 1948).
  • 30. 8. - Britanci se vraćaju uHong Kong (do 1997).
  • 31. 8. -Douglas MacArthur uspostavlja Komandu savezničkih sila u Tokiju - upravlja Japanom preko cara do 1949.
  • 31. 8. - Izbori za Ustavotvornu skupštinu u DFJ zakazani za 11. novembar.

Septembar/Rujan

[uredi |uredi kod]
  • 1. 9. - Skupština Srbije usvojila je Zakon o administrativnoj podeli Srbije, čime su uspostavljeni Autonomna pokrajina Vojvodina i Autonomna Kosovsko-metohijska oblast.
Kapitulacija Japana: japanska delegacija
  • 2. 9. -Medalja pobede u II sv. ratu (SAD)Kapitulacija Japana potpisana u Tokijskom zalivu, čime je i Drugi svetski rat praktično završen.Okupacija Japana traje do1952.
  • 2. 9. - Proglašena je Demokratska Republika Vijetnam sa predsednikomHo Ši Minom →Sjeverni Vijetnam.
  • 5. 9. - PočeciHladnog rata: sovjetski šifrant u ambasadi u KanadiIgor Guzenko prebegao sa dokumentima o špijuniranju.
  • 7. 9. - Saveznička vojna parada u Berlinu.
  • 8. 9. - TrupeSAD iskrcale se na kraju Drugog svetskog rata uJužnoj Koreji, sovjetske od Japana preuzele Severnu Koreju, a 38. paralela postala linija podele dve korejske države.
  • 9. 9. - Maršal Tito odlikovan sovjetskimOrdenom pobede, jedan je od petorice odlikovanih stranaca.
  • 9. 9. - Japanske trupe u Kini se formalno predale u 9 sati.
  • 9. 9. - Amerikanci uSeulu.
  • 9. 9. - Umesto japanske marioneteMengjiang, osnovana Narodna republika Unutrašnje Mongolije - Kineska KP naređuje raspuštanje u novembru.
SovjetskiOrden pobede
  • 10. 9. -Vidkun Kvisling šef marionetske norveške vlade (1942-45) proglašen je krivim za izdaju i osuđen na smrt zbog saradnje sa nacističkom Nemačkom u Drugom svetskom ratu.
  • 11. 9. - Uhapšen gen.Hideki Tojo - pokušao je samoubistvo kada su američki vojnici stigli pred njegovu kuću.
  • 12. 9. - Japanska vojska u Singapuru se formalno predala Britancima.
  • 12. 9. - U Seulu proglašenaNarodna Republika Koreja - na jugu je zabranjena od američkih vlasti, na severu je kooptirana u novi režim.
  • 13. 9. - Britanci stižu u Sajgon, s njima se vraćaju i Francuzi, dok Indokinu severno od 16. paralele preuzimaju nacionalistički Kinezi (do juna 1946).
  • 13 -19. 9. - Suđenje generalima NDH u Beogradu.
  • 14. 9. - Počinjekolonizacija u Vojvodini: oko 80 porodica iz Bosanske krajine stiglo u banatsko seloČestereg.
  • 16. 9. - UWhite Sands lansiranaWAC Corporal, prva američka sondažna raketa. Na poligon od jula pristižu i delovi nemačke raketeV-2, stižu i nemački naučnici.
  • 17. 9. - Britanci počinjuBelsenski procesJosefu Krameru i grupi od 44 SS-ovca zaposlenih u konc-logorima - javnost saznaje za razmere zločina.
  • 18. 9. - Od tajfuna Makurazaki stradalo nekoliko hiljada ljudi u Japanu.
  • 18. 9. - SSSR podržava Jugoslaviju u Tršćanskom pitanju, traži upravu u Tripolitaniji.
  • 19. 9. - U Beogradu izvešteno da jeIvan Šubašić bolestan, po drugim izveštajima, on je u kućnom pritvoru (NYT).
  • 20. 9. - Pastirsko pismo rimokatoličke crkve u Hrvatskoj: osuđena nova vlast zbog presuda katoličkim vernicima i svećenicima (osuđenim kao ustaše i njihovi saradnici), zbog odvajanja crkve od države i agrarne reforme.
  • 20. 9. - Zakon Kontrolnog vijeća br. 1 - Opoziv nacističkih zakona u Njemačkoj.
  • 20. 9. - Sveindijski kongres i njegovi lideriMahatma Gandi iPandit Nehru odbacili britanski predlog o samoupravi i zatražili punu nezavisnost Indije.
  • 22. 9. - Kardelj predlaže u Londonu, na zasedanju Saveta ministara ino. poslova velikih sila, da Trst bude grad-država u okviru jugoslovenske federacije.
  • 23. 9. - Francuzi preuzimaju civilnu kontrolu u Sajgonu (trupe stižu 3. oktobra), dok se na severu Vijetnama nalaze kineski nacionalisti.

Oktobar/Listopad

[uredi |uredi kod]
  • 1. 10. -Državna komisija za utvrđivanje zločina optužuje kralja Petra II i emigrantsku vladu za vojne aktivnosti u službi Nemaca. (NYT)
  • 2. 10. - Štampan prvi broj lista "Narodna Armija".
  • 2. 10. -George S. Patton smenjen s komande Treće armije nakon negativnih komentara o denacifikaciji.
  • 4. 10. -OsnovanFK Partizan.
  • 5. 10. -Korenica postaje Titova - prvo mesto nazvano po Titu.
  • 5. 10. - Crni petak u Holivudu: šestomesečni štrajk scenskih radnika se pretvara u nerede.
  • 6. 10. - Početak "Jarčeve kletve":Chicago Cubs će tek 2016. osvojiti prvenstvo.
  • 9. 10. -Višijevski premijer FrancuskePierre Laval osuđen na smrt, pogubljen 15. 10..
  • 10. 10. - Nacistička partija raspuštena po naređenju Kontrolnog vijeća.
  • 10. 10. - Sporazum od duplog desetog: priznata legitimnost Kuomintangove vlade, i KP Kine kao legitimna opoziciona partija. Shangdanška kampanja se okončava dva dana kasnije komunističkom pobedom u provinciji Shanxi.
  • 11. 10. - Ministar ino. poslova DFJIvan Šubašić dao ostavku - Tito ga optužuje da je pomagao domaćoj reakciji i spoljnim neprijateljima. (NYT)
  • 12. 10. -Laos Nacionalistički pokretLao Issara formira vladuLaosa, zbacuju kraljaSisavang Vonga koji je veran Francuzima - ovi se vraćaju sledeće godine.
Kim Il-sung
  • 13. 10. - Osnovan Severnokorejski biro Komunističke partije Koreje -Kim Il-sung dolazi na čelo u decembru (po zvaničnoj severnokorejskoj istoriji, datum je 10. 10., Dan osnivanja Partije, a Kim Il-sung je bio na čelu od početka).
  • 14. 10. - Britanci preuzimajuSemarang na Javi, nacionalisti masakrirali zarobljene Japance, a ovi Indonežane.
  • 16. 10. - OsnovanaOrganizacija za prehranu i poljoprivredu UN (FAO), sa osnovnim ciljem podizanja nivoa ishrane i poboljšanja životnog standarda. Ovaj datum je od 1979. Svetski dan hrane.
  • 17. 10. - "Dan lojalnosti" uArgentini:Juan Perón je pre nekoliko dana lišen svih funkcija i uhapšen, ali su masovne demonstracije iznudile njegovo oslobađanje, nakon čega najavljuje kandidaturu za predsednika. U organizaciji učestvuje i njegova partnerkaEva Duarte s kojom se ženi 22. 10. (→Peronizam).
  • 18. 10. -Državni udar u Venezueli: vojska i narod zbacili diktatoraAngaritu, sledi demokratski periodEl Trienio Adeco - predsednikRómulo Betancourt (1945-48. i 1959-64), "Otac venecuelanske demokratije".
  • 18. 10. - Izveštava se o koncentrisanju vojske na jugu Jugoslavije, prema Grčkoj. (NYT)
  • 20. 10. -Marija Radić,Stjepanova udovica, izdala opozicioni "Narodni glas" (odmah zabranjen).
  • 21. 10. - Izbori za skupštinu u Francuskoj, koja će doneti i novi ustav: velika većina za vladajuću De Gaullovu tripartitnu alijansu komunista, narodnih republikanaca i socijalista. Prvi put su glasale žene.
Svet 1945
  • 24. 10. - Stupanjen na snaguPovelje Ujedinjenih naroda, osnovana je i organizacijaUjedinjenih naroda. Osnovan jeMeđunarodni sud pravde.
  • 25. 10. -Tajvan je poslije 50 godina vraćen Kini (nacionalistička Republika Kina).
  • 25. 10. -Benešovi dekreti: 108/1945, o konfiskaciji neprijateljske imovine i Fondu za nacionalnu obnovu.
  • 26. 10. - U Jugoslaviji donesen Zakon o konačnoj likvidaciji zemljoradničkih dugova.
  • 27. 10. - Jugoslovenska privremena vlada odlučila da demobiliše vojnike starije od 23 godine. Britanski ministar ino. poslova Ernest Bevin je baš juče izrazio zabrinutost zbog brojnosti jugoslovnske armije od "400 - 600 hiljada". (NYT)
  • 27. 10. -20. 11. -Bitka za Surabayu je najveća bitka Indonežanske revolucije: Britanci pobedili indonežanske nacionaliste, ali ovi ostvaruju psihološki uspeh.
  • 29. 10. - Osnovan Savez novinara Jugoslavije.
  • 29. 10. - Brazilski predsednikGetúlio Vargas prinuđen na ostavku posle 15 godina vlasti - demokratija će se vratiti u viduDruge Brazilske Republike (Vargas se vraća 1951-54).
  • 30. 10. - Jedinstvena Indija ulazi u UN (nezavisnost i podela 1947.).

Novembar/Studeni

[uredi |uredi kod]
  • 1. 11. -Noć vlakova: židovski otpor organizira protiv Britanaca sabotažuPalestinskih željeznica.
  • 2. 11. - Vlada DFJ traži ispravku granice prema Austriji.
  • 2. 11. - Balfourov dan: antijevrejski neredi u Egiptu, napadnuti su i hrišćanski objekti - 5 mrtvih.
  • novembar - Dovršen železnički most preko Save u Beogradu.
  • novembar - Univerziteti u Beogradu, Zagrebu i Ljubljani obnavljaju rad.
  • 4. 11. - Izbori uMađarskoj: Sitnoposednici 57%, socijal-demokrati 17,4%, komunisti 17% (ali po predizbornom sporazumu, ostaje koalicija, →taktika salame).
  • 5. 11. - Neredi u Trstu između Italijana i Jugoslovena, 1 poginuo, više ranjenih. (NYT)
  • 5. 11. - Jugoslovenski predstavnik pri obrazovnoj konferenciji UN u LondonuLjubo Leontić izjavljuje da se balkanske nacije protive upotrebi u blokovima ili "sanitarnom kordonu". (NYT)
  • 5 - 7. 11. - Antijevrejski neredi u Tripolitaniji, ubijeno ih je preko 140.
  • 10. 11. - Britanci započinju napredovanje uSurabaji, suočeni sa jakim otporom - danas Dan heroja u Indoneziji.
  • 11. 11. -Izbori za jugoslovensku Ustavotvornu skupštinu (Savezna skupština i Skupština naroda), koje opozicija bojkotuje (poznati po trećoj, "ćoravoj", kutiji bez liste). U atmosferi prinude veliki odziv i velika većina za listuNarodnog fronta.
  • 13. 11. -Charles de Gaulle na čelu privremene vladeFrancuske.
  • 14. 11. - Jevrejski neredi u Tel Avivu - nezadovoljni su britanskom izjavom o američko-britanskoj komisiji za pitanje Palestine.
  • 15. 11. - Nalaz Zemaljske komisije za utvrđivanje zlo­čina okupatora i njihovih pomagača br. 4547/45: u sistemu logora Jasenovac ubijeno 500-600 hiljada ljudi.
  • 15. 11. - SitnoposednikZoltán Tildy je predsednik mađarske vlade.
  • 15. 11. - Kineski nacionalisti započinju ofanzivu protiv komunista na severu Kine.
  • 16. 11. -Hladni rat: SAD dovode 88 nemačkih naučnika kako bi pomogli razvojraketne tehnologije.
  • 18. 11. - Izbori uBugarskoj: (komunistički)Otadžbinski front zvanično dobio 88% glasova (izbori su trebali biti održani u avgustu, ali su odloženi zbog anglo-američkog pritiska).
  • 18. 11. -Autonomna Republika Azerbejdžan: komunisti stavljaju ovu iransku provinciju pod kontrolu (do decembra 1946, →Iranska kriza).
AmblemFNRJ

Decembar/Prosinac

[uredi |uredi kod]
  • 1. 12. - Vladi maršala Tita jednoglasno potvrđeno poverenje,Ivan Ribar je predsednik Prezidijuma Ustavotvorne skupštine.
  • 2. 12. - Izbori za konstituantu u Albaniji, jedina lista je Demokratskog fronta, pod komunističkom kontrolom, zvanično dobija 93,2% glasova.
  • 2. 12. - Nacionalizacija banaka u Francuskoj.
  • 2. 12. - Izbori u Brazilu: maršalEurico Gaspar Dutra će biti prvi predsednikDruge Brazilske Republike (1946-51).
  • 2. 12. - Afera Cumbok na severuAceha: sukob između uleme koja podržava nezavisnost Indonezije i plemstva koje je za Holanđane - aristokratija je poražena do januara, mnogi su ubijeni.
  • 5. 12. -Let 19: pet američkih vojnih aviona nestalo kodFloride - doprinos mitu oBermudskom trouglu.
  • 10. 12. - DemohrišćaninAlcide De Gasperi je premijer Italije (do 1953).
  • 11. 12. -Dragoljub Jovanović u ustavnom odboru kritikuje etatizaciju i povećani broj službenika.
  • 14. 12. - Jugoslovenska vlada traži od Britanaca izručenje Nedića, Pavelića i Rupnika. (NYT)
  • 14 - 20. 12. - Sovjetske novine ističuteritorijalne pretenzije SSSR prema Turskoj
  • decembar - Izbori za oba doma legislature Britanske Indije: od 102 mesta, Indijski kongres uzima 59 a Sveindijska muslimanska liga 30 (ujedinjeni glasovi muslimana, podstrek zapodelu). Sledeći izbori održani 1951. u Indiji, odn. 1970. u Pakistanu.
  • 15. 12. - UMahabadu u Iranu proglašena Kurdska narodna vlada, sledećeg meseca irepublika.
  • 16 -26. 12. - Sastanak ministara ino-poslova Velike trojke u Moskvi.
  • 20. 12. -Karl Renner izabran za prvog predsednika austrijske Druge republike, kancelar jeLeopold Figl.
  • 21. 12. - GeneralGeorge S. Patton umro od posledica saobraćajne nesreće 9. 12..
  • 22. 12. - Britanska vlada priznala FNRJ. Takođe i vlada SAD, uz prigovore o načinu sprovođenja izbora i zbog kršenja ljudskih prava.
  • 24. 12. - V.d. patrijarha SPC Josif izjavljuje da se neće protiviti separaciji države i crkve. (NYT)
  • 26. 12. - Kreirane valuteCFA franak iCFP franak, za francuske kolonije u Africi odn. na Pacifiku.
  • 27. 12. - Predstavnici 28 zemalja (među kojima i Jugoslavije) potpisali dokumenteBretton Woods-kog sistema: nastajuMeđunarodni monetarni fond iSvjetska banka.
  • 27. 12. - Teroristički napadi na britanske baze uPalestini.
  • 31. 12. - Francuska priznala jugoslovensku vladu. (NYT 1. 1. '46)

Kroz godinu

[uredi |uredi kod]

1945. u temama

[uredi |uredi kod]

Književnost

[uredi |uredi kod]

Rukovodstvo zemlje (vlada u izbeglištvu, DFJ,FNRJ):

Rođenja

[uredi |uredi kod]

Januar/Siječanj – Mart/Ožujak

[uredi |uredi kod]

April/Travanj – Jun/Lipanj

[uredi |uredi kod]

Jul/Srpanj – Septembar/Rujan

[uredi |uredi kod]

Oktobar/Listopad – Decembar/Prosinac

[uredi |uredi kod]

Smrti

[uredi |uredi kod]

Januar/Siječanj – Februar/Veljača

[uredi |uredi kod]

Mart/Ožujak – April/Travanj

[uredi |uredi kod]

Maj/Svibanj – Jun/Lipanj

[uredi |uredi kod]

Jul/Srpanj – Avgust/Kolovoz

[uredi |uredi kod]

Septembar/Rujan – Oktobar/Listopad

[uredi |uredi kod]

Novembar/Studeni – Decembar/Prosinac

[uredi |uredi kod]

Kroz godinu

[uredi |uredi kod]

Nobelove nagrade

[uredi |uredi kod]

Povezano

[uredi |uredi kod]

Literatura/Spoljne veze

[uredi |uredi kod]

Vanjske veze

[uredi |uredi kod]
  1. ↑"Archbishop Cardinal Stepinac", 29 May 1958. HU OSA 300-8-3-9248
Izvor:https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=1945.&oldid=42510568
Kategorije:
[8]ページ先頭
©2009-2025 Movatter.jp