Lipidi ilimasti su prirodni organski spojevi koji ulaze u sastavćelijskih membrana. Lipidi nemaju zajedničku strukturnu karakteristiku kao npr.ugljikohidrati,bjelančevine, pa se ne mogu predstaviti opštom formulom. Njihova zajednička karakteristika je njihova nerastvorljivost u vodi irastvorljivost u organskimrastvaračima (npr.benzen,aceton).[1]
Godine 1815.Henri Braconnot je klasifikovao lipide (masti) u dvije kategorije, suifs (čvrste masti ili loj) i huiles (tečna ulja).[2] Godine 1823. Michel Eugène Chevreul razvio je detaljniju klasifikaciju, uključujućiulja, masti, loj,vosak,smole, balzame i hlapljiva ulja (ili eterična ulja).[3][4][5]
Prvi sintetički triglicerid prijavio jeThéophile-Jules Pelouze 1844. godine, kada je proizveo tributirin tretiranjem butirne kiseline sa glicerinom u prisustvu koncentrovane sumporne kiseline.[6] Nekoliko godina kasnije,Marcellin Berthelot, jedan od Pelouzeovih učenika, sintetizovao je tristearin i tripalmitin reakcijom analognih masnih kiselina sa glicerinom u prisustvu plinovitog hlorovodonika na visokoj temperaturi.[7]
Više od stotinu godina, hemičari su smatrali "masti" samo jednostavnim lipidima napravljenim odmasnih kiselina iglicerola (glicerida), ali su novi oblici opisani kasnije.Theodore Gobley (1847) otkrio jefosfolipide u mozgusisara i kokošijem jajetu, koje je on nazvao "lecitini". Thudichum je u ljudskom mozgu otkrio nekefosfolipide (cefalin),glikolipide (cerebrozide) i sfingolipide (sfingomijelin).[4]
Izrazi lipoid, lipin i lipid koriste se u različitim značenjima od autora do autora.[15] Godine 1912. Rosenbloom i Gies su predložili zamjenu "lipoida" sa "lipin".[10] Godine 1920. Bloor je uveo novu klasifikaciju za "lipoide": jednostavne lipoide (masti i voskovi), složene lipoide (fosfolipoide i glikolipoide) i izvedene lipoide (masne kiseline, alkoholi, steroli).[11][12]
Reč lipid, koja etimološki potiče od grčkog λίπος, lipos 'mast', uveo je 1923. godine francuski farmakologGabriel Bertrand.[13] Bertrand je u koncept uključio ne samo tradicionalne masti (gliceride), već i "lipoide", složene konstitucije.[4] Riječ lipid je jednoglasno odobrila međunarodna komisijaSociété de Chimie Biologique tokom plenarne sednice 3. jula 1923. Reč lipid je kasnije anglizovana kao lipid zbog svog izgovora ('lɪpɪd). U francuskom, sufiks -ide, iz starogrčkog -ίδης (što znači 'sin' ili 'potomak'), uvijek se izgovara (ɪd).
Godine 1947. T. P. Hilditch je definisao "jednostavne lipide" kao masti i voskove (pravi voskovi, steroli, alkoholi).
Lipide karakterizira velika grupa raznorodnih jedinjenja sa zajedničkom odlikom – nerastvorljivost u vodi, a rastvorljivosti u organskim otapalima:benzolu,hloroformu,acetonu, vrelomalkoholu. Inače u biljnim i životinjskim organizmima učestvtvuju kao gradivne i rezervne matetije. Umetabolizmu lipida značajnu ulogu ima aktiviranasirćetna kiselina (ili acetil-koenzim-acetil-KoA). Prema strukturnoj organizaciji, masti se dijele na:
Prosti lipidi su estri trihidroksilnog alkohola (glicerola) i masnih kiselina (oleinske, pamitinske i stearinske). Čvrste n1asti (loj) čini spoj glicerola sa zasićenom palmitinskom (C16H36O2) iii stearinskom (C18H36O2) kiselinom. Za razliku od njih, u sastav tečnih masti ili ulja ulazi oleinska (C17H34O2). Proste masti sa vodom tvore nestabilne emulzije.
Zagrijavanjem masti u prisustvu lužina (NaOH iliKOH) dolazi do saponifikacije, čime se dobijaju jedinjenjasapuna (koja su topiva u vodi). Procesom saponifikacije masti se razgrađuju na glicerol i masne kiseline. Uvođenjemvodika u nezasićene masne kiseline (procesomhidrogenizacije), one prelaze u zasićene sa izmijenjenim mirisom i okusom. Zahvaljujući primjeni ovog postupka, u industriji se razvio postupak pravljenja margarina i biljnog masla.
Lipidi, kao rezervnu organsku tvar, karaktetizira velika energetska vrijednost, a počinju se trošiti samno u nedostatku glukoze. Zato se suvišakugljikohidrata u organizmu pretvara u masti i skladišti u različitim organima (kod životinja, npr. najčešće se odlažuu potkožno). Takav slučaj je posebno značajan kod ptica selica i zivotinja sa sezonskom dinmnikom zimskog sna.
Voskovi, za razliku od glicetida, umjesto glicerola sadrže dugolančane jednovalentne alkohole. Poredalkohola, sadrže i više masne kiseline. Zastupljeni su u biljkama i životinjama. Nisu rastvorljivi u vodi, već u organskim otapalima. Među poznatijim supstancmna ove skupine su: pčelinji vosak, spermacet ilanolin.
Od poznatijih fosfolipida, najčešći sulecitin,kefalin,plazmalogen i lizofosfolipid. Fosfolipidi čine temeljnu kotmponentu žive ćelijske membrane i ostalih ćelijskih uldopina.Odvijanje normalnih životnih procesa u organizmu, vezano je za specificne funkcije složenih lipida. Tako je za kontrahiranje glatke muskulature neophodan medijatoracetilholin. On takoder ima poseban značaj u podraživanju parasimpatičkih nerava, te snižavanju krvnog pritiska.Fosfolipidi takoder učestvuju u penneabilnosti ćelijske (žive) membrane, posebno pri prijenosu jona Na+ i K, u srčanotn mišiču (miokardu), dok od nekih drugih zavisi permeabilnost membranemitohondrija.Lizofosfatidi izazivaju hemolizu (razgradnju)eritrocita. U zmijskom otrovu nalazi se fosfolipaza A, zbog čega nakon ujeda dolazi do hemolize eritrocita.
Glikolipidi obuhvataju cerebrozide, gangliozide, sulfatide itd. Cerebrozidi su prvi put izolirani iz mozga (cerebrum), po čemu su i dobili ime. Gangliozidi su izolirani iz ganglijskih ćelija mozga (sive mase). Sulfatidi su jedinjenja složenih lipida izolirana izjetre ibubrega, a relativno visokim sadržajetn ovih glikolipida obogaćen je imozak. Sva ova jedinjenja u organizmima životinja imaju vrlo specifične i značajne funkcije.[14]
Tačka topljenja lipida zavisi od sadržaja zasićenih i nezasićenih masnih kiselina u molekuli.Ulja su bogatija nezasićenim, a masti koje su na sobnoj temperaturi čvrste supstance, su bogatije zasićenim masnim kiselinama.
Kiselinski broj predstavlja broj mgKOH, koji su potrebni za neutralizaciju slobodnih masnih kiselina u 1g masti. Kiselinski broj određuje količinu slobodnih masnih kiselina.
Saponifikacijski broj je broj mgKOH koji su potrebni za saponifikaciju slobodnih i esterski vezanih kiselina u 1g masti. Što je veći saponifikacijski broj, u molekuli ima više niskomolekularnih masnih kiselina.
Jodni broj označava broj gramajoda koji se adira na dvostruke veze u 100 g masti ili ulja. Veći jodni broj ukazuje na prisustvo više nezasićenih masnih kiselina.
^abcMeđedović S., Maslić E., Hadžiselimović R. (2002).Biologija 2. Svjetlost, Sarajevo.ISBN9958-10-222-6.CS1 održavanje: više imena: authors list (link)
