mart -Veliki trigonometrijski premer Indije objavljuje da jePeak XV, danas poznat kaoMount Everest, sa 29.002 stope (8.840 m) "najverovatnije najviši na svetu"; vrhK2 je dobio oznaku u istom premeru.
26. 3. (14. 3.) - Turski poslanik na Pariskom kongresu daje izjavu da Crnu Goru smatra svojim sastavnim delom, čemu se Rusija ne može usprotiviti[2].
30. 3. - PotpisanPariski ugovor, kojim je završenKrimski rat - zajedničke garancije velikih sila Srbiji i podunavskim kneževinama (Vlaška,Moldavija), umesto samog ruskog protektorata; slobodna plovidba Dunavom (Rusija je izgubila južnu Besarabiju i pristup reci); Osmanskom carstvu zagarantovana nezavisnost i integritet, postala je deo Evropskog koncerta.
Zabranjen prolazak stranih vojski kroz Srbiju bez prethodne saglasnosti garantnih sila, što najviše pogađa Tursku[3], koja je zadržala garnizone u nekim srpskim gradovima.
april ili maj - TinejdžerkaNongqawuse prenosiXhosama "poruku" da će se duhovi predaka vratiti i pomoći im da oteraju belce ako ubiju svu stoku i unište svu hranu - preko dve trećine naroda umire od gladi u narednih godinu dana.
Politička karta SAD - slobodne i robovlasničke države, belo je Kanzas
5. 7. (23.6. po j.k.) -Knez Aleksandar Karađorđević izdao proklamaciju o odredbama Pariskog ugovora koje se tiču Srbije (Savet zamera jer nije bio uključen).
18. 8. -Guano Islands Act: građani SAD mogu zauzimati ostrva saguanom, koja time postaju posed SAD, ako ne pripadaju nekoj drugoj vladi.
20. 8. - Otvorena je prugaOravița -Baziaș pored Bele Crkve, prvo za teretni saobraćaj - ovo je prva železnička pruga na prostoru današnjih Srbije i Rumunije.
2. 9. - U unutrašnjem sukobu ubijen komandant tajpinških armijaYang Xiuqing.Tianjingski incident (septembar-novembar) je unutrašnji sukob u Tajpinškom pokretu u kome gine nekoliko lidera.
2/3. 9. -Neuchâtelska kriza: rojalisti u kantonu, ranijoj kneževini,Neuchâtel pokušali puč u korist pruskog kralja, ranijeg suverena kneževine.
28. 9. (16. 9. po j.k.) - Knez Aleksandar postavio drugi putAleksu Simića za predsednika vlade; takođe još dvojicu nesavetnika za ministre (Konstantin Nikolajević, njegov zet iJovan Marinović) i kneginjinog strica Aleksandra Nenadovića za člana Saveta, ne pitajući isti za odobrenje (Savet kasnije nudi komisiju za razrešenje spornih pitanja).
Bogoslav Šulek upozorava Vuka Karadžića da narečje ne može biti merilo narodnosti, jer je kod dela štokavskih katolika korišćeno hrvatsko ime (→Srbi svi i svuda)[6].
posle 1856 - U Sarajevu osnovano društvo za iskorenjivanje podrugljivih naziva kao "vlah", "ćafir" ali i "rišćanin" i njihovom zamenom sa "Srbin" (usmereno na seljake)[7].
.jpg)
