Movatterモバイル変換


[0]ホーム

URL:


Прејди на содржината
ВикипедијаСлободна енциклопедија
Пребарај

Констанциј II

Од Википедија — слободната енциклопедија
Константиј II
Роден7 август317 година
Сирмиум (Сремска Митровица)
Починал3 ноември361 година
Киликија

Флавиј Јулиј Констанциј (лат.Flavius Julius Constantius[3]), (7 август317- 3 ноември361 год.) евизантиски цар, вториот син наКонстантин Велики и Фауста. Во324 година е прогласен зацезар[4] . Во337 година империјата е поделена и тој е прогласен за управник наАзија иЕгипет, или истокот на империјата. Пред таа поделба ги убил сите машки наследници од вториот брак на татко му со Теодора, оставајќи ги браќатаКонстантин II,Констанс I и братучедитеГал иЈулијан. По смртта на неговиот братКонстанс I,350 година, Константиј прогласил Гал за цезар на западот.

Војни

[уреди |уреди извор]

На исток започнала тешка борба со персите одСасанидското Царство под водството наШапур II[5]. Во тие борби Констанциј не бил доволно енергичен[5][6], кои главно биле за месопотамските тврдини. За среќа на римјаните, персите била нападнати одхионитите. Сите борби завршиле лошо за римјаните, најповеќе таа кај Сингара, каде поради лошата дисциплина на војската испуштиле речиси добиена победа.350 година генералотВетраниј се прогласил за цар. При средбата на двете војски кајСердика, Константиј со силата на своите зборови ја натерал целата војска на противникот да премине на негова страна. Ветраниј бил разрешен, но од почит кон неговата возраст оставен жив.[7]

Дури во351 година го победил узурпаторотМагнетиј воБитката кај Мурса[8][9][10][11]. Победен наново во353 година Магнетиј извршил самоубиство, а нешто по тоа Константиј го убил и Гал. На тој начин станал господар на целата Римското Царство. Се јавиле нови проблеми на границата со германските племина и бидејќи зафатен со војната на исток, го прогласилЈулијан за цезар, кој успеал да ги порази напаѓачите.358 година започнала војна сосарматите. Есента, когаДунав бил полн, римјаните ја преминале реката и нападнале на противникот. Сарматите биле поразени и побегнале, а по нив биле поразени иквадите, кои им дошле на помош. Накрај биле растурени илимигантите. Со тоа била заштитена дунавската граница и запрена наездата на барбарски племиња.[12]

Во наредната година наново започнала војната со персите и Констанциј се преместил воЦариград, за да биде поблизу до борбите. Во360 година дознал дека германските легиони го прогласилеЈулијан за цар. Константиј се нашол во тешка состојба, зашто не можел да го прекине подготвуваниот поход против персите и прекуЕрменија навлегол воМесопотамија. Римјаните опсадилеБезабда, но никако не успеале да го заземат градот и по неуспехот се повлекле воАнтиохија. Есента на361 година персите се повлекле и Константиј се кренал на војна соЈулијан. Но по патот се разболел и малку пред да умре прогласилЈулијан за негов наследник.[13][14][15]

Религија

[уреди |уреди извор]

Неговот владеење било триумф зааријанството[16]. Смртта наКонстанс I оставила православното христијанство без заштитник и Константиј слободно ги покажал своите симпатиј кон арианството. На црковниот собор воМилано356 година,св. Атанасиј бил избркан одАлександрија. Во тоа време црквата се наоѓала речиси во состојбаа ѓраѓанска војна. Наедно со тоа Константиј ги бркал и паганските култови, забранувајќи ги жртвувањата.

Извори

[уреди |уреди извор]

Наводи

[уреди |уреди извор]
  1. Koçak, Mustafa; Kreikenbom, Detlev (2022).Sculptures from Roman Syria II: The Greek, Roman and Byzantine Marble Statuary. Walter de Gruyter. стр. 213–215.ISBN 978-3-11-071152-3.
  2. "Statue".Penn Museum
  3. CIL 06, 40776 = AE 1934, 00158 = AE 1950, 00174 = AE 1951, 00102 = AE 1982, 00011
  4. Jones, Martindale & Morris, стр. 226. sfn error: no target: CITEREFJonesMartindaleMorris (help)
  5. 5,05,1Dodgeon, Greatrex & Lieu, стр. 152-153. sfn error: no target: CITEREFDodgeonGreatrexLieu (help)
  6. Julian,Orationes I, 13B
  7. Zosimus,New History II.59
  8. Zonaras,Extracts of History XIII.8.5–13
  9. Julian the Apostate,The Caesars XLII.9–10
  10. Zosimus,New History II.46.2
  11. Eutropius,Roman History X.12
  12. Potter 2004, стр. 474. sfn error: no target: CITEREFPotter2004 (help)
  13. Vagi 2001, стр. 508. sfn error: no target: CITEREFVagi2001 (help)
  14. Hunt, David (1998), "Julian", The Cambridge Ancient History, vol. XIII: the Late Empire AD 337–425, Cambridge: University Press p.60
  15. Matthews, J. (1989). The Roman Empire of Ammianus. Johns Hopkins University Press. p.101
  16. Jones 1964, стр. 118. sfn error: no target: CITEREFJones1964 (help)
 Оваастароримскабиографска статија еникулец. Можете дапомогнете со тоа што ќе јапроширите.
Принципат
27 п.н.е.235
Константинова династија
284 -395
Источни владетели
395 -610
Византиски владетели
610 -1204

Ираклиј I ·Константин III ·Ираклиј II ·Констанс II ·Константин IV ·Јустинијан II ·Леонтиј ·Тибериј III ·Филипик ·Анастасиј II ·Теодосиј III ·Лав III ·Константин V ·Артавазд ·Лав IV ·Константин VI ·Ирина I ·Никифор I ·Ставрикиј ·Михаил I ·Лав V ·Михаил II ·Теофил ·Михаил III ·Василиј I ·Лав VI ·Александар III ·Константин VII ·Роман I ·Роман II ·Никифор II ·Јован I ·Василиј II ·Константин VIII ·Зоја ·Роман III ·Михаил IV ·Михаил V ·Константин IX ·Теодора ·Михаил VI ·Исак I ·Константин X ·Роман IV ·Михаил VII ·Никифор III ·Алексиј I ·Јован II ·Мануил I ·Алексиј II ·Андроник I ·Исак II ·Алексиј III ·Алексиј IV ·Алексиј V

Никејско Царство
1204 -1261
Византиски владетели
1261 -1453


Нормативна контрола
Преземено од „https://mk.wikipedia.org/w/index.php?title=Констанциј_II&oldid=5156727
Категории:
Скриени категории:

[8]ページ先頭

©2009-2025 Movatter.jp