2. 1. -Rusko-japanski rat: okončanje opsadePort Artura, samovoljnom predajom od strane komandanta garnizona, nakon što su japanske mine uništile tri utvrde.
5. 1. - U Londonu uspešno izveden komadScarlet Pimpernel, što vodi nizu romana i filmova.
6. 1. - Zemljotres se epicentrom kodKrupnja u Srbiji (M 5.2, I VII).
20. 3. - Eksplozija parnog kotla, rušenje zgrade i požar u fabrici obuće Grover uBrockton, Massachusetts - 58 mrtvih.
21. 3. - Berteauxov zakon u Francuskoj uvodi obavezan, jednak, dvogodišnji vojni rok, bez izuzetaka, osim medicinskih - osnova regrutacije u Francuskoj do 1996.
26. 3. -Tibetanska pobuna u provinciji Junan protivćingovskih kineskih vlasti i francuskih katoličkih misionara, masakrirani tibetanski preobraćenici. Počevši od maja represiju predvodi kineski generalZhao Erfeng.
4. april. - U zemljotresu u dolini Kangra u provinciji Lahore, tada dijelu Britanske Indije, poginulo oko 19000 ljudi.
7. 4. (25. 3. po j.k.) -Borba za Makedoniju – Zagoričanski masakr: grčke čete su zapalile selo Zagoričani kod Kostura (dan. Vasilijada kodKastorije), ubijena su 62 seljana.
17. 4. -Lochner v. New York:Vrhovni sud SAD oborio zakon kojim je ograničeno radno vreme zaposlenih u pekarama u državiNew York - Lochnerova era u kojoj Vrhovni sud obara zakone za koje ceni da ugrožavaju ekonomsku slobodu traje do1937.
29. 4. (16. 4. po j.k.) -Bitka na Čelopekuj je najveći okršaj srpskih četnika u Makedoniji: srpske čete razbile tursku vojsku i Albance kodČelopeka, severoistočno od Kumanova.
6. 5. - Srbija u Parizu zaključila zajam za naoružanje i izgradnju železnica od 110 miliona franaka (nakon februarske i aprilske krize, Pašić nadigrao dvor).
1. 6. (19. 5. po j.k.) -Zemljotres kodSkadra (M 6.6, Int. IX), razaranja i ljudske žrtve i u Crnoj Gori.
4. 6. - Franc Mannsbarth i Rudolf Kraal letjeli balonom od Zagreba do Baške na Krku.
7. 6. -Norveška postiže nezavisnost odŠvedske: kralj izjavljuje da ne može formirati novu vladu, na šta norveški Storting objavljuje da on, pošto je izgubio sposobnost vladanja, više nije kralj Norveške (u avgustu potvrđeno ogromnom većinom na referendumu).
jun, krajem - Srpski konzul u Prištini: nema dana da se ne izvrši jedno ili dva ubistva Srba, ništa se ne radi protiv albanskog banditizma (reformske akcije velikih sila su ograničene na Makedoniju)[3].
21. 7. - Pokušaj atentata na sultanaAbdul Hamida II ispred stambolske džamije Yıldız - jermenski revolucionari postavili tempiranu bombu ali sultan je zakasnio, poginulo 26 osoba.
22. 7. (9. 7. po j.k.) - Potpisan srpsko-bugarski trgovinski ugovor - pripremljen i carinski savez, što će biti objavljeno krajem godine, povod zaCarinski rat Srbije i Austrougarske.
24. 7. -Ugovor iz Björköa: ruski i nemački car tajno dogovorili defanzivni savez, ali ostaje mrtvo slovo jer ga njihove vlade odbijaju ratificirati (Rusija je u savezu sa Francuskom).
jul - Izbori u Srbiji,Samostalna radikalna stranka pobedila za jedno poslaničko mesto - to dovodi do pada pariskog zajma i prihvatanja uporednih proba topova.
21. 8. - Predstavnici pet plemena na istoku današnjeOklahome se okupili na ustavnoj konvenciji na kojoj je izrađen plan zaDržavu Sequoyah - odbijeno u Kongresu, Oklahoma postaje država 1907.
27. 8. - Prvi opći javni radnički zbor u Sarajevu - usvojena pravila Glavnog radničkog saveza (odobreno 21. 9. 1906, na čeluMićo Sokolović).
30. 8. - Totalno pomračenje Sunca u Španiji i severnoj Africi (70 - 80% u sh. zemljama).
2. 9. - U Kini propisano da od sledeće godine budu ukinuticarski ispiti.
5. 9. - U Portsmutu, Nju Hempšir, potpisan mirovni sporazum između Ruskog i Japanskog Carstva - Japanci dobijaju kontrolu nad Korejom, poluostrvomLiaotung,Južnomandžurskom železnicom i polaSahalina.
5. 9. - Demonstranti nezadovoljni uslovima mira sa Rusijom izazivaju nerede Hibiya u Tokiju, oštećene stotine zgrada, 17 mrtvih. Smatra se da je ovo početak 13-godišnje Ere narodnog nasilja.
6. 9. - Osnovano Malo pozorište, prvo dečije pozorište u Beogradu.
8. 9. - Naoružani Albanci i turski askeri napali srpske karaule kod Kuršumlije, ubijena trojica srpskih vojnih lica[5].
8. 9. - Zemljotres naKalabriji, najmanje 500 mrtvih.
11/12. 9. - Eksplodirao magazin japanskog bojnog brodaMikasa, 251 stradali (izvučen i opravljen za dve godine).
15. 9. - "Crveni petak" u Budimpešti, 100.000 radnika se okupilo oko parlamenta, mirno se razilaze[6].
27. 9. - Rad Alberta EinsteinaDa li inercija tela zavisi od njegovog sadržaja energije predlažeekvivalenciju mase i energije, kasnije zabeleženu kaoE = mc2.
27. 9. - Propisane registarske tablice u Austriji: K - Austrijsko primorje, M - Dalmacija (prve izdate sledećeg januara). (→de)
29. 9. - Austrijski parlament otvoren nakon letnje pauze, socijaldemokrati, socijalhrišćani i slavenski nacionalisti traže univerzalno pravo glasa[7].
15. 10. - U njujorškim novinama prvi put objavljen stripLittle Nemo.
16. 10. - Vicekralj Indije Lord Curzon sproveo podeluBengala na hinduistički i muslimanski deo - dolazi do krize i otpora hinduista (→pokret Swadeshi), podela poništena 1911.
17. 10. -Zadarska rezolucija srpskih zastupnika iz Dalmacije i Hrvatske-Slavonije o saradnji sa Hrvatima.
30. 10. (17. 10. po j.k.) - Ruski carNikolaj II izdajeOktobarski manifest - obećani ustav,Duma, građanska prava; štrajkovi i protesti uglavnom okončani, do kraja godine vlast preuzima kontrolu nad zemljom.
31. 10. - Lučindanska deklaracija - Crnoj Gori će o Nikoljudne biti darovan ustav.
31. 10. (18. 10. po j.k.) - U Moskvi osnovanaKonstituciono-demokratska partija (K-D, članovi poznati kao kadeti), liberalna partija ustavnih monarhista i desnih republikanaca na čelu saPavelom Miljukovim. Još jedna partija jeSavez 17. oktobra (oktjabristi), desniji od kadeta.
31. 10. -3. 11. - Pogrom Jevreja uOdesi, stradalo preko 400 ljudi - najgori u talasu koju je obuhvatio Ukrajinu, uz pomoć policije.
jesen - U Srbiji osnovano Društvo za zakonsko rešenje zavereničkog pitanja - zahteva se kazna zakraljeubistvo.
4. 11. - Belgijska komisija potvrdila izveštaje o zverstvima uSD Kongo.
8. 11. - Pobuna mornara u ruskom garnizonuKronštat, ubrzo suzbijena.
8. 11. - Reakcija na revolucionarna kretanja u Rusiji: objavljeno osnivanjeSaveza ruskog naroda, monarhističke, nacionalističke, antisocijalističke, antiliberalne i antisemitske partije (→Crne stotine).
16. 11. - Papuanski zakon i formalno odredio daTeritorija Papua (južni dio današnjePNG) pređe iz britanskog u australski posjed (od 1906).
17. 11. - Japansko-korejski ugovor potpisan pod oružanom pretnjom:Koreja gubi diplomatski suverenitet, postaje protektorat Japana (deo Japana 1910-45).
18/19. 11. - Nakon što je plebiscitom podržana monarhija (kao osiguranje nezavisnosti), norveški parlament bira danskog princa Carla za kralja - uzima imeHaakon VII (do1957).
18. 11. - Britanski parobrodSS Hilda se nasukao na obali Bretanje, 125 poginulih.
21. 11. - Iz Beograda upućena "Riječ crnogorske univerzitetske omladine o prilikama u Crnoj Gori" - kritika dugogodišnjeNikoline vladavine.
25. 11. - Grupa španskih oficira zapalila zgradu barselonskog satiričnog lista¡Cu-Cut! jer se uvredila jednom karikaturom - nisu kažnjeni za to, što je potvrđeno Zakonom o jurisdikcijama sledećeg marta, a katalonski pokret je podstaknut.
27. 11. - Izbori uCrnoj Gori (javno glasanje, muškarci stariji od 21).
novembar - Srbija sklopila Bečki zajam od 70 miliona franaka; Interpelacija vladi Srbije o odnosima sa Engleskom (s kojom su odnosi u prekidu od Majskog prevrata).
25. 11. - Proglašena amnestija za Terisoske pobunjenike na Kritu, oko 1.000 pobunjenika je evakuisano u Grčku.
4. 12. ? - Bugarski knez Ferdinand se na povratku iz Pariza zadržao na beogradskoj stanici i sreo sa kraljem Petrom - početak popuštanja napetosti između dve zemlje.[2]
5. 12. - František Skyčák, jedini slovački poslanik Mađarske narodne partije, objavio deklaraciju nove partije, nakon što se nije želeo odreći slovačkog programa.
15. 12. (2. 12. po j.k.) - Srpski ministar inostranih poslovaJovan Žujović dao ostavku (pitanje zaverenika i odnosa sa Engleskom).
decembar - Dodatni izbori utitelskom izbornom srezu, nakon što je ubijen vladin poslanik Milo Milosavljević - Mita Mušicki je prvi poslanik Ugarskog sabora iz Radikalne stranke[8].
18. 12. - Ugušen Moskovski ustanak, kraj revolucije 1905. u Rusiji.
19. 12. - Crnogorska skupština proglasila prviustav Crne Gore ("nikoljdanski") i odmah raspuštena - knjazu ostaje velika vlast; novi premijer jeLazar Mijušković, umjesto vojvode Boža Petrovića-Njegoša.
25 - 30. 12. - Boljševička konferencija u Tamerforsu (Tampere u Finskoj),Staljin se, kao jedan od gruzijskih delegata, prvi put sastao sa Lenjinom - ne slaže se s njim da treba izaći na izbore za Dumu.
26. 12. - U Zagrebu osnovan Hrvački (teškoatletski) klub Atlas.
26. 12. - Odlazeći načelnik nemačkog generalštabaAlfred von Schlieffen predstavio memorandum o ofanzivnom ratu protiv Francuske, bez rata sa Rusijom (→Schlieffenov plan).
28. 12. - Nakon vesti o srpsko-bugarskom carinskom savezuAustrougarska prekinula pregovore sa Srbijom o trgovinskom ugovoru.
30. 12. - Bivši guverner Ohaja Frank Steunenberg ubijen bombom ispred svoje kuće - kao nalogodavci su optuženi sindikalni lideri ali biće oslobođeni na suđenju.
.jpg)
.jpg)
