5. 1. - Događaji u Arnedu,Španija: civilni gardisti pucali u radnike, 11 mrtvih - kraj "tragične sedmice" u kojoj su i gardisti bili na meti linča.
7. 1. -Stimsonova doktrina - SAD neće priznavati teritorijalne promene iznuđene silom (odnosi se na Mandžuriju).
9. 1. - Sakuradamonski incident: korejski aktivista pokušao da ubije japanskog caraHirohita - kineska štampa ovo odobrava, što još više zaoštrava odnose.
15. 1. - U Nemačkoj ima oko šest miliona nezaposlenih.
18. 1. -Kralj Aleksandar otvara prestonom besedom zasedanje novoustanovljenih Narodne skupštine i Senata.
21. 1. - Potpisan pakt o nenapadanju između SSSR i Finske (srušen 1939); SSSR sklapa slične sporazume sa Poljskom, Letonijom i Estonijom.
24. 1. - Mladi pripadnik HitlerjugendaHerbert Norkus ubijen od komunista u Berlinu - postaje mučenik i uzor za druge Hitlerove omladince (→Hitlerjunge Quex).
4. 2. -Odbrana Harbina se okončava japanskim zauzećem tog kineskoggrada - zvanični kineski otpor u Mandžuriji prestaje do kraja meseca, ali gerilski otpor traje do 1941. (→Pacifikacija Mandžukua).
1. 3. - Ujedinjeno Kraljevstvo uvodi carine, generalno 10%, izuzev na neku hranu, sirovine i proizvode iz Imperije.
6. 3. - Novi protesti na Zagrebačkom sveučilištu, isticane (zabranjene) hrvatske zastave.
7. 3. - Policija pucala na okupljanje nenaoružanih nezaposlenih automobilskih radnika ispred Fordove fabrike uDearborn, Michigan - poginula četiri radnika.
9. 3. -Éamon de Valera izabran za predsednika izvršnog većaIrske Slobodne Države, na čelu prve vladeFianna Fáila (šef vlade 1932-48, 1951-54, 1957-59 i šef države 1959-73) - oslobođeni su internirani pripadnici IRA (koja se protivi Slobodnoj Državi).
11. 3. - "Incident Lige krvi": u Japanu razotkrivena krajnje desna organizacija koja je u prošlih mesec dana ubila dvojicu od planiranih 20 političara i biznismena.
12. 3. - Švedski "kralj šibica"Ivar Kreuger izvršio samoubistvo, što će izazvati Kreugerov krah, pad akcija mnogih firmi širom sveta, a u Švedskoj ostavku premijera Ekmana u avgustu i nove izbore.
april -Kinesko-tibetanski rat: Tibetanci šire rat uQinghai, ali poraženi su i gube toliko teritorije da se Dalaj lama u avgustu obraća Britancima za pomoć.
19. 4. - Vlada Kraljevine Jugoslavije donela je Zakon o zaštiti zemljoradnika kojim je proglašen šestomesečni moratorijum na dugove i obustavljena prisilna zaplena imovine. Oko 709.000 seljaka-dužnika dugovalo je sedam milijardi dinara, mahom lihvarima i trgovcima (nezadovoljavajući rezultati).
24. 4. - Izbori u pet nemačkih pokrajina, nacisti dobili relativnu većinu u četiri.
25. 4. - DvojicaDružbenika proroka Muhameda premešteni iz svojih grobova u Iraku, nakon što je kraljFejsal obavešten u snu o vodi koja nadire u njihove grobove.
29. 4. - Šangajski atentat: korejski aktivista Yun Bong-gil aktivirao bombu na japanskoj proslavi carevog rođendana, smrtno ranjen gen. Yoshinori Shirakawa i jedan japanski službenik, još nekoliko teško ranjenih.
12. 5. - Proslava 60. rođendanaAntona Korošeca u Sloveniji se ponegde pretvara u anti-vladine demonstracije.
12. 5. - Pronađeno telo otete Lindbergove bebe, nedaleko od kuće iz koje je otet.
13. 5. -Wilhelm Groener daje ostavku na portfelj ministra odbrane Nemačke - rezultatSchleicherovih intriga koji želi saradnju sa nacističkim SA i SS; krajem meseca pada čitavaBrüningova vlada.
21. 5. -Anhalt je prva nemačka pokrajina sa nacistom na čelu vlade, nakon što su prošlog meseca dobili 41.67% glasova.
26. 5. - U Domu Lordova presuđeno u slučajuDonoghue v Stevenson (žena našla puža golaća u boci soka), kojim je u englesko pravo uveden "princip bližnjeg".
29. 5. - Nacisti prvi put dobijaju apsolutnu većinu u jednoj pokrajini,Oldenburgu na severozapadu Nemačke.
30/31. 5. - Teroristički napad u Beogradu: "Politika" piše da su eksplodirale dve od četiri "paklene mašine", na Bataldžamiji (kod nove Skupštine) i u Nemanjinoj - sumnja se na ustaše[3].Chicago Tribune tvrdi da je bilo šest bombi, uključujući jednu bačenu na kraljevsku palatu[4].
1. 6. -Franz von Papen imenovan za nemačkog kancelara (do novembra), resor odbrane dobija generalKurt von Schleicher koji je paktirao sa Hitlerom da obori prethodnog kancelaraBrüninga i zapravo sastavio vladu - kraj parlamentarne demokratije. Prva odluka je da se raspišu vanredni izbori.
4. 6. - Mladi socijalisti i neki oficiri izveli puč uČileu i proglasilisocijalističku republiku (okončana u septembru usled nedostatka podrške).
2. 7. - Ostavka vlade Vojislava Marinkovića (izazvao gnev u maju, kada je na konferenciji u Nišu rekao da nacionalno pitanje nije rešeno), novu vladu obrazujeMilan Srškić, tvrdi unitarista (do 1934).
4. 7. - Britanskim nametanjem carine od 100% počinjeAnglo-irski trgovinski rat (do1938), jer je Irska prestala plaćati anuitete za zemlju irskih seljaka.
20. 7. -Preußenschlag: pod izgovorom događaja u Altoni, smenjena socijaldemokratska vladaPruske, za komesara postavljen rajhskancelarFranz von Papen - ovo će olakšati Hitlerovo "glajhšaltovanje" Nemačke sledeće godine (Pruska zauzima oko 62% teritorije i stanovništva cele zemlje).
28. 7. - PredsednikHuver naređuje da se iz Vašingtona rasteraju veterani koji su tražili isplatu certifikata za službu (Bonus Army); vojnim snagama komanduje gen.Douglas MacArthur.
29. 7. - U Budimpešti pogubljen generalni sekretar KP Mađarske Imre Sallai, kao i još jedan rukovodilac, Sándor Fürst - vlasti iskoristile bombaški napad na voz od prošlog septembra kao opravdanje progona komunista.
31. 7. - Savezni izbori u Nemačkoj -nacisti prvi put najjača partija, sa relativnom večinom od 230 poslanika (+123), socijaldemokrati 133 (-10), komunisti 89 (+12); zbog antirepublikanske "negativne većine" nacista i komunista nemoguće je da ostali sklope vladu.
9/10. 8. - Ubistvo u Potempi: petorica nacista upala u kuću komunističkog rudara Konrada Pietrzucha i brutalno ga ubila - osuđeni su na smrt kasnije tokom meseca, što je pod pritiskom nacista ubrzo promenjeno u doživotni zatvor (da bi nakon Hitlerovog dolaska na vlast bili pomilovani).
10. 8. -Sanjurjada: španski generalJosé Sanjurjo pokušao pokrenuti pobunu u Sevilji.
13. 8. - Papen i Schleicher nude Hitleru vicekancelarsku poziciju, što on s prezirom odbija.
18. 8. - Završena Ekonomska konferencija Britanske imperije u Ottawi: dogovorena imperijalna preferenca tj. niske carine unutar imperijie i visoke prema ostatku sveta, na najmanje pet godina.
23. 8. - Papinom bulom ukinutaZadarska nadbiskupija, jugoslovenskim delom administrira šibenički biskup, a za italijanski je formirana zadarska biskupija[7].
27. 8. -1. 8. - Četvorodnevni rat uEkvadoru: neuspešna pobuna nakon što je kongres poništio prošlogodišnju pobedu konzervativca Neptalíja Bonifaza na predsedničkim izborima, najmanje 1.000 mrtvih.
1. 9. -Kolumbijsko-peruanski rat počinje kada peruanska vojska zauzme dva mesta u spornom području Amazonije - spor se vodi oko amazonske lukeLeticia, rat traje devet meseci, Društvo naroda dodeljuje grad Kolumbiji 1934.
3. 9. - Ubijen dečakPavlik Morozov čiji će mit biti uzor za sovjetske pionire.
4. 9. -Osmerac splitskog "Gusara" postao evropski šampion na takmičenju u Beogradu.
6/7. 9. - Velebitski iliLički ustanak: napad ustaša iz italijanskog Zadra na žandarmerijsku stanicu u Brušanima kod Gospića.
9. 9. - PočinjeRat za Čako između Bolivije i Paragvaja (do 1935).
9. 9. - U Španskoj Republici obnovljene autonomne vlastiKatalonije (Generalitat de Catalunya - /Ženeralitad de Katalunja/).
10. 9. -Bảo Đại, car Anama i Tonkina (Vijetnama) uFrancuskoj Indokini, preuzima prestol (car do 1945, šef Države Vijetnam 1949-55).
12. 9. - Nemački kancelar Papen planirao raspustiti Rajhstag i zatim vladati putem Hindenburgovih dekreta - ali Göring ga je ignorisao i dopustio komunistički predlog za glasanje o poverenju vladi, koji je ova izgubila 512:42. Novi izbori u novembru.
15. 9. - Japansko-mandžurski protokol: Japan potvrđuje priznanje i drži vojsku u Mandžukuu.
16. 9. - Japanska vojska izvršila represalije u selu Pingdingshan na jugu Mandžurije, 800 mrtvih (Kinezi tvrde 3.200).
20. 9. -Mahatma Gandi počinje 6-dnevni štrajk glađu u zatvoru u Puni, protestuje zbog britanskih planova da se hinduistički elektorat podeli na gornju i donju kastu, teNedodirljive.
24. 9. - Pakt iz Pune između Gandija iB. R. Ambedkara: rezervisani mandati za Nedodirljive
26. 9. - Katastrofalan zemljotres poredSvete Gore (M 7.0, int. IX-X), potresi se nastavljaju i narednih dana, stradali i manastiri, među kojima iHilandar.
26. 9. -27. 10. - Nacionalni marš gladi u Velikoj Britaniji, u zemlji ima 2.750.000 nezaposlenih.
19. 10. - Puštena u saobraćaj Čukarička pruga u Beogradu (tramvaj 13, Knežev spomenik - Čukarica i Gospodarska mehana - Čukarica).
22. 10. - Sovjetski Politbiro šalje vanredne komisije u Ukrajinu i severni Kavkaz, na čelu sa Molotovim odn. Kaganovičem, kako bi se ubrzala rekvizicija žita (→Holodomor).
Holodomor: oduzimanje povrća od seljaka u oblasti Odese
3 -8. 11. - Štrajk javnog prevoza u Berlinu u zajedničkoj organizaciji komunista i nacista - ovo je moglo uticati na pad popularnosti nacista na izborima.
6. 11. - Savezni izbori u Nemačkoj -nacisti opet najjači, ali s manje glasova nego u julu - 196 poslanika (-34), socijaldemokrate 121 (-12), komunisti 100 (+11); ovo su poslednji slobodni izbori do1949. na zapadu odn. do1990. u celoj Nemačkoj.
6. 11. - LiberalJuan Bautista Sacasa izabran za predsednika Nikaragve (mandat od 1. januara, dan pre odlaska poslednjih američkih marinaca).
8. 11. -Franklin Delano Roosevelt ubedljivo pobedio predsednikaHoovera, dobio 42 od 48 država. U zemlji je nezaposlenost 20% a Roosevelt obećavaNew Deal. Početak Petog partijskog sistema koji traje do polovine 1960-tih.
9. 11. - Ženevski masakr: neredi između konzervativaca i socijalista u Švajcarskoj, u sukobu sa vojskom ima 13 mrtvih. (→fr Wiki).
9. 11. - Uragan i talasi ubili oko 2.500 ljudi naKubi - najgora prirodna katastrofa na tom ostrvu.
1 -2. 12. -Trogirski incident: sokoli uništili ili oštetili osam mletačkih lavova u gradu - zahlađenje odnosa sa Italijom.
3. 12. - GeneralKurt von Schleicher imenovan za nemačkog kancelara (do januara), smenjeni Papen će mu se osvetiti saradnjom sa Hitlerom.
8. 12. -Gregor Strasser, kome je Schleicher nudio položaj vicekancelara, dao ostavku na sve funkcije u nacističkoj partiji nakon konfrontacije sa Hitlerom.
11. 12. - Načelni sporazum pet Velikih sila o vojnoj ravnopravnosti Nemačke, u smislu da može učestvovati u radu Konferencije za razoružanje (Nemačka dala izjavu da se neće naoružavati).
31. 12. - Opozicioni manifest uLjubljani (Slovenska deklaracija) - traži se priznanje regionalne etničke individualnosti i kulturna, finansijska i politička autonomija[5].
Snimljen filmDas Lied der schwarzen Berge ("Fantom Durmitora"), jugoslovensko-nemačka koprodukcija. Ove godine u KJ je proizvedeno 61.726 metara filma, narednih godina dolazi do brzog pada usled ukidanja odredbe koja je zahtevala domaću proizvodnju po metraži stranog filma.[15]
_Trailer_-_Johnny_Weissmuller.jpg)
.svg)
.svg)