Movatterモバイル変換


[0]ホーム

URL:


Прейдз на змист
Википедия
Глєданє

Лувр

Материял зоз Википедиї
Музей Лувр

Musée du Louvre

Музей Лувр
Основани1793.
ЛокацияПариз, Французка
Координати48.860395° С; 2.337599° В
Колекциярижни уметнїцки дїла
Число предметох35.000 виложене

445.000 вкупно

Нащивителє8,3 милиона (2007)

8,5 милиона (2008)

8,5 милиона (2009)

10,2 милиона (2018)

ДиректорЛоранс де Кар
КустосMarie-Laure Rochebrune
АдресаУлїца Риволи 99, 75001 Париз
Веб-сайтwww.louvre.fr

Лувр (фр.Musée du Louvre) єден од найвекших и найпознатших имузейох на швеце. Находзи ше на правим побрежю рики Сени уПаризу, у першим арондисману. У музею виложене скоро 35.000 предмети, од праисториї по 19. вик. Константна постановка виложена на поверхносци од 60.600 m². Вкупне число предметох хтори припадаю музею 380.000. Лувр найнащивенши музей на швеце, хторого през роботни днї просеково нащиви 15.000 туристох дньово, од чого 65% страни туристи.

Музей Лувр ше находзи у палати Лувр (Palais du Louvre) хтора започата зоз будованьом твердинї у позним 12. вику под час панованя Филипа II. Остатки твердинї обачлїви у пиньвици музея. Тот будинок вецей раз преширйовани и так ше формовала палата Лувр хтора була хаснована як француски двор. Палата Лувр ма 3 кридла: Ришелє, Виши и Денон.

Року 1682. Луй XIV вибрал дворец у Версаю як свою резиденцию, та Лувр остал место дзе була виложена кральовска колекция уметнїцких предметох. Од 1692. ту була змесцена збирка античних скулптурох. Истого року у Лувру почала робиц Кральовска академия малярства и скулптурства (Académie Royale de Peinture et de Sculpture). На преширйованю Лувра робели велї значни архитектове (Леско, Ди Серсо, Лемерсє, Ле Во, Перо, Висконти, Ґужон и др). Под час французкей револуциї Национална скупштина Францускей 1791. року одредзела най палата Лувр будзе музей у хторим ше буду викладац национални ремек-дїла.

Музей отворени 10. авґуста 1793. року кед виложени 537 малюнки, од хторих векшина припадала конфискованому кральовскому и церковному маєтку. Пре стурктурни пробелеми будинку Лувр бул заварти од 1796. по 1801. Кед Наполеон пановал колекциї були звекшани, та музей наволани по нїм (Musée Napoléon). После Наполеоново пораженя при Ватерлоу велї украднути дїла були врацени предходним власнїком. Колекция збогацена под час панованя Луя XVIII и Шарла X, док под час Другого французкого царства музей достал 20.000 нови експонати. После того ше збирки константно збогацовали зоз донациями и дарунками. Од 2008. року колекциї подзелєни на 8 кустоски оддзелєня: єгипетски старини, блїзковосточни старини, гречески, етрурски и римски старини, исламска уметносц, скулптури, декоративни уметносци, малярство, ґрафики и рисунки.

Музей

[ушориц |ушор жридло]
Панорамски попатрунок на Лувр 1908.

Тот музей ма єдну од найбогатших уметнїцких збиркох на швеце. У нїм ше находза вецей як 38.000 уметнїцки дїла виложени на 72.735 m², а преценює ше же би нащивительом требало коло пейц тижнї же би на одвитуюци способ шицко опатрели. Вецей як 8 милиони нащивительох, Лувр найнащивенши музей на швеце.

У музею єст нєприкосновена и найобсяжнєйша збирка єгипетскей и античней уметносци уключуюци греческу, етрурску, римску, исламску и ориєнталну уметносц. У нїм ше находзи и збирка уметнїцких предметох и стилских стварох зоз обисца, як и нєпреценїва ґалерия малюнкох шицких европских народох и уметнїцких часох по конєц 19. вику. Найпознатше уметнїцке дїло хторе виложене у Лувру то Да Винчийов малюнокМона Лиза.

Хронолоґийна ґалерия вибраних дїлох

[ушориц |ушор жридло]
  • Писар из Сакари, Треца династия старого Єгипту
    Писар из Сакари, Треца династия старого Єгипту
  • Гамурабийов законїк
    Гамурабийов законїк
  • Вавилонски лєв
    Вавилонски лєв
  • Ника зоз Самотраки
    Ника зоз Самотраки
  • Милоска Венера, коло 130-100. п. н. е.
    Милоска Венера, коло 130-100. п. н. е.
  • Ян ван Айк, Мадона канцелара Ролина, коло 1435.
    Ян ван Айк, Мадона канцелара Ролина, коло 1435.
  • Леонардо да Винчи, Мона Лиза
    Леонардо да Винчи, Мона Лиза
  • Ганс Голбайн Младши, Еразмо Ротердамски
    Ганс Голбайн Младши, Еразмо Ротердамски
  • Дюзепе Арчимболдо, Яр, коло 1573.
    Дюзепе Арчимболдо, Яр, коло 1573.
  • Пророкованє (Каравадьо), коло 1598.
    Пророкованє (Каравадьо), коло 1598.
  • Петер Паул Рубенс, Корунованє Мариї де Медичи
    Петер Паул Рубенс, Корунованє Мариї де Медичи
  • Рембрандт, Двойни портрети Мартена Солманси и Опєн Копит, коло 1634.
    Рембрандт, Двойни портрети Мартена Солманси и Опєн Копит, коло 1634.
  • Жорж де ла Тур, Маґдалена покаятелька, коло 1643.
    Жорж де ла Тур, Маґдалена покаятелька, коло 1643.
  • Рембрандт, Автопортрет
    Рембрандт, Автопортрет
  • Антонис ван Дайк, Чарлс I Ст'юарт
    Антонис ван Дайк, Чарлс I Ст'юарт
  • Жак-Луй Давид, Горацийова пришага
    Жак-Луй Давид, Горацийова пришага
  • Антонио Канова, Амор и Психа
    Антонио Канова, Амор и Психа
  • Жан Оґист Доминик Енґр, Велька Одалиска, 1814.
    Жан Оґист Доминик Енґр, Велька Одалиска, 1814.
  • Ежен Делакроа, Шлєбода водзи народ, 1830.
    Ежен Делакроа, Шлєбода водзи народ, 1830.

Референци

[ушориц |ушор жридло]
  1. Louvre's 8.3 Million Visitors Make It No. 1 Museum Worldwide - Bloomberg
  2. „Exhibition and museum attendance figures 2009”
  3. 10,2 millions de visiteurs au Louvre en 2018”.Louvre.fr (на язику: французки).
  4. „Œuvres”. Musée du Louvre.
  5. „Louvre Museum”.Inexhibit.
  6. „Louvre Website- Chateau to Museum, 1672 and 1692”. Louvre.fr.
  7. „Louvre Website- Chateau to Museum 1692”. Louvre.fr.

Литература

[ушориц |ушор жридло]

Вонкашнї вязи

[ушориц |ушор жридло]
Превьате зоз "https://rsk.wikipedia.org/w/index.php?title=Лувр&oldid=8547"
Катеґориї:

[8]ページ先頭

©2009-2026 Movatter.jp