11. 1. -Jovan Horvat dobija ruski čin general-majora i nalog da pristupi organizovanjuNove Serbije, u centralnom delu dan. Ukrajine, a prema ranijem predlogu o ustrojstvu srpskih naselja u Rusiji[1] (postoji do 1764). Glavna uprava je uNovomirgorodu, u dan. ukrajinskoj Kirovogradskoj oblasti, Nova Serbija se prostire 200 km, od Dnjepra do Sinjuhe,[2] sa 40 sela utvrđenih šančevima[3]
28. 1. - Afera oko Generalne bolnice u Parizu: kraljLuj XV naređuje Velikom veću da promeni administraciju bolnice bez odobrenja Pariskog parlamenta, koji je tri godine odbijao da se izjasni - prvi neposluh protiv kralja.
Prva strana drugog toma Enciklopedije
7. 2. - Na traženje jezuita, francusko Državno veće zabranjuje prodaju, kupovinu i posedovanje do sada objavljena dva toma "Enciklopedije", jer smatra da ruše kraljevski autoritet i promovišu ireligioznost - izdavanje se nastavlja u novembru 1753, uz pomoć naklonjenog cenzorade Malesherbesa.
12. 2. - U Austriji osnovana Komisija za čednost (Keuschheitskommission).
Temeswarer Wasserschub: u Banat će iz Austrije biti deportovani nemoralni i asocijalni elementi - 3.130 osoba 1752-68, a prvi transport je bio još 1744.[4]
29. 2. -Alaungpaya se proglasio za kralja u Gornjoj Burmi (do 1760), što je početakdinastije Konbaung (do 1885), koja zamenjujeToungoo (Taungu). Prvo mora odoleti opsadi južne dinastije Hanthawaddy, što uspešno čini i okuplja sve veće snage.
6. 3. -Ahmed-šah Durani zauzimaLahore u mogulskom Pendžabu nakon opsade - ubija 900 Sika u tvrđavi, zadržava guvernera i potpisuje ugovor kojim dobija iMultan, a što mogulski car potvrđuje.
7. 3. - Umro jemletački duždPietro Grimani, za naslednika će biti izabranFrancesco Loredan (do 1762). Duždevi u ovo vreme nemaju mnogo moći, Loredan je pasivan u sporu konzervativaca, koji imaju prevlast, i reformatora.
10. 4. - Drugikarnatski rat: franko-indijske snage prekidaju nakon devet meseci opsadu Trichinopolyja.
12. 4. - Prosvetiteljstvo u Španiji: osnovanaReal Academia de Bellas Artes de San Fernando.
19. 4. -Portugalski Mozambik postaje generalna kapetanija, direktno pod portugalskom vlašću, umesto pod okriljem Portugalske Indije.
proleće - U Kijevu se nalazi oko 1.000 doseljenih Srba, koji su došli zaJovanom Horvatom.
proleće - Crnogorski vladikaVasilije krenuo u posetu Rusiji (vraća se 1754).[5]
4. 5.[6] - Nepopularnidabrobosanski mitropolitGavrilo Mihić (Mihailović) zbačen preko turskog suda. Crkvena opština i narod će izabrati arhimandritaPive Pajsija Lazarevića za novog mitropolita (hirotonisan 27. 6./8. 7., do 1759), sklopio je ugovor sa sarajevskom opštinom o svojim obavezama.[7][8]
23. 5. - 6. 6. - U tri velika požara izgorele dve trećineMoskve.
13. 6. - Ugovor iz Logstowna između indijanskih plemena i predstavnika kolonije Virdžinije i kompanije Ohajo: potvrđen je ugovor iz 1744. kojim je Virdžinija dobila zemlju jugoistočno od reke Ohajo; dozvoljena je gradnja britanske tvrđave na ušću Monongahele, na mestu današnjegPittsburgha.
21. 6. - Franko-indijanske snage uništile Pickawillany, seloMiami Indijanaca i britansku trgovačku postaju u dolini Ohaja.
sredinom god. - U dijelu Hrvatske uveden "vrapčji porez" za očuvanje usjeva, do 1754. zamjenjen podavanjem u novcu (novčić od ptičje glave, 300 novčića za cijeli dim).[9][10]
1. 7. - Ćosa Bahir Mustafa-paša je imenovan za novog velikog vezira (do 1755).
21. 7. - Kazneni patent (Pönal Patent) zabranjuje vrbovanje u Temišvarskom banatu[11] (vrbuju se Srbi, nezadovoljni ukmećivanjem, za odlazak u Rusiju).
27. 7. -Marija Terezija izdaje preko ugarske dvorske kancelarije dekret kojim se zabranjuje ometanje Srba u ispovedanju njihove veroispovesti, nametanje unije i isključivanje iz uprave u gradskim magistratima.[12]
leto - Na reci Išim osnovana tvrđava Svetog Petra - današnjiPetropavlovsk na severu Kazahstana. Rusi grade liniju fortifikacija od Omska na Irtišu do reke Tobol.
avgust -Zvono slobode,Liberty Bell, stiže Filadelfiju nakon što je izliveno u Londonu - napuklo je već pri prvoj probi, biće povezano sa proglašenjem nezavisnosti 1776.
14. 9. -Velika Britanija sa kolonijama implicitno prihvatilagregorijanski kalendar (posle 2. 9. došao 14. 9. - izostavljeno 11 dana). Takođe, ova godina je u Britaniji zvanično počela 1. januara umesto 25. marta.
septembar - Potpukovnik pomoriške milicijeJovan Šević napustio Ugarsku sa oko 800 iseljenika. Ubrzo u Rusiju stiže i pukovnik Rajko Preradović, komandant Slavonskog husarskog puka (nakon što je proveo pet meseci u zatvoru, jer vlasti žele sprečiti seobu).[13] Šević i Preradović ne prihvataju da se nasele na Horvatovom terenu, dogodine dobijajuSlavjanoserbiju, na istoku dan. Ukrajine.[14]
septembar - Crnogorski vladikaVasilije stigao u Petrograd, u Rusiji ostaje do 1754.[15] Ove godine je u Crnoj Gori ponovo na dnevnom redu bilo iseljavanje u Kraljevinu Dviju Sicilija, čemu se Vasilije protivio, iselilo se ipak 25 lica.[16]
21. 9. - U S. Peterburgu je austrijskom poslaniku predata promemorija kojom se traži da se ne proganjaju ruski emisari među Srbima.
sept., krajem -Mehmed-paša Kukavica je postavljen za bosanskog pašu i specijalnog sultanovog izaslanika, osamnaest baša je udavljeno u Travniku[17] (1752-56 i 1757-60) - izgradio je preko 80 raznih objekata u ejaletu.[18]
2. 10. - MitropolitNenadović objavljuje kazneni patent iz jula, poziva narod na ostanak.[19] Naporima vlasti i crkve, iseljenički talas u Rusiju je znatno oslabio do polovine sledeće godine.[20]
6. 10. - Posle smrtiAtanasija II, za novogpećkog patrijarha je postavljen raniji mitropolit dabrobosanskiGavrilo, ali umire već u novembru - naslediće ga niški mitropolit,Gavrilo III (do 1758).
12. 10. -Madame de Pompadour je proizvedena u vojvotkinju - više nije kraljeva ljubavnica, ali ostaje prijateljica i pomoć. Moguće kraljeve konkubine su smeštene u zdanju uParc-aux-cerfs.
18. 10. - Na dvoru u Fontainebleauu izvedenaRousseauova opera "Seoski gatar" - postaje vrlo popularna, donosi mu slavu i novac.
jesen - Crnjanski u trećoj knjizi "Seoba" pominje dolazak Srba u Rusiju i da su Isakoviči stigli u Kijev krajem 1752.[21][22]
Banatsko trgovačko društvo sklopilo ugovor sa Banatskom i Ilirskom dvorskom deputacijom.[25]
Porta je proglasila ajanima, zemaljskim prvacima, najuglednije spahije u beogradskom pašaluku i poverila im ubiranje poreza - uskoro se ispostavlja (1754) da je od 290 hiljada groša narodnog duga 200 hiljada "običan zulum", zbog čega je dosta raje pobeglo u Austriju.[26] Porta je takođe odobrila spahijama da mogu stanovati i u selima a ne samo Beogradu, kako bi štitili raju od nasilnika.[27]
Prva filosofska disertacija u Srba: Jovan Stefanov Balević iz Bratonožića je odbranio u Haleu.[28]
Prema istoriji vladike Vasilija, Dubrovčani su predali nekog Crnogorca Turcima u Trebinju, ali je oslobođen nakon što su Crnogorci uhvatili jednog dubrovačkog plemića.[29]
Petar Budmani imenovan zastonskog biskupa (do 1764).[30]
Fridrih Veliki piše politički testament: kralj bi trebao postići ravnotežu između interesa seljaka i plemića (teško, jer se oslanja na plemiće); ne bi trebalo započinjati ratove sa Rusijom.
U Engleskoj je, slabo aktivna, Kraljevska afrička kompanija zamenjena Afričkom kompanijom trgovaca - postoji do 1821, bavi se trgovinom robovima na zapadnoafričkoj obali.
U Kijevu je završenMarijinski dvorac, danas zvanična rezidencija predsednika Ukrajine.
.jpg)
_-_Alte_Pinakothek_-_Munich_-_Germany_2017_(crop).jpg)
