11. 1. - Nakon što je Komisija za reparacije većinom glasova presudila da Nemačka nije izručila određenu količinu uglja, Francuzi i Belgijanci započinjuOkupaciju Rura (do1925), Britanci protestuju.
12. 1. - U Italiji počinje s radomVeliko veće fašizma, partijsko (od 1928. državno) telo s velikim uticajem.
12. 1. - Vlada KSHS odredila 16 miliona dinara za pomoć gladnim pasivnim krajevima, pre svega Dalmaciji, Crnoj Gori i Hercegovini.
13. 1. - Borbe za Krumu u "neutralnoj zoni" između trupa albanske vlade i pobunjenika Bajrama Curija.
14. 1. - U Beogradu osnovanaNezavisna radnička partija Jugoslavije, paravan za zabranjenuKPJ. "Politika" javlja da je tog i sledećeg dana policija zabranila održavanje skupštine i da je sutradan uhapšeno 12 komunista, među kojima Triša Kaclerović, Moša Pijade, Đ. Đaković.
januar - Ruska opoziciona socijalistička grupa "Radnička istina" objavila program u berlinskimmenjševičkim novinama, tvrde da jeRKP(b) postala partija organizatora i direktora.
16/17. 1. - Kasno uveče,VMRO-ove komite ubile 30 srpskih kolonista u Kadrifakovu (ili Kadrifalk, opštinaSveti Nikole, "Politika" javlja da je ubijeno 15 kolonista)[1]. Ucena zaTodora Aleksandrova je povećana sa 100 na 250 hiljada dinara.
17. 1. - Pripadnici hrvatske omladine HANAO teško ranili lidera ORJUNA-e u Osijeku.[2]
27 -29. 1. - U Minhenu se održava prvinacistički kongres - 12 mitinga istovremeno, marširaju hiljadejurišnika.
28. 1. - Zbog komitske aktivnosti, trupe treće armije su "posele teritoriju leve obale Vardara", odlučeno je i da se pojačaju žandarmerijske jedinice, a tu su i seljačke potere.[3]
9. 2. - Osnovana sovjetska avio-kompanijaAeroflot (ili 17. marta).
11. 2. - Italijanski parlament ratifikovao Santamargaretsku konvenciju sa KSHS iz prošlog oktobra: evakuacija Sušaka, treće zone oko Zadra... Senat primio 16. 2..
16. 2. - Umetnički bal "Hiljadu i druga noć" u Beogradu.
17. 2. - U Parizu prikazan filmLa RoueAbela Ganca, sa revolucionarnom tehnikom osvetljenja i montaže.
20. 2. - Jugoslovenska i albanska vojska zaposedaju poslednji deo neutralne zone u sektoru Đeravica - Korab, gde su se krili "odmetnici Bajram Cur, Isni [Cur], Hasan Prištinac i dr."; sela Junik i Batuša, "odmetnička legla" ostaju na teritoriji KSHS (gorski srez pripada KSHS, a ljumski Albaniji).[6]
21 -24. 2. - Austrijski kancelarSeipel i ministar ino. poslova Grünberger u poseti Beogradu:[7] potpisan protokol sa četiri konvencije, najavljeni pregovori za trgovinski ugovor.
25. 2. - U kontekstu Okupacije Rura okončanaSlobodna Država Grlić (Freistaat Flaschenhals), kvazi-država izolovana od ostatka Nemačke.
jesen - zima - NeformalnaRazmena stanovništva između Grčke i Turske: u Grčku, koja ima oko pet miliona stanovnika, dolazi blizu milion i po hrišćana iz Turske, u drugom smeru odlazi 400.000 muslimana.[8] Naseljavani su i u egejskoj Makedoniji, gde su razblažili Slovene.
28. 2. - 3. 3. - Bugarske komite, tj. VMRO, pokušale napad na selo Doljane kod Štipa, došlo je do sukoba sa vojskom, komite se povlače sa stanovništvom sela; okršaj kod Tonotaraca. U isto vreme se u Nišu održava KSHS-bugarska konferencija.[9]
Granica Sušak - Rijeka (1925)
3. 3. - Talijanska vojska se povlači saSušaka, svečani doček jugoslavenske vojske[10].
3. 3. - Garvanski masakr, u radoviškoj opštini: vlasti ubile 29 osoba u selu Garvan, na koje je dejstvovano i topovima.[1]. (→mk:Гарвански масакр) U novinskom izveštaju se kaže da su poginuli komitski jataci u bekstvu,[11] a sutradan da su seljani bili primorani da prate komite.
6. 3. - Potpisan Halibutov ugovor između SAD i Kanade o ribarskim pravima na severnom Pacifiku -Kanada je prvi put sklopila ugovor bez učešća britanskog predstavnika.
14. 3. - Društvo naroda priznalo granicu izmeđuPoljske iLitvanije, kojaVilnius ostavlja Poljskoj - Litvanija će to priznati tek posle ultimatuma1938.
15. 3. - Jak zemljotres u 06:44 kodImotskog (M 6.2, Int. VIII-IX), razaranja u Sarajevu, Kotoru, Dubrovniku, Mostaru (duvanska fabrika), osetio se i u Beogradu.
25. 3. (?) - Avioni kompanije "Franko-Rumen" na liniji Pariz-Istanbul sleteli na pančevački aerodrom da prime gorivo (time se Kraljevina SHS uključila u evropski vazdušni saobraćaj).
25. 3. - Skupština Jugoslovenskoga sokolskoga saveza u Beogradu; predsednik uprave, starosta, jeVladimir Ravnihar.
26. 3. - Suđenje 16-orici katoličkih sveštenika u Moskvi:Jan Cieplak iKonstantin Budkevich osuđeni na smrt, Budkevich streljan 31. marta ili 1. aprila.
27. 3. - SastanakRadić -Korošec -Spaho u Zagrebu. Radić ima federalističke zahteve, u Srbiji se već javljaju ideje o amputaciji Hrvata i Slovenaca.[12]
29. 3. -Rumunjska dobila novi ustav (traje do 1938), između ostalog Jevreji dobili državljanstvo, čemu se protivi nedavno osnovana Nacional-hrišćanska ligaA. C. Cuze iC. Z. Codreanua.
29. 3. - Konferencija oJužnoj željeznici u Rimu: zaključene su dve konvencije o prometu i reorganizaciji.[13] (vlada KSHS ratifikovala 25. 8.).
31. 3. - Francuske snage pucale na radnike Kruppove fabrike automobila uEssenu, 11 mrtvih.
mart-april - Sovjetske vlasti stavljaju pod kontroluKamčatku iAnadir.
13. 4. - "Markov protokol" u Zagrebu - efemerni sporazum između radikala iFederalističkog bloka (Radić, Korošec, Spaho).
15. 4. - Masovni mitingHRSS-a u zagrebačkomBorongaju, Radićev oštar govor ("Pašić je sporazum stavio u džep", "Nas neće videti u beogradskoj Skupštini. Osim ako bi trebalo srušiti tiraniju".)
16. 4. - Pašić podneo ostavku vlade, slede pregovori o mogućoj koaliciji, mandat je dobijao i lider demokrata Ljuba Davidović.
17. 4. - Sukob u Donjoj Stubici, tj. selu Šagudovcu, između seljaka i žandarma koji su tražili begunce od vojske - trojica mrtvih seljaka.[15]
2. 5. - Nova Pašićeva vlada je položila zakletvu, homogena radikalska.
3. 5. - Potpisana je konvencija o slobodnoj zoni u Solunu (deluje od1925).
6. 5. - Velika grupa bandita zaustavila luksuzni Plavi ekspres u južnomŠantungu u Kini i uzela 300 putnika kao taoce, uključujući 30 belaca - pušteni dva meseca kasnije nakon isplate otkupa[18].
8. 5. - Francuski vojni sud osudioGustava Kruppa na 15 godina teškog rada (oslobođen posle 7 meseci).
10. 5. - U Sofiji objavljena naredba o raspuštanju makedonskih organizacija i tekst Niškog sporazuma.[19] Dolazi do hapšenja, zabrana listova i borbi vojske sa komitama, neki prelaze preko granice KSHS.
10. 5. - Beli emigrantMoris Konradi ubio sovjetskog delegata na Lozanskoj konferencijiVaclava Vorovskog - Konradi oslobođen na suđenju, dolazi do prekida diplomatskih odnosa SSSR i Švajcarske.
12. 5. - U Beogradu otvoren hotel Palas sa umetničkom galerijom u pet salona.
maj - Program HRSS (autor dr. Rudolf Horvat): Hrvatska bi trebala biti u konfederaciji, savezu država, sa Srbijom.[20]
maj - U okoliniMuća u Dalmaciji pojavile se "velike rulje odbeglih vojnika" koji noću napadaju okolna sela.[21]
16. 5. - Rano ujutru, skupština je verifikovala 239 mandata - ostaju četiri osporena i 69 Radićevih.
21. 5. - Profesorski pokret: nastavnici srednjih škola u Srbiji i Crnoj Gori podnose ostavke - ministar prosvete obaveštava cirkularom 25-tog da se ne usvajaju i najavljuje novi zakon sa nagradama činovnicima.
24. 6. - Zabranjen miting HRSS u Zagrebu (Radić: "Evropa ne može biti složna s Azijom", "Evropa žali danas što je propalo jedno kulturno dobro i što su kulturna područja predata Ciganima"[22]).
24. 6. - Osnovana Zadruga za saobraćaj i promet stranaca - preteča kompanije "Putnik".
25. 6. - "Politika" objavljuje da su kod makedonskih komita pronađeni dokumenti o saradnji sa nekim hrvatskim vojnim licima koji služe tamo.
26. 6. - Palata ustanovljene sreće uZabranjenom gradu je izgorela nakon što jePuyi naredio inventar blaga, kako bi se ustanovile razmere evnuške korupcije. Većina evnuha će zatim biti proterana.
26. 6. - Skupština KSHS usvojila naknadne i vanredne kredite od 1,2 milijarde dinara.
27. 6. - PremijerNikola Pašić lakše ranjen u atentatu - izvesni Milutin Rajić ispalio šest revolverskih metaka u premijerov automobil (osuđen na 20 godina robije 22. septembra).[23]
6. 7. -Dadaistički događaj "Veče bradatog srca" u Parizu:André Breton izazvao nerede tokom izvođenja predstave "Srce na gas" (Le Cœur à gaz) njegovog rivalaTristana Tzare - praktično kraj dadaizma.
9. 7. - Prilikom pretresa jedne kuće u Zagrebu nađeni su podaci koju upućuju na špijunažu.[24]
9. 7. - Provala oblaka i poplava između Niške Banje i Suve planine odnose 13 žrtava.[25]
10. 7. - Vaseljenski patrijarhMeletije IV beži iz Carigrada na Svetu Goru - podnosi ostavku u septembru, koja je zvanično objavljena u novembru.
10. 7. - Krupan grad/tuča ubija 23 ljudi uRostovu, SSSR.
10. 7. - Egipatski aristokrata Ali Kamel Fahmy Bey ubijen u Londonu od svoje supruge, bivše kurtizane i ljubavnice princa Edwarda, Marguerite Alibert - u septembru je oslobođena na suđenju.
14. 7. - Hrvatski blok objavljuje tekst Markovog protokola,[26] Stjepan Radić govori o "Bastilji" i optužuje Pašića, Pribićevića i druge da su nameravali da bude ubijen.
15. 7. - Eksplozija škartirane municije na Metinom brdu kod Kragujevca, razbijeni prozori u gradu.
15. 7. -Hristijan Rakovski, saveznik Trockog, smenjen s položaja predsednika saveta narodnih komesaraUkrajinske SSR i poslat u London.
19. 7. - Skupština KSHS izglasala Zakon o ustrojstvu vojske.
20. 7. - U Meksiku ubijenPančo Vilja, pretpostavlja se u organizaciji vlasti.
ca.20. 7. - Uhapšeni oficiri u Južnoj Srbiji (Makedoniji) i Hrvatskoj zbog navodne antidržavne zavere za otcepljenje Hrvatske i Makedonije; špijunska afera sa Danicom Androlić[27] i izvesnim Abdagićem, impliciran i Stjepan Radić (i Androlićeva i Abdagić su oslobođeni u oktobru sledeće godine, kada je sud našao da je njen iskaz izmišljotina).
24. 7. - Posle osam meseci pregovora potpisanLozanski ugovor, poslednji mirovni ugovorVelikog rata: utvrđene granice Turske prema Grčkoj i Bugarskoj, njena nezavisnost, uzajamno poštovanje (preostalih) manjinaca u Grčkoj i Turskoj, dogovor o Moreuzima - za Tursku znatno povoljnije odSporazuma u Sèvresu iz 1920. (za ostale granice videtiMosulsko pitanje iDržava Hataj).
24. 7. - Skupština KSHS usvojila Zakon o činovnicima (na snazi od 31. 7.).
25. 7. - Skupština KSHS glasala za "izdavanje sudu" nekoliko poslanika, među kojima i Stjepana Radića i Vlatka Mačeka.
31. 7. - Demonstracije u Prištini, dan nakon što su "Turci" ubili vojnika na putu prema Labu, traži se od vlasti da zaštite "naš živalj"; porazbijani turski dućani.
2. 8. - Predsednik SADWarren G. Harding umro na dužnosti, nasleđuje ga potpredsednikCalvin Coolidge (do1929). Harding je bio popularan u vreme smrti ali će ubrzo biti otkriveni skandali koji su mu zadugo pokvarili reputaciju.
3. 8. - Štrajk železničara u Sloveniji i Hrvatskoj, pozvani su na vojnu vežbu.
9. 8. - Kačaci napali seloZelenikovo blizu Skoplja, ima nekoliko mrtvih; bilo je i napada kod Gostivara, Kičeva, Galičnika i Debra.[29]
19. 8. - Opštinski izbori u predratnoj Srbiji i Crnoj Gori, uspeh radikala, uključujući Beograd. U Kos. Mitrovici je došlo do oružanog sukoba "Arnauta" i Turaka sa Srbima.
1. 9. - KatastrofalniVeliki zemljotres u Kantōu pogađa gradove Tokio i Jokohama - preko 105 hiljada mrtvih, najsmrtonosniji u istoriji Japana. Rulja okrivljuje Korejce za požare i zamućene bunare, ubijene hiljade ljudi.
5. 9. - Komunističke manifestacije u Beogradu povodom dočeka poslanikaFilipovića,Čopića iKovačevića, kratak sukob sa organima reda kod železničke stanice.[31]
15. 9. -Musolini odredio Beogradu ovaj datum kao rok za ratifikaciju ugovora oRijeci; jugoslovenska vlada umesto toga registrovalaRapalski ugovor kodLige naroda. Vojni pokreti pre toga izazvali zebnju u Evropi.
15. 9. - Grčka predala TurskojKaraağaç, predgrađeJedrena[33]. Grčke izbeglice su prošlog meseca osnovali NovuOrestijadu,
16. 9. -Incident Amakasu: japanska policija ubila dvojicu anarhista i šestogodišnjeg nećaka jednog od njih.
17. 9. - Italijani postavili svog guvernera uRijeci - faktički aneksija.
17. 9. - Beogradski ultimatumBugarskoj da će preći granicu ako ne prestanukomitski upadi iz te zemlje (kasnije posredovanje francuskog premijeraPoenkarea).
23. 9. - Posle pet godina okončana savezničkaOkupacija Carigrada, turski vojnici se vraćaju 6. oktobra.
26. 9. - Nemačka vlada zvanično okončava pasivni otporokupaciji Rura i zavodi vanredno stanje.
26. 9. -Bavarski premijerEugen von Knilling proglašava vanredno stanje i imenujeGustava von Kahra za zemaljskog komesara sa diktatorskim ovlašćenjima. Nemački predsednikFriedrich Ebert proglašava vanredno stanje i daje izvršna ovlašćenja ministru vojske Ottu Gessleru, ali Kahr odbija ispunjavati njegove naredbe.
27. 9. - Italijanska vojska napušta Krf, nakon što jeKonferencija ambasadora dodelila Italiji skoro sve što je tražila.
28. 9. -Etiopsko Carstvo primljeno u Društvo naroda nakon što je potpisalo dokument o ukidanjuropstva (ostvareno 1940-tih); Velika Britanija i Italija su se protivile prijemu.
1. 10. - 8. 11. - Imperijalna konferencija u Londonu: dogovoreno da će dominioni moći potpisivati sopstvene ugovore sa stranim zemljama.
1. 10. -Južna Rodezija postaje britanska kolonija, umesto administracije Britanske južnoafričke kompanije (s prekidima do 1980, zatim nezavisniZimbabve).
6. 10. - U Atini potpisana konvencija o "Srpskoj slobodnoj zoni".
8. 10. - Trocki šalje pismo Centralnom komitetu i Centralnoj kontrolnoj komisiji, za ekonomske probleme krivi nedostatak unutarpartijske demokratije.
10. 10. - GeneralCao Kun, komandantklike Zhili, novi je predsednik Republike Kine, nakon otvorenog podmićivanja članova parlamenta (do 1924).
14. 10. -Čaruga je sa svojim "gorskim tićima" pokušao opljačkati posjed grofa Eltza uIvankovu kod Vinkovaca, ali je došlo do okršaja sa žandarmerijom - ucenjen je na 120.000 dinara.[35]
15. 10. - U beogradskom hotelu "Palas" su ranjeni švajcarski trgovac Izeli i francuski kapetan Karlije,[36] što izaziva dosta publiciteta narednih dana (uključujući "kuplete u opereti";[37] Karlije osuđen na 20 godina sledećeg maja[38]).
16. 10. - Osnivačka skupština Društva za saobraćaj putnika i turista Kraljevine SHS - preteča "Putnika".
22. 10. -Leonardopulos–Gargalidisov pokušaj puča u Grčkoj: oficiri, pristalice kralja, pokušale zbaciti vladu - njihov neuspeh će dovesti do proglašenja republike sledećeg marta.
23. 10. - "Nemački oktobar": militantni komunisti greškom dižuHamburški ustanak koji je brzo ugušen, poginulo je preko 100 ljudi. Kominterna i KPD su ranije planirali ustanak, po ugledu na Oktobarsku revoluciju, ali su opozvali stvar usled nedostatka podrške.
29. 10. - Po naređenju nemačkog predsednika smenjen predsednik vlade SaksonijeErich Zeigner, koji je ranije tokom meseca uveo dvojicu komunista u vladu.
29. 10. - U Njujorku izveden mjuziklRunnin' Wild sa pjesmomCharleston.
31. 10. - U Gružu kod Dubrovnika otvorena Pomorska vojna akademija. Na brodovimamornarice je prvi put istaknuta ratna zastava.[40] Flota ima šest minonosaca, 12 torpiljera i pomoćna plovila; ima 108 oficira i 2.800 mornara; na Dunavu su četiri monitora itd.[41]
1. 11. - Arhijerejski sabor SPC, koji zaseda u Sremskim Karlovcima od septembra: ranije su usvojeni crkveni zakon i ustav a reforma kalendara i drugi sveštenički brak se odlažu dok ih ne prihvate i druge pravoslavne crkve.[42][43][44]
1. 11. -İsmet İnönü je prvi premijer Turske republike.
2. 11. - Pokušaj ubistva potpuk. Krstića, vojnog atašea KSHS u Sofiji - vlada KSHS će 5-tog uputiti "ultimatum", nakon čega se Bugarska izvinjava.
2. 11. - Sudar vozova kod Zemunskih Obora, poginula dva vojnika.
novembar - U Beogradu uhvaćeni prvi prodavcikokaina.[45]
18. 11. - U Italiji donesenAcerbov zakon: partija sa najviše glasova, i iznad 25%, dobija dve trećine mesta u parlamentu.
23. 11. - PadStresemannove koalicije u Nemačkoj, od 30. 11. ga nasleđujeWilhelm Marx iz Centruma a on ostaje ministar ino. poslova do smrti 1929. Zabranjene nacistička i komunistička partija.
23/24. 11. - Orkanski vetar u Hercegovini i južnoj Dalmaciji obara drveće i vagone sa pruge.
24. 11. - U Beogradu potpisan protokol o razgraničenjuKSHS iRumunije[46] (stupa na snagu sledećeg aprila). Razmenjuje se nekoliko sela i većinski nemačka varoš Žombolj/Žimbolija.
25. 11. - Žandarmi na konjima rasteruju nedozvoljene levičarske studentske skupove kod beogradske "Slavije", sazvane zbog politike prema Grčkoj i inostranih ubistava Daskalova i Vorovskog - pretučeni su i slučajni prolaznici a navodni i srnaovci koji su došli da ometu zborove. Blokirana je i zgrada univerziteta.
26. 11. - U Beograd je stigao Božidar Sever, stručnjak u komisiji za razgraničenje sa Mađarskom, koga su sa mađarske strani uhapsili i zlostavljali od prošlog aprila.
6. 12. - Izbori u Ujedinjenom Kraljevstvu: konzervativci gube većinu, što će sledećeg meseca omogućitiRamsayu MacDonaldu da postane prvi laburista premijer.
decembar -Lav Trocki objavljuje niz članaka u "Pravdi" protiv birokratizacijepartije i slabljenja kontrole članstva nad organizacijom (sakupljeni u knjigu "Novi kurs") - otvoreni sukob sa Staljinom i njegovim saveznicima.
12. 12. - Od pucanja brane na reciPo u Italiji strada 600 ljudi.
14. 12. - Skupština KSHS usvojila zakon o francuskom zajmu od 300 miliona franaka za naoružanje.
15. 12. - Sudar vozova između Čakovaca i Grabova u zap. Sremu, poginuo jedan mašinovođa.
25. 12. - Napadi razbojnika na žandarme u blizini Cetinja: na Popovom kamenu ubijena dva žandarma a na Baguru tri. Od groma se srušio krov katoličke parohijalne crkve na Cetinju.[49] Uvodnik "Politike" od 1. januara naziva Crnu Goru "pokrajinom najvećih zločina i divljaštva", gde "odmetničke bande potpuno gospodare selima"; žandarmerija se žali da meštani pomažu odmetnicima i sami osnivaju pljačkaške družine.[50]
25. 12. -Čaruga je u pritvoru u Osijeku, pošto je pronađen u Vinkovcima, gde je držao u zakupu jednu vilu kao trgovac Drezgić (obešen 1925).
.jpg)
.svg)
