Movatterモバイル変換


[0]ホーム

URL:


Прейдз на змист
Википедия
Глєданє

Албания

Материял зоз Википедиї
Застава Републики Албаниї

Албания (алб.Shqipëri абоShqipëria), урядовоРепубликаАлбания (алб.Republika e Shqipërisë), держава у юговосточней Европи, односно на Балканским полуострове. На сиверу ше гранїчи зоз Чарну Гору и Косовом, зоз Македонию на востоку и Греческу на югу. На заходзе ше гранїчи зоз Ядранским и Йонским морйом, та прето мож повесц же спада до штредожемних державох. Держава членїца Зєдинєних нацийох, НАТО союзу, ЦЕФТИ (Тарґовинске спорозуменє медзи Албанию, Босну и Герцеґовину, Сиверну Македонию, Молдавию, Сербию, Чарну Гору и Републику Косово), Економскей кооперациї чарноморских державох, Медзинародней орґанизациї за европску безпечносц и сотруднїцтво и тиж є кандидат за приступанє ґу Европскей униї. Главни и найвекши варош АлбаниїТирана, а потим Драч, Валона и Скадер.

История

[ушориц |ушор жридло]

У античним чаше, Илире насельовали сиверни и штреднї часци Албаниї. Гречески колониї тиж насельовали подруча коло моря. Кральовина Илирия зоз шедзиском у нєшкайшей Албаниї була доминантна сила док ше нє формовала Кральовина Македония.[1]

Єден час Албания була у составе Римскей републики, а потим часц Византиї.

Перше познате албанске автономне князовство Арбанон настало у 12. вику. Кральовина Албания, Князовство Албания и Венецийска Албания формовани медзи 13. и 15. виком у рижних часцох держави. Од конца 15. вику по 1912. рок Албания була состойна часц Османского царства, а потим модерна албанска держава преглашела самостойносц. Фашистична Италия 1939. року нападла Кральовину Албанию хтора постала Велька Албания, а потим и протекторат нацистичней Нємецкей у Другей шветовей войни. По войни формована Народна Република Албания и тирвала по револуцию 1991. року, кед утаргнути комунизем и од теди Албания република.

Етимолоґия

[ушориц |ушор жридло]

Историйне походзенє поняца Албания мож видзиц у штредньовиковним латинским язику, а панує думанє же основа назви походзи од илирского народу Албани (алб.Albanët).[2]

Ґеоґрафия

[ушориц |ушор жридло]

Албания забераповерхносц од 28.748 км.[3] Найвисша точка то гора Кораб на 2.764метерох надморскей висини, а найнїзша точка то Ядранске морйо. Оддалєносц од востоку по заход лєм 148 километри, а од сиверу по юг коло 340 километри.

Скадерске озеро

Значни ґеоґрафски характеристики тей держави то велї озера, медзи хторима и Скадерске озеро. Воно найвекше озеро у южней Европи и находзи ше на сиверозаходзе Албаниї.[4] Охридске озеро єдно з найстарших озерох на швеце, а на югу ше находза Вельке и Мале Преспанске озеро хтори медзи найвисше позиционованима озерами на Балканє.

Горовити предїли забераю коло 70 проценти поверхносци Албаниї, а остаток ровнїни у хторих обрабяца жем нє барз плодна. На сиверу держави Албански Алпи, а рики прикри и глїбоки и нє приступни за плїванє ладьох.

Клима пременлїва пре розлики у ґеоґрафскей длужини и ширини и надморскей висини. Клима углавним медитеранска и континентална.

Флора и фауна

[ушориц |ушор жридло]
Шиви орел

Дзекуюци ґеоґрафскому положеню, Албания ма лєси, древа и рошлїни хтори нєобходни за живот велїх животиньох, а медзи тима животинями ше находза и тоти найзагроженши у тей держави: рис, чарни медзведз, дзива мачка, шиви вовк, червеналїшка, златни шакал, єгипетски суп и шиви орел хтори источашнє и символ держави.

Демоґрафия

[ушориц |ушор жридло]

Спрам попису зоз 2023. року, у Албаниї було 2.402.113 жительох. Число жительох ше зменшало у одношеню на попис зоз 2011. року, кед було 2.821.977 жительох. Главни причини нєпреривного зменшованя числа жительох то першенствено утаргованє комунизма, рижни пременки у политичней, привредней и дружтвеней структури Албаниї. Тиж так, опадованє наталитету и звекшованє емиґрациї доприноша демоґрафским пременком у тей держави.

Урядови и найзаступенши язик у Албаниї албански. Медзи другима язиками хтори ше хаснує на першим гречески язик. Хаснує ше и цинцарски, сербски, македонски, бошняцки, болгарски, ромски. На анґлийским язику приповедаю коло 40 проценти жительох, а на италиянским коло 27,8 проценти.

Попис жительства зоз 2023. року:

  • Албанци 2.186.917 (91,04%),
  • Греки 23.485 (0,98%),
  • Македонци 2.281 (0,09%),
  • Чарногорци 511 (0,02%),
  • Цинцаре 2.459 (0,1%),
  • Роми 9.813 (0,4%),
  • Балкански Єгиптянє 12.375 (0,5%),
  • Бошняки 2.963 (0,12%),
  • Серби 584 (0,02%),
  • Болгаре 7.057 (0,29%),
  • мишани етнїчни ґрупи 770 (0,03%),
  • други етнїчни ґрупи 3.798 (0,15%),
  • нєопредзелєни 134.451 (5,60%) од вкупного числа жительох од 2.402.113.[5]

Спорт

[ушориц |ушор жридло]

Албания першираз на Олимпийних бавискох участвовала аж 1972. року, а на Жимских олимпийних бавискох 2006.

Популарниспорти у Албаниї то фодбал, дзвиганє терхи, кошарка, одбойка, тенис, плїванє, раґби и ґимнастика.

Вонкашня вяза

[ушориц |ушор жридло]
  • Albanija, Hrvatska enciklopedija,www.enciklopedija.hr

Референци

[ушориц |ушор жридло]
  1. Howe, T. (2017). „Plain tales from the hills: Illyrian influences on Argead military development”. Ур.: Müller, S.; Howe, Tim; Bowden, H.; Rollinger, R[1] Wiesbaden. стр. 108.ISBN 978-3447108515.
  2. Madrugearu A, Gordon M. The wars of the Balkan Peninsula. Rowman & Littlefield, 2007. p. 146.
  3. Eftimi, R.„Some Considerations on Seawater-freshwater Relationship in Albanian Coastal Area” (PDF). Tirana. Архивирано изоригинала (PDF) 25. 7. 2020. г. Приступљено 30. 7. 2020.]
  4. Bolevich, Maria (3. 1. 2017).„Largest lake in southern Europe under threat from "eco-resort"”. newscientist.com (на язику: анґлийски).
  5. 2023 Albanian census 2024, стр. 75.
Превьате зоз "https://rsk.wikipedia.org/w/index.php?title=Албания&oldid=12398"
Катеґориї:

[8]ページ先頭

©2009-2025 Movatter.jp