За "Пројекат Растко - Будишин" превела Тања Петровић

У Горњој и Доњој Лужици живе припадници словенске националне мањине Лужички Срби, који себе називајуSerbja на горњолужичком иSerby на доњолужичком, истичући разлику између Горњолужичких и Доњолужичких Срба -Hornjoserbja / horni SerbjaодносноDolnoserby / dolne Serby. Данашње званично немачко име за ову мањину гласиSorben(Ober- иNiedersorben). Међутим, и раније и данас се у свакодневном говору за Лужичке Србе употребљавало, односно употребљава се имеWenden(сг.Wende), које потиче од имена народаVenedi, Venethi,односноHenethi, традицијом сачуваног преко античких писаца (Птоломеј, Јорданес, Тацит). То име је изворно означавало преисторијски народ који је живео у Источној Европи. Поред ових имена, у северном делу Лужице и пограничним областима среће се од касног средњег века и латински називVandalus,пл.Vandali, које води порекло од германскогVandalen. Исп. поред тога у визитацијским списима Вроцлавског бискупа (1667/8) "..., plerique hic suntVandali" и "Vandalo-Germani"; затим наслов црквене агенде коју је у Франкфурту на О. издао A. Tharaeus: "EnchridionVandalicum"; наслов прве граматике доњолужичког језика коју је 1650. написао J. Choinanus: "[Grammatica] LingvaeVandalicae", као и наслов прве горњолужичке граматике J. X. Ticinusa, "Principia Linguae Wendicae, quam aliquiWandalicamvocant", Праг 1679.

Историја имена и етимологија етнонимаSerbсастоји се из следећих појединости: горњолужичкиSerb, ген. -а, м., пл.Serbja, ген.Serbow, дијалекатски и старије такођеSerbjo иSerbo(w)je, из старе горњолужичкосрпске народне песме:Serbjoso do Němcow hotowachu, słowčka pak němski njemóžachu (J. L. Haupt - J. E. Sschmaler / J.A. Smoler, Die Volkslieder der Wenden in der Ober- und Nieder-Lausitz - Pjesnički hornych a delnych Łužickich Serbow, свеска 1, стр. 32, Grimma 1841), поред тога, пл.Serbyјавља се такође као назив за "српска земља": witaj doSerbow(добродошао у српску земљу),Serbowka"Српкиња", име за удружења студената (земљака) у Прагу (основано 1846), 2.serb(ow)ski, -a, -e, адј. "српски",serbskikraj "српска земља"; исп.: SymSerbow serbske holičo "Ја сам српско девојче" (из песме Хандрија Зејлера, 1804-1872); у именима места:SerbskePazlicy (обл. Kamenz / Kamjenc),Serbski Załom (обл. Bautzen / Budyљin), као и дијалекатске и старије обликеserski, -a, -e, serb(s)two - апстрактну именицу "српство",serbščina"српски језик" (новије, од 19. века, направљено према чеш.čeština), као и лична имена у Горњој ЛужициSerb, Serbik, Serbin (потврда из 1658), затим обликSerbinкао име исељеничке насеобине у Тексасу, САД, основане 1854.

Старије потврде: M. Frentzel (Френцел): "unsereSerbi oderWenden" [нашиSerbi илиWenden], у немачком предговору горњолужичкосрпском преводу Јеванђеља по Матеју и Марку из 1670. године,Sserb, Sserbjo"Србин, Срби"; whornej łužiskejßerskej reczi "на горњолужичкосрпском језику" (из предговора горњолужичкој Библији из 1728. године); А Frentzel (Френцел);serska zemia "српска земља",serbskarecz "српски језик" (De originibus linguae sorabicae 1693/96 и Lexicon harmonico-etymologicum 1730). Schmutz-Pцtzschke (1656-1740. в.):Sserb "Србин",Sserby "српска земља",serska recz "српски језик".

ДоњолужичкиSerb, ген.-а, м., пл.Serby (становници и земља),serb(oj)ski адј. "српски", дијал.serski"исто", такођеcerski (Mužakowska narěč [дијал.]),serb(oj)stwo апстрактна именицасрпство, старији дијалекатски облици и са волаком-a:Sarb, sarski. Старије потврде: Jakubica N. T. 1548:Ten tu Nowy Zakon Serpſky "овај српски Нови завет", доSerpſkeyeReecy s wilikeiu robotu a procu pczineſſony pſches Miklawuſcha Jakubicu "на српски језик уз много труда и са великом марљивошћу превео Miklawuš Jakubica"; псалтир Wolfenbьtel-а, 16. век: Tehn Pſalterserbſkeyrhёtzy "псалтир на српском језику"; A. Tharaeus, Enchiridion Vandalicum, 1610:Sarbi(Sarby nom. пл.) "Срби",SarßkaReetz"српски језик"; J. G. Hauptmann:sarſki / serſski "српски" (Lexicon Vandalicum, 1731), LůbnowſkiSzårſki Sambuch"доњосрпска песмарица из Lubnjowa / Lьbbenaua" (1769),ßarſkiregiſtar "лужичкосрпски регистар" (1769). За појаву речиSerb иserbskiу доњолужичким и горњолужичким дијалектима, исп. лужички атлас говора [Serbski rěčny atlas], свеска 8, карта 20.

Облик прихваћен у данашњем говорном немачком језику са вокаломо- (такође и старија форма са-у), непознат је лужичкосрпском језику у Горњој и Доњој Лужици, а према изворима био је ограничен само на западни део старолужичког, западно од реке Mulde и Saale. Одавде је овај облик доспео у средњи век и у латинске и немачке хронике, а касније је одатле пренесен на источније насељена старолужичка племена (Glomaci, Nisani, Milzani), остајући међутим и даље ограничен само на изворе на немачком и латинском језику. Упореди франачку хронику Фредегара 630/1: Dervanus dux ex genteSurbiorum; Annales q. d. Einhardi 782:SorabiSclavi, qui campos inter Albium et Salam; Annales Regini Francorum 789: Sclavi cum eo, quorum vocabula suntSuurbi; Auctore Rudolfo 856:Sorabi, Sorabici; Баварски географ (Bayerisher Geograph), око 860: Iuxta illos est regio, quae vocanturSurbi; Annales Bertiniani:Sorabos,qui Colodici vocantur; Алфред Велики 872-899:Surfe, Surpe; Codex Petropolitanus, 10. век:Sorbi. Облик са вокалом-u(Surb) можда одражава старије развојно стање вокала (u =*ъ). Овакав развој је у старочешкој хроници Козме (11-12. век) потврђен облицимаSirbia, Sribia, Zirbia, Zribia, са заменом*- ъrса-ir, који се односе на подручје насељавања староложучких Гломачана [Daliminzi / Glomaci] (област MeiЯen) и Милчана (Горња Лужица) и представљају ранији ступањ развоја данашњег лужичкосрпскогSerb. У немачким и латинским изворима такође се среће облик са-е(Serb), али врло ретко. Узрок томе свакако лежи у опасности од мешања са именом јужнословенских Срба. Неосновано је у сваком случају мишљење које заступају неки историчари и археолози, према коме источни Лужичани и Милчани првобитно уопште етнички нису припадали истој групи са Лужичким Србима насељеним западно од Елбе, и према коме је етнонимSerb тек касније (од 10/11. века) пренесен и на њих. Упор. L. Niederle, Slovanské starožitnosti, свеска 3, Праг 1919, стр. 113: Vlastní srbská země rozkládala se půvidně jen po stranách řeky Muldy. Teprve později se rozšíržila i na kraj Daleminců, na Sprěvu a na Nisu a přešla tak i na zemi Lužičanů a Milčanů". Овакво мишљење касније подржавају и други историчари, а понекад се јавља и у словенској ономастици, тако да се данас - потпуно неосновано - изговарају различите фонетске варијанте једног те истог изворног облика за наводно посебна крила - источно и западно - Лужичких Срба:Sorb / Sarb, односноSerb; овај изворни облик је у прасловенском је гласио*Sьrb (горњолужички, доњолужичкиSerbь, старочешкиSirb,источнословенскисерб), односно*Sъrbъ(старолужичкиSorb, доњолужички дијалекатскиSarb, пол.Sarb,српскохрватскиСрбин). Овде је вероватно у питању стари превојъ : ь. Уз основу*srъb- / *sьrb-, исп. и словенске глаголе: пољ.s(i)erbać, s(i)orbać, sarbać 'сркати, мљацкати', рус.сербать,сербать 'исто', укр.сербати 'исто', белорус.сербаць'исто', словеначкиsrbati'исто', бугарски сърбам'исто', црквенословенскисърбаније '(посркана) супа', полапскиsrabaněk'ретка супа од крупице' (<*srьbanikъ-), поред горњол.srěbać'сркати, мљацкати', доњолужичкогsrjebaś'исто', кашупскогstrzebać 'исто', чеш.střebati'исто', словачкогstrebat'исто' (уметнуто-t- као у чешкомstříbro 'сребро'), старорускогсеребати'исто', српскохрватског дијалекатскогсребати'исто' и словеначкогsrebati'исто' (<*serb-). Поред словенских језика, исп. лит.suřbti, лет.surbt, лат.sorbeō, -ēre,средњонемачкиsürfen'сркати', што се све изводи из индоевропске ономатопејске основе*serbh- / *sirbh- / *surbh-'сркати, дојити, тећи'.

У основи словенског етнонима*Sьrbь/*Sъrbълежи мотив за означавања који је везан за екстралингвистичку околност да је у раним етничким заједницама такозвано "сродство по млеку" и "братство по млеку" било веома раширено, а успостављано је између две особе које су имале исту дојиљу (и онда када нису биле у крвном сродству). Из тога су изведена секундарна значења: 1. онај ко припада истој породици (роду) (рођак), 2. припадник истог рода, племена (саплеменик) и 3. етноним (име народа, нације).

У питању је један од најстаријих словенских етнонима, на коме такође почива и данашње име јужнословенског народа српскохрв.Срп, Србин, Срблин, упор. и старосрпскиСьрбинь,Сьрблинь(L. Niederle, Manuel 1, 94; Slov. Starož. 2, 487), средњогрчкиΣερβιοι,Σερβλοι.Са овим у вези, вредна је пажње чињеница да средњовековни старосрпски извори бележе и облик сао/у, исп. Записе попа Дукљанина:Surbia,quae Transmontana dicitur;Serbulia / Sorbulia(име старосрпске епископије). У другим словенским језицима посведочени су следећи облици овог имена: рускисерб 'балкански Србин', такођесеребьса "полногласијем". У савременом руском Лужички Срби именују селyжицкие сербы, али се данас под утицајем немачког такође јавља исорб, пл.сорбы; пољскиSerbowiełużyccy(вокале-је под утицајем источнословенских језика), ч.Lužičti Srbovéi.

Етноним*Sьrb/*Sъrbъодсликан је и у многобројним словенским топонимима, при чему су они по свој прилици изведени само на основу најстаријег значења "Потомак истог рода или исте породице", исп. старолужичкиSurbici(961),Curbici (1009), садаZörbig (округ Bitterfeld), пољ.Sarbia, село у близини Кросна (Śląsk),Sarbiewo,Sarbowice,Sarbin(ow)o (Великопољска), чеш.Mlékosrby, Srbice, Srbsko, Srby,мак.Србица, Србина.