januar - Iz Beča u Osijek stiže komisija na čelu sa grofom Johanom Ferdinandom Karlom Karafom i savetnikom Andrijom Teobaldom Majernom koja do kraja 1703. radi na sređivanju prilika u Slavoniji i Sremu (formiranje novih sektora Vojne granice, separacija podanika od graničara)[2].
4. 1. - Izgorela londonskaPalace of Whitehall, najveća kraljevska palata u Evropi.
jun -Pobuna strelaca u Moskvi - ubrzo poraženi a preživeli surovo kažnjeni.
jun - DiplomataPjotr Andrejevič Tolstoj na putu u Veneciju prošao krozBoku Kotorsku, opisuje Crnogorce u zaleđu (prve informacije koje će Rusi dobiti o njima).
1. 7. - PatentLeopolda I: "Vlasi i Srbi" pridošli prošle godine iz Bosne razmešteni u slavonskoj Posavini, sposobni za oružje u pograničnoj straži, ostali se moraju baviti privredom[4].
jul - Petar Veliki boravi u Beču, patrijarh Arsenije III kontaktira sa njegovim savetnicima, žali se na "suvišne danke" koje austrijske vlasti nameću Srbima, iako ovi daju 6-10.000 konjanika i pešadinaca (Srbi traže "ruski suverenitet"); patrijarh takođe želi rusko posredovanje kod Porte da se vrati uPeć[3][5].
septembar - Ali-paša Haznadar iz Moreje novi beogradski muhafiz (do oktobra 1700) - u periodu između dve austrijske okupacije, do 1717, smenilo se 16 muhafiza[6].
11. 10. -Haški ugovor: Francuska i Engleska dogovorili da španski presto naslediJoseph Ferdinand od Bavarske, uz otuđenje španskih poseda u Italiji i Nizozemskoj (ali mladi Joseph umire već sledeće godine).
2. 11. -Darijenski plan: škotska ekspedicija stigla u Panamu i proglasila koloniju Kaledoniju - zlosrećni pokušaj traje do 1700., neuspeh će doprineti uniji sa Engleskom1707.
