4. 1. - Novivlaški vojvodaConstantin Hangerli stigao u Bukurešt - "Hangerlijeva zima" je označena povećanim porezima i torturom za njihovu naplatu.
decembar 1797 - februar 1798 - Trupe vidinskog odmetnikaPazvanoglua opsedale Osman-pašu u Beogradu dok, pred Božić, grad nije deblokirala srpska vojskaAlekse Nenadovića,Ilije Birčanina iNikole Grbovića u petočasovnom okršaju; Srbi zatim učestvuju u preotimanju Smedereva i Požarevca[1].
9. 1. - Uništena državna galija bivših mletačkih duždeva,Bucintoro.
24. 1. (5 Pluviôse VI godine Republike porevolucionarnom kalendaru) - Francuski oficir proglasio u Švajcarskoj nezavisnostVauda odBerna (Lémanski kanton buduće Helvetske Republike), ubrzo zatim sledi pokret protiv ostatka konfederacije.
2. 3. - GrofovijaThurgau postaje zaseban švajcarski kanton.
5. 3. (15 Ventôse an VI) - Bitke kod Neuenegga i na Grauholzu: Francuzi istog dana imaju poraz ali i ostvaruju odlučujuću pobedu nad švajcarskim, bernskim, snagama. Francuske trupe ulaze uBern - pregaženaStara Švicarska Konfederacija.
7. 3. - RepublikeAnkona i Tiberina se vraćaju pod vlast Rima - sada Rimske Republike.
mart - GuvernadurJovan Radonjić se obratio Beču, da car "rišolvi ne upuštiti ovoliko rabroga naroda ispred obećane protecije" - ali ovi će ući u spor sa vladikomPetrom I okomanastira Maine[2].
12. 4. (23 Germinal) - U Švicarskoj proglašenaHelvetska Republika kaofrancuska klijentska država (traje do 1803). Tokom godine u zemlji ima još okršaja (Hägglingen, Wollerau, Schindellegi, Nidwalden). Dok su ranije kantoni i drugi entiteti emitovali novac, sada će prvi put biti uvedenfranak (do 1803. pa konačno od 1850).
16. 5. - Crni haićanski generalToussaint Louverture ulazi uPort-au-Prince koji su ranije držali Britanci. U igri za vlast su Britanci (gen. Thomas Maitland), Francuzi (komesar na ostrvu Gabriel Hédouville), Louverture (favorizovan od Britanaca) i južni haićanski generalAndré Rigaud (favorizovan od Francuza).
18. 5. - Ruski car šalje knezaRepnjina u diplomatsku misiju u Berlin i Beč, kako bi se Pruska i Austrija pridobili protiv Francuza - bez uspeha.
19. 5. (30 Floréal) - Francuska Armija Orijenta na čelu sa Napoleonom kreće iz Toulonaprema Egiptu (72 ratna broda, 400 transportnih). Pohod bi trebao biti prvi korak prema zauzeću britanskih poseda u Indiji, u savezništvu sa vladaromMysorea,Tipu Sultanom (→Četvrti anglo-mysorski rat).
18. 6. - Zakon o naturalizaciji produžava rok potreban da useljenici u SAD dobiju državljanstvo sa pet na 14 godina - smatra se prvim od četiri Zakona o tuđincima i pobuni, ovog i sledećeg meseca. Ovo predstavlja osiguranje nacionalne sigurnosti u vreme neobjavljenog rata sa Francuskom ili progon neistomišljenika (tri zakona su van snage od 1800-01).
21. 6. - Bitka na Vinegar Hill: Britanci porazili irske pobunjenike kodEnniscorthyja.
5. 7. (24. 6. po j.k.[4]) - Turci u Beogradu pogubili grčkog pisca i patriotuRigu od Fere, kao i sedmoricu njegovih drugova. U narednom periodu, Turci sumnjičavi prema Srbima, naročito bivšim frajkorcima, Osman-aga uhapsio neke oborknezove i frajkorce.
7. 7. -Kongres SAD raskida sporazum o prijateljstvu sa Francuskom iz 1778, a dva dana kasnije dozvoljava ratne akcije protiv francuskih brodova, čime započinje tzv.Kvazi-rat kojim seSADde facto stavila na stranu anti-francuskeDruge koalicije (do 1800).
7. 7. -USS Delaware vs La Croyable: američka šalupa zarobila francusku škunu.
31. 8. - U skladu sa sporazumom sa Toussaint Louvertureom, Britanci napuštaju poslednje uporište na Haitiju, Môle-Saint-Nicolas - za pet godina su uzalud potrošili mnogo novca i ljudstva.
5. 9. (19 Fructidor) -Jourdanov zakon institucionalizuje regrutaciju u Francuskoj, 24. septembra/3 vandemijera poziva 200.000 ljudi.
9. 9. (23 Fructidor) - Osmanski sultanSelim III proglašava Francuskoj rat, džihad.
9. 9. - Zakonom u Francuskoj se propisuje pojačano poštovanje dekadnog danarevolucionarnog kalendara (→dekadni kult, zakon ostaje na snazi manje od dve godine).
3 -10. 9. - Bitka kod St. George's Caye: Britanci porazili meksičke Špance kodBelizea - danas praznik u toj državi.
21. 9. -Stanko Arambašić, zapovednik srpske narodne vojske posečen u Smederevu po naređenju Osman-age (ostali uhapšeni Srbi su pušteni).
12. 10. (21 Vendémiaire an VII) - PočinjeSeljački rat, pobuna protiv francuske vlasti u južnoj Nizozemskoj, tj. Belgiji - krvavo ugušen 5. decembra/15. frimera.
13. 10. (22 Vendémiaire an VII) -Ali-paša Janjinski je zauzeo Prevezu i masakrirao Francuze i lokalne grčke pobunjenike.
oktobar - Turska vojska kopnom a tursko-ruska flota (Fjodor Ušakov) morem napada i zauzima francuske posede na obali Grčke i Albanije (Butrint,Parga,Preveza,Vonica) i u Jonskim ostrvima, sem Krfa.
20. 10.? -Pazvanoglu razbio sultanovu vojsku. Biće priznat za pašu sa tri tuga i upravitelja nad Vidinskim pašalukom, janičarima će biti dozvoljen povratak u Beogradski pašaluk.
29. 10. (18. 10. po j.k.) - Sabor u manastiru Stanjevići (Cetinje?) ustanovljava prvi Zakonik u Crnoj Gori[5]. Uveden je i porez, ali Crnogorci ga smatraju haračem.
U toku 1793-98. u Srbiji (Beogradskom pašaluku pod Hadži Mustafom) obnovljeni su manastiri Rajinovac, Ćelije, Bogovađa, Blagoveštenje, Rača, Voljavča, Sveti Roman, Klisura i dr.[6].
U Karlovcima održana prva konferencija za uređenje pravopisa kod Srba, za šta je ovlašćen mitropolitStratimirović.
Francisco de Lacerda je prvi (drugi?) Portugalac u današnjoj Zambiji, u kraljevstvuKazembe.
Nauka i tehnika:
Pierre Méchain iJean Baptiste Joseph Delambre završili premer meridijanskog luka potreban za definicijumetra - desetomilioniti deo rastojanja Severni pol - Ekvator, okratili su ga za oko 0,2 mm.
.svg)
.svg)
