7. 2. - Okončava se erupcija islandskog vulkanaLaki aGrímsvötn nastavlja do sledeće godine. Ova zima u Evropi i Severnoj Americi je oštra.
Krajem februara dolaze velike poplave u Nemačkoj i srednjoj Evropi.
19. 2. - Na teritoriji bivšeg Krimskog kanata osnovana je Tavričeska oblast (priključena Novorosijskoj guberniji 1796, obnovljena kaoTavričeska gubernija 1802-1918). OsnovaniMelitopolj,Simferopolj.
24. 2. - Po naređenjuTipu Sultana, hrišćani, naročito katolici, proterani su iz Kanare u Seringapatam, uz oduzimanje imovine. Zarobljeništvo traje 15 godina.
25. 2. - Prvi let balonom sa vrućim vazduhom izvan Francuske: Paolo Andreani i braća Gerli uBrugheriJU.
1. 3. - Kongres je prihvatio virdžinijsku cesiju zemlje, "okrug Ilinois", prostor severno od reke Ohajo, koji će postati Severozapadna teritorija.
11. 3. - Mangalorskim ugovorom je okončan Drugi anglo-majzorski rat u Indiji - status kvo, ali položajBritanske istočnoindijske kompanije je pogoršan (novi rat dolazi 1790).
14. 4. - UDanskoj izveden dvorskipuč prilikom koga, nakon što se sa njime fizički obračunao, 16-godišnji princFrederik preuzima vlast od svog stricaFrederika koji je dotada vladao kaoregent umjesto svog brata, mentalno nestabilnogChristiana VII.
23. 4. - Kongres SAD donosi zemljišnu ordinansu, predlogThomasa Jeffersona, kojom se poziva na stvaranje novih država između Apalača, Ohaja i Misisipija (ordinansom iz 1787. će prvo biti stvorenaSjeverozapadna teritorija).
26. 4. - NaredbaJosipa II. predviđa uvođenje njemačkog jezika kao isključivog jezika državne uprave i javnog života u roku od tri godine.[1]
proleće-leto - U Bosni i dalje vlada kuga i anarhične prilike zbog raspuštenih janičara, baša i zulumćara, više desetina porodica iz Krajine prešlo na austrijsku stranu, upućeni su uŠajkašku.[2]
6. 5. (kal.?) - Osnovana tvrđavaVladikavkaz, na komunikaciji Rusije i Gruzije.
10. 5. - Završeni su izbori u Velikoj Britaniji:William Pitt Mlađi, postavljen za premijera krajem prošle godine, osigurao je većinu.
12. 5. - Sporazum iz Pariza je na snazi, razmjenom ratificiranih primjeraka.
15. 5. - Umro crnogorski vladikaArsenije Plamenac, nasleđuje ga, trenutno odsutniPetar I Petrović Njegoš, koji će biti hirotonisan u oktobru u Sremskim Karlovcima - vladika do1830.
20. 5. - U Parizu je potpisan mir nakon anglo-holandskog rata. Negapatnam u Indiji je britanska kolonija, Holandska Ostindija je otvorena za britansku trgovinu. Rat je bio štetan za Holandiju, jača aktivnost Patriotske stranke koja se protivi stadtholderu Wilemu V. (do pruske invazije 1787).
4. 6. - Gosp. Fleurant leti u Lyonu balonom La Gustave sa gđomÉlisabeth Thible, koja tako postaje prva žena u balonu sa vrućim zrakom.
18. 6. - Iz Nove Skotije izdvojenNovi Brunswick za britanske lojaliste izbjegle iz SAD (učestvuje u formiranju Kanade 1867). I otokCape Breton je zasebna kolonija do 1820.
18. 6. - Francuska flota uništila novo portugalsko utvrđenje uKabindi (ali arbitraža iz 1786. ipak daje suverenitet Portugalu, i slobodnu plovidbu Francuskoj).
22. 6. - Bavarski izborni knez Karl Teodor izdaje dekret kojim zabranjuje udruge osnovane bez njegove potvrde - misli se nailuminate, izričito su zabranjeni ediktom iz sledeće godine.
22. 7. -Ruska Aljaska: trgovci krznom na čelu saGrigorijem Šelihovim stižu na otokKodiak i osnivaju naselje. Domoroci se odupiru, sledećeg avgusta dolazi do masakra pripadnika narodaAlutiiq kod Awa'uqa. Muškarci ovog naroda moraju lovitimorske vidre radi krzna.
11. 8. -Afera kraljičine ogrlice: noćni sastanak kardinala Louis-René de Rohana sa ženom za koju on misli da je kraljica Marija Antoaneta, a zapravo prostitutka koju je unajmilaJeanne de Valois-Saint-Rémy (ogrlica ulazi u igru dogodine).
13. 8. - Pittov zakon o Indiji: tamošnja vladavine Istočnoindijske kompanije se stavlja pod kontrolu britanske vlade. Osniva se kontrolni odbor (do 1858).
avgust - Dve kraljevske komisije u Francuskoj, u jednoj jeBen Frenklin, podnose izveštaje o "animalnom magnetizmu", teorijiFranza Mesmera: rani primer kontrolisane studije, nalazi da deluje samo kada subjekt očekuje, što je prvi primerplaceba.
avgust -Thomas Jefferson je stigao u Pariz kao plenipotencijar za pregovaranje ugovora o prijateljstvu i trgovini sa Velikom Britanijom i drugim zemljama (poslanik 1785-89).
17. 8. -Jozefinizam: dekretom je dozvoljeno otvaranje lokala za prodaju sopstvenog vina i sokova - nastanakHeurigera.
23. 8. - Predstavnici četiri severnokarolinska okruga, danas u severoistočnom kutu Tenesija, proglašavaju Državu Franklin - održava se do 1789.
23. 8. -Jozefinizam: zabrana sahranjivanja unutar gradskih granica je proširena na sve Habsburške zemlje. Propisana je upotreba višekratnih kovčega (Sparsarg) - nepopularno, povučeno nakon šest meseci.
avgust-novembar - Trojica austrijskih oficira u Srbiji radi kartografskog izviđanja: zastavnik Pokorni, potporučnik Miteser i zastavnik Peretić, dobili su unapređenje od cara.[3]
5 - 7. 10. - Mletački eskadronAngela Ema bombardujeSousse u Tunisu, i opet 12-og.
9. 10. - "Kotleni rat": jedan holandski hitac je pogodio kotao na habsburškom brodu, koji se predaje. Car Josip II objavljuje rat Holandiji krajem meseca, od ranije zahteva povratak Overmaasa i Zelandske Flandrije i otvaranjeScheldta.
22. 10. - Ugovor iz Fort Stanwixa je prvi između nezavisnih SAD i Indijanaca: potpisniciIroquiske konfederacije se odriču teritorije Ohio, ali savet Šest nacija odbija ratifikaciju, kao iSeverozapadna konfederacija - narednih godina če biti potpisani novi ugovori, a izbiće iSeverozapadni indijanski rat.
31. 10. -Buna Horije, Kloške i Krišana:rumunjski seljaci dižu ustanak protivaustrijske vlasti uTransilvaniji - ugušen je u decembru. Izvesno vrenje je i u Banatu; potaknut ovim, Josip II. će ukinuti lično kmetstvo i u Ugarskoj - kmet se može odseliti sa vlastelinova imanja nakon izmirenih obaveza.[5]
Zemunski major Miteser na izviđačkoj misiji u Srbiji.[7]
Defterdar Husni Jusuf piše kako je "beogradski serhat odvajkada čas pobunjen, čas miran, jer se nijedan poredak u njemu ne drži duže od tri meseca". Neredi u beogradskom pašaluku i susednim oblastima dostižu vrhunac u ovom dobu.[8]
Prema izveštaju austrijskih obaveštajaca, Negotinska krajina liči na oazu od 47 sela, između Beogradskog i Vidinskog pašaluka.[9]
MitropolitMojsije Putnik šalje predstavku caru u kojoj se zalaže za održanje ćirilice (car sledeće godine odustaje od odluke iz 1781. da se u srpske škole uvede latinica).[10]
1784-87 - Treće naseljavanje Švaba dovodi 6.000 nemačkih porodica u Banat.[11] Nemci grade selo Torža u Bačkoj, dan.Savino Selo.
