Ako je moguće i u upotrebi, koriste seosnovne SI jedinice. Ako nije drugačije označeno, svi podaci dobijeni su mjerenjima u normalnim uvjetima.
Hafnij jehemijski element sasimbolomHf iatomskim brojem 72. On jesjajni, srebreno-sivičetverovalentniprelazni metal. U hemijskom smislu, dosta je sličancirkoniju a može se naći i umineralima cirkonija. Njegovo postojanje je predvidioMendeljejev već 1869. godine, ali sve do 1923. nije identificiran kao element. Bio je pretposljednji element sa stabilnim izotopima koji je otkriven (renij je identificiran dvije godine kasnije). Hafnij je dobio ime poHafniji,latinskom nazivu za danskiKopenhagen, gdje je i otkiven.[8][9] Ovaj metal se koristi u filamentima i elektrodama. Neki procesi proizvodnjepoluprovodnika koriste njegov oksid za integralna kola pri 45nm i manjim dužinama. Neke superlegure korištene u posebne svrhe sadrže hafnij u kombinaciji saniobijem,titanijem ilivolframom.
Zbog velikog poprečnog presjeka atoma hafnija, on je idealan materijal za apsorpcijuneutrona u kontrolnim šipkama koje se koriste unuklearnim centralama, ali je istovremeno potrebno uklanjati ga iz cirkonijevih legura, otpornih na koroziju a koje propuštaju neutrone unuklearnim reaktorima.
Fotografsko zapisivanje karakterističnih linija emisije x-zraka za neke elemente
Kada jeDmitrij Ivanovič Mendeljejev objavio svojPeriodni zakon hemijskih elemenata 1869. godine, implicitno je pretpostavio postojanje težeg analogatitanija icirkonija. U vrijeme kada je formulirao ovu pretpostavku, 1871. on je vjerovao da su elementi poredani po svojimatomskim masama pa jelantan (57. element) postavio na mjesto ispod cirkonija. Tačno postavljanje elemenata i lokacija nedostajućih elemenata urađena je tako što se odredila specifična težina elemenata te su im upoređene hemijske i fizičke osobine.[10]
Spektroskopija x-zrakama koju je obavioHenry Moseley 1914. dokazala je direktnu povezanost između spektralnih linija i efektivnog nuklearnog naboja. To je dovelo da se atomski naboj, iliatomski broj elementa, počne koristiti za određivanje mjesta tog elementa u periodnom sistemu. Pomoću te metode, Moseley je odredio brojlantanoida te otkrio šupljine u nizu atomskih brojeva na mjestima 43, 61, 72 i 75.[11]
Otkriće tih "šupljina" u periodnom sistemu pobudilo je obimnu potragu za "nedostajućim" hemijskim elementima. Već 1914. nekoliko naučnika je objavilo otkriće elementa 72 nakon što je Moseley objavio svoje pretpostavke o njegovom postojanju.[12]Georges Urbain je izjavio da je otkrio element 72 u rijetkim zemnim elementima 1907. te svoje rezultate o elementuceltiju objavio 1911. godine.[13] Međutim, ta supstanca nije pokazivala ni hemijske osobine niti spektralne linije sa kasnije otkrivenim elementom, pa je njegovo otkriće poništeno nakon duge polemike i kontroverze.[14] Kontroverza je jednim dijelom nastala i iz razloga što su hemičari favorizirali hemijske tehnike koje bi dovele do otkrićaceltija, dok su se fizičari pouzdali u upotrebu nove metodespektroskopije x-zracima, kojom su dokazali da supstanca koju je otkrio Urbain nije sadržavala element 72.[14] Početkom 1923. nekoliko fizičara i hemičara, između ostalihNiels Bohr[15] i Charles R. Bury[16] zapazili su da bi element 72 trebao bili sličan cirkoniju, pa stoga ne bi bio dio grupe rijetkih zemnih elemenata. Njihove sugestije bile su zasnovane na Bohrovim teorijama građe atoma, spektroskopijom x-zrakama Moseleyja i hemijskim argumentimaFriedricha Panetha.[17][18]
Ohrabreni ovim saznanjima te izvještajima iz 1922. o ponovnom otkriću sličnom Urbainovom, da je element 72 rijetki zemni metal već ranije otkriven,Dirk Coster iGeorg von Hevesy su motivirano počeli tražiti novi element u rudama cirkonija.[19] Napokon, njih dvojica su otkrili novi element 1923. udanskomglavnom gradu, čime su dokazali predviđanja Medeljejeva iz 1869. godine.[20][21] Pronašli su ga u mineralucirkonu iz Norveške pomoću spektroskopske analize x-zrakama.[22] Mjesto gdje je hafnij otkriven igralo je presudnu ulogu u davanju imena tom elementu: Kopenhagen, latinskog imenaHafnia, ujedno je i mjesto rođenjaNielsa Bohra.[23] Danas, Fakultet naukaUniverziteta u Kopenhagenu na svompečatu ima stilizirani prikaz atoma hafnija.[24]
Hafnij su od cirkonija razdvojiliValdemar Thal Jantzen i von Hevesey ponavljajućom rekristalizacijom pomoću dvostrukih amonij- i kalij-fluroida.[25]Anton Eduard van Arkel iJan Hendrik de Boer bili su 1924. godine prvi koji su dobili metalni hafnij propuštajući pare hafnij-tetrajodida preko zagrijanog filamenta od volframa.[26][27] Taj proces za diferencijalno prečišćavanje cirkonija i hafnija se i danas koristi.[28]
Četiri predviđena elementa su 1923. još uvijek nedostajala u periodnom sistemu: 43 (tehnecij) i 61 (prometij) su radioaktivni elementi i prisutni su na Zemlji samo u tragovima,[29] što znači da su elementi 75 (renij) i 72 (hafnij) posljednja dva neradioaktivna elementa koji su tada bili neotkriveni. Pošto je renij otkriven 1925,[30] hafnij je pretposljednji otkriveni element sa stabilnim izotopima.
Hafnij je sjajni, srebrenasti,duktilnimetal, otporan nakoroziju, hemijski dosta sličan cirkoniju[28] (ne samo zbog toga što imaju isti broj valentnih elektrona i što pripadaju istoj grupi, nego i zbog relativističkog efekta). Fizičke osobine uzoraka metalnog hafnija znatno odstupaju u zavisnosti od udjela nečistoća cirkonija u njima, naročito nuklearne osobine, jer su ovo dva elementa koja su, možda, i najteža za razdvajanje zbog svojih sličnih hemijskih osobina.[28]
Od najvećih i najznačajnijih razlika u fizičkim osobinama između ova dva metala je njihova gustoća, jer cirkonij ima oko polovinu manju gustoću od hafnija. Od najvećih razlika u atomskim osobinama hafnija jest njegov veliki termalni poprečni presjek za hvatanje neutrona, kao i osobina da jezgra nekoliko različitihizotopa hafnija vrlo lahko apsorbiraju dva ili više neutrona po atomu.[28] Za razliku od njih, cirkonij je gotovo "transparentan" (providan) za termalne neutrone, te se često koristi za metalne dijelove u nuklearnim reaktorima, naročito za oblaganje šipki nuklearnog goriva.
Hafnij u prisustvu zraka reagira gradeći zaštitni sloj (pasivizacija) na površini koji štiti od daljnje korozije. Ovaj metal vrlo slabo napadajukiseline ali ga moguoksidirati halogeni elementi a može i sagorijevati na zraku. Slično kao i njegovblizanac cirkonij, fino isitnjeni prah hafnija može se spontano zapaliti u prisustvu zraka, dajući efekat sličan ispaljivanju municije tzv.Zmajevog dahaengleski:Dragon's Breath (18,5mm sačmarice punjene barutom na bazi magnezijevog praha).[31] Osim toga, metal je otporan i na koncentrirane baze.
Hemija cirkonija i hafnija je tako slična da se ova dva elementa ne mogu razdvojiti na osnovu različitih hemijskih reakcija. Tačke topljenja i ključanja njihovih spojeva kao irastvorljivost u otapalima su najveće razlike u hemiji ova dva elementablizanca.[32]
Poznato je 35izotopa i 18nuklearnih izomera[33] ovog elementa počev od153Hf do188Hf. Hafnij u prirodi se sastoji iz ukupno šest različitih izotopa. Najčešći izotop uz rasprostranjenost od 35,08% jeste180Hf. Slijede izotopi178Hf sa 27,28%,177Hf sa 18,61%,179Hf sa 13,62%,176Hf sa 5,27% i174Hf sa 0,16% udjela. Izotop174Hf je slabo radioaktivan, emitiraalfa-zrake uzvrijeme poluraspada od 2·1015 godina. Izotop182Hf emitira beta-zrake uz vrijeme poluraspada od devet miliona godina prelazeći u stabilni izotopvolframa182W. Ovo saznanje iskorišteno je pri proučavanju nastanka Mjeseca i Zemljinog jezgra, čime se taj vremenski period ograničio na prvih 50 miliona godina.[34] Prisustvo izotopa177Hf i179Hf može se utvrditiNMR spektroskopijom. Nuklearni izomer hafnija178m2Hf je relativno dugoživeći sa vremenom poluraspada od 31 godine[33] i pri raspadu daje vrlo snažnogama zračenje od 2,45MeV.[33] To je najviša energija koju jedan stabilni izotop emitira neko duže vrijeme. Jedna od mogućih primjena ovog nuklearnog izomera je kao izvor u snažnimlaserima.[35]Carl Collins je 1999. otkrio da ovaj izomer pri izlaganjurendgenskom zračenju može odjednom otpustiti svoju energiju. Međutim, njegova moguća upotreba u vidueksploziva nije izvjesna u doglednoj budućnosti.[36]
Procjenjuje se da hafnij u gornjim slojevimaZemljine kore učestvuje sa oko 5,8 ppm po masi. U prirodi ga nema u slobodnom, elementarnom stanju, ali se može naći u čvrstim rastvorima sa cirkonijem u prirodnim spojevimacirkonija poputcirkona (ZrSiO4), koji u sebi sadrži od 1% do 4% Hf. Dosta rjeđe, odnos Hf/Zr se povećava tokom kristalizacije dajući izostrukturni mineral "hafnon" (Hf,Zr)SiO4, sa atomima Hf umjesto Zr.[37] Staro (prevaziđeno) ime za varijantu cirkona koji sadrži neuobičajeno veliki udio Hf jestalvit.[38]
Najveći izvor cirkona (a time i hafnija) jesu rudni depoziti teškog mineralnog pijeska,pegmatita, kojeg posebno mnogo ima uBrazilu iMalaviju. Osim toga, hafnij je sadržan i u karbonatitnim intruzijama, naročito u polimetalnom depozitu Crown na planini Weld u zapadnoj Australiji. Jedan od mogućih izvora ovog metala su i trahitnitufovi koji sadrže rijetke cirkonij-hafnijeve silikateeudialit ili armstrongit, kod Dubboa,Novi Južni Vels, Australija.[39]
Prema određenim procjenama,[40] svjetske rezerve hafnija će biti iscrpljene za manje od 10 godina, ako svjetsko stanovništvo i povećanje potražnje za njim nastave rasti istim tempom. Međutim, pošto je hafnij sporedni proizvod u preradi cirkonija, time se zasigurno neće desiti potpuno iscrpljivanje njegovih zaliha.
Istopljeni vrh komercijalne hafnijeve elektrode korištene za peći za topljenje elektronskim snopom
Depoziti teških mineralnih pjesaka titanijevih rudailmenita irutila daju najviše cirkonija, a samim tim i najveći dio hafnija.[41]
Poznato je da je cirkonij veoma dobar metal za oblaganje šipki nuklearnog goriva, jer ima poželjne osobine veoma uskog poprečnog presjeka za hvatanje neutrona, kao i veoma dobru hemijsku stabilnost na višim temperaturama. Međutim, zbog osobina hafnija da apsorbiraneutrone, njegovi tragovi i nečistoće u cirkoniju čine cirkonij daleko manje korisnim za upotrebu u nuklearnom reaktoru. Iz tih razloga, neophodno je potpuno razdvajanje cirkonija i hafnija kako bi se mogli koristiti u nuklearnim aplikacijama. Proizvodnja cirkonija bez primjesa hafnija je jedan od osnovnih izvora elementarnog hafnija.[28]
Oksidirani ingoti hafnija koji pokazuju optičke efekte tankog filma.
Hemijske osobine hafnija i cirkonija su gotovo iste, što ih čini vrlo teškim za međusobno razdvajanje.[42] Neke od prvih metoda koje su se za to koristile, između ostalihfrakciona kristalizacija soliamonij-fluorida[25] ili frakciono destiliranje hlorida,[26] pokazale su se nepodesnim za proizvodnju hafnija u industrijskim količinama. Nakon što je 1940tih cirkonij odabran kao materijal za programe razvoja nuklearnih reaktora, razvijena je i metoda odvajanja hafnija od njega. Razvijeni su procesi izdvajanja na principu tečnost-tečnost uz širok raspon rastvarača, a i danas se koriste u proizvodnji hafnija.[43] Oko polovine metalnog hafnija se proizvodi kao sporedni proizvod u procesu rafiniranja cirkonija. Krajnji proizvod odvajanja je hafnij(IV)-hlorid.[44] Prečišćeni hafnij(IV)-hlorid prevodi se u metal putem redukcije samagnezijem ilinatrijem uKrollovom procesu:[45]
HfCl4 + 2 Mg (1100 °C) → 2 MgCl2 + Hf
Međutim, na daljnje prečišćavanje utječe reakcijahemijskog transporta koju su razvili Arkel i de Boer: u zatvorenoj posudi, hafnij reagira sajodom pri temperaturama oko 500°C, gradećihafnij(IV)-jodid. U prisustvu volframovog filamenta pri 1700°C dešava se obrnuta reakcija, te se otpuštaju elementarni jod i hafnij. Hafnij formira čvrsti sloj na volframovom filamentu, dok jod može reagirati sa dodatnim hafnijem, što u konačnici daje stalnu i stabilnu serijsku reakciju.[27][32]
Raketne mlaznice (u desnom donjem uglu) Apollovog lunarnog modula sadržavale su hafnij
Postoji nekoliko detalja koji doprinose činjenici da postoji samo nekoliko tehničkih aplikacija u kojim se koristi hafnij. Prvi, vrlo bliska sličnost između hafnija i cirkonija doprinosi upotrebi cirkonija za većinu aplikacija; a drugi, hafnij je postao dostupan kao čisti metal tek krajem 1950tih kada je za potrebe nuklearne industrije bilo neophodno koristiti čisti cirkonij bez primjesa hafnija. Osim toga, slaba rasprostranjenost hafnija i koplikovane i skupe tehnike njegovog odvajanja od cirkonija čine ga relativno rijetkom robom.[28]
Jezgra nekih izotopa hafnija mogu apsorbirati po nekolikoneutrona. Zbog toga je hafnija izuzetno pogodan materijal za kontrolne šipke u nuklearnim reaktorima. Njegov poprečni presjek hvatanja neutrona je oko 600 puta veći nego kod cirkonija. Među ostale elemente koji također dobro apsorbiraju neutrone i koji se također koriste u kontrolnim šipkama sukadmij ibor. Osim toga, hafnij ima odlične mehaničke osobine i izuzetne osobine otpornosti na koroziju, pa se koristi u vrlo surovim okruženjima u reaktorima sa vodom pod pritiskom (PWR).[43] Njemački istraživački reaktor FRM II (njem.Forschungsreaktor München) koristi hafnij kao apsorber neutrona.[46] Ovaj element je uobičajen u vojnim reaktorima, naročito u američkim reaktorima unuklearnim podmornicama,[47] ali se rijetko koristi u civilnim. Jedan od najpoznatijih izuzetaka je jezgro nuklearne centrale Shippingport (koji je zapravo konverzijapodmorničkog reaktora).[48]
Hafnij se koristi ulegurama saželjezom,titanijem,niobijem,tantalom i drugim metaloma. Legura C103 koja se sastoji iz 89% niobija, 10% hafnija i 1% titanija koristila se za raketne mlaznice, između ostalih i u glavnom motoruApolloovog lunarnog modula.[49]
Mali dodaci hafnija povećavaju prijanjanje zaštitnih oksida na legurama na bazinikla. Stoga on poboljšava otpornost nakoroziju naročito u uslovima kada temperatura konstantno raste i opada, čineći da sloj oksida popušta zbog induciranja toplotnog "stresa" između tijela materijala i njegovog sloja oksida na površini.[50][51][52]
Spojevi na bazi hafnija upotrebljavaju se u izolatorimagate terminala unipolarnihtranzistora, u 45-nanometarskoj generacijiintegralnih kola koje proizvodeIntel,IBM i drugi.[53][54] Spojevi zasnovani na bazi hafnijevih oksida su praktičnihigh-k dielektrični materijali (dielektrici sa visokim vrijednostimak konstante), omogućavaju smanjenje opadanja struje ugate terminalu što poboljšava performanse tranzistora.[55][56]
Izotopi hafnija ilutecija (zajedno saiterbijem) koriste se i uizotopnoj geohemiji igeohronologiji. On se često koristi kao traser izotopne evolucije Zemljinog plašta tokom vremena.[57] Ovakva njegova upotreba je moguća jer se izotop176Lu raspada na176Hf sa vremenom poluraspada od oko 37 milijardi godina.[58][59][60] U većini geoloških materijala,cirkon je dominantan izvor hafnija (više od 10.000 ppm) te je često u fokusu istraživača koji se bave hafnijem ugeologiji.[61]
Hafnij se vrlo lahko zamjenjuje u cirkonovojkristalnoj rešetki, pa je veoma dobro otporan na mobilnost i kontaminaciju hafnijem. Cirkon ima i veoma nizak odnos Lu/Hf, čineći minimalnim bilo koje korekcije za prvobitni lutecij. Iako se sistem Lu/Hf može koristiti za izračun starosti geološkog modela, tj. vremena u kojem je izveden iz datog izotopskog "rezervoara" poput modela "ogoljenog plašta", ova "starost" ne predstavlja istu geološku značajnost kao što to imaju druge geohronološke tehnike, jer se kao rezultati često dobijaju izotopske mješavine pa se zapravo dobijaju prosječne starosti materijala iz kojeg je izveden.
Granat je jedan od minerala koji sadrži značajne količine hafnija te se koristi kao geohronometar. Pošto granati daju veoma visoke i varijabilne odnose Lu/Hf, oni su vrlo koristi za datiranje metamorfnih događaja.[62]
Hafnij(IV)-hlorid i hafnij(IV)-jodid se koriste u proizvodnji i prečišćavanju metalnog hafnija. Oni su isparljive čvrste tvari sapolimernom strukturom.[32] Ovi tetrahloridi su polazni materijali za razne organohafnijske spojeve poput hafnocen-dihlorida i tetrabenzilhafnija.
Bijelihafnij-oksid (HfO2), sa tačkom topljenja 2812°C i ključanja od približno 5100°C, je vrlo sličan cirkonu, ali je neznatno alkalniji.[32]Hafnij-karbid je jedan od najvatrostalnijih binarnih spojeva, čijatačka topljenja iznosi iznad 3890°C, dok je hafnij-nitrid najvatrostalniji poznatni metalni nitrid, čija tačka topljenja iznosi 3310°C.[63] Ove činjenice su bile osnova za istraživanje o tome da hafnij ili njegovi karbidi budu korišteni kao materijali za konstrukcije podložne veoma visokim temperaturama. Smjesa karbida, tantal-hafnij karbid (Ta4HfC5) ima najvišu tačku topljenja od svih poznatih spojeva, 4215°C.[64] Nedavne simulacije izvršene na superkompjuterima pokazuju da bi mogla postojati legura hafnija sa tačkom topljenja od oko 4400 K.[65]
12Yiming Zhang, Julian R. G. Evans, Shoufeng Yang:Corrected Values for Boiling Points and Enthalpies of Vaporization of Elements in Handbooks. u:Journal of Chemical & Engineering Data. 56, 2011, str. 328–337,doi:10.1021/je1011086.
↑Charles R. Bury (1921). "Langmuir's Theory of the Arrangement of Electrons in Atoms and Molecules".J. Amer. Chem. Soc.43 (7): 1602–1609.doi:10.1021/ja01440a023.
↑F. A. Paneth (1922). "Das periodische System".Ergebnisse der Exakten Naturwissenschaften 1 (jezik: njemački). str.362.
↑G. Hevesy (1925). "The Discovery and Properties of Hafnium".Chemical Reviews.2: 1–41.doi:10.1021/cr60005a001.
↑Georg von Hevesy (1923). "Über die Auffindung des Hafniums und den gegenwärtigen Stand unserer Kenntnisse von diesem Element".Berichte der deutschen chemischen Gesellschaft (A and B Series).56 (7): 1503–1516.doi:10.1002/cber.19230560702.
↑"University Life 2005". Univerzitet u Kopenghagenu. str.43. Arhivirano s originala 2. 2. 2012. Pristupljeno 12. 11. 2016.CS1 održavanje: bot: nepoznat status originalnog URL-a (link)
12A. E. van Arkel; de Boer, J. H. (1924). "Die Trennung von Zirkonium und Hafnium durch Kristallisation ihrer Ammoniumdoppelfluoride (Odvajanje cirkonija od hafnija putem kristalizacije njihovih dvostrukih amonij-fluorida)".Zeitschrift für anorganische und allgemeine Chemie (jezik: njemački).141: 284–288.doi:10.1002/zaac.19241410117.CS1 održavanje: više imena: authors list (link)
12A. E. van Arkel; de Boer, J. H. (1924). "Die Trennung des Zirkoniums von anderen Metallen, einschließlich Hafnium, durch fraktionierte Distillation (Odvajanje cirkonija od drugih metala, uključujući i hafnija, putem frakcione destilacije)".Zeitschrift für anorganische und allgemeine Chemie (jezik: njemački).141: 289–296.doi:10.1002/zaac.19241410118.CS1 održavanje: više imena: authors list (link)
12A. E. van Arkel; de Boer, J. H. (1925). "Darstellung von reinem Titanium-, Zirkonium-, Hafnium- und Thoriummetall (Proizvodnja čistih metala titanija, cirkonija, hafnija i torija)".Zeitschrift für anorganische und allgemeine Chemie (jezik: njemački).148: 345–350.doi:10.1002/zaac.19251480133.CS1 održavanje: više imena: authors list (link)
1234Arnold F. Holleman; Wiberg, Egon; Wiberg, Nils (1985).Lehrbuch der Anorganischen Chemie (jezik: njemački) (91–100izd.). Walter de Gruyter. str.1056–1057.ISBN3-11-007511-3.CS1 održavanje: više imena: authors list (link)
↑Bertram Schwarzschild:Conflicting Results on a Long-Lived Nuclear Isomer of Hafnium Have Wider Implications. uphysics today. maj 2004, str. 21;doi:10.1063/1.1768663
↑William Alexander Deer; Howie, R.A.; Zussmann, J. (1982).The Rock-Forming Minerals, volume 1A: Orthosilicates. Longman Group Limited. str.418–442.ISBN0-582-46526-5.CS1 održavanje: više imena: authors list (link)
↑O. Ivan Lee (1928). "The Mineralogy of Hafnium".Chemical Reviews.5: 17–37.doi:10.1021/cr60017a002.
↑"Dubbo Zirconia Project Fact Sheet"(PDF). Alkane Resources Limited. 1. 6. 2007. Arhivirano s originala 20. 2. 2012. Pristupljeno 20. 2. 2012.CS1 održavanje: bot: nepoznat status originalnog URL-a (link)
↑J. H. Schemel (1977).ASTM Manual on Zirconium and Hafnium. ASTM International. str.21.ISBN978-0-8031-0505-8.
↑C.W. Forsberg; K. Takase; N. Nakatsuka (ur. Xing L. Yan; Ryutaro Hino) (2011). "Water Reactor".Nuclear Hydrogen Production Handbook. CRC Press. str.192.ISBN978-1-4398-1084-2.CS1 održavanje: više imena: authors list (link)
↑S. B. Maslenkov; Burova, N. N.; Khangulov, V. V. (1980). "Effect of hafnium on the structure and properties of nickel alloys".Metal Science and Heat Treatment.22 (4): 283–285.doi:10.1007/BF00779883.CS1 održavanje: više imena: authors list (link)
↑V. M. Beglov; Pisarev, B. K.; Reznikova, G. G. (1992). "Effect of boron and hafnium on the corrosion resistance of high-temperature nickel alloys".Metal Science and Heat Treatment.34 (4): 251–254.doi:10.1007/BF00702544.CS1 održavanje: više imena: authors list (link)
↑R. F. Voitovich; Golovko, É. I. (1975). "Oxidation of hafnium alloys with nickel".Metal Science and Heat Treatment.17 (3): 207–209.doi:10.1007/BF00663680.CS1 održavanje: više imena: authors list (link)
↑Patchett P.Jonathan (1. 1. 1983). "Importance of the Lu-Hf isotopic system in studies of planetary chronology and chemical evolution".Geochimica et Cosmochimica Acta.47 (1): 81–91.doi:10.1016/0016-7037(83)90092-3.
↑Söderlund Ulf; Patchett P.Jonathan; Vervoort Jeffrey D; Isachsen Clark E (1. 3. 2004). "The 176Lu decay constant determined by Lu–Hf and U–Pb isotope systematics of Precambrian mafic intrusions".Earth and Planetary Science Letters.219 (3–4): 311–324.Bibcode:2004E&PSL.219..311S.doi:10.1016/S0012-821X(04)00012-3.CS1 održavanje: više imena: authors list (link)
_oxide.jpg)
