Krilati insekti (lat.Pterygota, odgrčkog πτερυγωτος –pterigotos = krilati) sumonofiletska grupa –podrazredrazredaInsecta. Karakteriziraju ih krila na na drugom (mezotoraks) i trećem (metatoraks) segmentutoraksa. Prisustvo krila je uvijek praćeno pojačanjemegzoskeleta (sklerotizacija)) u onim segmentima, koji su obično objedinjeni formirajući strukturu poznatu kaopterotoraks. Koncept je suprotan konceptu podrazredaApterygota (što znači bez krila). Apterygota je vještačka grupa, bez taksonomskog znčenja.[1]
Krilo insekata je laminarna struktura membranske konzistencije koja daje krutost neophodnu za let, uz prisustvo vena, koje su klasificirane kao uzdužne i poprečne; ene se koriste za karakterizaciju vrste. Postoje različiti sistemi homologacije vena, koji se koriste za njihovo prepoznavanje i tumačenje i na taj način se može prepoznati kojoj vrsti pripada određeni insekt, a najčešće se koriste sustavi homologacijeComstock System i Needham (1898) i Kukalova-Peck (1983).[2]
Krilo se javlja u mnogim varijacijacijama oblika, veličine, teksture i boje, s istaknutim šaramaLepidoptera, kod kojih ove boje potiču od sitnih pokrovnih ljuskica.Smatra se da je evolucija krila unutar insekata ključna za njihov evolucijski uspjeh (insekti su najraznovrsnija grupa životinja na planeti), što se možda dogodilo ukarbonuif ilidevonu, budući da je najstariji poznsatifosil krilo iz karbonskog perioda, koje pripadalo grupiPalaeodictyoptera, izumrlom redu insekata.
Pojava Pterygota bez krila smatra se sekundarnim gubitkom, kao što je slučaj unadredovimaGrylloblattodea,Phthiraptera iSiphonaptera. Stanje bez krila u tim skupinama smatra se, između ostalog, i zato što ufosilnim zapisima postoje krilati pripadnici tih skupina, poput izumrle vrsteLiomopterum ornatum iz reda Grylloblattodea, koja je imala je krila, za razliku od svih sadašnjih predstavnika ove grupe.Insekti su bile prve životinje koje su letjele, davno prijepterosaura iptice; prvi krilati insekti letjeli su uatmosferi različitoj od današnje, s većim gustoćom i koncentracijomkisika od sadašnje, za koje se vjeruje da su olakšali evoluciju leta, kao i pojavu insekata džinovskih letjelica, bez ekvivalenta u današnjoj fauni, poput gigantskeprotodonataMeganeura monyi, sa rasponomkrila od svojih 63 centimetra.
Što se tiče porijekla ove strukture, predloženo je nekolikohipoteza, od kojih su dvije prihvaćenije; prvi postulat da je krilo nastalo iz bočnih ekstenzija dorzalne regijetoraksa i poznat je kaoparanotalna teorija, po Cramptonu (1919). Druga hipoteza pretpostavlja da je krilo nastalo iz struktura nožnih kliješta predačkih rakova; ti koksni organi dio su respiratornog kompleksa koji bi, između ostalog, objasnili visoku prozračnost krila. Hipoteza je poznata je kaoteorija epikoksa, koju je predložila Kukalova-Peck, nalazeći da grupe u kojima je jedan od para krila manje, kao u slučajuDiptera (drugi par krila) iStrepsiptera (prvi par krila), modificiran i sa zaštitnom funkcijom kao u slučajuelitri (prvi par sklerotiziranih krila)Coleoptera iDermaptera.[2] a znakovito je da su nedavna otkrića u poljima razvojne genetike i molekulskefilogenije potvrdila eteoriju epikoksa.
Prve pterigote pojavile su se na početkukarbona. U srednjem karbonu su se već savršeno diferencirali u najmanje 11redova, među kojima suPalaeodictyoptera†,Diaphanopterdea † iMegasecoptera †, podsećajući na linijuOdonata, koji su u nekim slučajevima dosegli raspon krila od gotovo 75 cm iEphemeroptera koji dosežu raspon krila od oko 45 cm u i od kojih postoje još uvijek aktualni, ali mnogo manji predstavnici.[3]
Ova skupina insekata uobičajeno je podijeljena na paleoptere (Palaeoptera) i neoptere (Neoptera), pri čemu je osnovna razlika između njih sposobnost neoptera da prekriju tijelo krilima, što ne mogu da čine paleoptere.Među paleopterama su redoviOdonata iEphemeroptera kao ipaleozojske grupeDiaphanopteridea,Paleodictyoptera,Megasecoptera iArchodonata; ostali redovi krilatih insekata uključeni su u skupinu Neoptera.Valjanost paleoptera kao monofiletne grupe (kladusa) dovedena je u pitanje mnogo puta i predložena je kao alternativa, a da u ovom pogledu sada ne postoji dogovor:
Odonata su bliži neopterama nego efemeroptera, nazivajući ovu grupu (Odonata + Neoptera)Metapterigota,
Ephemeroptera su bliže neopterama nego odonatima, nazivajućiOpisthoptera, grupu koju čine Ephemeroptera + Noptera.
