Bronzana slova koja su nepoznate osobe ukrale sa Spomenika poginulim pilotima braniocima Beograda aprila 1941. godine biće ponovo izrađena i postavljena na mesto odakle su skinuta. To će uraditi opština Zemun na čijoj teritoriji se, kako je utvrđeno, nalazi ovo obeležje koje su lopovi nedavno oskrnavili pokravši 24 znaka od 36 koliko ima u natpisu.

– Naši inspektori će zajedno sa stručnjacima iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada pregledati obeležje i oštećenja na njemu, a zatim će slova biti ponovo izrađena i vraćena. Sredstva ćemo obezbediti iz budžeta. O krađi slova obaveštena je policija, a naše pravobranilaštvo podneće krivičnu prijavu protiv nepoznate osobe – kažu u opštini Zemun.

Autor spomenika koji je podignut 1994. je Miodrag Živković.

Pretpostavlja se da kradljivac ili kradljivci nisu znali koje obeležje skrnave. Spomenik čiji je autor Miodrag Živković posvećen je pilotima koji su stradali u prva dva dana bombardovanja Beograda i Srbije 1941.

– U napadu na grad učestvovale su 484 letelice – 234 bombardera i 120 lovaca, plus avioni koji su im pružali podršku. Napad na Beograd predvodili su Aleksandar fon Ler i Volfram fon Rihthofen, rođeni brat Crvenog barona Manfreda fon Rihthofena. Obojica su bili učesnici Prvog svetskog rata i borili su se protiv Srbije još 1914. godine. Ono što treba istaći jeste da je Aleksandar for Ler rođen u Turn Severinu, a gimnaziju završio u Pančevu i po majci je pravoslavac – priča Velibor Vukašinović, predsednik Udruženja vazduhoplovne industrije Srbije.

U odbrani našeg neba život je položilo 11 pilota. To su Miloš Žunić, Živica Mitrović, Miho Klavora, Jovan Kapešić, Dušan Borčić, Dobrica Novaković, Branislav Todorović, Milutin Petrov, Karlo Štrebenek, Vladimir Gorup i Milivoje Bošković.

Poslednju noć 5. aprila piloti su proveli u sadašnjoj kafani „Zora”, koja je tada nosila naziv „Ruska lira”.

– Znali su šta se sprema, ali su se uprkos tome veselili. Nešto pre ponoći dobili su poziv da se hitno jave na aerodrom koji se tada nalazio na Tošinom bunaru. Miloš Žunić, kapetan prve klase i komandant vazduhoplovne eskadrile, pozvao je svoje momke na položaj.

– Njega često vode pod prezimenom Žunjić, ali se on preziva Žunić. Rođen je u 1907. godine u Valjevu. Bio je izuzetno markantan i visok pa su ga zbog njegovog izgleda, a ne odnosa prema ženama, drugovi zvali Kazanova. Kada je usledio nemački napad u ranim jutarnjim satima, on je poveo svoju eskadrilu u susret nadmoćnom neprijatelju. Oborio je jedan od aviona u blizini Pančeva, ali su ga nemački piloti pogodili i njegova letelica se zapalila. On je uz pomoć padobrana uspeo da iskoči. Ali, nažalost, pokosila ga je mitraljeska paljba iz jednog od lovaca i on je pao u reku Tamiš – kaže Vukašinović.

Ekipi od deset pilota koji su činili Žunićevu eskadrilu odmah po napadu na Beograd priključio se i Živica Mitrović, iz Kragujevca iz Drugog lovačkog puka koji je radio-vezom čuo šta se dešava. Uleteo je u borbu i poginuo. Tom prilikom i on je pao u Tamiš.

U ovom aprilskom ratu braneći Kraljevinu Jugoslaviju stradala su i tri Slovenca – Miha Klavora, Karlo Štrebenek i Vladimir Gorup.

– Miha Klavora bio je kapetan prve klase. Pre pogibije on je oborio dva nemačka aviona, ali su Nemci uspeli da pogode njegovu letelicu. Nije uspeo da se izvuče iz zapaljenog aviona i pao je u selo kraj manastira Krušedol. Tu je i sahranjen, a potom je njegovo telo prebačeno u Sremske Karlovce – ističe Vukašinović.

Jednim od aviona koji i dan-danas leži na dnu Dunava kod Ade Huje leteo je Branislav Todorović.

– Ono što sve vreme treba imati na umu kada je o ovim ljudima reč jeste da su znali protiv kakve nadmoći ratuju. Uprkos tome nisu žalili svoje živote. Dali su ih kako bi bar malo zaustavili silu koja je na nečastan način krenula protiv njihove otadžbine. To još više pojačava njihovo herojsko delo. Zbog toga je nas pilote ovo skrnavljenje spomenika izuzetno pogodilo jer znamo o kakvim ljudinama je reč  – ističe Vukašinović.