4. 1. (14 Nivôse an IX pof.r.k.) -Napoleon prognao bez suđenja 130 jakobinaca osumnjičenih zaAtentat u ulici Saint-Nicaise. Atentat su organizovali rojalisti, ali Napoleon koristi događaj da eliminiše ekstremne republikance.
14. 1. - Car Pavle poručuje francuskom titularnom kraljuLuju XVIII da više ne može boraviti u Rusiji (palata Jelgava) - odlazi u prusku Varšavu (palata Łazienki) a u Rusiju se vraća 1804-07.
januar - Nakon hapšenja, beogradski mitropolit Metodije ubijen - nije uticalo na odnose Srba i Hadži Mustafe[1]. Nasleđuje gaLeontije (do 1813), za koga se nagađa da je bio umešan u Metodijev pad.
januar -Indijski pohod Pavla I: donski ataman Vasilij Petrovič Orlov dobio naređenje za pokret.
9. 2. - U Folignu potpisano primirje između Francuza i Napulja.
13. 2. - Ruski carPavle I se uselio u novoizgrađeniMihajlovski zamak - u strahu je od urota, misli da će tu biti bezbedniji nego u Zimskom dvorcu.
februar - Progon katolika u Koreji (progon Shinyu, →Korejski mučenici).
16. 2. - Britanski premijerWilliam Pitt Mlađi daje ostavku jer kralj ne želi emancipaciju katolika, većinskog stanovništva u Irskoj.Henry Addington preuzima položaj posle mesec dana (do 1804), jer je kraljGeorge III imao još jednu epizodu ludila (Pitt se vraća 1804-06).
10. 3. - U Britaniji održan prvi popis stanovništva; prema njegovim rezultatima uEngleskoj iWalesu živi 8,9 miliona, uLondonu 860.035 stanovnika, u Škotskoj 1,6 miliona.
13. 3. (22 Ventôse) - Na putu prema Aleksandriji, Britanci porazili Francuze kod Mandore.
16. 3. - Smrću velike vojvotkinjeAleksandre Pavlovne u Budimu, okončava se jedini bračni savez Romanova i Habsburga.
21. 3. (30 Ventôse) -Bitka kod Aleksandrije (Kanopa), odlučujuća britanska pobeda u Egiptu, mada je komandant ekspedicijeRalph Abercromby smrtno ranjen. Britanci će u avgustu opsesti Aleksandriju.
proleće -Pazvanogluovi odredi pljačkaju do Jagodine, Ćuprije i Aleksinca[1].
Ratovanje protiv Pazvanoglua: Srbi razbili jedan njegov odred blizu Požarevca; jedna vojska Srba i Turaka poslata na Negotin, ali se razbežali zbog sumnjivog držanja janičara i vesti o porazu jednog carskog odreda kod Berkovice.Hadži Mustafa zatražio pogubljenje osmorice janičarskih vođa, ali ovi su presreli pismo - otvoren sukob, pobuna u beogradskoj varoši[2].
2. 5. - Neuspešna francuska opsada toskanske tvrđave Porto Ferrajo naElbi (do oktobra).
6. 5. - Akcija od 6. maja 1801: britanski brikHMS Speedy zarobljava mnogo veću špansku šebek-fregatuEl Gamo blizu Barcelone.
10. 5. - PočinjePrvi berberski rat: paša TripolijaJusuf Karamanli je objavio rat SAD, posjekavši stjegovni jarbol ispred konzulata, nakon što je Jefferson odbio zahtjevani danak.
29. 5. -Helvetska Republika ima novi ustav, tzv. Malmaisonski, nametnut od Napoleona. Napoleon iTalleyrand žele otupiti oštricu revolucionarnosti i nacionalizma u klijentskim republikama, delom zbog kompromisa sa ostalim silama.
6. 6. - Badajozkim ugovorom okončan špansko-portugalski sukob: Portugal gubiOlivençu.
13. 6. (24 Prairial) - Algeciraska kampanja: francuski kontraadmiral Linois kreće iz Toulona, ne bi li se pridružio franko-španskoj floti kod Cadiza (mora proći Gibraltar).
15. 6. - Tokom toride u Madridu, bik je probio ogradu i ubio dva čoveka - tema jednogGoyinog crteža iz serijeLa Tauromaquia 1815-16 (→en).
27. 6. (8 Messidor) - Francuzi u Kairu, na čelu s gen.Belliardom, predali se britansko-osmanskim snagama nakon opsade.
26. 7. - Nakon smrti Umdat ul-Umare, njegov naslednik potpisuje ugovor kojim država Arkot u južnoj Indiji dolazi pod britansku vlast (generalni guverner Britanske Indije jeRichard Wellesley).
1. 8. - Akcija od 1. avgusta 1801: američka škunaUSS Enterprise zarobila tripolitansku polaku.
4. i 15/16. 8. (4 i 27/28 Thermidor) - Napadi na Boulogne: admiral Nelson ne uspeva razbiti francusku flotilu.
19. 8. - Janičari ušli u Gornji grad Beogradske tvrđave i praktično zarobili veziraHadži Mustafu.
24. 8. (6 Fructidor) - Pariski ugovor: Francuska garantuje Bavarskoj posede na desnoj obali Rajne i nadoknadu za levoobalne (približavanje dve zemlje).
2. 9. (15 Fructidor) -Opsada Aleksandrije: Francuzi se predaju posle 16 dana. Vojska, na čelu s gen.Menouom se može vratiti kući ali teško oružje i brodovi pripadaju Britancima ili Turcima. Britanci uzimaju iKamen iz Rosette. U Egiptu dolazi do borbe za prevlast između Osmanlija, mameluka i egipatskih plemića, u kojojMuhamed Ali odnosi prevagu 1805.
29. 9. (7 Vendémiaire an X) - Madridski ugovor između Francuske i Portugala:Francuska Gvajana proširena na račun Portugalskog Brazila; portugalske luke zatvorene za britanske brodove.
1. 10. (9 Vendémiaire) - U Londonu potpisani preliminarni članci mira između V. Britanije i Francuske.
8. 10. (16 Vendémiaire) - Mirovni sporazum Francuske i Rusije.
9. 10. - Preliminarni mir između Francuske i Osmanskog carstva.
oktobar - Pobuna na Haitiju na čelu sa Hyacinthe Moïseom, zbog prinudnog rada u očekivanju francuske ekspedicije.
17. 10. - Prevrat uBatavijskoj Republici: proguran je ustav sa reakcionarnim elementima, Republika postaje Komonvelt. Sistem je autoritarniji, nestaje revolucionarna ikonografija.
28. 10. (6 Brumaire) - Pobuna francuskih zarobljenika na britanskom broduPrince u Indijskom okeanu - preuzeli su kontrolu nad brodom i otplovili prema Mauricijusu.
10. 11. - Britanci preuzimaju pola državeAwadh na severu Indije, kao i upravu nad vojskom.
novembar - Lionska konsulta: predstavnici Cisalpinske Republike stižu u Lion na vanredno zasedanje, na kome će u januaru biti proglašena Italijanska Republika.
1801-03 - Harambaša Laza ima najpoznatiju hajdučko-razbojničku družinu u Beogradskom pašaluku, strah i trepet na austrijskoj strani - u njoj četuje iStanoje Glavaš[4].
Francuski ljekarPhilippe Pinel objavljuje traktat pod naslovomTraité médico-philosophique sur l'aliénation mentale; ou la manie u kome se zalaže za humani psihološki pristup u upravljanjupsihijatrijskim bolnicama, a koji će postati jedno od najuticajnijih djelapsihijatrije u 19. vijeku.
.svg)
.svg)
