decembar/januar - Došlo je do ustanka naroda ispred napredovanja srpske vojske:Vlasina,Crna Trava,Čemernik,Znepolje sa Trnom, okolina Vranja[2].
7. 1. (26. 12. '77 po j.k.) -Srpsko-turski rat: turska vojska Hafis-paše, idući izPrištine u pomoć Nišu, nakratko povratilaKuršumliju, pošto je potisnula Srbe saSamokova (Srbi prvi put zauzeli Kuršumliju 13 dana ranije).
10. 1. (29. 12. '77 po j.k.) - OslobođenjeNiša, tj. predaja turskog garnizona; dva dana kasnije Šumadijski korpus svečano ulazi u grad. Vrhovna komanda na čelu sa knezom Milanom stiže 14-tog[1].
15. 1. - Sednica srpske vlade formulisala zahteve Porti: nezavisnost i priključenje stare Srbije odn.Kosovskog vilajeta sa dodatkomVidina - tolikom proširenju se protive i Turska i Rusija[2].
18. 1. -Svetozar Miletić osuđen na pet godina zatvora na osnovu iskonstruisane optužnice za veleizdaju (pušten u novembru 1879.) - vojvođanski Srbi su u ovo vreme izloženi sumnjičenju zbog podrške Srbiji, nekoliko lidera je uhapšeno[4].
18. 1. -Egzarhijski niški mitropolitViktor proglašava ujedinjenje sa srpskom crkvom.
20. 1. - Crnogorci zauzeliUlcinj; Crnogorci su u ovo vreme zauzeli i nekoliko utvrđenja na Skadarskom jezeru[5], planirali su napad na Podgoricu.
20. 1. - IzbijaKumanovski ustanak, u očekivanju srpske vojske (traje do maja).
"Okršaj Srba i Čerkeza"
21. 1. (9. 1. po j.k.) - OslobođenaGrdelica i istoimenaklisura - otvoren put prema Vranju. Istog dana srpska vojska povratila Kuršumliju, gde zatiču 26 glava srpskih vojnika i oficira nataknute na kolje[6].
4. 2. (23. 1. po j.k.) - U Sankt Peterburgu završenProces 193 revolucionarima-narodnjicima, učesnicima "Odlaska u narod" uhapšenim još 1873-74. - većina je oslobođena, ostali su proterani u Sibir ili osuđeni na robiju, ranije miroljubivi revolucionari postaju militantni.
5. 2. - Stigla vest o jedrenskom primirju: Moravski korpus je kod Samokova, Timočki kodPrepolca, blizu Podujeva, i jedan deo kod Samokova; jedno izviđačko odeljenje Šumadijskog korpusa stiglo uGračanicu. Srbija je u drugom srpsko-turskom ratu imala 2.400 mrtvih i 3.000 ranjenih[7].
5. 2. (24. 1. po j.k.) -Vera Zasulič i Maša Koljenkina pucale na peterburškog gradonačelnikaTrepova (ranjen) odn. tužioca Želehovskog (neuspelo); Zasuličeva oslobođena u aprilu.
7. 2. - Umro papaPio IX., posle blizu 31 i ½ godine službe (najduža potvrđena).
8. 2. - Britanska flota se ukotvila kod Carigrada.
14. 2. -Bolivijske vlasti zahtevaju porez od 10 centi po kvintalu odčileanske kompanije koja eksploatiše šalitru u okoliniAntofagaste - dolazi do krize koja će sledeće godine prerasti uPacifički rat.
februar-mart - Grčki patrioti započinjuEpirski ustanak ali turske snage ga ubrzo guše.
16. 2. - 18. 3. - GeneralLešjanin boravi u Glavnom stanu ruske vojske, uključujući Jedrene i San Stefano: Rusi pristali da Niš i Leskovac ostanu Srbiji, a Trn, Pirot, Vranje i Kula (kod Zaječara) bi pripali Bugarskoj; u nadoknadu, Srbija bi se proširila do Kosovske Mitrovice i Novog Pazara, bez ta dva grada (taj prostor drže turske i albanske čete)[8].
predviđena samoupravna Bugarska, praktično nezavisna, u granicama koje bi zahvatilePirot iVranje (trenutno u srpskim rukama), celu Makedoniju i deo Albanije.
Srbija nezavisna, dobila bi Niš, Leskovac, kao i deo Kosova do Ibra i Sitnice (→karta).
Crna Gora nezavisna, dobila bi proširenja do Drine i Lima, uključujućiGacko (→karta).
Bosanski vilajet bi bio autonoman (nalik Srbiji), vezan uskim prolazom sa ostatkom Osmanskog carstva.
april - Dvadeset tri lica osuđena na smrt u Srbiji u veziTopolske bune - većini kazne izmenjene (Aćim Čumić, Đorđe Demetrović Golobočanin i još trinaestorica); nema milosti zaJevrema Markovića[9].
maj, krajem -Knez Wrede doneoAndrašijevu poruku u Beograd:Austro-Ugarska će podržati pretenzije Srbije na Pirot, Vranje i Trn, zauzvrat se treba odreći Novog Pazara; ostali uslovi su gradnja pruge, trgovinski ugovor, regulacija Đerdapa; AU će zauzetiAda Kale sa kojeg Porta povlači posadu[10].
25. 6. -Kanaci naNovoj Kaledoniji se pobunili na čelu saAtaïem protiv francuske kolonijalne vlasti (Ataï ubijen u septembru, ali pobuna traje godinu dana).
28. 6. - Srbija na dnevnom redu plenarne sednice Berlinskog kongresa: obavezana na davanje pune verske, političke i pravne jednakosti pripadnicima svih religija (misli se na Jevreje)[11].
jun - jul? - Ugarska vlada oduzelaMatici srpskoj upravu nadzadužbinom Save Tekelije jer je odbila naredbu da se preseli u prestonicu[12] (uprava predata srpskoj pravoslavnoj opštini u Pešti).
1. 7. - Rasprava o Crnoj Gori na Berlinskom kongresu[13].
8. 7. - Potpisana konvencija između Srbije i Austrougarske o trgovini, gradnji železnice i regulaciji Đerdapa.
8. 7. - Kongresni plenum o srpskim granicama: između Srbije i Bugarske sporniPirot iTrn (Bizmark: "Zar mir sveta da zavisi od srpskih granica!", Trn će pripasti Bugarskoj); između Srbije i Turske sporno je pitanjeGrdeličke klisure a time iVranja (na kraju pripalo Srbiji)[14].
Crna Gora nezavisna sa proširenjima:Nikšić,Kolašin,Spuž,Podgorica,Žabljak,Bar,Plav iGusine (Turci i Albanci pružaju otpor u Plavu i Gusinju, pa su 1880. razmenjeni zaUlcinj); AU vrši pomorsku, sanitarnu i policijsku kontrolu na crnogorskom primorju[15], Spič i utvrđenjaHaj-Nehaj priključeni AU[16]. (Dan državnosti u 21. veku).
Usmeni dogovori: pošto je uzela Kipar, Britanija nema ništa protiv da Francuzi uzmu Tunis (→Francuski protektorat u Tunisu 1881-1956), Italijanima se za utehu prepušta Tripoli (→Italijanska Libija 1911-1943).
22. 7. - Nepozvani ruski izaslanici stigli uKabul, zbog čega će i Britanci tražiti odSher Ali Khana da primi njihovu misiju.
25. 7. -Carska proklamacija u veziBiH, obećaju se vjerske i nacionalne slobode.
16. 8. - Težak poraz Bosanaca kod Klokota blizuViteza.
16. 8. (4. 8. po j.k.) - Revolucionar-narodnjikSergej Kravčinski ubio generalaMezencova, šefa žandarmerije i Trećeg odeljenja (tajne službe).
19. 8. - Austrougarska vojska zauzimaSarajevo posle uličnih borbi.
28. 8. (10. 8. po j.k.) -Jakov Ovadija, šahista, jugoslovenski delegat na osnivanju FIDE (†1941)
22. 8. (10. 8. po j.k.) - Obnarodovani rezultati Berlinskog kongresa u Srbiji, tj. nezavisnost, proširenje, itd., proklamovan kraj ratnog stanja. Određeno da se svetkovina nezavisnosti slavi 20. juna (po starom kalendaru), umesto svetkovine o Andriji prvozvanom[18].
22. 8. -Mustafa-beg Fadilpašić imenovan za gradonačelnika Sarajeva, što ostaje do smrti 1892.
22. 8. - Ukaz o ustrojstvu Vojnog muzeja u Beogradu.
26. 8. - Osmanski maršalMehmed Ali-paša poručuje uPrizrenu vođama Lige da moraju prestati s aktivnostima uPlavu iGusinju koji su dodeljeni Crnoj Gori, ali ubrzo dolazi do nasilja.
26. 8. - Srpska vojska i uprava napustilikulski okrug[19].
28. 8. -Nubar-paša postaje prvi predsednikegipatske vlade: strani kreditori su prinudili hedivaIsmail Pašu da imenuje vladu u kojoj se nalaze i po jedan Britanac i Francuz ispred dužničke komisije.
1. 10. - UNišu počela da radi gimnazija, prva škola tog ranga u novooslobođenim krajevima.
1. 10. -Thibaw Min postaje novi kralj Burme, nakon što je njegova tašta i maćeha pobila moguće konkurente (do1885, poslednji kraljdinastije Konbaung).
6. 10. - Adresa Hrvatskog sabora se zalaže za postupno priključenje Bosne i Hercegovine Hrvatskoj, na osnovu "hrvatskog državnog prava" - car prekoreo sabor zbog "prekoračenja ovlašćenja".
10. 11. (29. 10. po j.k.) - Skupštinski izbori u Srbiji, uključujući nove krajeve; liberalna vlada osvaja većinu, opozicija uspešna u istočnoj Srbiji - uZaječaru izabranNikola Pašić, što je početak njegove duge političke karijere (do1926).
decembar -Nikola Tesla napustioGrac (nije mogao dobiti stipendiju za studije).
decembar - Argentinci započinjuOsvajanje pustinje, stavljanjePatagonije pod kontrolu, što podrazumeva ubijanje i proterivanje IndijanacaMapuche i naseljavanje kolonista.
Pre srpsko-turskih ratova albanskih naselja je bilo u Toplici, Jablanici i oko Vranja, nakon ratova dolazi do iseljavanja i albanizacije Kosova[20].
Turci, Albanci i Čerkezi pobegli iz krajeva koje je zauzela srpska vojska a doseljavaju se Srbi iz starih pograničnih okruga kneževine i iz neoslobođenih krajeva (kumanovski, skopski, gnjilanski, vučitrnski, ibarski...)[21].
Posle Berlinskog kongresa: pojačanje razdora između Srba i Hrvata i Srba i Bugara, promene etničkog sastava[22].
.svg)
.jpg)
