zima 1612/13 - Uskoci ponovo haraju, opljačkali tri turska sela naspramNovigrada, napadaju mletačku Istru, preko dubrovačke teritorije napaliTrebinje, na povratku ih kod Sućuraja na Hvaru presreli Mlečani i ubili 60 uskoka sa harambašom Nikolom Hreljanovićem a uskoci ubili kapetana Stefana Venijera[1].
20. 1. -Kalmarski rat između Danske-Norveške i Švedske okončan Knäredskim mirom uz posredovanje englesko-škotskog kraljaJamesa I.
10. 2. - Bečki sporazum Venecije i Habsburga: car i nadvojvoda obećavaju da Senjani neće više ometati plovidbu i napadati Mlečane i da će uSenj dovesti nemački garnizon[2].
24. 2. - Ugarski sabor: 38. članak poziva kralja da postavi banaErdedija u Hrvatskoj, 39. da Vlasi postanu kmetovi vlastele na čijim se posjedima nalaze (njemački kapetani ometaju ovaj članak, general Trautmansdorf tvrdi 13. 8. da su se Vlasi doselili na 70-80 godina puste zemlje)[3].
24. 3. - Poruka zagrebačkog biskupaDomitrovića srpskim starešinama okupljenim uMarči: Srbi krajišnici se imaju potčiniti biskupu kao vlasniku zemlje - starešine to odbijaju, da se ne bi "zamerili" nadvojvodiFerdinandu i štajerskoj gospodi[4].
Sukob skadarskog sandžakbega sa Crnogorcima jer im želi silom naplatiti harač, protivno povlasticama i zapovijedima Arslan-paše (koji je u pohodu protiv Brđana iKlimenata); sandžakbegu navodno pomagao knez Vujo Rajčev; kada je Arslan-paša izrazio želju posetiti Crnu Goru, ovi ga ljubazno odbijaju jer je za tako nešto potrebna sultanova naredba[8].
General Trautmansdorf dva puta molio nadvojvodu Ferdinanda da posreduje kod cara Matije kako bi slavonski staleži ostavili Srbe na miru, inače će se pobuniti. Takođe u ovo doba, srpski prvaci se žale i na biskupa Domitrovića koji preti silom u naplati crkvene desetine[4].
Turci upadali u Slavoniju[9] a turska bihaćka vojska napadala Srbe krajišnike u užoj Hrvatskoj[10] (uModruši, plene im stoku[11]).
1612/13 -Bartol Kašić u misiji po Bosni, Srbiji i istočnoj Slavoniji.
Osnovanaisusovačka gimnazija u Beogradu (samo do 1614)[12].
