6. 1. - Danska arabijska ekspedicija kreće iz Kopenhagena: od šest članova vratiće se samoCarsten Niebuhr 1767
14. 1. - Peta Durranijeva invazija Indije:Treća bitka kod Panipata u kojoj koalicija na čelu sa afganistanskim vladaromAhmad Shahom Durranijem nanosi odlučujući poraz snagamaMarata Carstva, poznata i kao najkrvavija bitka u modernoj historiji Južne Azije, s procenjenih 60 - 70.000 mrtvih. Veliki broj maratskih zarobljenika je masakriran dan nakon bitke.
27. 1. - Francuski Prvi ministarÉtienne François de Choiseul postaje ministar rata (do 1770), resor inostranih poslova će u oktobru preuzeti njegov rođak César Gabriel de Choiseul (do 1766, kada se vraća Étienne François).
januar/februar - Francuski dvor poručuje ruskom da želi mir, ali ruska carica je odlučna da se ostvari cilj antipruske lige.
10. 2. - Bitka kod Langensalze: prusko-hanoverske snage iznenadile Francuze u Tiringiji.
12. 2. - Ugovor iz El Parda je opoziv Madridskog ugovora između Španjolske i Portugala iz 1750 - teško je uspostaviti jasne granice u južnoameričkim prostranstvima (novi pokušaj ugovorom iz 1777).
21. 3. - Bitka kod Grünberga: Francuzi porazili Ferdinanda od Braunšvajga, koji mora napustiti opsadu Kassela.
31. 3. - Još jedan Lisabonski zemljotres, pet i po godina nakon Velikog, potresao je zapad Evrope, praćen je cunamijem.
20. 7. - Pravoslavne crkvene opštine Šibenika, Zadra, Skradina i dr. su molile za otvaranje srednjih škola koje bi sami izdržavali - Mlečani misle da prosveta nižeg staleža nije u državnom interesu.[2]
1. 8. - Noćas se na Pješčanom otoku (Tromelin) u Indijskom okeanu nasukao francuski brodL'Utile sa Malgašanima namjenjenim prodaji - neki od preživjelih Malgašana će biti spašeni tek za 15 godina.
6. 8. - Uhićen je Angelo Querini, odvjetnik i pristaša reformi u Veneciji (do 1763).
15. 8. - Treći burbonski porodični pakt: Španija će, uz Napulj i Parmu, ući u Sedmogodišnji rat na strani Francuske - proći će katastrofalno.
avgust - Bitka kod Sialkota: poražena je afganska ekspedicija protiv Sika, koji opet pobeđuju sledećeg meseca kod Gujranwale.
21. 9. - Nastavak afere Tavori u Portugalu: jezuita Gabriel Malagrida je pogubljen od strane Inkvizicije (glavni inkvizitor je brat markiza Pombala).
1. 10. - Sedmogodišnji rat: Laudonovi Austrijanci zauzeli Schweidnitz/Świdnicu u Šleskoj[3] - "ponajviše prosu se horvatske, slavonske, sremske i banatske krvi, jer ovi su prvi bili i tako grad oteše".[4]
28. 10. - BrodAuguste sa izgnanicima za Francusku potonuo pored Nove Škotske - ima 114 stradalih, uključujući neke plemiće, brod je vozio i srebra i zlata.
novembar - Skup nekolika Srba arhijereja i nastojatelja manastira u Nišu - žele da seGavrilo III vrati na pećki patrijaršijski presto, ali on to ne želi (crkva je u velikim dugovima, patrijarhKirilo II, Grk, tužaka srpske arhijereje i narod sultanu).[5]
18. 11. - BrodHMS Deptford je isplovio iz Portsmoutha prema Kinstonu na Jamajci saHarrisonovim marinskim hronometrom H4. Sprava se vraća drugim brodom u martu, greška longitude je bila sveta 1,25 minuta, tj. jedna nautička milja.
19. 11. -Jacinto Canek podigao ustanak u jednom majanskom selu na Jukatanu - selo je napadnuto i spaljeno 26-tog, Canek je pogubljen u decembru.
novembar-decembar - Anglo-čiroki rat se zavšava ugovorima sa Virdžinijom i Južnom Karolinom. Timberlakeova ekspedicija odlazi Zagorskim Čirokijima, zapadno od Apalača, da obnovi mir.
16. 12. -Sedmogodišnji rat:Opsada Kolberga, treća po redu u ratu, završava predajompruskog garnizonaruskim snagama i gubitkom jedine preostale važnije luke naBaltiku, čime je materijalno, financijski i ljudski iscrpljena Pruska dovedena u beznadan položaj.
31. 12. - Mletačka vlada naređuje da se poštuje sloboda veroispovesti "dalmatinskih Grka" i da se latinski biskupi ne mešaju u njihove verske stvari, ali i rešava da imenuje novog mletačko-dalmatinskog episkopa koji bi bio unijat - Srbi će se ponovo obratiti za pomoć Rusiji i karlovačkom mitropolitu.[6]
Nove crkve: Borovo selo (Svetog arhidjakona Stefana), Tenja (Prenosa mostiju Svetog Nikole), Prelog (sv. Jakoba),
Venecijanski štampar Dimitrije Teodosije, Grk , otvorio i ćirilski odsek svoje štamparije - u sledećih desetak godina izdaje preko 40 knjiga namenjenih Srbima.[10]
Aradski episkop Sinesije Živanović štampao u Rimniku "Srbulju", molebna pravila srpskih prosvjetitelja.[11]
Klimentski povratnici iz Srema se dragovoljno islamiziraju.[12]
Jean-Jacques Rousseau je u Amsterdamu objavio epistolarni romanJulie, ou la nouvelle Héloïse (prvotnoLettres de Deux Amans, Habitans d'une petite Ville au pied des Alpes). Izuzetno popularno predromantičarsko djelo
Kaspar Faber osnovao firmu uSteinu u Bavarskoj, preteču današnjegFaber-Castell.
