12. 2. - AnarhistaÉmile Henry aktivirao bombu u pariskom kafeu, jedna osoba poginula.
12. 2. - Nikaragvanci (predsednikJosé Santos Zelaya) zauzeliRezervat Moskito na atlantskoj obali - u julu ih privremeno proterala britansko-američka intervencija.
5. 3. - Zakon o lokalnoj vladi u Engleskoj i Velsu: izabrana lokalna veća, žene sa imovinom imaju pravo glasa.
11. 3. - Skandal uBugarskoj: Marija Milkova, supruga jednog oficira, optužuje predsednika vladeStambolova da je u ljubavnoj vezi s njom i njenom sestrom, suprugom ministra vojnogMihaila Savova - ovaj će izazvati Stambolova na dvoboj, zbog čega je smenjen.
13. 3. - U pariskom varijeteuDivan Fayounau odigran prvi profesionalnistriptiz.
15. 3. - Franko-nemački ugovor o razgraničenju nemačkog Kameruna i francuskih poseda, nezadovoljni Britanci, pa i neki u Nemačkoj.
25. 3. - "Coxeyjeva armija" nezaposlenih kreće izMassillon, Ohio na Vašington, jedna grupa otela voz ali ih presrela vojska. U SAD je u ovo vreme najgora ekonomska kriza u dosadašnjoj istoriji (Panika 1893.).
14. 4. - Na njujorškom Broadwayu braća Holland otvorila prvi salon sakinetoskopima - prvi komercijalni "bioskop", narednih meseci saloni se šire u SAD.
11. 5. -Pulmanov štrajk počinje bez odobrenja sindikata, nakon što su snižene plate. Prekinuta je većina železničkog saobraćaja zapadno od Detroita.
12. 5. - Britansko-belgijski (Anglo-kongoanski) ugovor: belgijski kraljLeopold II bi dao Britancima istočni deo Konga (veza juga Afrike i Ugande) u zamenu za najam nad sudanskim provincijama Bahr el-Ghazal i Ekvatorija (blokiranje francuskog prodora) - Francuzi, ali i Nemci, protestuju zbog ovoga, pa Leopold odustaje u avgustu, dobija samoenklavu Lado.
maj - U Srbiji navodno otkriven karađorđevićevski agent Mihailo Čebinac, vlasti impliciraju i radikale u zaveru.
17. 5. (5. 5. po j.k.) - Kasacioni sud u Srbiji presuđuje da je ukaz od 17 (29) aprila nezakonit.
21. 5. (9. 5. po j.k.) - Dvorski udar u Srbiji:ukinutustav iz 1888., vraćen onajiz 1869. - bez potresa u zemlji.
21. 5. - Kraljica Viktorija zvanično otvorilaMančesterski kanal i Dokove, kojim je ovaj grad, 64 km u unutrašnjosti, povezan sa Irskim morem - Mančesterska luka će biti treća najprometnija u UK.
30. 5. - Lideri pokretaFasci Siciliani dobili stroge zatvorske kazne na suđenju u Palermu.
31. 5. - Usvojena ostavka bugarskog predsednika vladeStefana Stambolova, slediKonstantin Stoilov (do 1899) - prestaje turkofilska politika, biće podsticane četničke akcije VMRO; doći će do izmirenja sa Rusijom.
4. 6. - Kralj KorejeGojong traži od Kine pomoć u gušenju pobune Donghak - kineske trupe ubrzo stižu a odmah zatim i japanske, jer Japan misli da je Kina prekršilaTjencinsku konvenciju iz 1885.
5. 6. - 10. 10. - ULavovu se održava Regionalna izložba u Galiciji.
23. 7. - Japanske trupe zauzeleSeul, zarobljen kralj Gojong i postavljena projapanska vlada Kim Hong-jipa koja poništava ugovore sa Kinom i daje prava japanskim trupama da protera kineske.
25. 7. - Bitka kod Pungdoa je prva pomorska bitkaKinesko-japanskog rata: japanska pobeda, sprečeno doturanje materijala kineskoj kopnenoj vojsci kod Asana.
27. 7. - Prva rundaReformi Gabo u Koreji (do oktobra), podneo ih je japanski ambasador: administrativne i ekonomske reforme po zapadnom modelu uz japansku penetraciju.
29. 7. - Bitka kod Seonghwana (ili kod Asana) je prva veća kopnena bitka Kinesko-japanskog rata: japanska pobeda koja je sprečila kinesko opkoljavanje Seula.
leto -Guglielmo Marconi (20) počinje eksperimente sa radio-talasima, napravio je detektor za munje.
10. 8. - GeneralAndrés Avelino Cáceres je ponovo predsednikPerua, nakon izbora u kojima je optužen za prevaru - od oktobra dolazi do građanskog rata, sledećeg marta ga je zbacila koalicija na čelu sa bivšim predsednikomde Piérolom.
14. 8. - Franko-kongoanski ugovor: belgijski kralj se odriče potraživanja na jugu Sudana severno od 5° 30'.
21. 11. - Bitka kod Lushunkoua (Port Artura): Japanci zauzimaju ovu strateški važnu luku (sile im neće dozvoliti da je zadrže). Ubijen izvestan broj kineskih civila.
26. 12. (14. 12. po j.k.) - Srpski ministar finansija Vukašin Petrović sklopio dogovor o konverziji državnog duga sa stranim poverilačkim bankama, sa ujedinjenim ("Vukašinovim") zajmom od nominalnih 98 miliona dinara.
