Movatterモバイル変換

[0]ホーム
URL:

Prijeđi na sadržaj
Wikipedija
Pretraga

1913.

Izvor: Wikipedija

< |19. vijek |20. vijek|21. vijek|>
< |1880-e |1890-e |1900-e |1910-e|1920-e|1930-e|1940-e|>
<< |< |1909. |1910. |1911. |1912. |1913..|1914.|1915.|1916.|1917.|>|>>

1913.. po kalendarima
Gregorijanski1913.. (MCMXIII)
Ab urbe condita2666.
Islamski1331–1332.
Iranski1291–1292.
Hebrejski5673–5674.
Bizantski7421–7422.
Koptski1629–1630.
Hindu kalendari
•Vikram Samvat1968–1969.
•Shaka Samvat1835–1836.
•Kali Yuga5014–5015.
Kineski
•Kontinualno4549–4550.
•60 godinaYin Voda Vo(l)
(od kineske Ng.)
Holocenski kalendar11913.
p • r • u
Podrobnije:Kalendarska era

Godina1913 (MCMXIII) bila jeredovna godina koja počinje u srijedu po gregorijanskom odn.redovna godina koja počinje u utorak po 13 dana zaostajućemjulijanskom kalendaru (link pokazuje kalendar).

1913:
1 •2 •3 •4 •5 •6 •7 •8 •9 •10 •11 •12
Rođenja •Smrti

Događaji

[uredi |uredi kod]

Januar/Siječanj

[uredi |uredi kod]
  • 1. 1. - Osmanska ponuda naLondonskoj konferenciji: predali bi sve zapadno od Jedrenskog vilajeta (dakle Skadar i Janjinu), ne daju Trakiju i 4 egejska ostrva - pregovori faktički prekinuti 6. januara.
  • 1. 1. - Ukinuto kmetstvo na ruskom Kavkazu (područje bilo izuzeto 1861.).
  • 6. 1. -Sigmund Freud iKarl Gustav Jung prekidaju ličnu komunikaciju (Jung: "Ostaje ćutanje").
  • 7. 1. -William Merriam Burton dobio u SAD patent za termalnokrekovanje nafte, čime se udvostručuje proizvodnja benzina.
  • 7. 1. -Londonska konferencija:Srbija se odriče zahteva za luku na Jadranu.
  • 10. 1. -Rumunija zahteva južnuDobrudžu kao kompenzaciju za jačanjeBugarske.
  • 11. 1. - Tibet i Mongolija, nedavno osamostaljeni od Kine, potpisuju ugovor o prijateljstvu i alijansi (osporena validnost).
  • 12. 1. - Prvo izdanje stripaBringing Up Father ("Porodica Tarana") - izlazi do 2000.
  • 12. 1. - Albanski iregularci uništili luku u Santi Quaranta (Sarandi), koja je služila grčkoj opsadi Janjine.
  • 13. 1. - AktiviraneUlsterske dobrovoljačke snage - protestanti, unionisti, se protive samoupravi za Irsku.
  • 13. 1. - Londonska konferencija se okončava bez sporazuma. Srbija formalno zahteva reviziju sporazuma sa Bugarskom iz marta 1912. - traži Makedoniju jer nema ništa od Albanije.
  • 15. 1. - Laka krstaricaHamidiye potopila grčku pomoćnu krstaricuMakedonia u luci Syra na Kikladima.
  • januar - Gruzinski boljševik Josif Džugašvili napisao u Beču članak "Marksizam i nacionalno pitanje", potpisuje ga sa "K.Staljin".
  • januar - Izborna reforma u Ugarskoj: broj glasača povećan sa 1 na 1,8 miliona, tj. 10% stanovništva.
  • 16. 1. - Donji dom britanskog parlamenta usvaja Zakon o vladi Irske (samoupravu) ali Dom lordova ulaže veto krajem meseca. Isto se ponavlja u julu.
  • 16. 1. - Nakon što se veliki knezMihail oženio Natalijom Brasovom prošle godine, njegov brat car Nikolaj II ga ražaluje, takođe mu oduzima imanja.
  • 16. 1. - Mladi indijski matematičarSrinivasa Ramanujan započinje prepisku saG. H. Hardyjem.
  • 18. 1. -Bitka kod Lemnosa: grčka mornarica sprečila i drugi turski pokušaj da probiju blokadu Dardanela.
  • 19. 1. -Prvi balkanski rat,Opsada Jedrena: u sastav II srpske armije stigao haubički puk.
  • 20. 1. - Opšti grčki napad na Janjinu - veliki gubici.
  • 21. 1. - Godina sa četiri premijera u Francuskoj:Aristide Briand nakratko zamenjujePoincarea, koji je izabran za predsednika Francuske, u martu dolaziLouis Barthou a u decembruGaston Doumergue.
  • 23. 1. -Osmanski državni udar: Mladoturci (Enver iTalat) se vraćaju na vlast. Veliki vezirĆamil-paša prinuđen na ostavku, ministar vojni i načelnik generalštabaNazim-paša ubijen, izgleda greškom. Žele nastaviti rat i sprečiti pad Jedrena.
  • 26. 1. - Ambasadorska konferencija: Rusi traže da ako Skadar pripadne Albaniji, Srbija dobijeĐakovicu - AU pristala tek krajem marta.
  • 30. 1. - Komandant SkadraHasan Riza-paša ubijen od strane ljudiEsad Paše Toptanija, koji preuzima komandu.

Februar/Veljača

[uredi |uredi kod]
Srpska artiljerija kod Jedrena
  • 9. 2. (27. 1. po j.k.) -Boj na Brdici - srpske Primorske trupe odbijene uz velike žrtve; u ova tri dana opšteg napada takođe teški crnogorski gubici na Bardanjoltu i Tarabošu.
    • kasnije: Albanci uMaći i okoKroje napadaju srpske vojnike i ruše telekomunikacije.
  • 9. 2.- Srbi pristaju na bugarski zahtev za topove pred Jedrenom, uz rezervaciju prava na kasnije određenje kompenzacije - Bugari bi samo dali novčanu naknadu.
  • 9. 2. - Velika meteorska procesija, "cirilidi", vidljiva u Americi.
  • 9 -19. 2. -Tragična dekada u Meksiku: pobunjeni generalBernardo Reyes poginuo u prvom napadu na predsedničku palatu. GeneralVictoriano Huerta nudi zaštitu predsednikuMaderu, što je ovaj prihvatio - ali Huerta je deo pobune.
  • 10. 2. - VrhunacPolitičke krize Taishō u Japanu - nasilni neredi u Tokiju dovode do pada premijeraKatsure deset dana kasnije.
  • 10. 2. - Istraživački brodTerra Nova stigao sa Antarktika na Novi Zeland - svet obavešten o sudbiniScottove ekspedicije.
  • 11. 2. - Ubijen socijaldemokratski zastupnik Carevinskog vijeća Franz Schuhmeier.
  • 12. 2. - Formalni zahtev kralja Nikole za srpsku pomoć kod Skadra - biće poslato 30.000 vojnika i 72 topa (železnicom do Soluna pa grčkim brodovima do Medove).
  • 13. 2. -Dalaj Lama XIII se vraća naTibet i objavljuje nezavisnost.
  • 13. 2. - Srpski opsadni topovi stigli do Jedrena (17 baterija sa 58 Schneiderovih topova, 24 haubice od 120 i 150 mm).
  • 17. 2. - PočinjeArmory Show, izložba moderne umetnosti u Njujorku; ismejanaDuchampova slika "Akt silazi niz stepenice, br. 2".
Raymond Poincaré
  • 18. 2. -Raymond Poincaré je novi francuski predsednik (do1920).
  • 18. 2. -Meksička revolucija: liberalni predsjednikFrancisco I. Madero i potpredsjednik Pino Suarez su uhapšeni od vojske. GeneralVictoriano Huerta preuzima vlast prema Paktu iz ambasade (SAD). Predsednikov brat i savetnikGustavo je ubijen a Madero i Suarez slede četiri dana kasnije.
  • 20. 2. - USmederevu osnovano Srpsko akcionarsko rudarsko topioničko industrijsko društvo -SARTID.
  • 21. 2. (8. 2. po j.k.) - Srpska vojska formirala Primorski kor za opsadu Skadra - prevezen u martu.
  • 22. 2. - Srpski premijerPašić formalno traži reviziju ugovora sa Bugarskom.
  • 24. 2. - Bugarska prihvata da se spor sa Rumunijom, koja traži južnu Dobrudžu, iznese na konferenciju u Sankt Peterburgu.
  • 27. 2. - Grčka mornarica proširila blokadu albanske obale do Drača.
  • 27. 2. -6. 3. -Albanski kongres u Trstu, pod okriljem austrougarskih vlasti.

Mart/Ožujak

[uredi |uredi kod]
Woodrow Wilson
  • 4. 3. - DemokrataWoodrow Wilson postaje 28.predsednik SAD (do 1921). Državni sekretar jeWilliam Jennings Bryan (do 1915).
  • 5. 3. - Bugari pokušali izbaciti Grke iz Nigrite kod Soluna[2].
  • 6. 3. - Grci zauzeliJanjinu.
  • 6. 3. (21. 2. po j.k.) - U Rusiji svečano obeležena300-godišnjica dinastije Romanov, takođe i u Beogradu.
  • 6. 3. -Pancho Villa se vraća uMeksiko, u borbu protiv Huerte.
  • 8. 3. -Staljin uhapšen u Sankt Peterburgu - u sibirskom je progonstvu do 1917.
  • 12. 3. - Buduća australska prijestolnica zvanično dobiva imaCanberra.
  • 13. 3. - Grci se iskrcali naSamos.
  • 17. 3. - Njujorški senatorFranklin D. Roosevelt dobija prvi posao u saveznoj vladi: asistent sekretara mornarice.
  • 18. 3. -Grčki kraljDorđe I ubijen u Solunu od strane anarhiste. Nasleđuje ga sinKonstantin I (vl. 1913-17. i 1920-22.).
  • 18. 3. - Prvi grčki brod sa srpskim pojačanjima stiže u Medovu - napala ih je krstarica Hamidija (sutradan potopila nekoliko trgovačkih brodova u Draču). Komandu pred Skadrom preuzima srpski gen.Bojović.
  • 19. 3. - U Berlinu prikazan dvočasovni italijanski filmQuo vadis, valjda prvi "blokbaster" u istoriji kinematografije.
  • 20. 3. - Ubijen predsednikKuomintanga,Song Jiaoren, koji je nedavno doveo stranku do pobede na prvim demokratskim izborima uKini (osumnjičen gen.Yuan Shikai).
  • 20. 3. - Kod Skadra poginuo srpski pilotMihajlo Petrović.
  • 20. 3. - Austro-ugarska na konferenciji u Londonu pristala da Srbija dobijeĐakovicu, nepopustljiva za Skadar (Rusija ranije napustila zahtev da ga dobije Crna Gora).
  • 21. 3. -Albert Schweitzer odlazi, sa suprugom, prvi put u Afriku - osniva bolnicu u Gabonu.
  • 23. 3. - Konferencija ambasadora odlučila daSkadar pripadne Albaniji.
  • 23. 3. - Uskršnji tornado opustošioOmahu - jedan od niza u ovoj državi i okolini.
  • 25. 3. - VelikaDaytonska poplava - izlivanje rekeOhio izaziva stotine mrtvih i veliku štetu. To je deo Velike poplave koja je ovih dana pogodila više država SAD.
Bugarski vojnici u jedrenskoj džamiji Selimiji
  • 26. 3. (13. 3. po j.k.) -Prvi balkanski rat: petomesečnaOpsada Jedrena je okončana, bugarske i srpske snage zauzimajugrad. Bugarsi takođe napadaju na Čataldži i povraćaju položaje izgubljene prošlog meseca.
  • 26. 3. - Balagat: sukob Srba sa Džavid-pašinim 6. korpusom severno od Lushe u Albaniji, južno od Škumbe - osmanski poraz i poslednja bitka Srbije u I balkanskom ratu.
  • 26. 3. -Venustiano Carranza objavljuje Gvadalupski plan i započinje borbu protiv Huerte na čelu ustavne stranke. Protiv Huerte su iPancho Villa,Emiliano Zapata (raniji Maderov protivnik) iÁlvaro Obregón.
  • 28 - 29. 3. - Demarši velikih sila Crnoj Gori i Srbiji za povlačenje iz Albanije.
  • 29. 3. - Tajni sastanak Ujedinjene nacionalne omladine u Splitu - protiv pritiska na srpske kraljevine.
  • mart, krajem - Počinje Petrogradska ambasadorska konferencija za rešenje rumunsko-bugarskog spora.
  • 31. 3. -Skandalkonzert - bečka publika, nesviknuta na muzikuDruge bečke škole, prekinula koncert kojim je dirigovaoArnold Schönberg.
  • 31. 3. - Neuspešni napad na Skadar s težištem na Tarabošu.

April/Travanj

[uredi |uredi kod]
Pozicije krajem aprila
Opsada Skadra: "Crnogorska zastava na Skadru"
  • 24. 4. - U Njujorku otvorenaWoolworth Building sa 57 spratova i 241 m, najviša na svetu do1930.
  • 25. 4. - Sofija traži rusku arbitraciju u Makedoniji.
  • 29. 4. - FirmaSiemens & Halske patentirala telefonski brojčanik.

Maj/Svibanj

[uredi |uredi kod]
  • 3. 5. -Iznimne mjere u BiH, raspuštena mnoga udruženja (npr. "Prosvjeta" i "Privreda").
  • 3. 5. - U Kaliforniji usvojen zakon kojim je uskraćeno posedovanje imovine nekim kategorijama, pre svega Japancima (poništen 1952).
  • 3. 5. -5. 10. -Adria-Ausstellung u Beču
  • 5. 5. - Pod pritiskom velikih sila, kraljNikola prihvatio napuštanje Skadra.
  • 5. 5. - Grčko-srpski sporazum: zajednička granica zapadno od Vardara, vojna podrška protiv Bugarske, sfere uticaja u Albaniji na reciSemeni (vojna konv. 14. 5.).
  • 6. 5. - Ostavka vlade divizijaraMartinovića zbog predaje Skadra - dolazi serdarJanko Vukotić.
  • 6. 5. -Nikola Tesla patentiraosvoju turbinu.
  • 8. 5. - Petrogradska ambasadorska konferencija: bugarska luka na DunavuSilistra da pripadne Rumuniji (ovi tražili i južnu Dobrudžu).
  • 10. 5. (27. 4. po j.k.) - Austrijski vojnici pucali na parobrod "Beograd" kod Smedereva i ranili jednog srpskog podanika. ("Politika")
  • 13. 5. (26.?) - U Sofiji otvorenaCentralna mineralna banja.
  • 14. 5. - Međunarodni odred ušao uSkadar.
  • 14. 5. - OsnovanaRockefellerova zaklada.
  • maj -Josip Broz, koji radi uBečkom Novom Mjestu, regrutiran je uAustro-ugarsku vojsku.
  • maj - Ruska carska porodica je na turneji po starim gradovima Moskovije, stopama osnivača dinastijeMihajla -Nikolaj je ubeđen u ljubav naroda i ispravnost autokratije.
  • maj -Ibn Saud osvaja od Osmanlija, uz pomoć novoosnovanihIkhwana ("bratstva"), bogato područjeAl-Hasa na istoku Arabije.
  • 16. 5. - Bitka kod Sidi Garbe, blizu Derne u Libiji: Italijani pretrpeli gubitke u okršaju sa pobunjenicima (tada se govorilo o čak 1.000 mrtvih, kasnija cifra je 79[3]).
  • 16. 5. - OtkrivenaEberswaldska ostava, najznačajnija zbirka zlatnih objekata iz centralnoevropskogBronzanog doba.
  • 20. 5. - Na gradilištuPanamskog kanala završen Prosek Culebra - probijena vododelnica dva okeana.
  • 22. 5. - Bugarske trupe potisle grčke sa rekeAngitis, ali su odbijeni nakon nekoliko dana borbi.
  • 23. 5. - Poleteo "Ruski vitez", prvi četvoromotorac na svetu, konstrukcijaIgora Sikorskog.
  • 24. 5. -Viktoria Luise, najmlađe dete i jedina kćerka nemačkog carskog para se udala zaErnsta Augusta, vojvodu od Braunšvajga izKuće Hanover; svadbi u Berlinu prisustvovali britanski kralj i ruski car.
  • 24. 5. - Pošto je dobio ostatak očevog nasledstva, Hitler napušta bečku spavaonicu u Meldemannstraße i odlazi u Minhen - ostatak života će provesti u Nemačkoj.
  • 25. 5. (12. 5. po j.k.) - Srpska vlada nudi bugarskoj reviziju savezničkog ugovora (ova to odbija19. 6.).
  • 25. 5. - Austrougarski obaveštajac puk.Alfred Redl izvršio samoubistvo u Beču nakon što je razotkriven kao ruski špijun.
  • 29. 5. - UParizu održana premijera baletaPosvećenje proljećaIgora Stravinskog, koja izaziva burnu reakciju publike te eskalira u najpoznatije nerede u historiji klasične muzike.
  • 30. 5. -Londonski mir okončavaPrvi balkanski rat:
    • nezavisnaAlbanija (granice utvrđene sledećeg decembra),
    • Kosovski vilajet (koji obuhvata iSandžak) podeljen između Srbije, Crne Gore i Albanije,
    • bugarska granica u zapadnojTrakiji na liniji Enos-Midija, nedefinisano razgraničenje u Makedoniji.
    • Krit dodeljen Grčkoj, granica u Egeju naknadno.

Jun/Juni/Lipanj

[uredi |uredi kod]
  • 1. 6. - Grčko-srpski savez protiv bugarskog ekspanzionizma. Sastanak Pašić-Gešov u Caribrodu - bez uspeha.
  • 3. 6. - Gen.Lucio Blanco zauzeoMatamoros, što je prvi uspeh meksičkih konstitucionalista protiv Huertine vlade.
  • 4. 6. - BritanskasufražetkinjaEmily Davison izletela pred kraljevog konja na Epsom Derby-ju - izgažena, umire četiri dana kasnije.
SS Imperator
Kronštatska katedrala (pogrešan natpis)
  • 12. 6. - Bugarska i Srbija izjavljuju da pristaju na arbitražu Rusije.
  • 12. 6. - Drveni Collinsov most dužine 4 km povezaoMiami iMiami Beach
  • 14. 6. - Zemljotres kodVelikog Trnova, Bugarska (M 7.0, Int. IX).
  • 11 -15. 6. -Pobuna Moroa na Filipinima: američka pobeda kod Bud Bagsaka,Sultanat Sulu.
  • 15 - 21. 6. - Sedma konferencija Međunarodne alijanse za žensko pravo glasa održana u Budimpešti (sledeća, i poslednja, 1920. u Ženevi).
  • 18 -23. 6. - U Parizu održan Arapski kongres o predlozima reforme u Otomanskom carstvu (→Arapski nacionalizam).
  • 19. 6. - UJužnoafričkoj Uniji stupio na snagu Zakon o domorodačkoj zemlji (Natives Land Act) kojim je crncima ograničeno pravo posedovanja zemlje - osnovaApartheida (povučen1991).
  • 22. 6. - Vlada Nikole Pašića podnosi ostavku, ponovo dobija mandat - neslaganje oko ruskog zahteva za povlačenje iz nekih makedonskih mesta i daljeg postupanja prema Bugarima. Srpski poslanik u Sofiji, M. Spalajković, vratio se u Beograd.
  • 23. 6. (10. 6. po j.k) - OsvećenaKronštatska pomorska katedrala, glavna crkva ruske mornarice, koja je koštala skoro dva miliona rubalja (namena promenjena 1929, obnovljena i ponovo posvećena 2013).
  • 25. 6. - Sukob srpskih i bugarskih snaga kod Zletova.
  • 25. 6. - Francuski predsednik Poenkare stigao u posetu Londonu.
  • 29/30. 6. (17. 6. po j.k.) -Drugi balkanski rat počinje bugarskim napadom -Bregalnička bitka.
  • 30. 6. - 1. 7. - Ulične borbe u Solunu između bugarskog bataljona i Grka.
  • 30. 6. - NemačkiReichstag doneo zakon koji predviđa postepeno uvećanje vojske.
  • jun - Anglo-nemačka izložba u Londonu.

Jul/Juli/Srpanj

[uredi |uredi kod]
  • 1. 7. - Srpski kontraudar u Bregalničkoj bici, od Zletovske reke prema Kočanima.
  • 1. 7. - Preko 54.000 veterana s obe strane se okuplja na 50. godišnjicuBitke kod Gettysburga.
  • 2. 7. - AvijatičarMarcel Brindejonc des Moulinais se vratio u Pariz, nakon što je od 10. juna leteo do Varšave, Sankt Peterburga, Stokholma, Kopenhagena i Haga (oko 4.800 km).
Drugi balkanski rat (posleratne granice)
  • 2 -4. 7. - Bitka kod Krivolaka: Bugari je smatraju neiskorišćenom pobedom a Srbi herojskim otporom na Orlovom bairu kojim je sprečen bugarski obuhvat srpskog centra.
  • 2 -4. 7. -Bitka kod Kukuša: Grci naneli težak poraz Bugarima kodKilkisa uz obostrane velike gubitke. Grci zatim zauzimaju Đevđeliju i Dojran, Bugari u povlačenju napuštaju Serez i Dramu.
  • 6. 7. -Bitka kod Dojrana, bugarski poraz.
  • 7. 7. - Bugari poraženi u Bregalničkoj bitki. Napadaju prema Pirotu, takođe zauzet Knjaževac ali odlaze već sutradan jer se 1. armija premešta na jug (9. divizija 1. armije uništena u nekoj klisuri).
  • 9. 7. - Grci u Strumici.
  • 10. 7. - Crna Gora objavila rat Bugarskoj (poslat Dečanski odred pod Vukotićem).
  • 10. 7. - UFurnace Creek, California, uDolini smrti izmereno 56,7 °C - najviša pouzdano izmerena temperatura na planeti.
  • 11. 7. - Rumuni ušli u Bugarsku, zauzeliSilistru i liniju Tutrakan-Balčik, nakratko i Varnu. Grčka mornarica u Kavali.
  • 12. 7. - Turci prelaze liniju Enos-Midija.
  • 12. 7. - Predata brana na reciMöhne u Nemačkoj, tada najveća u Evropi (teško oštećena 1943. uoperacija Chastise).
  • 13. 7. - Objavljen izveštajRogera Casementa o zlostavljanju Indijanaca od strane britanske Peruanske amazonske kompanije.
  • 13. 7. -Léon Letort leteo non-stop od Pariza do Berlina, 920 km za 9h i 47 min.
  • 14 - 15. 7. i 20 - 22. 7. - Srpski pokušaji prema Ćustendilu.
  • 14/15. 7. - Rumunska armija prelazi Dunav na zapadu, bugarska ne pruža otpor (ali hiljade rumunskih vojnika će stradati od kolere).
  • 15. 7. - Počeo redovan saobraćaj kroz železničkitunel Lötschberg ispod Alpa, dužine 14,6 km.
  • 16. 7. -Imjaslavije: ruske carske trupe zauzelemanastir Pantelejmon na Svetoj gori, preko 800 monaha, pristalica osuđenog pokreta, biće prebačeno u Rusiju.
  • 17. 7. -Vasil Radoslavov je novi bugarski premijer (do1918).
  • 17 -31. 7. - Boj na Grlenskim visovima.
Franz Marc:Die Wölfe (Balkankrieg)
  • 18. 7. - Rumuni u Ferdinandu (Montani).
  • 18 - 19. 7. -Bitka kod Kalimanaca: srpsko-crnogorski neuspeh, sprečena invazija Bugarske.
  • 19. 7. - Grci zauzeliNevrokop.
  • 20. 7. - Bugarska delegacija u Nišu.
  • 21. 7. - BaronIvan Skerlecz je novi komesar/povjerenik u Hrvatskoj umjesto umirovljenogCuvaja (koji je na dopustu od prosinca a upravu je vršio dr. Dragutin Unkelhäuser).
  • 21 - 31. 7. -Bitka u Kresnenskoj klisuri: Grci nameravaju stići do Sofije.
  • 23. 7. - Turska prethodnica ulazi u Jedrene, a Srbi uBelogradčik (tj. 22.) i nastupaju premaVidinu.
  • 25. 7. - Austrougarska upozorava Srbiju i Grčku da ne smeju poniziti Bugarsku. Grčka flota zauzelaDedeagač, a Rumuni i Srbi se sreli u Belogradčiku (odsečen Vidin).
  • 26. 7. - Raspušten Zemaljski sabor Češke - od 1908. je slabo radio zbog konfrontacije Čeha i Nemaca, car imenuje komisiju.
  • 26. 7. - Rumuni stigli na desetak kilometara od Sofije.
  • 28. 7. - Bugari napustili Džumaju (Blagoevgrad), sutradan vrše kontranapad protiv grčkog nadiranja.
  • 29. 7. - Londonska ambasadorska konferencija šest sila: Albanija je neutralna, suverena, nasledna kneževina. Zemljom će upravljati Međunarodna kontrolna komisija, do odluke o monarhu i granicama.
  • 29. 7. -Andrej Hlinka zvanično osnovaoSlovačku narodnu stranku.
  • 29. 7. - "Druga revolucija" u Kini: nezadovoljni autoritarnom vlašćuYuan Shikaia, sedam južnih provincija se pobunilo pod uticajemKuomintanga - ugušeno do početka septembra.
  • 29. 7. - Anglo-otomanska konvencija u vezi granica osmanske jurisdikcije u Persijskom zalivu - nije ratifikovana, ali biće značajna za kasniju samostalnostKuvajta.
  • 31. 7. - Primirje u Drugom balkanskom ratu.
  • leto - Snage izMongolije (Bogd Hanata) zauzele centralnu Unutrašnju Mongoliju u Kini - uglavnom se povukli do kraja godine.

Avgust/August/Kolovoz

[uredi |uredi kod]
RezultatBalkanskih ratova
Spomenik Karađorđu (foto 1915)

Septembar/Rujan

[uredi |uredi kod]
Mesto "Male sirene" u Copenhagenu

Oktobar/Listopad

[uredi |uredi kod]
Spomenik Bici kod Lajpciga
  • 18. 10. - OtkrivenSpomenik Bici kod Lajpciga ili Bici naroda -Völkerschlachtdenkmal. Građevina je visoka 91 metar, najveći spomenik u Evropi.
  • 19. 10. - U Zadru napadnuti pripadnici Hrvatske sokolske župe Ban Paližna, na povratku iz Biograda.
  • 19/20. 10. - "Lajpciški lov na lavove": ubijeno šest lavova odbeglih iz cirkusa.
  • 22. 10. - Eksplozija u rudniku kod Dawson, New Mexico, stradalo 263 rudara.
  • 25. 10. - Srpske snage se povukle sa albanske teritorije.
  • 28. 10. -Nikola Tesla prijavio patent za svoju fontanu.
  • 28. 10. - Bejlisov proces: Menahem Mendel Bejlis oslobođen na procesu u Kijevu od antisemitskih optužbi za ubistvo dečaka.
  • 28. 10. - Prva pojava stripaKrazy Kat.
  • 31. 10. - OtvorenLinkolnov auto-put, prva transkontinentalna magistrala u SAD, između Njujorka i San Fransiska - početna dužina 5.454 km (kasnije skraćivana ispravljanjem trase).
  • jesen -Marcel Duchamp napravio prvireadymade: točak bicikla montiran na hoklicu (to se može smatrati i za prvukinetičku skulpturu).

Novembar/Studeni

[uredi |uredi kod]
  • 26. 10. i2. 11. - Izbori u Kraljevini Italiji, prvi sa "univerzalnim" pravom glasa - zapravo obuhvataju 27% stanovništva, muškarce starije od 21 ako su pismeni odn. 30 ako nisu. Pre izbora sklopljen tajniGentilonijev pakt kojim su katolički glasovi obezbeđeni zaGiolittijevu vladu.
  • 5. 11. - OtvorenLos Angeleski akvadukt - prva voda stigla udolinu San Fernando.
  • 5. 11. -Oto Bavarski smenjen zbog mentalne bolesti, nasleđuje gaLudvig III (do 1918, poslednji kralj).
  • 5. 11. - Rusko-kineska konvencija o Mongoliji - priznaje se autonomija Spoljne Mongolije, pod kineskim sizerenstvom.
  • 6. 11. - UAlzasu izbijaSavernska afera: uvredljive opaske jednog pruskog poručnika dovode do nereda.
  • 6. 11. -Mahatma Gandhi protestuje u Južnoj Africi sa 2200 sledbenika protiv rasne diskriminacije tamošnjih Indijaca.
  • 8. 11. - U Minhenu prvi put izvedenWoyzeck.
  • 9. 11. - VrhunacOluje na Velikim jezerima 1913. u kojoj je poginulo preko 250 ljudi i uništeno 19 brodova.
  • 11. 11. - Mirovni sporazum između Grčke i Turske.
  • 13. 11. - Sporazum o razgraničenju Srbije i Crne Gore.
  • 13. 11. - Kineska Nacionalna skupština je raspuštena, pošto je ostala bez kvoruma nakon izbacivanja poslanika iz Kuomintanga - Yuan Shikai vlada dekretima.
  • 16. 11. - Pancho Villa zauzeoCiudad Juárez.
  • 17. 11. - Sastanak ugarskog premijeraIštvana Tise sa liderimaHrvatsko-srpske koalicije u Budimpešti - sporazum posredovanjem komesara Skerlecza.
  • 23 - 24. 11. - Bitka kod Tierra Blance: Villine snage porazile federalne nedaleko od Juáreza.
  • 24. 11. - Odlučeno da hrvatski jezik bude unutarnji jezik Odvjetničke komore uZadru (u Komori je 20 Hrvata i Srba, a samo 12 Talijana)[8].
  • 25. 11. - Irska kriza: u Dablinu osnovaniIrski dobrovoljci.
Ivan Skerlecz
  • 27. 11. - Hrvatskoj vraćen ustav:Ivan Skerlecz imenovan hrvatskim banom (do1917), na čelu "činovničke vlade" - raspisani izbori.

Decembar/Prosinac

[uredi |uredi kod]

Kroz godinu

[uredi |uredi kod]
Brzi voz Mostar-Sarajevo u Neretvi


Rođenja

[uredi |uredi kod]

Januar/Siječanj – Mart/Ožujak

[uredi |uredi kod]

April/Travanj – Jun/Lipanj

[uredi |uredi kod]

Jul/Srpanj – Septembar/Rujan

[uredi |uredi kod]

Oktobar/Listopad – Decembar/Prosinac

[uredi |uredi kod]

Kroz godinu

[uredi |uredi kod]

Smrti

[uredi |uredi kod]

Januar/Siječanj – Jun/Lipanj

[uredi |uredi kod]

Jul/Srpanj – Decembar/Prosinac

[uredi |uredi kod]

Nobelova nagrada za 1913. godinu

[uredi |uredi kod]

Reference

[uredi |uredi kod]
  1. ↑T. G. Otte (5 June 2014). July Crisis: The World's Descent into War, Summer 1914. Cambridge University Press. str. 49–. ISBN 978-1-107-06490-4. 
  2. ↑The Rise of Nationality in the Balkans By Robert William Seton-Watson, p. 258
  3. ↑Charles Stephenson (19 December 2014). A Box of Sand: The Italo-Ottoman War 1911-1912. Tattered Flag. str. 217–. ISBN 978-0-9576892-2-0. 
  4. ↑Dokumenti o Bugarima, Politika, 3. sept. 1913, str. 1
  5. ↑J. Holland Rose (October 2015). The Origins of the War. Cambridge University Press. str. 188. ISBN 978-1-107-53692-0. 
  6. ↑Dominican Republic (1902-present). uca.edu - University of Central Arkansas
  7. ↑Martin Gilbert, The First World War: A Complete History (Macmillan, 2004) pp11-12
  8. ↑Bralić Ante. Zadarski fin-de siècle – Političke i društvene prilike u Zadru i Dalmaciji uoči Prvoga svjetskog rata
  9. ↑Vreme, 28. dec. 1938, str. 9. digitalna.nb.rs (ćirilica, pristup. 28.12.2019)
Literatura

Povezano

[uredi |uredi kod]
Izvor:https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=1913.&oldid=42443678
Kategorije:
[8]ページ先頭
©2009-2026 Movatter.jp