ЊЕГОВОЈ ВИСОКОЈ ГРОФОВСКОЈ СВЈЕТЛОСТИ
државноме
правом тајном савјетнику
носиоцу разних ордена
милостивоме моме господару
милостивога господара смјерни митрополит црногорски, скендеријски и приморски и трона српскога егзарх ВАСИЛИЈ ПЕТРОВИЋ 10. марта
1754. године,
у Москви
Као праведним божијим допуштењем, за учињене грјехове наше, Турци завладаше,мада не и у потпуности, српском земљом; а нарочито најмилостивији Бог биразљућен због убиства праведног младог цара Уроша. Послије тога почешесе појављивати извјесни не знам какви људи у Ћесарији и у другим земљамаи проглашаваху се потомцима високих породица српских деспота и грофова,међу њима и неки Бошњак Ђорђе Бранковић, назвавши се српским деспотом,још се усуди и заповједником црногорским себе прогласити, за што је позаповијести цара Леополда заточен у Прагу, тамо је и преминуо, гдје јераније написао многе историје о Србљима, а нарочито хвалећи своју породицу,која је међу Србљима остала у великом презрењу и срамоти због издаје кнезаЛазара. Послије тога и многи други поданици турски, а нарочито Бошњаци и Херцеговципо поријеклу, проглашаваху се племићима и куповаху за новац свједочанстваод Рагузијана <Дубровчана>, а новац од трговине добијаху. Послије тогаМавроурбин <Мавро Орбин> рагузински <дубровачки> архимандрит, написаисторију о Словенима, у којој слави Рагузу <Дубровник> изнад осталихи казује да наводно славни Немањин род, царева српских, потичеиз лоше породице попа Стефана од Пљеваља из Херцеговине. Насупрот томе су многе старе историје, а особито оне које се и саданалазе у Атонској < Светој > гори у Хилендару <Хиландару>, и С<р>бљијиу лаври Студеници, у Дечанима, у српској Пећкој патријаршији, у црногорскојЦетињској митрополији, које једнако казују да је Симеон Немања рођен одкнеза Беле Уроша, а тај Бела Урош потиче од породице Ликинија Мучитељаи сестре Константина Великог Теодоре. Овај Бела Урош живио је у Зети гдјеје данас град Спуж и тамо је родио три сина, Давида, Константина и СтефанаНемању, који је назван касније у монаштву Симеон. Послије тога, 1737. године, Богић Вучковић из Херцеговине за новац куписвједочанство од Рагузијана да је Црногорац од породице Страцимирове ипође римском ћесару, огласивши да је он покренуо црногорске народе у помоћћесару и да је због тога сасвим себе упропастио, те су му Турци сва селаузели, иако он није имао ништа осим себе. И поред тога ћесар га наградиновцем и дарива му посјед, добру земљу у Мађарској, и тамо му се сада многисељаци населише. Из оваквог разлога неки Херцеговци и у Русији за заслуге народа црногорскогстекоше награде и милости, чему не завидимо, него се чудимо како туђе заслугеу своју корист употребљавају. И због тога укратко дајем ову историју, исписануиз многих горе поменутих српских историја које се налазе у наведеним манастирима,а које говоре о царевима српским и херцезима <војводама> црногорским;послије тога стварно пред царевима нашим само < саме > личности присуствоваху, а дијелом и ми својимочима видјесмо. Осим тога, и положај те земље, и који су народи у њој, и од којих супородица главни официри, укратко изложих, особито да варалице посад не би могле на име честитих људи у државу долазити, и свак својим именом нека буде задовољан.
Ова земља називаше се раније јединственим именом Зета, а то име јојје дато по ријеци званој Зета, која извире на сјеверу наврх те земље Зете и тече према југу. Насупрот њеса истока тече друга ријека Морача, између Црне Горе и Брђана, и уливасе у ријеку Зету испод Вртограда, гдје се родио Диоклитијан <Диоклецијан>и гдје је саградио велики град, назвавши га по своме имену Диоклитија <Дукља>тада је овој земљи умјесто Зета дато име Диоклитијанска земља. Овај градје касније Симеон Немања разорио, о чему ће послије бити речено. Ове двијеријеке се спајају и низином тече ријека која се зове јединственим именомМорача, тече право према југу и улива се у језеро које се прострире одЗетскога поља до самог ушћа ријеке Бојане, која тече од језера ка западуу Адријатско <Јадранско > море. У том језеру има неколико острва, ана сваком острву има манастир који саградише зетски и црногорски херцези<војводе.> Окренувши се према Бојани, са десне стране тога језера јеплодна земља, по имену Шестанска крајина, сјеверно од Крајине је провинцијаЦрмница, богата свакојаким плодовима, одсвуда извори воде поље напајају;тамо је жито и вино најбоље врсте. Западно од Црмнице је Приморска земља,гдје рађају свакојаки плодови. а нарочито уље и вино, два среза Спич иШушен <Шушањ>, и провинција Паштројевићи. Од Паштројевића, западно одКатунске провинције налази се срез Махине; тамо је предивни манастирскидворац митрополита црногорског и поље засађено свакојаким плодовима и виноградима,гдје рађа добро вино. Западно од Махина је провинција Грбаљ, поље и бреговибогати вином и житом и уљем. Сјеверно од Грбља је полуострво и на њемутри среза, Луштица, Кртоле и Љешевићи; одатле источно је Солијецко <Солиоско>поље, гдје су црногорски херцези <војводе> добијали со; тамо је биославни манастир архистратига Михаила, који сагради Стефан Други, цар српски,син Симеона Немање. У том манастиру људи римскога закона из града Котора отровом смртоносним на вечери убише 72 монаха 1443. године, пошто Србљипослије изгубише битку од Турака на пољу Косову (послије 63 године). ГрадКотор су Црногорци раније били прикључили себи и у њему поставили 70 кућаплемићких породица; у њему цареви српски многе цркве саградише и своједворове, а највише Силни Стефан; а послије, 1443. године, град је предатпод млетачку заштиту. Од Солила је срез Његош, у коме је и град Његош,гдје живе главна господа официри црногорски, породице Петровићи, Радоњићии Богдановићи. Од Његоша јужно је планина Ловћен, пријатно и високо мјестогдје су раније преко љета живјели црногорски херцези; тамо су љековитиизвори, а сада и митрополитов манастирски дворац. Од тога мјеста теку водеи ријеке у приморје грбаљско. С друге стране, сјеверно од Његоша, многису срезови: Теклићи <Ћеклићи>, Бљелице, славни Озринић, Цуце, Ораховаци провинција Грахово, Дврсно и Кривошије и Трешњево, а ову провинцију Црногорциослободише од Турака 1711. године. Источно од Његоша је Цетиње, митрополитоварезиденција, од Цетиња још источније је Ријечка провинција и град Ријечка < Ријека >, тим именом назван по ријеци која одатле извире и течеправо у горе речено језеро, и овај град Црногорци ослободише од Туракаи с њим цијелу Жупу 1711. године. Од Жупе према љетном истоку <сјевероистоку>простире се Љешанска провинција до прије поменуте ријеке Мораче. Од тепровинције сјеверно, а од Катунске провинције према љетном истоку, налазисе провинција Пљешивачка до саме ријеке Зете од истока; тамо је митрополитовброд < газ >, гдје се лове изврсне рибе пастрве, таквих нигдје не видјесмо.Источно, с друге стране ријеке Зете, налази се провинција Бјелопавлићи.< Бљелопављићи >. Сјеверно одатле је планина звана Острог; по врху тогаОстрога постављена је давно камена линија, која дијели Црну Гору и Херцеговину од Острога са сјеверне стране до наврх Голије. Јужно од Острога је провинција Бјелопавлићи а источно од Бјелопавлићаје провинција Пипери, источно од Пипера су Ровчани; ту тече ријека Морача,која се улива у ријеку Зету, а одатле у поменуто језеро. С друге странеријеке Мораче, од Пипера према зимском истоку <југоистоку>, налази сесрез Братоножићи, с лијеве стране провинција Васојевићи, а на десној странипровинција Кучи, провинција Клименте, Кастрати, Тузи, Шкријељи, Груде;ове провинције и срезови овдје поменути сви су слободни народи, сви сунашег источног православља, осим Климената и Кастрата, који су католици.У овој земљи живјела су некада славна господа: Бела Урош, који роди СимеонаНемању, а тај Симеон прије замонашења био је Стефан, оснивач српског царства,срећно владаше 46 година; исти разори град Диоклитију, да у њему не живехришћани, као што се види и до данашњег дана, и остави царство сину СтефануДругом. Завидећи му, брат кнез Вукан отпоче рат против цара и брата. Уто вријеме њихов брат свети Сава из Атонске горе донесе мошти родитељањиховог светог Симеона Немање, а помири Вукана с царем Стефаном, и од тогавремена је кнез Вукан живио у Зети; од ове породице потичу зетски и црногорскихерцези. Тамо у Зети је и свети Сава поставио првог архијереја Илариона Шишојевића године 6723 (прим. - по старом рачунању времена од почетне 5508. п.н.е). Није могуће описати миомирисни ваздухове земље, прелијепе воде, прије поменуте ријеке и друге мање ријеке којеутачу у поменуто језеро, тамо има мноштво разних изврсних риба које сесоле, суше и развозе у Венецију, у Пуљу и Делматију <Далмацију>; тамосу своје вријеме много пута зими српски цареви извољели живјети. Одатлесе Стефан Пети с овим народом зацари и брата од друге мајке, који не хтједеживјети с њим заједно, него му пријећаше ратом, уби, а његова војска сепредаде Стефану. Одатле Стефан Шести, силни цар, <нај> више с овим народом,многе земље освоји: Бугарску, Грчку, Славонију и Хрватску, дио Мађарскеи сву Истру; Венеција и Напуљ били су под његовом заштитом. Код њега бијашеВукан Мрњавчић <Вукашин Мрњавчевић>; од нације бугарске кнез, кога јецар Стефан веома волио. Осјетивши да ће умријети, цар круниса семдогодишњегдјечака цара Уроша и управу над царством младог цара Уроша предаде кнезу Вукану. Послије тога умрије цар Стефан Силни,а царством поче управљати Вукан, који, видећи себе на високој власти, поче помишљати и о самој царскојвласти, ако убије младога Уроша. Ласкајући му, заведе га у Косовску шумуи својом га руком уби и глас пренесе да цар Урош побјеже у Атонску гору. Те исте године изиђоше Турци на Калипоље < Галипоље > а на њих у бојпођоше кнез Вукан с братом Гојком, друге војводе и одабране српске војске60 хиљада. Турци чуше за српску војску која се улогорила у Македонији наријеци Марици. Кад виђеше, варвари у великом страху бијаху и послаше својеизасланике кнезу Вукану да траже мир, пристајући и да плате данак, аликнез Вукан, праведним божијим гњевом због убиства цара Уроша обезумљен,не пристајаше на мир, а војску водити не умијаше; стајали су без стражау забавама и пијанству, а коњи су сами пасли на пољима. Турски изасланицисве казаше своме цару Аркану < Оркану > , који изненада по ноћи на Србље удари: кнеза Вука спородицом убише, и изгибе много српске војске, због чега син му Марко побјежетурском цару, а Србљи поставише кнеза Лазара себи за господара. На овомизбору била је сва српска господа, осим зетског и црногорског херцега,који је у то вријеме био Баоша син Страцимиров, а војводство је примиопослије Јована Првог херцега, који је пак потицао из породице кнеза Вукана,сина Симеона Немање, и звао се Јован Први Црнојевић. Сумња се да је онумро од смртоносног отрова кнеза Вукана Мрнавчића; оставио је младог синаСтефана од три године. И тада Баоша би зетски херцег, али не хтједе заједноса царевим убицом кнезом Вуканом ступити у бој против Турака, а мало гдјеСрбљи битку добише без Црногораца и Брђана. Баоша не хтједе признати кнезаЛазара за великог господара Србаља и самодршца, па због тога кнез Лазартри пута ратоваше против Баоше, али сва три пута од Баоше би побијеђен.Напосљетку Баоша, као човјек млад, у рату непобијеђен би побијеђен од младедјевојке, дивне Марије, ћерке кнеза Лазара, којом се ожени и признаде покровитељствокнеза Лазара. Али варвари Турци од Грка узеше Андрејанопољ <Једрене> и закључише мир, и почеше ковати планове како би што прије српску државуосвојили и оне храбре народе себи покорили. Потом турски цар Мурат Првипоче од Азије сакупљати велику војску и крену право на српску земљу. Самодржацсрпски кнез Лазар није се томе надао те посла изасланике да моле за мир,али Мурат не хтједе ни да чује о миру. Кнез Лазар поче одмах да сакупљавојску, да прије изађе пред цара Мурата на поље Косово. С јужне странебијаше турска војска, са сјеверне стране српска војска стајаше против турскекао ријека против великога мора. Српску војску је предводио славни војвода Милош Обиљевић зет кнеза Лазара; а босанску коњицу водио једруги зет кнеза Лазара, војвода Вукан Бранковић, варалица који се договори с царем Муратом и обећа му даће издати кнеза Лазара, но се бојао од војводе Милоша Обиљевића, кога јенепрестано клеветао, али му праведни господар кнез Лазар није хтио вјеровати,очекујући херцега зетскога господина Баошу, који још није стигао него сакупљавојску и креће према кнезу Лазару. Тада кнезу Лазару жао бијаше што ВукБранковић непрестано клевеће Милоша. Позива своје војводе на вечеру дасе провеселе с њиме заједно. Сједају господа око софре: Вук Бранковић,с лијеве, а старац Вратко Богдановић с десне стране кнеза Лазара, војводаМилош у дну софре наспрам кнеза Лазара, с десне и с лијеве стране двијевојводе, Милош Топличанин и Иван Косанчић, и тада рече невјерни Вук Бранковић:"Погледај, велики господару, кнеже Лазаре, она тројица говоре о твоме злу,како ће те погубити на пољу Косову". У тај час кнез Лазар држаше у десницичашу пуну вина, али не мога пити ништа, јер га сузе облише, ни прозборитине мога, једва сљедећу ријеч изговори: "Још никад у српском народу невјерстваније бивало своме господару, а сада чујем да је нова невјера смишљена од мога зетавојводе Милоша Обиљевића, коме сам повјерио сву моју војску, још је са собом наговорио моје двије вјерневојводе, Милоша Топличанина и Ивана Косанчића. Здрав си, зете Милошу, винопопиј, а пехар ти на дар!" Милош устаде и кнезу се смјерно поклони, говорећи:"Милостиви господару, ја сам <ти> вјеран, тако ми Бог помогао противцара Мурата, кога ћу сјутра убити и цијеломе свијету показати своју вјерност,а сву војску предајем теби, милостивоме господару, али чувај се, господарумој, невјере Вукана Бранковића, који тебе лаже, а нас клевеће. Поћи ћурано, цара Мурата ћу убити, а послије тога не знам шта ће бити". У тајчас иза софре изађе и с њим обје војводе, Милош Топличанин и Иван Косанчић,и рано узјахаше на добре коње, одјурише према турском логору. Страже турскеказаше цару Мурату, и овај мишљаше да они иду да се потурче, и веома сеобрадова Милошу Обиљевићу, као главном војсковођи кнеза Лазара. Милош Обиљевићуђе сам под шатор и цар му рече: "Добро дошао, Милошу, имаћеш код менедоста сваке милости!" Милош рече: "Имам доста сваке милости у господарамога, славног кнеза Лазара!" И у тај час цару Мурату прободе мачем срцеи овај паде наузнак мртав. Још Милош ту уби главнога < великога> везираи царева благајника. Обиљевић Милош као муња из шатора изађе, појаха коња и двојици другова рече: "Пут треба мачем пробити!" Турци повикаше:"Милош уби цара!" На њих многи Турци нападоше, три војводе без милостимноге Турке побише, брзо се из логора турског хтједоше назад пробити икнезу Лазару јавити да је турски цар Мурат убијен; У том часу Турци обојицувојвода убише, Топличанина и Косанчића. Видећи да су му другови погинули,Обиљевић опет полетје у бој и опет много Турака уби. Турци око њега пободошеу земљу копља, окренувши врхове нагоре, те се Обиљевића коњ набоде на копља.Војвода Милош се својим копљем трипут подуприје, скочи први пут око 20корака, други пут 25. трећи пут 40 корака, о чему и до данас на пољу Косовузнаци осташе. Милошу се сломи копље, и окружи га мноштво Турака, ухватишега жива и одведоше цареву сину Бојазиту Првом; Бојазит се осоколи и тадаса свом војском крену према српском логору. Кнез Лазар је сам командовао војском, а издајникВук Бранковић из логора српског побјеже на страну и далеко одведе 12 хиљадаБосанаца одличне коњице. Кнез Лазар рече: "Ко љуби Христа и жели милостбожију нека иде са мном да пролијемо крв за вјеру и цркву, за отаџбинуи славу; ко ли неће милости божије, нека иде за проклетим Вуканом Бранковићем!" И другогсата дана почеше бој и до поднева Србљи веома много Турке убијаху и шестпаша са свом <војском> побише. И да издајник не утече са 12 хиљада коњаника,могаху тог дана сву силу турску побити. А послије поднева почеше се Србљиумањивати. Тога дана погибе сва српска господа пред очима свог господаракнеза Лазара који, приликом замјене заморених коња, од Турака жив би ухваћен,са мноштвом властеле, и по наређењу Муратова сина Бојазита <Бајазита> свима главе посјекоше, прво кнезу Лазару, а послије МилошуОбиљевићу. И тако се умањи српско царство, које је свом свијету цвјетало двјеста и тридесет година. Основаога је Симеон Немања године 6663, и цароваше први Симеон, послије њега синму Стефан, по.слије Стефана син му Радосав, послије Радосава брат Владислав,послије Владислава син му Драгутин, послије Драгутина брат Миљутин <Милутин > , послије Миљутина син му Стефан, послије Стефана његов син СтефанСилни Шести а послије њега млади Урош (а кнеза Вукашина и убицу не спомињем),послије Уроша кнез Лазар. Сви су они праведно царовали, и Бог им је признаоправедност, пошто се и до данас виде њихове свете и исцјељитељне мошти.Послије њих владаху деспоти српском земљом: Лазарев син Стефан, послијењега сестрић му Ђорђе <Ђурађ> Вуковић, који је кћи своју дао за МуратаДругог, зато су га Србљи мрзјели, послије њега један за другим синови његовиГригорије <Гргур> Слијепи и Лазар Млади, а Стефан Слијепи је отишаоу Црну Гору херцегу Ивану Црнојевићу, који га је оженио својом синовицомгоспођом Анђелијом, која му роди два сина: архиепископа Максима <и>Јована деспота. А послије њега посљедњи српски деспот био је Вук Огњени,син Григорија Слијепог, а тог деспота Вука у Босни, у граду Јајцу, убишењегови кочијаши два брата Милорадовића, за шта су од Турака били награђени,а од хришћана проклети и прогнани (горе поменуту двојицу браће Григоријаи Стефана ослијепио је њихов зет турски цар Мурат Други), и с њиме се истражионај славни деспотски род, остаде херцегство <војводство>црногорско. Баоша, којега прије споменух, трећи данстиже на Косово послије оне битке, која би године 6897. од настанка свијета,а од рођења Христова 1389, 15. дана мјесеца јуна. Баоша, у тузи великојшто у бој није стигао, гњеван бијаше на издајника Вука Бранковића, којегаје послије својом руком убио. Баоша је Зетом владао до зрелости сина ЈованаЦрнојевића. Овај Јован се оженио Маријом, ћерком Јована Кастриота-Емације,кнеза од Менестра и Касторије, која му је родила сина Стефана Црнојевића.Овај Стефан године 1421. поче да влада Зетом <и> Црном Гором. У томеБаоша премину. А те исте године и Стефан Црнојевић пође у Напуљ ради договорас напуљским краљем, и тамо проведе 2 године; у отаџбину се вратио 1423. Оженио се Војисавом, ћерком Ђорђа <Ђерђа> Кастриота, званогСкендербег, и заједно са Скендербегом 24 године војеваше против Турака, и у 63 битке до ногу Турке потукоше,како о томе каже историја о Скендербегу. Умрије херцег Стефан, послијењега владаше син му Иван Црнојевић с братом Ђорђем <Ђурђем>, који уЗети на пољу Ћемовском изгуби битку године 1450. од турског цара МехмедаСилнога, а у тој бити погинуо је Ђорђе Црнојевић, који је био ожењен Војисавом,ћерком кнеза Луке <Леке> Дукађина, те му је родила сина Стефана и горепоменуту кћи Анђелију, удату за слијепог деспота Стефана. Херцег Иван Црнојевићоженио се Маријом, ћерком бана Стефана босанског, а тај Стефан је водиорат против свога зета Ивана Црнојевића, коме се не мога супротставити,и узе Иван Црнојевић испод Стефанове власти Рисан, Драчевицу, Конавле,Требиње <и> Попово под своју власт, у томе се и помирише. Родио је <два>сина, Ђорђа и Станишу, и јединицу кћи Ану, којом се оженио влашки господарРадул-бег. Први син Ивана Црнојевића, Ђорђе, оженио се ћерком млетачкогдужда Муцинига <Моченига>; другога сина, Станишу, дао је као таоца турскомцару Мехмеду Другом ради очувања мира, али га је вјероломник Мохамед младогапотурчио и назвао другим Скендербегом. Видећи како се шири турско царство,херцег Иван Црнојевић пренесе свој двор из Зете у Црну Гору, на поље Цетиње,а тамо постави и сагради предивну митрополитову резиденцију. У Венецијитада није било наше грчко-православне цркве и Млечићи дозволише Ивану Црнојевићуте <је> он сагради у име светог великомученика Ђорђа од Кападокије,коју и до данас Грци издржавају; још је и двор свој подигао у Венецији.Умро је у своме двору на Цетињу. Послије њега владао је син му Ђорђе <Ђурађ>,који умрије без дјеце. Послије њега владаше његов брат од стрица Стефан,син Ђорђа <Ђурђа> Црнојевића, који погибе од Турака у бици поменуте1450. године. А Стефан роди сина Јована Црнојевића, који владаше у Црној Гори послије смрти свога оца до године 1516. А затим је биомлетачки племић, супруга му је била Катарина Орија, од њих је Ђорђе Црнојевић,млетачки племић. Он је имао три сина: Константина, Соломона и Илију. УМађарској је преминуо млетачки племић Константин Црнојевић, супруга мује млетачка племкиња од Контарина, од њих је Јован Црнојевић, млетачкиплемић; супруга му је била млетачка племкиња Ореста Валериса, од њих јеВиктор Црнојевић; супруга му је била Јелена Балба, млетачка племкиња, одњих је Јован Црнојевић, млетачки племић, 1621. био на гласу. У Црној Горихерцези Црнојевићи владаху до године 1516. Од те исте године умјесто херцегавладају митрополити, и много пута помагаху Млечићима против Турака за вријемерата на Кипру, Криту и Амореји < Мореји >. Особито су Млечићи заузелиКастел-Нови <Херцер-Нови> уз помоћ Црногораца, који побише сву босанскуи херцеговачку војску што је дошла у помоћ Кастел-Новом године 1687. Збогтога је турска војска више пута ударала на Црну Гору, предвођена славнимСулејман-пашом од Албаније, и доста штете Црногорцима учини. А послијетога, 1699. године, јунаци из Албаније и из Херцеговине, који избјегошеиз своје отаџбине, у бојевима вјерно служаху Млечићима, а по закључењу мира, умјесто награде, Млечићи их послаше на морско острвоу Истри, гдје за једну годину с женама и дјецом сви помријеше од нездравогваздуха. Послије тога, 1711, године онај велики господар чија је успоменавјечито достојна хвале, цар Петар Први, самодржац сверуски, чувши о славними храбрим подвизима црногороског народа, изволио им је послати своје повеље,хвалећи њихову вјерност и постојаност, подстичући у њима усрдност премахришћанској вјери да узму оружје у помоћ Његовом Величанству против варвараТурака. Овако је Велики Господар писао и другим хришћанским народима, инико се не одважи да дигне оружје против Порте Отоманске, сем једини Црногорци,под вођством свог митрополита Данила Шћепчевића од Његуша Петровића. Онје заиста имао славне војсковође, а то су: први од Његуша његов рођен братдук < војвода > Радуле Петровић, са својим синовцем сердаром Савом Петровићем,сердар Вук Радоњић, Вучета Радоњић, кнез Марко Богдановић, војвода и губернаторВукота Вукашиновић, кнез Којица Николић, војвода Вук Мићуновић, кнез СтанкоКовачевић, кнез Вукосав Ивановић, Вуксан Милић, кнез Петар Вучетић, војводаНикола Мартиновић, кнез Станоје Мартиновић, кнез Иван Вулетић, кнез МартинБрајић, кнез Лука Махина, кнез Никола Побор, губернатор Никола Лазаревић,сердар Вук Мирковић, војвода Вук Раданов Паштровић, војвода Машан Бољевић,војвода Илија Дупила, кнез Никола Клисић, кнез Вук Булановић <Вулановић>кнез Михајло Ивановић, кнез Стефан Вуловић, војвода Вук Ђурашковић, кнезВулиша Ражунатовић < Ражнатовић > , кнез Иван Љуботиња, кнез Вук Вујовић,Никола Свјетлоћа, војвода Бошко Стјепановић < Шћепановић >, Вук Радовић,кнез Пилета Радуловић, кнез Раде Гвозденовић, војвода Мијушко Пљешивчевић,војвода Јездимир Бљелопављић, војвода Ћетко Пилетић Пипер, војвода и губернаторРадоња Дрекаловић, војвода Милош Васојевић, војвода Милош Братоножић, војводаЂон Стале Климент. Смјело и с великом вољом пођоше с оружјем у руци противПорте Отоманске и побјеђиваху варваре, због чега Порта по закључењу мирас Русијом одлучи да пошаље велику војску на Црну Гору под вођством сераскераАхмет-паше, који са 60 хиљада турске војске нападе Црну Гору 1712. године,али је од Црногораца била потпуно разбијена. Послије ове побједе ОтоманскаПорта је одлучила да за своје добро од Црногораца тражи мир али они, поштообећаше испунити високо допуштење Његовог Величанства цара Петра Великоги заповијести за то немаху, вјерност своју отказати <не> покушаше имир непријатељима одбише. На то Отоманска Порта 1714. године посла вишеод 100 хиљада војске на Црну Гору, под вођством везира Думан-паше Ћупрелића<Нуман-паше Ћуприлића>. Црногорци од својих савезника Срба, турскихподаника, бјеху остављени, а поред тога Турцима заједно на Црногорце пођошеу рат Херцеговци, којима Турци никад не дозвољавају да носе оружје, осимкад иду у рат против Црне Горе. Везир Ћупрелић је храбрости лукаво претпоставиопревару кроз разна обећања, кад су већ Црногорци примили вијест о закључењумира с Турцима цара Петра Великог, чија је блажена и вјечито достојна хвалеуспомена, тако да су били вољни склопити мир, црногорски главари повјеровашењеговом <везировом> заклињању, не бјеху на опрезу да <не> иду у турскилогор, и њих људи ка броју нечасном невјером затвори у тамницу. Потом сасвих страна изненада ударише на Црну Гору, која није очекивала напад, петидио земље огњу и мачу предадоше, и много народа заробише, а горе поменутеглаваре објесише. Затим, 1716. године, двије босанске и херцеговачке паше,Ченгићи, с бегом Љубовићем, с другим околним пашама и силном војском, нападошеЦрногорце. Уз божију пак помоћ црногорским оружјем бијаху побијеђени ипобијени, а паше с бегом Љубовићем и другим старешинама, људи, заробљени,те им свима главе посјекоше. Опет, 1717. и 1718. године, ратоваху против Албаније Млечићи, нападајући градове Интивери <Бар> и Ољцин<Улцињ>, и замолише митрополита Данила Петровића за помоћ, те им ондаде пет хиљада и пет стотина људи. Ови сачуваше топове и друго млетачкооружје од албанског паше, који с јаком војском нападе војску млетачку,али Црногорци Турке одбише и растјераше, што су Млечићи писмено, што идо данас постоји, посвједочили и захвалили митрополиту Данилу. А кад имније нужда, Млечићи заборављају прво <пређашње> добро које су им Црногорциучинили. Затим, 1727. године Ченгић Бећир-паша с великом војском нападеЦрну Гору, али његова војска би до ногу потучена, а он се с малим бројем<војске> срећно бјежањем спасао, захваљујући брзини својих коња. Каснијеје погинуо од царске руске војске код Очакова. Затим, 1732. године, ТопалОсман-паша, кога је султан Махомет < Мехмед > Пети поставио за беглербегачинит-девера, то јест за генералног инспектора Македоније, Албаније и Босне,по доласку у Албанију покуша да опроба срећу против народа црногорскихи посла приличан број Македоњана < Македонаца >, Албанеза < Албанаца> и Бошњака на Пиперску провинцију, гдје их Пипери узпомоћ Куча све побише. Чудо се прича да су ови хришћани на почетку те биткевидјели пред собом човјека на бијелом коњу, сличног великомученику Ђорђу,и он је први Турке устрашио, те сам Осман Топал-паша из тврђаве Подгорицепобјеже у Албанију, а касније је погинуо у бици са Персијанцима. Опет,1739. године. везир Ходаверди-паша Махмутбеговић са осам паша и многобројномвојском удари на кућу војводе Дрекаловића, и 7 година ратоваше, послијеје <турска војска> од наше војске била потучена, а старешине и 70 највиђенијихТурака, који се бјеху затворили у једној кули, живи су спаљени. Још је1750. године турска војска, која се састојала од Бошњака и Херцеговаца,изненада ударила на границу црногорску, али је од малог броја наше војскебила потучена. Уз ове побједе овога народа, не укључујући многе <друге>у разним ратним догађајима, само укратко поменух срећу коју је Бог дариваоњиховом оружју; и да се нијесу ови народи тако снажно оружјем бранили,засигурно би пали у ропство, као и остала Србија. Притом турски султанје око Црне Горе поставио сталну војску, дајући јој сваке године великепаре, и та војска никад Црногорцима не да спокојства ни мира. Нећу пропустити да овдје споменем још храбри народ који живи око нас,а који данас припада турској области, а раније је био под влашћу херцегазетских и црногорских: управо Мркојевић хас и Бијело Поље, исто тако идруге народе који наоколо живе и који су по природи ратнички, а налазесе до ријеке Дрине <Дрима>, а та ријека Дрин <Дрим> дијели херцегствозетско и Албанију. Ни ови народи нијесу баш потпуно под турском влашћу, као што су други народи, што очигледно свједочи то да се некакои прошлих година < и > недавно дешавало међу тим народима да убију пашекоје султан одреди у губернијама <покрајинама>, и то: 1741. године тробунчужногпашу Мехмудбеговића, 1748. године Јусуф-пашу Чаушагића, 1749. године Муфтар-пашуЧаушагића, двобунчужног, 1750. године Кајмак-пашу Махмудбеговића, двобунчужног, и његовог рођеног брата. Из овога се може видјети оовом народу, мада се сматра да је у турској области, колико је њихово јунаштвовелико и <колико су> слободни, ничега се нијесу бојали да убију толикеугледне и славне турске паше. Потребно је знати и то колико је народ црногорски био од користи аустријскомдвору преко свога природног <народног> патријарха Арсенија Црногорца,који <се одазва> на милостиви писмени позив римског ћесара ЛеополдаПрвог, у коме, хвалећи славпе и изабране народе албанске, њима и другимилирско-српским народима посла обећање пуно свакојаких задовољстава. Тадасрпски патријарх Арсеније Црногорац побјеже из турске области у своју отаџбинуЦрну Гору, а Црногорци га испратише кроз Босну до ћесарске војске премаДунаву. Тада се, године 1689, с патријархом Арсенијом одселило из турскеобласти више од 80 хиљада породица српског народа у Мађарску, у ћесарскуобласт, на повластице које је даровао патријарху Арсенију ћесар Леополд.Опет, 1737. године, пребјеже Брђанима српски патријарх Арсеније Јовановићиз пећког града, патријаршијске резиденције (пошто га Турци хтједоше објесити),којега Кучи и Васојевићи испратише у ћесареву војску у град Нису <Ниш>,а у повратку попалише и опљачкаше сву турску провинцију Бихор и кћери турске господе крстише и њима се оженише. Исте године се и Бошњаци нађоше у крајњој невољи, са свих страна опкољени,а резерве хране не имаху; из Албаније <је> не дадоше довести Црногорци,једино Французи довезоше брашно бродовима у Рагузу <Дубровник> , а одРагузе караваном у Сарајево. Али и тамо Црногорци направише Турцима засједу:караван с брашном заплијенише, а Турке побише. Такве је услуге ћесару учиниоцрногорски народ, а за те услуге није од ћесара тражио за себе никаквенаграде. Ја врло кратко написах овај извјештај о нашем црногорском народу, укаквом је досад био стању и какве је услуге царевима хришћанског именасвојом вољом учинио, из чега свак може довољно оцијенити вјерност и постојаностовога народа, који за једину част сматра својим оружјем служити хришћанскомгосподару. Б.М.П.М.Ч.З.С.
П. I С.Е.В.П. 10. марта
1754. године,
у Москви
1. Архиепископ пећки и читаве Србије, Бугарске, Поморја <Приморја>,Далматије <Далмације>, Босне, обје стране Дунава ицијелог Илирика патријарх
2. Архијереј босански
3. Архијереј херцеговачки
4. Архијереј рашки и новопазарски
5. Архијереј ужички
6. Митрополит београдски
7. Архијереј нишевски <нишки>
8. Архијереј косовски
9. Архијереј иштипски <штипски>
10. Архијереј чостандински <ћустендилски >.
11. Архијереј скопски
12. Архијереј призренски Ових дванаест архијереја живе сиромашно, као турски поданици, а <нај>вишеих љуте Грци, као што се десило у прошлом рату, 1737. године. Грк Караџ-Јоаникијеу Константинопољу <Цариграду> поднесе султану писмену молбу да су Србљиса својим природним <народним> патријархом и архијерејима увијек издајницитурског царства, негда Русији, негда ћесару, понекад Млечанима. На ту молбусадашњи султан Мохамет
< Мехмед > је дозволио Караџ-Јоаникију да буде српски патријарх,који је веома много зла нанио народу српском, идући са султановим указомпо српској земљи, постављајући Грке за архијереје, мучећи народ и узимајућисилом новац. Срећа је његова што далеко заобиђе Црну Гору. Ипак сам накрају побјеже од српског народа у Константинопол, < Цариград > с великимбогатством, опљачкавши свете цркве и српски народ, а нарочито опљачка доголих зидова Пећку патријаршију и у њој ништа не остави до светих моштијукоје тамо почивају. Послије Србљи поставише свог природног <народног>патријарха, као и раније. 13. Архијереј делматински < далматински>, а <Далмација> се налазипод млетачком влашћу, која не дозвољава да тамо буде православни архијереј,него унијат, да би помињао папино име и вјеровао да Свети Дух потиче иод Оца и од Сина, <који би вјеровао> у чистилиште, пријесан хљеб, каои са квасцем, <за причешће > посвећеног Христова тијела и <који бихтио> исповиједати се са заклетвом и својеручним потписом.
1. Митрополит карловачко-сремски
2. Архијереј бачки
3. Архијереј темишварски
4. Архијереј карансебешки
5. Архијереј арадски
6. Архијереј будимски
7. Архијереј славонијски <славонски>
8. Архијереј костанички <костајнички>
9. Архијереј хрватски и карлошедски <карловачки> Ових 9 архијереја су доста богати. Рагуза <Дубровник> се налази на Адријатском <Јадранском> мору,између Црне Горе и Делматије <Далмације>. Он је раније био под влашћусрпских царева, послије примише турско поданство и заштиту; они су свикатолици. А кад Турци потпуно освојише Босну и Херцеговину, добјежа у Рагузунеколико хришћана грчке вјероисповијести са својом имовином да се овдјесачувају. Али, Рагузијани <Дубровчани> на Ускрс у цркви светог оца Николеизненада нападоше и побише све ове наше хришћане, а имовину им заплијенише,и од тога доба никаквоме хришћанину наше вјероисповијести не допуштајуда живи међу њима, нити има у њиховој држави наше цркве ни човјека. Акосе деси да ко умре, не дозвољавају га у њиховој земљи сахранити; таквису они посљедњи непријатељи нашега православља. Једино иго <јарам> насеби они носе од Црногораца, који притискују Рагузијане, а посебно затошто Рагузијани потплаћују Турке против Црногораца. Прошле, 1752. године,Рагузијани ухватише једног Црногорца који је с Млечанима дошао у Рагузуради трговине и предадоше га Турцима у Требињу; Црногорци одмах ухватишевеома богатог рагуског <дубровачког> племића и хтједоше му главу одсјећи,али он јадник и онога Црногорца и хиљаду златних дуката даде Црногорцима,и себе ослободи. Историја турске монархије у 4. глави на 30. листу јасно говори да јецрногорски народ слободан. Кад је био убијен султан Ибрахим и постављенна престо син му султан Мохамет < Мехмед > Четврти, један чувени бунтовник,по имену Кудкегај, намјерио је да с великом имовином побјегне у неприступачнеалбанске
планине, а становнике тих планина Турци ни досад нијесу могли покорити- то се подразумијева Црна Гора, која се налази у дијелу албанском, поштосу Турци Албанију покорили, а Црна Гора посебно своје име и слободу храброшћуи оружјем брани од непријатеља, како < је > и сами Турци мрско називајуКаур Карадаг, то јест Црна Гора. КРАЈ |
