Škorpioni iliškorpije (latinski:Scorpiones) spadaju u najkrupnije paukolike životinje,a verovatno najstarije (fosili potiču još izsilura) i prve suvozemnezglavkare. Naseljavaju uglavnom suptropske i tropske predele mada ih ima i u umerenoj zoni (kod nas ih ima u Primorju). Preko dana miruju sakrivene ispod lišća i kamenja, anoću se aktiviraju u potrazi za hranom. Veličina im se kreće od 13mm do 25 cm.
Otrov škorpije jeneurotoksičan i kod većine vrsta nije smrtonosan za čoveka. Međutim, otrov pojedinih vrsta može ugroziti život čoveka:
vrsta Androctonus australis (na slici) koja živi u pustinjiSahari i čiji je otrov iste jačine kao otrovkobre;
Serum koji se daje protiv otrova skorpije efikasan je samo u određenom vremenu.
Spoljašnja građa
Telo škorpije podeljeno je na dva regiona prozomu i opistozomu koje su široko spojene.
Prozoma je kratka, četvrtasta pokrivena na leđnoj strani čvrstim oklopom,karapaksom. Na leđnoj strani nalaze se oči: jedan par središnjih i nekoliko pari lateralnih. Na trbušnoj strani nema oklopa već je ona zaštićena osnovama nogu.
Kada škorpija hvata plen onda je njen postabdomen podignut i povijen napred preko tela (na slici) tako da je bodlja upravljena ka žrtvi i spremna za napad. Bodlja, kojom se završava opistozoma se, prema embrionalnom poreklu, smatra člankom. U njenoj proširenoj osnovi nalazi se parnaotrovna žlezda čiji se otvor nalazi na vrhu bodlje. Žlezda je obavijenamišićima čije kontrakcije ubrizgavaju otrov u žrtvu. Skorpije se hrane sitnim zglavkarima koje hvataju kleštolikim pedipalpima, a ubijaju ubodom bodlje.
Unutrašnja građa
Varenje usmrćenog plena počinje radom helicera koje maceriraju plen i izlučivanjem sokova izprednjeg creva na njega. Polusvarenu hranu usisavajuždrelom iz koga hrana ide dalje ujednjak pa usrednje crevo ižlezde za varenje gde se vari do kraja, a zatim i apsorbuje. Nesvareni sastojci hrane se prebacuju uzadnje crevo i prekoanalnog otvora izbacuju u spoljašnju sredinu.
taktilni u obliku čulnih dlačica različitih oblika;
oči everznog tipa;
češljoliki ostaci ekstremiteta na kojima se nalazečulne ćelije čija funkcija nije dovoljno proučena.
Skorpije su odvojenihpolova sa slabo izraženimpolnim dimorfizmom koji se uglavnom ogleda u tome što mužjaci na operkulumu imaju kukice i po obliku bodlji i pedipalpi.Gonade kod mužjaka i ženki su vrlo slične građe, sastoje se od grupe cevčica od koje polaze odvodi koji se izlivaju ugenitalni atrijum.
Prilikomkopulacije skorpije pokazuju vrlo specifično ponašanje poznato kaoigra parenja. Mužjaci polažuspermatozoide na zemlju, a ženke ih unose u telo preko polnog otvora. Razviće oplođenihjaja odvija se u telu ženke i traje od nekoliko meseci do godinu dana, a nekada i duže. Posle završenog razvića rađa se od 6 do 90 mladih dužine nekoliko milimetara koji na leđima majke borave oko nedelju dana, odnosno, do prvogpresvlačenja.
Klasifikacija
Red Scorpiones je podeljen na sedam porodica sa preko 100 rodova i oko 700 vrsta. Najpoznatije su sledeće porodice i rodovi:
porodicabutide (Buthidae) je rasprostranjena na svim kontinentima sa rodovima:
