Inherited fromProto-Slavic*květъ.
цвије̑т m (Latin spellingcvijȇt)
| singular | plural | |
|---|---|---|
| nominative | цвијет | цвјетови |
| genitive | цвијета | цвјетова |
| dative | цвијету | цвјетовима |
| accusative | цвијет | цвјетове |
| vocative | цвијете | цвјетови |
| locative | цвијету | цвјетовима |
| instrumental | цвијетом | цвјетовима |