Šogun (japanski:将軍,vojni komandir iligeneral) je bio nosilac vojne vlasti uJapanu za vrijeme šogunata, od1192. do1867. godine. U ovom periodu šoguni sude fakto vladali zemljom, iako su ih postavljali carevi.[1]
Savremeni ekvivalent pojmu šogun jegeneralisimus. Iako je izvorno značanje pojma šogun „general“, ono je u stvari kraća verzija pune titulesei-i taishōgun (japanski:征夷大将軍), vladajućeg pojedinca u različitom perioduistorije Japana. Posljednji šogun je bioTokugava Jošinobu koji se odrekao svoje fukcije za vrijemeMeidži obnove 1867. godine.[2]
Šogunova kancelarija ili uprava se nazivalašogunat, u Japanu poznata kaobakufu (japanski:幕府), čije je izvorno značenje kuća generala, a kasnije lična vlada pod šogunom.[3] Šator je simbolizovao komandanta na terenu, ali je i davalo značanje da ta vlada treba da bude privremena. Zvaničnici šoguna su kolektivno nazivanibakufu i bili su oni koji sprovode stvarne dužnosti administracije dok carski sud zadržao samo nominalnu vlast.[4] U tom konteksu, kacelarija šoguna je bila ekvivalentvicekralju iligeneral-guverneru, iako su šogunu imali mnogo veću vlast nego što su obično imali general-guverneri.
