Ovaj članak ili neki od njegovih odlomaka nije dovoljno potkrijepljenizvorima (literatura, veb-sajtovi ili drugi izvori). Ako se pravilno ne potkrijepepouzdanim izvorima, sporne rečenice i navodi mogli bi biti izbrisani. Pomozite Wikipediji tako što ćete navesti validne izvore putemreferenci te nakon toga možete ukloniti ovaj šablon.
Ozon (O3) (odgrč.ozein - mirisati) je nestabilnamolekula koji se sastoji od 3 atomakisika, a u vrlo kratkom vremenu se može raspasti na običnu molekulu kisika. On je vrlo jako oksidaciono sredstvo. Otkrio ga je1839. godineChristian Friedrich Schönbein. Proces raspadanja ozona pod utjecajemdušikovih oksida prvi put je opisaoPaul Josef Crutzen tek1970. godine.
Ozon je na sobnojtemperaturi i pri normalnom pritisku uplinovitom stanju. Zbog svojih oksidacionih osobina, za ljude jeotrovan. Prilikom udisanja djeluje na sluznicu nosa i oštećuje je. U većim koncentracijama ima karakterističan prodoranmiris, sličanhloru, dok je u manjim bez mirisa. Granica mirisa je oko 40 µg/m3, ali na njega može vrlo brzo naviknuti te tako preći ta granica osjetljivosti.
Jako energetskosunčevo zračenje razbija molekule kisika ustratosferi u dva zasebnaatoma koji dalje reaguju sa drugom molekulom kisika i čine ozon. Ovaj proces nastajanja ozona putemUV zračenja sa valnom dužinom ispod 0,242 µm naziva sefotodisocijacija.
Blizu površineZemlje ozon se stvara u reakciji izmeđudušik-dioksida (NO2) i kisika O2 pod utjecajem UV zračenja.
Tokom oluje: prilikom električnog pražnjenja izmeđuoblaka i površine zemlje stvara se ozon (ali i neki drugi spojevi).
Nedovršeni članakOzon koji govori ohemiji treba dopuniti.Dopunite ga premapravilima Wikipedije.
