Movatterモバイル変換


[0]ホーム

URL:


Содержанийышке куснаш
Википедийэрыкан энциклопедий
Кычалмаш

Белоруссий

Википедий — эрыкан энциклопедий гыч материал
Белоруссийын тистыжеБелоруссийын ойыпшо

Чапмуро:Мы, беларусы

Негызлыме25 сорла1991
Кугыжаныш йылмебелорус
РӱдолаМинск
Виктем йӧнреспублик
ПрезидентАлександр Лукашенко
Премьер-министрРоман Головченко
Кумдык

вӱд ӱмбал %
84-ше тӱняште
207 600км²
2,23
Калык чот

чаклык
94-шо тӱняште
9 255 524 (2022)
45,32 еҥ/км²
Валютарубль
Интернет-домен.by,.бел
Телефон-код+375
Шагат ӱштӧUTC +3:00

Белоруссий (белоруслаБеларусь), официал лӱмжӧБелоруссий Республик (белоруслаРэспублiка Беларусь) —Европысоэл. Калыкчот — 9 255 524 еҥ.

РӱдолажеМинск.

Польша,Литва,Латвий,Россий даУкраина дене йыгыре улеш.

Административ шеледымаш

[тӧрлаташ |кодым тӧрлаташ]
Вел
(белорусла)
Кумдык
(2023)[1]
Калыкчот.
(2024)[2]
Административ
рӱдӧ
ШеледымашКарте
1Брест
(Брэсцкая)
032 776,600 1 308 569Брест16 кундем-влак
2Витебск
(Віцебская)
040 062,330 1 081 911Витебск21 кундем-влак
3Гомель
(Гомельская)
040 381,760 1 338 617Гомель21 кундем-влак
4Гродно
(Гродзенская)
025 131,900 992 556Гродно17 кундем-влак
5Минск
(Мінская)
039 834,990 1 460 289Минск22 кундем-влак
6Могилёв
(Магілёўская)
029 086,830 981 174Могилёв21 кундем-влак
7Минск
(Мінск)
0353,600 1 992 862Минск9 кундем-влак

Калыкчот

[тӧрлаташ |кодым тӧрлаташ]
ийтӱж. еҥолаял
тӱж. еҥкорнотӱж. еҥкорно
1897667489913,5 %577486,5 %
19136899,1990,114,3 %590985,7 %
1926498684817 %413883 %
19398912,21854,820,8 %7057,479,2 %
19409046,11924,521,3 %7121,678,7 %
194190921968,721,7 %7123,378,3 %
195077091619,521 %6089,579 %
19517781,1172622,2 %6055,177,8 %
19527748,71827,323,6 %5921,476,4 %
19537693,41902,824,7 %5790,675,3 %
19547685,61988,925,9 %5696,774,1 %
19557757,22064,426,6 %5692,873,4 %
19567850,22115,727 %5734,573 %
195779102195,727,8 %5714,372,2 %
19587961,62309,429 %5652,271 %
19598055,72480,530,8 %5575,269,2 %
19608147,42605,132 %5542,368 %
19618233,32745,433,3 %5487,966,7 %
19628335,22870,634,4 %5464,665,6 %
19638435,42988,235,4 %5447,264,6 %
19648479,83092,336,5 %5387,563,5 %
19658557,93208,637,5 %5349,362,5 %
19668655,73336,638,5 %5319,161,5 %
19678761,83472,539,6 %5289,360,4 %
19688838,73607,240,8 %5231,559,2 %
196989153752,742,1 %5162,357,9 %
19708992,23890,643,3 %5101,656,7 %
19719048,74018,344,4 %5030,455,6 %
19729118,14164,345,7 %4953,854,3 %
19739182,44326,747,1 %4855,752,9 %
19749251,4449148,5 %4760,451,5 %
19759317,24649,149,9 %4668,150,1 %
19769360,54795,551,2 %456548,8 %
19779406,24932,252,4 %447447,6 %
19789463,55075,153,6 %4388,446,4 %
19799532,55234,354,9 %4298,245,1 %
19809591,85361,555,9 %4230,344,1 %
19819662,95505,657 %4157,343 %
19829736,15649,758 %4086,442 %
19839800,65788,759,1 %4011,940,9 %
19849869,45939,660,2 %3929,839,8 %
198599296077,461,2 %3851,638,8 %
19869986,46215,162,2 %3771,337,8 %
198710 042,86346,663,2 %3696,236,8 %
198810 089,76488,464,3 %3601,335,7 %
198910 151,86641,465,4 %3510,434,6 %
199010 188,96731,966,1 %345733,9 %
199110 189,86805,166,8 %3384,733,2 %
199210 198,36856,367,2 %334232,8 %
199310 234,66899,367,4 %3335,332,6 %
199410 243,5692767,6 %3316,532,4 %
199510 210,46932,267,9 %3278,232,1 %
199610 177,36934,768,1 %3242,631,9 %
199710 141,9693868,4 %3203,931,6 %
199810 0936946,168,8 %3146,931,2 %
199910 045,26961,569,3 %3083,730,7 %
200010 002,56967,469,7 %3035,130,3 %
20019956,76979,670,1 %2977,129,9 %
20029900,46982,970,5 %2917,529,5 %
20039830,76973,570,9 %2857,229,1 %
20049762,8696871,4 %2794,828,6 %
20059697,56965,471,8 %2732,128,2 %
20069630,46956,772,2 %2673,727,8 %
20079579,56963,972,7 %2615,627,3 %
20089542,46989,273,2 %2553,226,8 %
20099513,67027,173,9 %2486,526,1 %
201095007077,174,5 %2422,925,5 %
20119481,27122,475,1 %2358,824,9 %
20129465,2717575,8 %2290,224,2 %
20139463,87220,976,3 %2242,923,7 %
20149468,17271,576,8 %2196,523,2 %
201594817328,877,3 %2152,222,7 %
201694987370,477,6 %2127,622,4 %
201795057404,477,9 %2100,622,1 %
20189491741278,1 %207921,9 %
20199413,4730077,5 %2113,422,5 %
20209410,37303,977,6 %2106,422,4 %
20219349,67280,377,9 %2069,322,1 %
20229255,57232,078,1 %2023,421,9 %

Литератур

[тӧрлаташ |кодым тӧрлаташ]
  • Белоруссия // «Банкетная кампания» 1904 — Большой Иргиз. — М. : Большая российская энциклопедия, 2005. — С. 238—256. — (Большая российская энциклопедия : [в 35 т.] / гл. ред. Ю. С. Осипов ; 2004—2017, т. 3). —ISBN 5-85270-331-1.
  • Белорусская Советская Социалистическая Республика // Бари — Браслет. — М. : Советская энциклопедия, 1970. — С. 127—157. — (Большая советская энциклопедия : [в 30 т.] / гл. ред. А. М. Прохоров ; 1969—1978, т. 3).
  • Круталевич В. А. На путях самоопределения: БНР — БССР — РБ. — Минск: Право и экономика, 1995. — 139 с. —ISBN 985-6194-05-9.
  • Круталевич В. А. Республика Беларусь: административно-территориальное устройство. — Минск: Право и экономика, 2001. — 268 с. —ISBN 985-442-055-8.
  • Круталевич В. А. Очерки истории государства и права Беларуси. — 2-е изд. — Минск: Право и экономика, 2009. — 520 с. —ISBN 978-985-442-395-1.
  • Запрудник, Ян.Belarus: At A Crossroads In History. — Westview Press, 1993. —ISBN 0-8133-1794-0.
  • Типология двуязычия и многоязычия в Беларуси / Нац. акад. наук Беларуси. Ин-т языкознания им. Я. Коласа, Бел. респ. фонд фундамент. исслед. ; под ред. А. Н. Булыко, Л. П. Крысина. — Минск : Беларуская навука, 1999. — 246 с.ISBN 985-08-0295-2.
  • Брилевский М. Н., Климович А. В.География Беларуси: учебное пособие для 9 класса учреждений общего среднего образования с русским языком обучения. — Минск: Адукацыя i выхаванне, 2019. — 250 с. —ISBN 978-985-599-055-1.
  • Панов С. В. Материалы для подготовки к обязательному экзамену по истории Беларуси. 11 класс / С. В. Панов. — Минск: Аверсэв, 2018. — 288 с. —ISBN 978-985-19-2873-2.
  • Белозорович В. А.История Беларуси с древнейших времен до конца XVIII в. / В. А. Белозорович. — Минск: БГУ, 2020. — 271 с. —ISBN 978-985-553-613-1.
  • Палковская Е.М.Беларусь в цифрах. — Минск: Национальный статистический комитет Республики Беларусь, 2023. — 61 с. —ISBN 978-985-7307-27-2.
  • Бохан Ю.Н. і інш. Беларусь у перыяд Вялікага Княства Літоўскага // Гісторыя Беларусі. — Мінск: Современная школа, 2008. — Т. 2. — 688 с. —ISBN 978-985-513-317-0.
  • Беларуская энцыклапедыя: У 18 т. Т. 18. Кн. 2: Рэспубліка Беларусь / Рэдкал.: Г. П. Пашкоў і інш. — Мн.: БелЭн., 2004. — 760 с.: іл.ISBN 985-11-0295-4
  • Манак, Б. А. Насельніцтва Беларусі: рэгіянальныя асаблівасці развіцця і рассялення / Б. А. Манак. — Мінск : Універсітэцкае, 1992. — 176 с.ISBN 5-7855-0420-0
  • Нацыянальны атлас Беларусі / Складз. і падрыхт. да друку Рэсп. унітарн. прадпрыемствам «Белкартаграфія» у 2000—2002 гг., Гал. рэдкал. М. У. Мясніковіч (старшыня) і інш. — Мінск : Белкартаграфія, 2002. — 292 с.
  • Беларусь: энцыкл. даведнік / Рэдкал. Б. І. Сачанка (гал. рэд.) і інш. — Мінск: БелЭн, 1995.— 799 с.ISBN 985-11-0026-9.
  • Andrew Wilson: Belarus: The Last European Dictatorship. Neuauflage. Yale University Press, New Haven 2021,ISBN 978-0-300-25921-6.

Minahan, James.Miniature Empires: A Historical Dictionary of the Newly Independent States. — Greenwood, 1998. —ISBN 0-313-30610-9.

  • Birgerson, Susanne Michele (2002). After the Breakup of a Multi-Ethnic Empire. Praeger/Greenwood.ISBN 0-275-96965-7.
  • Olson, James Stuart; Pappas, Lee Brigance; Pappas, Nicholas C. J. (1994). Ethnohistorical Dictionary of the Russian and Soviet Empires. Greenwood Press.ISBN 0-313-27497-5.
  • Plokhy, Serhii (2001). The Cossacks and Religion in Early Modern Ukraine. Oxford University Press.ISBN 0-19-924739-0.
  • Richmond, Yale (1995). From Da to Yes: Understanding the East Europeans. Intercultural Press.ISBN 1-877864-30-7.
  • Vauchez, André; Dobson, Richard Barrie; Lapidge, Michael (2001). Encyclopedia of the Middle Ages. Routledge.ISBN 1-57958-282-6.
  • Zaprudnik, Jan (1993). Belarus: At a Crossroads in History. Westview Press.ISBN 0-8133-1794-0. Archived from the original on 2 May 2016.
  • Bennett, Brian M. The Last Dictatorship in Europe: Belarus under Lukashenko (Columbia University Press, 2011)
  • de Courson, Barbara Frances Mary (1879). The Jesuits: their foundation and history, Volume 1. Benziger Brothers.
  • Frear, Matthew. Belarus Under Lukashenka: Adaptive Authoritarianism (Routledge, 2015)
  • Korosteleva, Elena A. (June 2016). «The European Union and Belarus: Democracy Promotion by Technocratic Means?» Democratization 23: 4 pp. 678—698. doi:10.1080/13510347.2015.1005009.

Levy, Patricia; Spilling, Michael (2009). Belarus. New York: Benchmark Books.ISBN 978-0-7614-3411-5.

  • Kropotkin, Peter Alexeivitch; Bealby, John Thomas (1911). «Minsk (government)» . In Chisholm, Hugh (ed.). Encyclopædia Britannica. 18 (11th ed.). Cambridge University Press. pp. 555, 556.
  • Marples, David. 'Our Glorious Past': Lukashenka’s Belarus and the Great Patriotic War (Columbia University Press, 2014)
  • Parker, Stewart. The Last Soviet Republic: Alexander Lukashenko’s Belarus (Trafford Publishing, 2007)
  • Rudling, Pers Anders. The Rise and Fall of Belarusian Nationalism, 1906—1931 (University of Pittsburgh Press; 2014) 436 pages
  • Ryder, Andrew (1998). Eastern Europe and the Commonwealth of Independent States. Routledge.ISBN 1-85743-058-1.
  • Silitski, Vitali & Jan Zaprudnik (2010). The A to Z of Belarus. Scarecrow Press.ISBN 978-1-4617-3174-0.
  • Snyder, Timothy. (2004) The Reconstruction of Nations: Poland, Ukraine, Lithuania, Belarus, 1569—1999 excerpt and text search
  • Szporluk, Roman (2000). Russia, Ukraine, and the Breakup of the Soviet Union. Hoover Institution Press.ISBN 0-8179-9542-0.
  • Treadgold, Donald; Ellison, Herbert J. (1999). Twentieth Century Russia. Westview Press.ISBN 0-8133-3672-4.
  • Vakar, Nicholas Platonovich. Belorussia: The Making of a Nation: A Case Study (Harvard UP, 1956).
  • Vakar, Nicholas Platonovich. A Bibliographical Guide to Belorussia (Harvard UP, 1956)

Кылвер-влак

[тӧрлаташ |кодым тӧрлаташ]

Важ-влак

[тӧрлаташ |кодым тӧрлаташ]
  1. Реестр земельных ресурсов Республики Беларусь по состоянию на 1 января 2023 г.Кышкар:Недоступная ссылка
  2. Численность населения на 1 января 2024 г. и среднегодовая численность населения за 2023 год по Республике Беларусь в разрезе областей, районов, городов, поселков городского типа
Перейти к шаблону «Европа» 
Европысо эл-влак

Австрий |Азербайджан1 |Албаний |Андорра |Армений2 |Белоруссий |Бельгий |Болгарий |Босний да Герцеговина |Ватикан |Венгрий |Греций |Грузий1 |Даний |Ирландий |Исландий |Испаний |Италий |Йӱдвел Македоний |Казахстан1 |Кипр2 |Латвий |Литва |Лихтенштейн |Люксембург |Мальта |Молдова |Монако |Немыч Эл |Нидерланды |Норвегий |Польша |Португалий |Россий1 |Румыний |Сан-Марино |Сербий |Словакий |Словений |Турций1 |Украина |Ушымо Королевстве |Финляндий |Франций |Хорватий |Шемкурык Эл |Чехий |Швейцарий |Швеций |Эстоний

Эрыкдыме территорий-влак:Акротири да Декелий |Аланд отрола |Гернси |Гибралтар |Джерси |Мэн отро |Фарер отрола |Шпицберген |Ян-Майен

Де-факто шкевуя территорий-влак:Абхазий |Йӱдвел Кипр2 |Кечывалвел Осетий |Косово |Днестрсер

 
"https://mhr.wikipedia.org/w/index.php?title=Белоруссий&oldid=201771" гыч налме
Категорий:
Шылтыме категорий:

[8]ページ先頭

©2009-2026 Movatter.jp