20. 1. - Umro jeRobert, kraljNapulja. Testamentom je odredio da ga nasledi isključivo 17-godišnja unukaIvana, dok bi njen 15-godišnji suprug Andrija Ugarski bio samo knez od Salerna. Na čelu namesničkog veća je udova kraljica Sanča (do 1344).
27. 1. -Papina bulaUnigenitus Dei Filius:godina jubileja će biti već 1350. a ne tek 1400; papa poseduje "blagajnu zasluge" iz kojih može davatiindulgencije onima koji čine vredna dela.[1]
početkom g. -Knez Nelipić je na vrhuncu moći. Njegov šurjak Gregorije Kurjaković je radije otišao u službu kraljici Elizabeti. Šubići su se priklonili Mlecima.[2]
28. 2. - Bračni savez zapadnopomeranskog vojvodeBogusława V i poljskog kraljaKazimira III - Bogusław se oženio princezom Elżbietom.
20. 3. - U Francuskoj je uveden (ili učvršćen) monopol i porez na sol -Gabelle du sel će biti jedna od najmrskijih odlika "starog režima", ali će, uz pauze, trajati do 1946.
23. 4. - Mletačka općina imenujeŠubiće za svoje građane: Pavla od Ostrovice (drugi put) i njegove sinovce Mladena III i Pavla III. Mladen im nudi Skradin na prodaju.[3]
23. 4. -Jurjevski noćni ustanak estonskih domorodaca protivu danskih i njemačkih gospodara i kršćanstva - ubijeno je dosta Nijemaca, ali ustanak je ubrzo ugušen.
Nesuglasice u savezništvu: srpski vojnici su nekoliko puta otkazivali poslušnost Kantakuzinu, ovaj je na prevaru dobioBer (Veriju), kojeg je hteo Dušan.[4]
Samostalni pokreti Dušanovih trupa su 1342-43. usmereni prema Albaniji (Berat, Kanina, Kroja) i Makedoniji (tvrđave na prilazima Solunu - Voden, Kostur, Hlerin).[5] Od ovog proleća, u Dušanovom potpisu se pominju grčke zemlje.[6][7]
proleće -Aleksije Apokavk je na ušću Strume, želi da se sastane sa Dušanom, a ovaj planira da ga zarobi.[6]
8. 7. - Kališki mir između Poljske i Teutonskih vitezova.
srpanj - Novi slavonski ban jeNikola Banić (Bannfy), gospodar Donje Lendave u zalajskoj županiji. Od hrvatskih knezova priznaju ga samo Frankopani.[8]
srpanj - Mletački providuri spremaju rat u Dalmaciji i Hrvatskoj, protiv Nelipića, možda i kralja Ludviga; Andrea Morosini izabran za vojvodu vojske. Uplašeni Nelipić nudi mir u kolovozu.[3]
srpanj - Ugarska kraljica-majkaElizabeta ide preko Senja u Napulj[9] sa 21.000 maraka zlata, 27.000 maraka srebra i do 2.5 milijuna forinti, u pomoć svom mlađem sinu Andriji.[10] Ovaj je žrtva spletaka Katarine Valois, da se Ivana preuda za njenog sina Filipa Tarentskog.
26. 7. - Gautier VI de Brienne, prošle godine proglašen za večnog gospodara Firence, mora pobeći od narodne pobune.
Grad je u finansijskim nevoljama, ove godine je bankrotirala bankarska kuća Peruzzi.
leto - Mletački poslanik Marin Venijer je kod Dušana - treba da ispita kakav je njegov stav prema ponudamaAne Savojske.[6] Dolazi do raskida Dušanovog i Kantakuzinovog savezništva - ovaj je pokušao protiv Soluna ali se zbog napada sa dve strane povukao u Ber. Dogovorena je, krajem avgusta, veridba kraljevićaUroša i sestre mladog cara Jovana V Paleologa.[4]
Kantakuzen se obraća za pomoćUmuru, gospodaru Smirne - njegovi odredi će se pridružiti Kantakuzenu na severnim egejskim obalama,[6] neuspešno opsedaju Solun.
8. 8. - Slavonski sabor u Križevcima: ustanovljeno je da se tridesetina (tricesima, harmica), koju je uzimala kraljica Elizabeta, pobira samo od robe iz Njemačke ili Italije koja se uvozi u Slavoniju (ranije je bila proširena i na domaće trgovce, pa i na izvezenu robu i gotov novac).[11]
avgust? - Carica-majka Ana Savojska je založila vizantijske krunske dragulje Mlečanima za 30.000 dukata.[12]
15. 8. - Švedski kraljMagnus IV se odriče norveškog trona u korist trogodišnjeg sinaHaakona kojemu je regent (Haakon vlada samostalno 1355/58-1380, bio je i kralj Švedske 1362-64). Stariji bratErik je određen za naslednika švedskog trona (suvladar s ocem 1356-59).
avgust - Francuski kraljFilip VI obećava da će naslednici francuskog prestola imati tituluDauphin de Viennois, kasnije samodauphin ("delfin") - kneževina Dauphiné de Viennois, na jugoistoku, pripasti će francuskoj kruni 1349. Titula "dofen" postoji 1350-1791. i 1824-30.
3. 9. - Papinom bulomIn Supremae dignitatis zvanično je osnovanPizanski univerzitet kaoStudium Generale s raznim privilegijama (škola je postojala još u 12. stoleću).
30. 9. - Sprema seSmirnski križarski pohod protiv Turaka: papina bulaInsurgentibus contra fidem daje indulgencije križarima. Papa je 1. 12. odredio trogodišnju desetinu na crkvene beneficije iz šezdesetak provincija za pohod. Pripreme teku kroz zimu u Veneciji, na Rodosu i Kipru.[13]
4. 10. - Kod Slapa rijeke Krke kod Skradina sklopljen mir, uz mletačko posredovanje: Nelipić obećava za sebe i sinovca Konstantina da neće napadati Šibenik, u mir su uključeni i Šubići i Kurjakovići. Ali, rat se nastavlja već početkom sljedeće godine.[14]
25. 11. - Zemljotres i cunami kod Napulja; uništeni su luka i donji gradAmalfija, još gradova je pretrpelo štetu.
1339-43 - Kanonizacija i žitije Stefana Dečanskog - kralj Dušan ga naziva svetim u ovogodišnjoj povelji manastiru Svetoga Petra i Pavla na Limu.[15]
ŽupanPribil je sagradiomanastir Dobrun kod Višegrada - izgleda da su slikari bili isti kao u Beloj crkvi karanskoj kod Užica prošle godine.[16]
Kralj Ludovik je svladao manji ustanak Sasa u Erdelju, krenuo je na Vlašku ali mu je vojvoda Aleksandar prisegnuo na vjernost (ili 1344?) - kralj sada razmišlja pokoriti i hrvatske knezove.[2]
Nakon svađe Italijana i muslimana u Tani/Azovu, vladar Zlatne horde Džani beg je opsedao Tanu i Kafu/Feodosiju na Krimu. OzbiljnijaOpsada Kafe sledi 1345-47, iz koje će se po Evropi raširiti Crna smrt.
