19. 1. - UmroBranislav Nušić, pored njegovog odra u Narodnom pozorištu sutradan prolazi "15.000" Beograđana.
19. 1. - Najjače bombardovanje Barselone ovog meseca, preko 170 mrtvih.
21. 1. - Dekret o reviziji državljanstva Jevreja u Rumuniji, tvrdi se da ih ima 250-500 hiljada "nelegalnih"[4].
23. 1. - Prva predstava dečijeg "Rodinog pozorišta" u Beogradu.
25. 1. - Uveče i tokom noći u većem delu Evrope, uključujući Jugoslaviju, videla se jaka krvavocrvenapolarna svjetlost[5], sujeverni to već smatraju predznakom rata i velike nesreće[6], a neki katolici povezuju pojavu sa proročanstvom iz Fatime.
6. 2. - Slučaj Butenko: sovjetski diplomata u Rumuniji Fjodor Butenko nestao iz Bukurešta - SSSR optužuje Rumuniju za ubistvo, mada se Butenko kasnije javio iz Italije kao prebeg. Ovim se otežava položaj Čehoslovačke, jer bi SSSR mogao uputiti pomoć samo preko Rumunije.[7]
6. 2. - Sovjetski dirižablSSSR-V6 Osoaviahim udario u brdo, na putu da pomognePapanjinovoj arktičkoj ekspediciji - stradalo 13 od 19 ljudi.
8. 2. - Nakon što je vlada odustala od Konkordata, Sveti arhijerejski sinodSPC ukinuo sankcije političarimapovodom izglasavanja istog1937. Istog dana je donesen Kraljevski ukaz kojim je objavljena amnestija i obustava progona protivnika Konkordata.[8]
8. 2. - Železara Zenica isporučila prvu pošiljku domaćih železničkih šina normalnog koloseka - 20 vagona šina za prugu Vršac-Pančevo.
10. 2. - Prva predstava dečijeg Rodinog pozorišta u Beogradu (navodno nazvano po rodi koja je krajem prošle godine sletela na Paviljon "Cvijeta Zuzorić"[9]).
5. 3. - Nemački teniserGottfried von Cramm uhapšen po optužbi za homoseksualnost.
5 -6. 3. -Bitka kod rta Palos je najveća pomorska bitka Španskog rata i pobeda republikanaca, ali od male vrednosti. Nacionalistička krstaricaBaleares potonula sa preko 700 ljudi, uključujući admirala Vierna Belanda.
8. 3. - Dekretom francuske vlade, arapski jezik proglašen za strani uAlžiru.
Glasački listić na austrijskom plebiscitu
9. 3. - Austrijski kancelar Šušnik najavio za 13. mart plebiscit o nezavisnosti Austrije; pravo glasa imaju stariji od 24 godine, što je nepovoljno za naciste.
13. 3. -Léon Blum ponovo postaje premijer Francuske, na manje od mesec dana - obećava pomoć Čehoslovačkoj, šalje opremu republikanskoj vladi u Španiji.
13. 3. -Rusifikacija: ruski jezik postaje obavezan predmet u svim neruskim školama u SSSR.
4. 4. - Počinje Bitka na Segreu, niz okršaja do januara, republikanci zadržavaju nacionalističko nadiranje u Kataloniji. To obuhvata Balaguersku ofanzivu (april-maj), neuspešnu republikansku ofanzivu.
10. 4. -Édouard Daladier po treći put francuski premijer (do 1940), ministar inostranih poslova jeGeorges Bonnet, zastupnikappeasement-a i "svetog egoizma". Daladier dobija vanredna ovlašćenja 13-tog za rešenje valutnog problema i štrajkova.
10. 4. - Jednopartijski izbori za Rajhstag uvećane Nemačke i referendum o priključenju Austrije.
11. 4. -Jackie Coogan tužio majku i očuha koji su potrošili skoro sav novac koji je zaradio kao dete glumac.
14. 4. -Kontekst Zimskog rata: počinju sovjetsko-finski pregovori o stvaranju tampon-zone za zaštitu Lenjingrada u slučaju nemačko-sovjetskog rata.
15. 4. - Tokom Aragonske ofanzive, španski Nacionalisti izbili na Sredozemno more, čime je Katalonija odsečena od ostatka Republike.
16. 4. - U Rimu zaključeniUskršnji sporazumi između Britanije i Italije - priznata italijanska okupacija Etiopije u zamenu za povlačenje Italijana iz Španije nakon rata.
14. 5. - Mussolinijev govor u Đenovi:Streza je mrtva, Italija se drži Osovine.
15. 5. - Meksička država San Luis Potosi proglasila neustavnom vladu preds. Cardenasa - pobunu predvodi Saturnino Cedillo.[18]
maj - U Zenici je puštena u rad i četvrtaSimens-Martenova peć, najveća, kapaciteta 30.000 tona (prethodne tri ukupno 50.000).[19]
maj - "Lovćen" je plovio međubalkanskom turističkom linijom Sušak - Konstanca.[20]
maj - "Majska provala" na Tehničkom fakultetu u Beogradu, zaplenjen komunistički štampani materijal,[21] uhapšeno mnogo studenata (među kojimaRifat Burdžević).
26. 5. - Hitler polaže kamen-temeljac fabrikeVolkswagen u selu Fallersleben u donjoj Saksoniji.
28. 5. - Na Beogradskom sajmištu otvorena Prva međunarodna vazduhoplovna izložba, narednih dana je postavljena i kula za skakanje padobranom. Izložbu je posetila i nemačka bombarderska grupa na čelu sa gen.Försterom.[22]
28. 5. - Hitler drži konferenciju sa generalima: naređuje pojačanje snage vojske i vazduhoplovstva i gradnju fortifikacija na francuskoj granici.
9. 6. - U Sarajevu ustoličen novireis-ul-ulemaFehim Spaho. Istog dana je izvedena prva proba motornog voza, zvanog "Ludi Sarajlija", koji je mestimično dostizao brzinu 74 km/h.
24. 6. - Vlada KJ donela uredbu o osnivanju akcionarskog društva "Jugoslovenski čelik" s kapitalom od 600 miliona dinara - udruženi rudnici u Zenici, Brezi i Ljubiji sa železarom u Zenici (osnovano u Sarajevu 31. jula[25]).
25. 6. -Douglas Hyde je prvi predsednikIrske (mada još uvek nije formalno proglašena za republiku).
25. 6. - Propisano osmočasovno radno vreme na jugoslovenskim trgovačkim pomorskim brodovima.[26]
1. 7. - OsnovanStadt des KdF-Wagens bei Fallersleben, naselje za radnike Volkswagena, od 1945.Wolfsburg.
2. 7. - Osvećena nova fabrika za elektrolizu bakra u Boru. Istog dana objavljeno da je vlada KJ donela uredbu o podizanju topionice olova u Zvečanu i cinka u Šapcu - nije dozvoljen izvoz rude ni koncentrata olova a cinka ograničeno.[27]
2. 7. - Masakr na brodu "Rad" u Antverpenu: mornar ubio zapovednika i još trojicu i ranio dvojicu.
3. 7. - Britanska parna lokomotivaMallard postavila svetski rekord - 202 km/h.
3. 7. - Francuzi postavili garnizon naParacelskim ostrvima istočno od Vijetnama.
5. 7. - Premijer Stojadinović pustio u rad hidrocentralu "Sveti Andrej" na Treski, snage 4,4 MW.
16. 7. - Japan objavio da se odričeOlimpijade 1940 u Tokiju, zatim dodeljene Helsinkiju.
18. 7. -Douglas Corrigan preleteo Atlantik do Irske - poleteo iz Njujorka i navodno greškom krenuo na istok umesto na zapad u Kaliforniju, zbog čega je dobio nadimakWrong Way Corrigan.
20. 7. - Počeo redovan saobraćaj motornim vozovima uskotračnom prugom Beograd-Dubrovnik - 16,5 sati po redu vožnje[28][29] umesto 24 (skupi su i poluprazni,[30] ukinuti maja 1940.[31]).
21. 7. - U Buenos Airesu potpisan mir između Bolivije i Paragvaja, nakonRata za Čako 1932-35:Paragvaj dobija 3/4 tj. 52.000 kv.km severnogČaka (očekivana nafta je otkrivena tek 2012).
22. 7. - Poljski avion Lockheed 14-H Super Electra pao u Rumuniji - 14 mrtvih.
23. 7. - Španski republikanci zaustavili na liniji XYZ nacionalističko napredovanje kaValensiji, republikanskoj prestonici.
23. 7. - Prva međunarodna utakmica ženskoga nogometa u Zagrebu, došle gošće iz Češke.[32][33]
24. 7. - Dvokrilac pao na aeromitingu blizu Bogote, ukupno 53 mrtvih.
25. 7. - Republikanci započinju za njih katastrofalnuBitku na Ebru, najdužu bitku Španskog građanskog rata (do novembra).
3. 8. - BritanskaRuncimanova misija stigla u Prag radi posredovanja između čehoslovačke vlade i partije sudetskih Nemaca - vrši veći pritisak na vladu.
8. 8. - Počela gradnja uskotračne pruge Banja Luka - Tuzla - Valjevo - Beograd, počevši od deonice Banja Luka - Čelinac.[36]
14. 8. -Vlatko Maček došao u Beograd na razgovore sa šefovima Udružene opozicije, pozdravljen je od mase Beograđana.
17. 8. - Po Hitlerovom dekretu,SS-Verfügungstruppe (dispozicione trupeSS) nisu deo ni vojske ni policije, već su na raspolaganju Fireru (od 1940.Waffen-SS).
18. 8. - Načelnik nemačkog generalštaba gen.Ludwig Beck daje ostavku jer se ne slaže sa otvaranjem rata protiv Čehoslovačke - ali Hitler je pridobio ostale generale; novi načelnik je gen.Franz Halder.
21. 8. - Dimitrije Ljotić povređen na konferenciji u Preljini kod Čačka, dva seljaka ranjena vatrenim oružjem.
22. 8. -Bledski sporazum između Mađarske i zemaljaMale Antante (Čehoslovačka, Rumunija, Jugoslavija): Mađarskoj je dozvoljeno ponovno naoružavanje.
22. - 25. 8. - Mađarski regentMiklós Horthy u poseti Nemačkoj, prisustvuje reviji ratne mornarice kod Kila i velikoj paradi u Berlinu.
22. 9. - GeneralJan Syrovy čehoslovački premijer nakon ostavkeMilana Hodže. U razgovoru sa Čemberlenom, Hitler traži okupaciju Sudeta do 1. oktobra; Čemberlen se privremeno predomislio, Česima savetuje mobilizaciju.
23. 9. - Mobilizacija čehoslovačke armije; Poljska gomila vojsku na čehoslovačkoj granici - SSSR ih upozorava da ne napadaju.
24. 9. - U 01:30 Čemberlen i Hitler završavaju razgovore o Sudetima, prihvatanjem Hitlerovih zahteva (Godesberg Memorandum), što u početku svi ostali odbijaju.
2. 11. - PrvaBečka arbitraža - jug Slovačke i jugozapad Karpato-Ukrajine dodeljeni Mađarskoj (mađarske trupe prelaze Dunav 5. 11.).
7. 11. - Poljski JevrejinHerschel Grynszpan, čija je porodica nedavno proterana iz Nemačke, smrtno ranio trećeg sekretara nemačke ambasade u ParizuErnsta vom Ratha - umire dva dana kasnije.
8. 11. - UŠapcu otvorena hemijska industrija "Zorka", preseljena iz Subotice.
9./10. 11. -Kristalna noć uNjemačkoj: uništavanje jevrejskih lokala i sinagoga, nasilje prema Jevrejima uz veći broj mrtvih, u organizaciji nacista, predstavljeno kao spontana reakcija. Jevrejima će biti nametnuta kolektivna kazna od milijardu maraka, donesene nove zabrane i ograničenja.
12. 11. - Francuski ministar finansijaPaul Reynaud uvodi niz zakona koji trebaju povećati francusku produktivnost - poništava se većina ekonomskih i socijalnih zakonaNarodnog fronta.
27. 11. - Sukob grupe pristalica HSS i žandarmerijske patrole uPrimoštenu, četvoro (petoro) mrtvih.[41]
27. 11. - Bačene dve bombe u Temišvarskom pozorištu, četvoro mrtvih - Gvozdena garda celog meseca vodi kampanju terora protiv Jevreja u Banatu i južnoj Transilvaniji.[42]
30. 11. - Pokušaj generalnog štrajka u Francuskoj nije uspeo.
30. 11. - Zasedanje fašističkog parlamenta u Italiji, u "spontanim" manifestacijama se zahtevaju "Tunis, Džibuti, Korzika!" - dolazi do zategnutosti sa Francuskom i nereda u Tunisu.
1. 12. - U Zagrebu otvorenDom likovnih umjetnosti kralja Petra I. Velikoga Oslobodioca, poznat i kao Meštrovićev paviljon. Prva izložba je "Pola vijeka hrvatske umjetnosti", otvorena 18. prosinca. SlikarLjubo Babić je vodio kampanju protiv izložbe i paviljona.[44]
9/10. 12. - UStojniku kod Aranđelovca ubijen Miloje Ignjatijević Koreja, poslednji šumadijski hajduk.[45]
10. 12. - U Stokholmu dodeljene Nobelove nagrade;Enrico Fermi se ne vraća u Italiju, već odlazi u SAD aRichard Kuhn će dobiti nagradu tek posle rata, jer je zbog kontroverze okoCarla von Ossietzkog Nemcima zabranjeno da primaju Nobelove nagrade.
11. 12. -Parlamentarni izbori:StojadinovićevaJRZ 54,1 % glasova i 304 poslanika,Udružena opozicija (srpske i hrvatske opozicione stranke na čelu saVlatkom Mačekom) 44,9 % glasova i 68 poslanika,Ljotićev"Zbor" 1 % glasova, bez poslanika. Opozicija ostvarila uspeh u Savskoj i Primorskoj banovini, što vlast objašnjava "Mačekovim terorom".[46] JRZ je dobila većinu u 234 sreza, Udružena opozicija u 120 a Ljotić u dva.[47] U Valjevu ubijeni socijalista Miljko Korać i radnik Dragan Nikolić.[48]
11/12. 12. - Automobil naleteo na grupu seljaka u Batajnici, više stradalih, uključujući jednog putnika automobila koji je ustreljen.[49]
12. 12. - KnezPavle Karađorđević na naslovnoj strani američkog magazina "Time" (potpis: "If I only had more time!")
24/25. 12. - Sudar vozova na jugu rumunske Besarabije - 85 mrtvih, 320 povređenih.
28. 12. - Prekinuti diplomatski odnosi između Irana i Francuske, pod izgovorom satiričnih članaka (reč za "mačku" i "šaha" se izgovara "ša" na francuskom, obnovljeni u martu).
.jpg)
.jpg)