Основач на династијата споредМихаил Псел еМануел Еротик Комнин, кој бил крупен земјопоседник на византискиапанаж воКастамону -Пафлагонија, но е роден воФилипопоја каде поседувал имот со името Комни. Негов син билИсак I Комнин. Општо е прифатено (хипотетички, но без да е докажано) дека корените на презимето Комнин се во областаПафлагонија во која семејството поседувала генерички имоти, центар на кои била тврдината Castra Comnenus (Денешниот турски градКастамону).
Не е јасно Мануел Комнин дали бил Ерменец по потекло или Бугарин. Последното големо преселување било во 970 година, кога во реонот на Филипопол (денешенПловдив) се населиле 200.000Ерменци[2]. Според американската византолошка од ерменско потекло Н. Гарсојан, овие Ерменци биле потомци на оние кои биле населувани воСирија по падот на Павликанската држава во871 година.
За време на управување со Комнините, Византија доживеала последен подем во царството во надворешнополитички план, проследено преку обновата на царството од страна наПалеолозите, по кое започнала т.н.Палеологошка ренесанса. Управувањето на Комнините претставувало период на т.н. зрел византиски феудализам во кој се случилаГолемиот раскол каде христијанскиот свет засекогаш бил поделен на источен и западен.
Исак I Комнин бил првиот член на фамилијата на Комнините, кој застанал на византискиот престол. Тој ја имал должностастратопедарх на Истокот во времето на царМихаил VI. Во1057 година Исак организирал заговор за соборување на царот и сам застанал на чело на огромната царство. Сепак динсатијата на Комнин успеала да се зацврсти на престолот во времето наАлексиј I Комнин во1081 година.
Последен кој управувал со Византија од династијата билАндроник I Комнин, кој бил соборен од престолот од страна наИсак II Ангел.
Неколку недели пред окупацијата наЦариград од крстоносците во1204 година, една гранка на Комнините побегнала назад во нивните имоти во Пафлагонија, по должината на источниот брег на Црното Море. Таму тие основале свое царство познато какоТрапезунтското Царство, земја наследничка на Византија[3].Алексиј Комнин ја искористил презафатеноста навизантиската власт сокрстоносците пред нивните ѕидини (јуни 1203 – средина на април 1204[4] ) и го зазелТрапезунт и провинцијатаХалдија со војници од добиени од неговиот роднина,Тамара од Грузија[5]. Со тоа, врските меѓу Трапезунт и Грузија останале цврсти, но нивната природа била оспорувана.[6]
Трапезунтското Царство ја надживеала Византија за неколку години, односно до 1461 година кога последниот цар Давид Комнин бил погубен од страна наМехмед II[7].
Династијата Комнини владеела со Византиското Царство од Цариград сè до 1185 година. На табелата се покажани членовите на семејството кои биле владетели на Трапезунт од 1204 до 1461 година.
↑полната титула на царевите од Трапезунт по 1261 година , “верниот базилеј и автократ на Истокот, Иберијците и Ператеја”
↑Jovan Cvijiċ. La Péninsule Balkanique. Librairie Armand Colin, Paris, 1918, p. 476
↑Alexander A. Vasiliev History of the Byzantine Empire Vol 2. 324 - 1453 University of Wisconsin Press; 2 edition, 1958 page 506 : ”... on the territory of the disintegrated eastern empire, three independent Greek centers were formed; The empire of Nicaea and the empire of Trebizond in Asia Minor and the Despotat of Epirus in Northern Greece.”
↑Mango, C. (ed.)The Oxford History of Byzantium (2002), p. 250
↑Eastmond, Antony. "Narratives of the Fall: Structure and Meaning in the Genesis Frieze at Hagia Sophia, Trebizond".Dumbarton Oaks Papers 53 (1999), 219–36.
↑Discussed by Ruth Macrides, "What's in the name 'Megas Komnenos'?"Archeion Pontou,35 (1979), pp. 236-245
Varzos, Konstantinos (1984).The Genealogy of the KomnenoiΗ Γενεαλογία των Κομνηνών (грчки). Thessaloniki: Centre for Byzantine Studies, University of Thessaloniki., Vols.A1Архивирано на 3 февруари 2014 г.,A2Архивирано на 3 март 2016 г. &BАрхивирано на 3 март 2016 г.