Movatterモバイル変換

ホーム

Prijeđi na sadržaj

1933.

Izvor: Wikipedija

Ovo je članak o godini 1933.

Milenijum:	2. milenijum
Vjekovi:	19. vijek –20. vijek –21. vijek
Decenija:	1900-e 1910-e 1920-e –1930-e – 1940-e 1950-e 1960-e
Godine:	1930 1931 1932 –1933 –1934 1935 1936

1933.. po kalendarima
Gregorijanski	1933.. (MCMXXXIII)
Ab urbe condita	2686.
Islamski	1351–1352.
Iranski	1311–1312.
Hebrejski	5693–5694.
Bizantski	7441–7442.
Koptski	1649–1650.
Hindu kalendari
•Vikram Samvat	1988–1989.
•Shaka Samvat	1855–1856.
•Kali Yuga	5034–5035.
Kineski
•Kontinualno	4569–4570.
•60 godina	Yin Voda P(ij)etao (od kineske Ng.)
Holocenski kalendar	11933.
p • r • u
Podrobnije:Kalendarska era

Godina1933 (MCMXXXIII) bila jeredovna godina koja počinje u nedjelju po gregorijanskom kalendaru.

1933:
1 •2 •3 •4 •5 •6 •7 •8 •9 •10 •11 •12
Rođenja •Smrti

Događaji

[uredi |uredi kod]

Januar/Siječanj

[uredi |uredi kod]

1. 1. - Zvanični početak drugogPetogodišnjeg plana u SSSR (zadaci određeni na kongresu SKP(b) sledeće godine).
1. 1. - UŠpanskoj Republici izbija drugi anarhistički ustanak. (→es Wiki).
1. 1. -Odbrana Velikog zida: Japanci i njihove marionete izMandžukua zauzimaju do maja kinesku provinciju Džehol (Žehe).
1. 1. - LiberalJuan Bautista Sacasa postaje predsednik Nikaragve, dan prepovlačenja američkih marinaca;Anastasio Somoza García postaje direktor nacionalne garde.
5. 1. - Počinje gradnja mostaGolden Gate u zalivu San Francisca (završen1937).
11 -12. 1. - Incident u Casas Viejasu u Andaluziji: Civilna i Napadačka garda brutalno guše anarhističku pobunu, 24 mrtvih.
15. 1. - PapaPio XI. proglasio Svetu godinu povodom 1900 godina Isusovog raspeća i uskrsnuća. Istog dana se navodno pojavilaGospa od Banneuxa u Belgiji.
januar -Harry Beck predstavio javnostitopološku mapu Londonskog metroa.
20. 1. - U Pragu prikazan film "Ekstaza", nailazi na cenzuru zbog scena sa golotinjom.
23. 1. - Ratifikovan Dvadeseti amandman naUstav SAD: počevši od1937, Dan inauguracije je20. jan/sij. umesto4. marta/ožujka.
28. 1. - Nemački kancelarKurt von Schleicher daje ostavku nakon što nije mogao dobiti diktatorska ovlašćenja od predsednika;Franz von Papen odbija mandat, što ostavlja otvoren put njegovom savezniku Adolfu Hitleru.
28. 1. -Choudhry Rahmat Ali objavljuje Pakistansku deklaraciju, predlaže samostalnu državuPakstan (kasnijePakistan) za muslimane uBritanskoj Indiji.

30. 1. -Machtergreifung:Adolf Hitler postaonjemačkim kancelarom u vladi sa konzervativnom većinom; nacisti su dobili unutrašnje poslove (Wilhelm Frick),Hermann Göring je ministar bez portfelja i v.d. pruski ministar policije - jurišnici mogu nekažnjeno napadati komuniste, socijaldemokrate ali i katoličku partiju Centrum tokom nove predizborne kampanje. Uveče parada pod bakljamaSmeđih košulja,SS-ovaca iČeličnih šlemova, slične se narednih večeri održavaju i u drugim gradovima.
30. 1. - Na radiju se prvi put javlja "Usamljeni rendžer".
31. 1. - LiderHSS Vladko Maček uhapšen zbogZagrebačkih punktacija (takođe, u intervjuu pariskim novinama izjavio da bi se Srbi i Hrvati trebali razdvojiti što je više moguće^[1]).

Februar/Veljača

[uredi |uredi kod]

1. 2. - Prošle godine izabrani gen.Tiburcio Carías Andino postaje predsednikHondurasa (do 1949), nakon što je morao suzbiti pobunu dela liberala.
1. 2. - U Nemačkoj raspušten Rajhstag i pruski Landtag, izbori u martu.
2. 2. - Mirovni sporazum između nikaragvanskog predsednika Sacase i lidera pobunjenikaAugusta Sandina - Sandino se protivi Nacionalnoj gardi i Somozi, što će ga dogodine koštati glave.
4. 2. -Rumunska vlada proglasila ratno stanje zbog železničarskih štrajkova.
5. 2. - Pobuna mornara na holandskom broduDe Zeven Provinciën pored Sumatre, okončana šest dana kasnije kada je od avionske bombe poginulo 23 mornara.
6. 2. - U sibirskom mestuOjmjakon izmereno -67,7 °C, rekord za severnu hemisferu.
7. 2. - BrodUSS Ramapo zabeležio na severozapadu Pacifika najveći abnormalni talas - 34 metra.
9. 2. - Debata o kralju i otadžbini naOxfordu: sa 275 prema 153 pobedio stav da se "ovaj dom neće ni pod kakvim okolnostima boriti za Kralja i Zemlju".
9. 2. - Britanci i Holanđani postižu sporazum (Tea Agreement) o ograničenju izvoza čaja.

12. 2. -14. 3. -Francusko osvajanje Maroka odn. Pacifikacija — Bitka na Bougaferu: berberska plemenska konfederacijaAït Atta na jugoistoku zemlje kapitulirala pred Francuzima.
15. 2. - Pokušaj ubistva izabranog predsednika Ruzvelta u Majamiju, fatalno ranjen gradonačelnik ČikagaAnton Cermak.
16. 2. - U Ženevi potpisan Pakt o organizacijiMale Antante (institucionalizacija bloka).
16. 2. -Štrajk u Grivici (→en Wiki): rumunska vojska ubila sedmoricu železničara koji su štrajkovali u Bukureštu (među uhapšenima jeGheorghe Gheorghiu-Dej).
17. 2. - U Senatu SAD usvojen Blejnov zakon: državama podnesen Dvadeset prvi amandman za ukidanjeProhibicije (ratifikovan sledećeg decembra).
17. 2. - Prvi broj časopisaNewsweek.
24. 2. – Japanska delegacija napustila zasedanjeDruštva naroda, nezadovoljnaLitonovim izveštajem koji govori o japanskoj invaziji naMandžuriju, Društvo ne donosi mere protiv Japana.
27. 2. -Paljenje Rajhstaga - povod za potpuno nacističko preuzimanje vlasti i masovno hapšenje komunista.
28. 2. -Dekret rajhspredsednika za zaštitu naroda i države ("Dekret paljevine Rajhstaga"): ukinute građanske slobode u Nemačkoj, vlada može preuzeti upravu nad državama u slučaju kršenja javnog reda, mnoga ovlašćenja rajhspredsednika preneta na Hitlerovu vladu - prvi čin nacističkog "glajhšaltovanja" Nemačke.

Mart/Ožujak

[uredi |uredi kod]

2. 3. - U "Politici" se pojavila prvaukrštenica u nas (prva za odrasle, u "Politici za decu" je prva objavljena 10. marta 1932.^[2]).
2. 3. - Premijera originalnog filma "King Kong" u Njujorku.
2. 3. - Jak zemljotres i cunami pogodio obalu Sanriku u Japanu.

Franklin Delano Roosevelt, predsednik SAD 1933-45

4. 3. -Franklin Delano Roosevelt novi predsednik SAD (do1945): "Jedino čega treba da se plašimo je sam strah".Frances Perkins je kao sekretarica rada prva žena u kabinetu.
4. 3. - Austrijski parlament suspendovan, kancelarEngelbert Dollfuss započeo vladavinu dekretima (austrofašizam protiv nacizma).
5. 3. - Izbori u Nemačkoj,nacisti uzimaju 44 % glasova (sa saveznicima imaju 52 %); komunistički i neki socijaldemokratski poslanici su ranije pohapšeni (lider KPDErnst Thälmann će ostatak života provesti u samici); poslednji višestranački, mada neslobodni, izbori do 1949. na zapadu Nemačke, odn. do 1990. u celoj Nemačkoj.
5 -13. 3. -Bank Holiday u SAD: po objavi predsednika Ruzvelta na devet dana zatvorene sve banke i zamrznute finansijske transakcije kako bi se stabilizovao sistem.
9. 3. -Velika Depresija: Američki kongres započinje prvih 100 dana u kojem donosi zakoneNew Deal-a.
10. 3. - Zemljotres uLong Beachu, južna Kalifornija, 115 mrtvih.
12. 3. - Predsedničkim dekretom određeno da Nemačka ima dve zastave, staru carsku () i nacističku () (od 1935. samo nacistička).
13. 3. -Joseph Goebbels na čelu novoosnovanog ministarstva narodne prosvete i propagande.
14. 3. - Dr.Ivan Pernar osuđen na godinu dana robije.
15. 3. -Dow Jones Industrial Average skočio sa 53.84 na 62.10 (15.34%) - do danas najveći jednodnevni procentni skok.
19. 3. - Ustavnim referendumom odobren noviustav Portugala, kojim je uvedenSalazarov režimEstado Novo (do 1974) - korporatistički, konzervativan, nacionalistički, često se naziva i fašistički.
21. 3. - "Dan Potsdama": novi nemački Rajhstag svečano otvoren uGarnizonskoj crkvi uPotsdamu (zasedaće uKrollovoj operi do 1942).
22. 3. - OtvorenKoncentracijski logor Dachau, prvi u Njemačkoj.
22/23. 3. - Velike snežne padavine u Beogradu i još nekim krajevima.

Hitler traži i dobija od Rajhstaga diktatorska ovlašćenja

23. 3. -Zakon o vanrednom ovlašćenju (Ermächtigungsgesetz tj.Gesetz zur Behebung der Not von Volk und Reich): daje nemačkoj vladi, tj.Adolfu Hitleru, pravo da donosi zakone bez Rajhstaga - de fakto legalna diktatura. Zakon donesen sa 444:92 glasa, samo su socijaldemokrati glasali protiv.
25. 3. - U Beogradu umrla rumunska kneginja Lidija Bogdan, teško povređena u avionskoj nesreći ("kod Izvora", "na Samarnjači")^[3].
27. 3. - Japan napuštaDruštvo naroda.
31. 3. -Urugvajski predsednikGabriel Terra raspušta skupštinu i zavodi diktaturu.
proleće -Holodomor uUkrajinskoj SSR je na vrhuncu, ima i kanibalizma (→Glad u SSSR 1932-33).

April/Travanj

[uredi |uredi kod]

1. 4. - U Njemačkoj počeo progon Jevreja bojkotom njihovih poslova i blokiranjem bankovnih računa (Julius Streicher organizovao jednodnevni bojkot jevrejskih radnji).
3. 4. -Lord Clydesdale na čelu prvog leta prekoMount Everesta.
4. 4. - Vazdušni brodUSS Akron stradao u oluji kod New Jerseya, poginulo 73 od 76 članova posade.
5. 4. - Međunarodni sud pravde presudio daGrenland pripada Danskoj i osuđujenorveška zauzeća na istočnoj obali.
7. 4. - U SAD stupio na snagu Cullen–Harrisonov zakon koji dozvoljava prodaju piva i vina s niskim sadržajem alkohola (nezvanični Nacionalni dan piva u SAD).
7. 4. - Zakon o obnovi državne službe u Nemačkoj uskraćuje državne pozicije (npr. učitelja, profesora, sudija) Jevrejima i političkim protivnicima nacista - prvi antisemitski zakon u Trećem rajhu; kasnije tokom meseca jevrejski lekari su isključeni iz zvaničnog osiguranja što će mnoge izbaciti iz posla. Legalizovana masovna nasilna čistka lokalnih vlasti koja je već počela.
8. 4. - Referendum uZapadnoj Australiji u korist otcepljenja od Australije.

9. 4. - Otvoren Ruski dom u Beogradu.
15. 4. -Pitanje tuniske naturalizacije: prvi neredi pokreta protiv francuskog državljanstva za Tunišane, ispoljen putem protivljenja sahrane muslimana francuskih državljana u muslimanskim grobljima - oživljavanje tuniskog nacionalnog pokreta.
april - Poslednja čarkaKastinskog rata naJukatanu - smatra se da su ovim posle 422 godine okončaniMeksički indijanski ratovi.
19. 4. - SAD zvanično napuštajuzlatni standard.
20. 4. - PremijeraJohstove predstaveSchlageter: replika "Kada čujem 'kultura', otkočim svoj brauning", u izmenjenom obliku postaje oličenje nacističkog stava prema kulturi.
26. 4. -Hermann Göring, ministar unutrašnjih poslova Pruske, osnovaoGestapo (Geheime Staatspolizei, Tajna državna policija).
29. 4. -Vladko Maček, glavni hrvatski političar, osuđen pred Sudom za zaštitu države na tri godine zatvora. Tri srpske partije (demokrati,radikali izemljoradnici) osuđuju Mačekov progon.
29. 4. -Anglo-Persian Oil Company sklopila dogovor sa persijskom (iranskom) vladom o monopolu na 60 godina.
travanj - U Nemačkoj zatvorena školaBauhaus.

Maj/Svibanj

[uredi |uredi kod]

1. 5. - Prvi maj je državni praznik u Nemačkoj, kao Dan nacionalnog rada, obeležava se masovnim marševima u nacističkoj organizaciji.
2. 5. -Gleichschaltung: Hitler zabranjuje sindikate, zamjenjuje ihNjemačka fronta rada.
2. 5. - Navodno prvi put u moderno doba viđenaNessie, čudovište izLoch Nessa.
5. 5. -Karl Jansky otkrioradio valove iz središta Mliječnog puta - rođenjeradio astronomije.
6. 5. - Umanastiru Prohor Pčinjski održan četnički kongres povodom tridesetogodišnjicerada u Makedoniji.
8. 5. -Mahatma Gandi počinje 3-nedeljni post samopročišćenja, započinje kampanju za pravaNedodirljivih ("Haridžana" ili "božje dece" kako ih naziva).

10. 5. - Nemačko studentsko društvo organizujespaljivanje 25.000 knjiga pred Rajhstagom, ministar propagande Goebbels drži govor - na univerzitetima istaknuto Dvanaest teza "protiv nenemačkog duha".
12. 5. - U SAD stupio na snagu Zakon o poljoprivrednom prilagođavanju: subvencije za smanjenje proizvodnje kako bi se povećala cena.
maj - Suđenje pripadniku Zemljoradničke strankeBranku Čubriloviću u Banjoj Luci^[4].
17. 5. - Španska republika nacionalizovala crkvene objekte - papa ovo osuđuje sledećeg meseca u enciklikiDilectissima Nobis.
18. 5. - U SAD osnovanaTennessee Valley Authority, federalna agencija za elektrifikaciju i razvoj dolineTennesseeja.
18. 5. -Nazinska tragedija: na ostrvo Nazino u Tomskoj oblasti, SSSR, stižu prvi od 6.000 deportovanih, dve trećine će umreti tokom leta.
20. 5. - U Austriji osnovanOtadžbinski front kao jedina partija - po ugledu na italijanske fašiste, za katoličanstvo i nezavisnu Austriju.
22. 5. - Prvi komercijalni letBoeing 247, prvog potpuno metalnog putničkog aviona: za 19,5 sati od San Francisca do New Yorka (samo 10 sedišta).
24. 5. - Posle skoro devet meseci okončanKolumbijsko-peruanski rat oko teritorije u Amazoniji, tj. amazonske lukeLeticia - Društvo naroda dodeljuje Kolumbiji sledeće godine.
25. 5. - U Dubrovniku započeo XI. kongresP.E.N.-klubova, pod predsjedanjemH. G. Wellsa - osuđen nacizam.
25. 5. - Takigawin incident: prof. Pravnog fakulteta Univerziteta u Kjotu Takigawa Yukitoki otpušten pod optužbom da zastupa marksističku filozofiju - kolege podnose ostavke a i studenti se bune.
26. 5. -Australijska antarktička teritorija: posed prenesen sa Britanije na Australiju (blizu 5,9 miliona kv.km).
27. 5. - Premijera Diznijevog crtanog filma "Tri praseta".
27. 5. -1. 11. - Svetski sajamA Century of Progress u Čikagu.
28. 5. - Izbori uS.G. Danzigu: nacisti na čelu saAlbertom Forsterom dobijaju 38 od 72 mandata.
31. 5. -Primirje iz Tanggua između Kine i Japana, što se smatra krajemJapanske invazije Mandžurije: Kuomintangova vlada de fakto priznajeMandžukuo, Japanci okreću svoje proksi-armije prema zapadu (→Akcije u Unutrašnjoj Mongoliji (1933–36)), rat senastavlja 1937.

Jun/Juni/Lipanj

[uredi |uredi kod]

1. 6. - Načela Hrvatskogustaškog pokreta: svim sredstvima za nezavisnu Hrvatsku, u kojoj "ne smije odlučivati nitko ko nije po koljenima i po krvi član Hrvatskog naroda". Ove godine "Ustaša - Hrvatska revolucionarna organizacija" menja ime u "Ustaša - Hrvatski oslobodilački pokret".
4. 6. -Radio Luksemburg počeo emitovanje, usmeren je ka Britanskim ostrvima.
6. 6. - U Nju Džersiju otvoren prviautokino (Drive-in theater).
8. 6. -Max Baer, polujevrejin, nokautirao NemcaMaxa Schmelinga u Njujorku.
10. 6. - OsnovanReichskolonialbund, krovna organizacija nemačkih kolonijalnih društava (centralizovana 1936).
12. 6. - PočetakLondonske ekonomske konferencije: nije uspela jer je predsednik Ruzvelt odbacio valutnu stabilizaciju; nemački ministarAlfred Hugenberg izazvao buru predlogom da se Depresija okonča nemačkom ekspanzijom u Africi i istočnoj Evropi - nemačka vlada se ogradila od predloga.
jun - Režimska stranka Jugoslovenska radikalno-seljačka demokratija promenila ime uJugoslovenska nacionalna stranka.
16. 6. - U SAD formiranaAdministracija nacionalnog oporavka (NRA) za eliminaciju "destruktivne konkurencije" (1935. presuđeno da je neustavna).
16. 6. - U Tel Avivu ubijenHaim Arlosoroff, šef političkog odeljenja Jevrejske agencije - bio je kritikovan zbog pomirljivosti prema Arapima.
17. 6. - Masakr u Kanzas Sitiju:Pretty Boy Floyd pokušao da oslobodi Frenka Neša, ubio i njega i četvoricu agenataFBI.
20. 6. - Tajlandski general Phraya Phahonphonphayuhasena izveo vojni udar protiv sve autoritarnijeg premijeraNititade.
21. 6. - Zabranjena nemačka Socijaldemokratska partija, u berlinskom predgrađuKöpenick dolazi do "krvave nedelje", u kojem su nacistički jurišnici ubili najmanje 23 od oko 500 pritvorenih. Zabranjena iNemačka nacionalna narodna partija (DNVP), raniji Hitlerovi saveznici.
23. 6. - Požar uĐakovačkoj katedrali, izgorjele orgulje.
25. 6. - U Bugarskoj uvedeno opsadno stanje, objašnjeno zaverom komunista i VMRO-ovaca.
29. 6. -Britanska južnoafrička kompanija prodala svoja prava na minerale uJužnoj Rodeziji tamošnjoj vladi (u Severnoj Rodeziji ih zadržava do 1964).

Jul/Juli/Srpanj

[uredi |uredi kod]

Loewyeva visoka kuća, prvi neboder u Zagrebu

4. 7. -Sovjetski Savez potpisao "Konvenciju o definiciji agresije" sa Čehoslovačkom, Rumunijom, Turskom i Kraljevinom Jugoslavijom , koja je trebalo da omogući efikasnije otkrivanje agresorskih postupaka radi preduzimanja mera posredstvomDruštva naroda. Bio je to prvi diplomatski sporazum između Kraljevine Jugoslavije i Sovjetskog Saveza (KJ priznaje SSSR tek1940).
4 - 9. 7. -Rat za Čako: Druga Bitka za Nanawu je jedna od najkrvavijih u Južnoj Americi 20. veka, Bolivijci ne uspevaju zauzeti paragvajsko utvrđenje Nanawa, gube strategijsku inicijativu.
9. 7. - Otvoren muzejMatice srpske uNovom Sadu.
13. 7. -Hitlerov pozdrav postaje obavezan za službenike u Nemačkoj.
14. 7. - UbijenJosip Predavec, potpredsednik Hrvatske seljačke stranke.
14. 7. - U Nemačkoj donesen Zakon za sprečavanje nasledno obolelog potomstva koji legalizujeeugeničku sterilizaciju - stupa na snagu sledećeg januara.
14. 7. -NSDAP proglašena za jedinu partiju u Nemačkoj.
15. 7. - U Rimu potpisanČetvorni pakt Italije, Francuske, V. Britanije i Nemačke - želi se održanje mira kroz Društvo naroda.
16. 7. - Brod "Jadran" stigao iz Hamburga u Tivat, nakon "reparatura" odlazi u Split.
20. 7. - PotpisanReichskonkordat između Vatikana i Nemačke - garantovana prava crkve u zamenu za nemešanje u politiku. Katolička partija Centrum, izložena velikom pritisku, raspustila se još ranije.
22. 7. -Wiley Post je prvi sam obleteo svet, za 7 dana, 18 sati i 49 minuta.
29. 7. -14. 8. - ČetvrtiCongrès Internationaux d'Architecture Moderne (CIAM) održan na brodu između Marseja i Atene, razgovara se o principima "Funkcionalnog grada" (Le Corbusier objavio "Atensku povelju" 1943).

Avgust/August/Kolovoz

[uredi |uredi kod]

1. 8. - Srpski aeroklub (1921) obnovljen pod imenom "Naša krila".
1. 8. -Sukarno, aktivista za nezavisnost Indonezije, uhapšen odholandskih vlasti - biće u unutrašnjem progonstvu sve do japanske invazije 1942.
2. 8. - U SSSR otvorenBelomorsko-baltički kanal, građen prinudnim radom.
7. 8. -Pokolj u Simelu - u severnom Iraku ovih dana ubijeno oko 3.000asirskih hrišćana.
12. 8. - Predsednik KubeGerardo Machado pobegao iz zemlje usled nereda i pobuna u vojsci.
avgust - Italijanski manevri na granici sa Jugoslavijom, izgrađena nova vojna postrojenja, u toku kolonizacija iz Kalabrije^[5].
avgust - OsnovanSvetski komitet protiv rata i fašizma.
17. 8. - PrikazanThe Private Life of Henry VIII, prvi britanski film nagrađen oskarom, za najboljeg glumca.
18. 8. - Na radio izložbi u Berlinu je predstavljen jeftini "narodni prijemnik",Volksempfänger VE301.
19. 8. - Školski brod "Jadran" upisan u flotnu listuKRM.
19. 8. - Austrijski kancelar Dollfuss posetio Mussolinija u Riccioneu, dobija garancije protiv nemačke pretnje.
23. 8. - Diplomirala Danica Tomić, prva Jugoslovenka vazduhoplovni pilot.
25. 8. - Zemljotres uSečuanu, oko 9.000 mrtvih.
25. 8. -Sporazum Haavara između Hitlerove vlade i cionista za olakšanje iseljavanja Jevreja u Palestinu.
28. 8. - Na vašaru uVarvarinu razjarena masa linčovala troje Cigana, misleći da su ukrali i oslepeli jednu devojčicu^[6] (zapravo siroče jedne Rumunke koju je uzela ubijena Živana Marinković^[7]). Devet lica je osuđeno na po osam meseci zatvora krajem 1936.^[8]
28. 8. - Francuske trupe okupiraleAndoru usled tamošnjih nereda.
30. 8. - Jevrejski filozofTheodor Lessing ubijen u Češkoj od strane pronacističkih sudetskih Nemaca.

Septembar/Rujan

[uredi |uredi kod]

2. 9. - U Rimu potpisan italijansko-sovjetski pakt o nenapadanju.
5. 9. - Narednički puč na čelu saFulgenciom Batistom obara predsednikade Céspedesa. Na čeloKube prvo dolazi Pentarhija, a od 10. 9.Ramón Grau; Batista je unapređen iz narednika u pukovnika i postavljen za načelnika generalštaba.
8. 9. -Ghazi I. je novi kraljIraka (do1939).
8. 9. - Španski premijerManuel Azaña dao ostavku na traženje predsednikaAlcalá-Zamore, slediAlejandro Lerroux.
12. 9. - Civilni avionFarman F.300 pao kodLjubljane usled loše vidljivosti, poginula dva člana posade (pilotViktor Nikitin) i šest putnika - prve žrtve civilnog vazduhoplovstva u Jugoslaviji.
13. 9. - Skoro četvrt miliona ljudi na paradi zahvalnosti Administraciji nacionalnog oporavka u Njujorku, u organizaciji njenog lideraHugh S. Johnsona (percipirane sličnosti sa fašizmom).
14. 9. - Turska i Grčka potpisuju ugovor o prijateljstvu.
17. 9. - Utemeljen "Vukov sabor", najstarija kulturna manifestacija u Srbiji.
21. 9. -23. 12. -Lajpciški proces za paljenje Rajhstaga, na kome će se proslavitiGeorgi Dimitrov.
22. 9. - U Nemačkoj je osnovana Rajhskomora kulture,Reichskulturkammer, povezana sa ministarstvom propagande, za kontrolu nad kulturnim životom.
23. 9. -Adolf Hitler svečano započinje gradnju mrežeAutobahnova (u stvari prvi je izgrađen 1932.).
26. 9. - Eksplozija paklene mašine u Đevđeliji, poginula dva lica. Bugarska banda je tri dana kasnije pokušala postaviti eksploziv pod prugu Udovo-Đevđelija ali su osujećeni^[9].
26. 9. - UMemphisu uhapšenMachine Gun Kelly, njegov uzvikDon't shoot, G-Men! navodno daje nadimak agentimaFBI (zapravo je posvedočen ranije).
27. 9. - Rumunski i jugoslovenski kralj prisustvuju Stalnom savetuMale Antante uSinaji, Rumunija.

Oktobar/Listopad

[uredi |uredi kod]

1. 10. - UČehoslovačkoj jeKonrad Henlein objavio osnivanje "Zavičajne fronte sudetskih Nijemaca".
3. 10. - Jugoslovenski kraljevski par u posetiBugarskoj (Evksinograd kodVarne), sutradan su uCarigradu, razgovor sa predsednikomAtaturkom.
3. 10. - Nacista pucao na austrijskog kancelara Dolfussa u zgradi Parlamenta.
4. 10. -Schriftleitergesetz ("Urednički zakon"): od Nove godine u Nemačkoj zabranjen rad nearijevcima u novinarstvu.
7. 10. - Kralj Aleksandar posetioKrf.
7. 10. - OsnovanAir France.
10. 10. - Putnički avionBoeing 247 oboren eksplozijom bombe u Indijani, sedam mrtvih - prvi dokazani slučaj sabotaže komercijalnog aviona.
11 -25. 10. - Boworadetova pobuna: tajlandski princ pokreće pobunu, rojalističku kontrarevoluciju, protiv vlade (apsolutna monarhija je ukinuta tek prošle godine), ali rezultat je slabljenje autoriteta kraljaPrajadhipoka.
14. 10. - Nemačka vlada odlučila da napusti Konferenciju za razoružanje iDruštvo naroda.
17. 10. -Albert Einstein stiže u SAD, kao izbeglica iz Nemačke.
26. 10. - ObjavljenaGelöbnis treuester Gefolgschaft ("Zakletva najvernijeg sledbeništva"), 88 nemačkih književnika izražava lojalnost Hitleru.
27. 10. - Vrhunac nereda u Palestini, sa 27 mrtvih u Jafi; pretučen je i stariMusa al-Husayni, šef Izvršnog komiteta Palestinskog arapskog kongresa. Arapi su se tokom meseca bunili protiv jevrejskog useljavanja i Britanskog mandata koji im navodno pomaže u kupovini zemlje.
29. 10. -José Antonio Primo de Rivera osnovaoFalangu u Španiji.

Novembar/Studeni

[uredi |uredi kod]

5. 11. - ŠpanskiBaski glasaju za autonomiju.
8. 11. - Ubijen kralj AfganistanaMohammed Nadir Shah, nasleđuje gaMohamed Zahir (do1973).
11. 11. - UPirotu otkriven spomenik grčkim ratnicima.
11. 11. - Vanredno stanje u Austriji usled nacističkih terorističkih akcija.
11. 11. - Prva pojavaDust Bowla pogađaJužnu Dakotu - jaka oluja ("velika crna mećava") nosi površinski sloj zemlje sa sobom.
12. 11. - Izbori u Nemačkoj sa samo jednom listom -Nacional-socijalistička radnička partija Adolfa Hitlera - koja dobija 92,2% glasova. Istovremeno i referendum, na kome je sa 93,4% podržana odluka o napuštanju Društva naroda i Konferencije o razoružanju.
12. 11. -Ujguri uKašgaru proglasili PrvuIstočnoturkestansku Islamsku Republiku - ugušena do aprila.
16. 11. -SAD iSovjetski savez uspostavile formalne diplomatske odnose.
16. 11. -Jimmie Angel preleteo preko visokog vodopada u Venecueli koji će biti nazvan po njemu -Angelov vodopad.
17. 11. - Prikazan filmDuck Soup braće Marx.
19. 11. - Izbori u Španskoj Republici, prvi sa ženskim pravom glasa - najviše glasova dobile desničarske stranke.
novembar - Suđenje nekim Demokratama i Zemljoradnicima u Srbiji^[4].
24. 11. - Adolf Hitler potpisao zakon o zaštiti životinja - zabranjene nehumane prakse u industriji i medicini.
27. 11. - U okviru Nemačkog radnog fronta osnovana organizacija za razonoduKraft durch Freude ("Snaga putem radosti").

Decembar/Prosinac

[uredi |uredi kod]

5. 12. - XXI amandman naUstav SAD ukida Prohibiciju (stupa na snagu15. 12.).
8. 12. - U Španiji, u Saragosi, izbija treći i poslednji anarhistički ustanak. (es Wiki).
9. 12. - Ekspresni voz Barselona-Sevilja iskočio iz šina usled sabotaže, najmanje 24 mrtvih.
10. 12. - Bugarski kraljevski par u uzvratnoj poseti Jugoslaviji.
10. 12. - Rumunjska vlada zabranila Željeznu gardu prije izbora kasnije tijekom mjeseca.
11. 12. -Rat za Čako: dve bolivijske divizije u džepu Campo Vía se predaju Paragvajcima, stradalo oko 2.000 Bolivijaca, predalo se 7.000.
16. 12. - Kralj Aleksandar stigao sa kraljicom u Zagreb, na proslavu svog rođendana;ustaše planirale atentat, ali izvršilac odustao; uhapšena trojica "sumnjivih lica", pri čemu je poginuo jedan policajac.
17. 12. - Umro13. Dalaj Lama, Thubten Gyatso - naslednik,Tenzin Gjatso, biće pronađen 1937.
18. 12. -Alejandro Lerroux ponovo španski premijer (do 1935), u koaliciji sa Španskom konfederacijom autonomnih desničara.
21. 12. - Odlučeno da seDominion Newfoundland privremeno vrati u status britanske krunske kolonije, usled finansijskih problema.
24. 12. - Železnička nesreća kod mestaLagny u Francuskoj, 217 mrtvih.
26. 12. - OsnovanNissan Motors.
26. 12. - Na Sedmoj Panameričkoj konferenciji potpisana Montevideoska konvencija kojom se definiše državnost. Državni sekretar SADCordell Hull na konferenciji afirmisaoPolitiku dobrog suseda, protivljenje intervencijama u drugim zemljama.
26. 12. - Prikazan filmQueen Christina, veliki kritički i komercijalni uspeh..
29. 12. -Rumunjski premijerIon G. Duca postao je u Sinaji žrtvom atentata fašističke tajne organizacije "Željezna garda", kratica trojke ubojica bila jeNicadori.