17. 1. - U Istambulu otvorenTünel, podzemna žičara dužine 573 m, prva podzemna železnica u kontinentalnoj Evropi.
29. 1. - Sednica austrijskog visokog generaliteta pod carevim predsedavanjem - dobiti Bosnu i Hercegovinu posrednim putem, podsticanjem lokalnog nezadovoljstva[1].
januar, krajem - U Srbiji nastavljena skupštinska zasedanja, odmah dolazi do sukoba sa predsednikom vladeČumićem, koji ubrzo podnosi ostavku; pred skupštinom su bila dva predloga za promenu ustava, Garašaninov konzervativni i liberalni grupe poslanika[2].
14. 2. - U Hrvatskom saboru izglasan novi izborni zakon - precizniji izborni kotari i birališta, ostaju visok cenzus, izbornici i birači, kao i virilni članovi[3].
1. 3. -Rekonstrukcija u SAD: potpisan Zakon o građanskim pravima kojim je zabranjena diskriminacija u javnim objektima, transportu i porotama (poslednji takav zakon do1957.).
3. 3. - PraizvedbaBizetove opereCarmen uParizu - prve reakcije su uglavnom negativne, sve do prerane autorove smrti tri meseca kasnije.
3. 3. - U Montrealu odigrana prva zabeleženahokejaška utakmica u dvorani.
15. 3. - Njujorški nadbiskupJohn McCloskey proizveden u kardinala - prvi neevropljanin.
mart - Ofanziva španske vlade u Kataloniji, zauzimajuOlot, sedište karlističke vlade.
25. 3. (13. 3. po j.k.) - Knez Milan raspustio skupštinu, izbori raspisani za 15. avgust - politička kriza[4]. Prvi pokušaj parlamentarne opstrukcije u Srbiji i prvi put raspuštena skupština.[5]
8. 4. -Kriza Krieg-in-Sicht: novine bliske nemačkoj vladi počinju objavljivanje članaka u kojima se Francuskoj preti preventivnim ratom ako nastavi naoružavanje.
13. 4. -Miletić iPolit se protive povećanju sredstava za mađarsko Narodno pozorište u Budimpešti, s obzirom na ograničavanje i ukidanje nemađarskih institucija - m.u.p. Kalman Tisa odgovara da "mađarska država ima... dovoljno snage da smrvi svoje neprijatelje"[6].
19. 4. - Britansko-portugalski spor ozalivu Maputo u južnom Mozambiku: francuski predsednikMac Mahon arbitrira u korist Portugala.
22. 4. - U Pruskoj donesen "zakon hlebne košare" kojim se oduzimaju državne subvencije katoličkoj crkvi, kako bi ova priznala državne zakone.
24. 4. - Car Franjo Josip uImotskom, pozdravlja ga kustos hercegovačkih franjevacaPaškal Buconjić i naglašava habzburško pravo na Bosnu i Hercegovinu[7] - carev put po Dalmaciji je indikacija austrougarskih pretenzija[1].
4. 5. -Mađarizacija: narodnosna udruženja mogu biti osnovana samo kao literarna i prosvetiteljsko-kulturna, bez oznake nacionalne pripadnosti u nazivu[6].
3 -5. 5. - Predsednički izbori uEkvadoru,Gabriel García Moreno dobija treći mandat sa 99,1% glasova, inauguracija zakazana za 30. avgust.
8. 5. -Harilaos Trikupis postaje novi premijerGrčke, jedna od prvih mera je obavezivanje kralja da za premijera imenuje lidera partije s najviše glasova u parlamentu.
11. 5. - Dovršena likvidacija unijatske dijeceze uChełmu, u ruskom delu Poljske (→pl).
jun - U Negotinskoj krajini izbila manja seljačka pobuna - prva bunaradikala, zbog nezakonitog hapšenja narodnog vođeAdama Bogosavljevića[4].
jun - Sastanak srpskih prvaka Narodne stranke u Iloku - zaključeno da Srbi formiraju posebnu stranku levog centra (odustalo se pod Miletićevim uticajem), insistira se na srpskom imenu jezika i službenoj upotrebi ćirilice (reakcija na prošlogodišnji zakon o školama u Hrvatskoj)[8].
19. 6. - "Gabelski ustanak" na čelu sa donIvanom Musićem, okršaj između katolika i muslimana kodDračeva, tri dana kasnije fra Stipan Naletelić se obraća za pomoć austrijskom namesniku u Zadru[1].
sredina godine -Porta konačno dala pristanak da Srbija i Rumunija mogu zaključivati samostalne trgovinske ugovore sa inostranstvom, nakon pritiska velikih sila[9].
7. 7. (25. 6. po j.k.) - UKifinom selu odlučeno da se ustanak proširi na ostatak Hercegovine[1].
7. 7. - Ofanziva španske vlade u Baskiji, karlističke snage ubedljivo poražene kodTreviña, nakon čega padaVitoria; karlisti odgovaraju taktikom spržene zemlje.
9. 7. (27. 6. po j.k.) -Nevesinjska puška: kodKrekova je došlo do prve prave borbe[1]. Ustanak izbija na brdu Grebenac, selo Krekovi kod Nevesinja, u približno isto vreme sukob hajduka sa turskim karavanom na obližnjoj Ćetnoj poljani[10].
jul - U Beogradu osnovan Glavni odbor za pomaganje ustanka na čelu saĐokom Vlajkovićem (slični odbori su i na Cetinju i u Austrougarskoj, blizu granice)[10], srpska vlada pomaže dobrovoljcima kako bi ih što pre udaljila iz prestonice (knez Milan je u Beču do polovine avgusta)[11].
3. 8. - UBavarskoj osnovana centralna banka (Bayerische Notenbank, do 1934.).
3 - 4. 8. - Izbori za hrvatski sabor: pobeda vladajuće Narodne stranke (15 srpskih poslanika, osam narodnjaka)[13].
6. 8. (25. 7. po j.k.) - Knez Milan Obrenović se verio sa Natalijom Petrovom Keško.
6. 8. - Ubijenekvadorski predsednikGabriel García Moreno. Umesto da leži na odru, njegovo telo je bilo posednuto u stolicu, sa počasnom stražom pozadi[14].
7. 8. (26. 7. po j.k.) - Tajni sastanak knjaza Nikole sa hercegovačkim vođama na Cetinju: izjavljuje da će Crna Gora ući u rat ako ustanak ne bi imao uspeha (ranije je pokušavao da zadrži ustanak)[1].
13. 8. (1. 8. po j.k.) - Ustanak u Pivi: presretnuti Turci u Dolinama u Seljkovcu, zapaljen čardak u Boričju i kula Lješovića u Pišču[15].
15. 8. (3. 8. po j.k.) - Skupštinski izbori u Srbiji:liberalna većina uprkos pritisku na glasače.
1. 7. -18. 8. - Izbori za ugarski sabor - ubedljiva pobeda vladajućihliberala; poraz srpskih liberala, Svetozar Miletić izgubio mesto u Bašaidu u korist vladinog kandidata, ali Laza Kostić mu prepustio mandat iz Titela[17].
18. 8. (Preobraženje) - Izbija ustanak u Bosanskoj krajini -Knešpolje u Kozari[10].
21. 8. - Milutin Garašanin i Ante Orešković kod biskupa Štrosmajera: nude Hrvatskoj "tursku Hrvatsku" ako se uključe u borbu - Mađari su protiv, car kaže banu da mora ostati neutralan[7].
31. 8. (19. 8. po j.k.) - Svetoandrejski liberalStevča Mihailović je novi predsednik ministarskog saveta u Srbiji,Jovan Ristić dobio inostrane poslove - vlada je prozvana "akciono ministarstvo"; nastavlja se organizovanje i slanje dobrovoljaca u Bosnu ali diskretnije[18].
avgust-septembar? - Dve formacije dobrovoljaca ulaze u istočnu Bosnu: jedna je (Žarko Lješević) spalilaKratovo i napalaPriboj, u septembru razbijeni kodNove Varoši; druga (Jovan Panić, Risto Jeić) razbijena kodmanastira Tavne (koji su Turci zapalili) pa se sklonila na Majevicu.[19]
9. 9. - U Kragujevcu se sastala srpska skupština - usvojene "tajne odluke": pomaganje ustanka i ratne pripreme na osnovu inostranog zajma - strana diplomatija uznemirena[20].
10. 9. (29. 9. po j.k.) -Bitka kod Gašnice na Savi, Turci razbili bosanske ustanike, poginuli Pecija i Kormanoš[1]; ustanici su pokušali da sa lađa prenesu 1.500 pušaka dobijenih od srpske vlade[16].
septembar? - Uprijepoljskom kraju izbila Babinska buna.
20. 9. -Incident Ganghwa: razmenjena paljba između korejskog ostrvaGanghwado i japanskog broda, Japanci se nakratko iskrcali.
jesen -Petar Karađorđević ratuje pod imenom Petar Mrkonjić u Bosni, ometaju ga srpska i austrijska vlada, zbog čega su i ostale ustaničke vođe na distanci[1].
jesen - Otvorene Srpska viša devojačka škola uSomboru i Srpska učiteljska konfesionalna škola uGornjem Karlovcu.
4. 10. (22. 9. po j.k.) - Knez Milan se obratio direktno skupštini i poslanicima, odvraćajući ih od rata sa Turskom, oborio je vladu, podržan od strane diplomatije.
6. 10. -Osmansko Carstvo proglasilo delimično bankrotstvo (isplata 50% obaveza), finansije će doći pod međunarodnu kontrolu; sindikat posednika obveznica preuzima prihode od carina, poreza na duvan, so, stoku, i tribut od Egipta[21].
6. 10. - Premijera Šekspirovog "Kralja Lira" u Beogradu.
8. 10. (26. 9. po j.k.) - LiberalLjubomir Kaljević je novi predsednik srpske vlade koja okuplja mlade liberale ikonzervativce - glavna pažnja na unutrašnju politiku, relaksirana policijska stega[22].
11. 10. - Egipćani zauzimaju EmiratHarar, istočno od Etiopije, istog meseca su zauzeli regionHamasien u današnjoj Eritreji.
28. 10. (16. 10. po j.k.) - Srpska skupština odobrila zajam od 24 miliona dinara, "na strani ili u zemlji" - kasnije i neuspešan "Dobrovoljni patriotski zajam".
27. 12. (15. 12. po j.k.) - Izmenjen srpski Zakon o štampi - ukinut čl. 6 koji je omogućavao preventivnu policijsku cenzuru.
30. 12. -Andrássyjeva nota: kako bi se sprečio opšti požar u Turskoj, potrebno je da sile zajednički pritisnu Portu kako bi ispunila obećanja, dat nacrt potrebnih reformi.
.svg)
