Када је недавно власник РТВ „Пинк” Жељко Митровић добио сагласност од Републичке радиодифузне агенција да купи и 4,95 одсто капитала ТВ „Авала”, у јавности се поставило питање да ли је у овом случају реч о недозвољеној медијској концентрацији. Митровић, „Пинк” и „Авала” су то демантовали, а РРА је закључио да нема говора о евентуалном монополу „будући да није премашен проценат од пет одсто власништва”, колико по Закону о радиодифузији власник станице са националном фреквенцијом може да поседује у другој станици са националном дозволом. Да ли ће граница допуштеног иметка и убудуће остати иста или ће бити нижа, одредиће закон о недозвољеном обједињавању и јавности власништва јавних гласила како гласи званичан назив новог антимонополског прописа.

– Има индиција да у Србији постоје људи чије медијско власништво већ превазилази оквире које намеравамо законом да пропишемо као границу. То и јесте основни проблем – најпре се дозволи да у одређеној области буду премашени оквири, а тек потом се доносе закони који то треба да регулишу и сведу на праву меру. Бојим се да ће тако бити и овде и да ћемо имати доста проблема у примени оваквог закона– објашњава др Раде Вељановски, професор на београдском Факултету политичких наука и шеф групе која је припремила текст.

Иако није желео да прецизира на кога се односе сумње о недозвољеној медијској концентрацији, Вељановски не искључује могућност да медијски тајкуни у међувремену и увећају свој капитал с обзиром на то да нам тек предстоје избори, па формирање скупштине и владе, па ће протећи доста времена док закони не буду усвојени.

И Драган Јањић, помоћник министра културе за сферу медија, примећује да већ „постоје корпорације које у разним медијима поседују власништво у врло високом проценту”, али закон тек треба да обезбеди инструменте који ће потврдити да ли су такве сумње тачне или не.

– Овај закон ће се позабавити транспарентношћу власништва у медијима и одредити шта је дозвољена медијска концентрација. Важиће и за штампане и за електронске медије – истиче Драган Јањић.

Иако не жели да открива конкретна решења док текст не прође процедуру у Министарству, један од познатих детаља јесте да власници РТВ станица са националним покривањем убудуће не би требало да имају неки додатни посед у медијској сфери.

Које су то границе преко којих власништво постаје монопол?

– Један од предлога јесте да, ако неко има радио и телевизију са националним покривањем или поседује радио и ТВ станицу које покривају Војводину, не би смео да има ништа више од медија. Идеја је и да тираж од 300.000 примерака новина буде једна од граница. Могуће су и разне комбинације, па је предвиђена и могућност да власник електронског медија на локалном нивоу може да има још једну или две такве станице. У припреми закона придржавали смо се европског искуства и принципа у овој области, али смо били за нијансу мање рестриктивни него што је то случај у државама нашег окружења и земљама транзиције, где је законодавство строже – каже др Раде Вељановски.

Он објашњава да је суштина у томе да пре свега буде заштићен јавни интерес и да „у информисању не постоји ничији монопол, ни државе, ни приватника”.

Ко ће бити надлежан да утврђује да ли постоји недозвољена концентрација медијског власништва?

– То би требало да буде у надлежности Министарства културе, с тим да се надлежност Републичке радиодифузне агенције за електронске медије неће битније променити. Важно је да на једном месту буду акумулирани подаци на основу којих се реагује у таквим случајевима. Иако је идеалан образац тешко наћи, трудили смо се да предложимо механизме којима ће се прецизно утврђивати обим власништва – објашњава Вељановски.